Category: Стандардизација

“СРПСКО ДРЖАВЉАНСТВО”, А НЕ “РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”

 

Ретка средства јавног информисања у Србији, ваљда и зато што се већина и не сматра српским средствима јавног информисања, готово стидљиво и скрајнуто од главних вести,   пренела су вест да у Србији од 1. октобра наступа велика промена у пасошима. У њима више неће у рубрици држављанство писати “српско” већ “држављанство Републике Србије”(http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3009581/zasto-se-u-pasosu-menja-oznaka-drzavljanstva.html). При томе се наводи да је до овакве одлуке дошло на захтев Странке за Санџак заштитнику грађана (омбудсману) Републике Србије. Захтев се темељи, како то наводи председник Странке за Санџак Февзија Мурић, на схватању или тумачењу да “стављање придева ‘српско’ [држављанство] значи, у ствари, да се ставља једна национална одредница, једно национално обележје, што није у складу ни са Уставом ни са Законом. Сви мањински народи, односно, несрпски народи у Републици Србији, подводе се под одредницу ‘српско’ и ми смо тражили да се то исправи”.

др Срето Танасић, дописни члан АНУРС

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, Босна и Херцеговина, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011–             Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције у Институту за српски језик САНУ:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Види више →

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, БиХ, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Тезе:

Магистарски рад: Пасивне конструкције у савременом српскохрватском језику и њихова семантичка анализа (на материјалу дневне штампе), одбрањен 1. априла 1980. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Ксенија Милошевић, чланови комисије: проф. др Новица Петковић, проф. др Милоје Ђорђевић).

Докторска дисертација: Презент у савременом српскохрватском језику, одбрањена 25. априла 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Милош Окука, проф. др Богдан Л. Дабић).

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011– Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Рад у настави:

На Филозофском факултету у Нишу изабран 1993. године у звање доцента, 2001. у звање ванредни професор, а 2008. године у звање редовни професор за предмет Синтакса савременог српског језика.

Више година био гостујући професор за савремени српски језик на Филозофском факултету у Бањој Луци (15 година).

Децембра 2008. и 24–30. новембра 2013. године по позиву одржао предавања из савременог српског језика на Универзитету „Ломоносов” у Москви.

Лектор за српски језик на Универзитету „Ломоносов” у Москви школске 1975/1976. године.

Уредник часописа, зборника и књига: 

  1. I. Књиге, зборници

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Зборник радова Института за српски језик САНУ I, Београд, 2008.

Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 2011; 5.

В. П. Гудков, Грамматические очерки / Граматички огледи; приредили Срето Танасић и Јекатарина Јакушкина, Славистичко друштво Србије, Београд, 2013.

Зборник радова Института за српски језик САНУ II, Београд 2014.

Зборник радова Института за српски језик САНУ III, Београд, 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања, Милан Тасић – Срето Танасић (ур.), Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика, Београд, 2017.

  1. II. Часописи:

Наш језик XXXVI/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2005;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Наш језик XXXIX/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008;

Наш језик XL/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009;

Наш језик XLI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010;

Наш језик XLII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011;

Наш језик XLIII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012;

Наш језик XLIV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2013;

Наш језик XLV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2014;

Наш језик XLVI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2015;

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2016.

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017.

Наш језик XLVIX/1, XLVIX/2, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2018.

Члан уређивачких одбора / редакција часописа и зборника:

Члан редакција часописа: Јужнословенски филолог, Славистика, Задужбина, Хришћанска мисао и Годишњак за језик и књижевност.

Члан Редакције часописа Зборник радова Филозофског факултета, Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица, 2010.

Члан Уређивачког одбора зборника Српско језичко насеље на мултикултурном простору Баната, Савез Срба у Румунији, Темишвар 2013.

Члан редакције часописа Исходишта, који издају Западни универзитет у Темишвару и Филозофски факултет у Нишу.

Члан редакције и уредник часописа Наш језик.

Члан Уређивачког одбора монографије Српска славистика: колективна монографија, том 1 Језик, 2018.

Рецензент научних радова у часописима:

Рецензије радова за часописе Наш језик, Славистика и Јужнословенски филолог.

Рецензент свих чланака у тринаест годишата часописа:  Наш језик 37/1–4, 2006. до 48/3–4, 2018.

Рецензент појединих чланака у чaсопису Јужнословенски филолог:  65, 2009; 66, 2010; 67, 2011; 68, 2012; 69, 2013.

Рецензент појединих чланака у часопису Српски језик: 19, 2014; 20, 2015.

Рецензија књиге Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора др Зорана Симића, Институт за српски језик САНУ, 2018.

Рецензент зборника Александар Белић српски лингвиста века, Књига 1, Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар, 2016.

Словʾянське термінознанство кінця  XX – початку XXI століть, : Колетивна монографіячленів Терміонологічної комісї при Мікомітеті славістів, Науковий редактор Вікторія Іващенко, Київ, 2018.

Српска читаоница у Бањалуци: тематски зборник, Јелена В. Јањић (ур.), Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2018.

Чланство у програмским комитетима научних конференција:

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенске синтаксе”, Нови Сад: Матица српска, 27–29. октобра 2005;

Члан Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у УНИКОДУ”, септембар 2007;

Председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „60 година Института за српски језик САНУ”, децембар 2007;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Граматика и лексика у словенским језицима”, који је 2010. у оквиру програма рада Синтаксичке комисије при МКС одржан у организацији Матице српске и Института за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, септембар 2010;

Председник Организационог одбора за научни скуп с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичке политике”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма октобра 2013;

Члан Републичког одбора за обележавање 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, 2014. године;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Вук Караџић 1814 – 1914 – 1864”, који је одржан у САНУ, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Вукове задужбине 2014;

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије, који је одржан априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу у организацији Филозофског факултета у Нишу и  Института за српски језик САНУ;

Члан и председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичког  планирања”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма и Матице српске октобра 2015;

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенска терминологија данас”, у оквиру програма рада Терминолошке комисије при МКС, који се одржава у Београду 11–13 маја 2016, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Матице српске;

Члан Програмског одбора за организацију XVI Међународног конгреса слависта, Београд 20–27. VIII 2018. године;

Члан Организационог одбора Округлог стола „Актуелна питања српског правописа” 13. октобра 2018. у Вишеграду, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института;

Такође, посљедњих година био је члан организационих одбора више научних скупова које организује Славистичко друштво Србије.

Чланство у стручним телима:

За дописног члана АНУРС изабран је 21. децембра 2018. године.

Члан Одбора за језик при АНУРС.

Потпредседник Славистичког друштва Србије.

Члан Стручне комисије за књижевност и језик АНУРС за израду Енциклопедије Републике Српске.

Председник и члан Одбора за стандардизацију српског језика и члан његове Комисије за синтаксу и Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања.

Стални члан Матице српске у Новом Саду и члан њеног Одбора за језик и књижевност.

Члан Одбора за награду „Павле и Милка Ивић“.

Члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића.

Члан Вукове задужбине у Београду.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Сарадник САНУ и АНУРС на изради Српског дијалектолошког атласа.

Члан комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.

Учешће на скуповима:

Актуелни проблеми граматике српског језика, међународни научни скуп, Градска библиотека, Суботица, 22–24. октобар 1977, реферат: „Неке карактеристике просте реченице у језику дневне штампе”;

Личност и дјело академика Јована Вуковића, Удружење Дурмитораца у Београду, Београд, 29. и 30. јун 1998, реферат: „Јован Вуковић као синтаксичар”;

Међународни симпозијум Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Славистичко друштво Србије, Београд, 1–5. јун 1998, реферат: „Босанска вила о словенским језицима”;

Научни скуп Аксиолошки аспект традиције у српској књижевној периодици – Српски књижевни гласник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 23. и 24. мај 2000, реферат: „Језичке теме у Српском књижевном гласнику”;

Међународни научни скуп Породица Јована Илића у српској књижевности и култури 1824–1826, Институт за књижевност и уметност, Београд, 12–14. децембар 2000, реферат: „Пјесничка породица Илић и развој српског језика”;

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд, Нови Сад и Суботица, 17–19. септембар 2001, реферат: „Из синтаксе говора Срба добојског краја: падежи са финалним значењем”;

Језик и демократизација, Неум (БиХ), 21. и 22. септембар 2001, реферат: „Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблеме у школству”;

Научни скуп Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека, Филозофски факултет,  Бања Лука, 2001, реферат: „Један поглед на србистику”;

XLII скуп слависта Србије, Славистика и словенство од Првог српског устанка до наших дана, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. фебруар 2004, реферат: „Српска граматика Стојана Новаковића као уџбеник српског језика за Русе”;

Језик у Босни и Херцеговини, Институт за језик у Сарајеву, Институт за источне и оријенталне студије у Ослку, Сарајево, 2004, реферат: „Језици штампе до 1918”;

Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27–29. октобар 2005, реферат: „Из проблематике безличних реченица: реченице са глаголом имати”;

Шездесет година Института за српски језик САНУ, Институт за српски језик САНУ и САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007, реферат: „Шездесет година Института за српски језик САНУ” (у коауторству са Драгом Ћупићем);

XLV Скуп слависта Србије. Славистичко друштво Србије, Београд, 11–12. јануар 2007, реферат: „Источни и западни словенски језици у Јужнословенском филологу”;

Међународни научни скуп поводом шездесет година Института за српски језик САНУ, Стање и перспективе науке о српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007;

XLVI Скуп Слависта Србије, Српска славистичка баштина у словенском контексту, Славистичко друштво Србије, Београд, 9–11. јануар 2008, реферат: „Мјесто Института за српски језик САНУ у српској славистичкој баштини (Поводом шездесет година постојања)”;

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет, Бања Лука, 12. и 13. новембар 2008.

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет Бања Лука, 27. и 28. новембар 2009.

Наука и политика, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2010, реферат: „Рефлексивни и партиципски пасив у језику штампе”;

Граматика и лексика у словенским језицима, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 15. и 16. септембар 2010, реферат: „Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, таман што”;

Наука и идентитет, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 22. и 23. мај 2011, реферат: „Експлицитни и неексплицитни агенс у пасивним конструкцијама у језику медија”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28. и 29. октобар 2011, реферат: „Пасивне конструкције у прози Иве Андрића”;

Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет, Ниш, 10. и 11. новембар 2011, реферат: „Девербативне именице у прози Иве Андрића”;

Језик и писмо у Републици Српској, Бања Лука, 25. новембар 2011, реферат: „Језичка политика у Босни и Херцеговини послије Другог свјетског рата”;

Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 16. и 17. новембар 2012, реферат: „Безличне реченице у Травничкој хроници Иве Андрића”;

Наука и традиција, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 18. и 19. мај 2012, реферат: „Језичко-стилске карактеристике прозе Радослава Братића”;

Научни скуп Иво Андрић: На Дрини Ћуприја, Institut für Slavistik Graz, Вишеград, 6–8. октобар 2012, реферат: „Декомпоновање глагола у роману На Дрини ћуприја Иве Андрића”;

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 19–21. октобар 2012, реферат: „Исказивање времена у Сеобама Милоша Црњанског”;

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Филозофски факултет, Ниш,  12. и 13. април 2013, реферат: „Дијалекатска лексика у Нашем језику”;

Научни скуп Наука и глобализација, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 17–19. мај 2013, реферат: „Временске реченице у прози Бранка Ћопића”;

XV Међународни конгрес слависта, Минск, 20–27. август 2013, реферат: „Слагање везника и партикула у координираним конструкцијама”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 25–26. октобар 2013, реферат: „Безличне партиципске конструкције”;

Српски језик и актуелна питања језичке политике, САНУ, Институт за српски језик САНУ и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2013, реферат: „Значај научних институција за статус српског језика”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 3, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 15. и 16. новембар 2013, реферат: „Вријеме у прози Јована Дучића: реченица с везником кад”;

Международная научная конференция 26–28 ноября 2013 года, Москва, реферат:  „Временскo-узрочна полисемичност везника пошто, кад, чим и док у савременом српском језику”;

Научни скуп Славистика и глобализација: нови методолошки изазови, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануар 2014, реферат: „Српски слависти у Јужнословенском филологу о словенским језицима”;

Научни скуп Књижевност за децу у настави, Јагодина, 11–12. април 2014, реферат: „О исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића”;

Међународни научни скуп Први свјетски рат – узроци и посљедице, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 30–31. мај 2014, реферат: „Језик наслова у  српској штампи 1914. године”;

Научни скуп Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Педагошки факултет у Врању и Филозофски факултет у Нишу, Врање, 3–4. октобар 2014, реферат: „Време у роману Време смрти Добрице Ћосића: изражавање појединачног и општег глаголским облицима”;

Научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 17–19. октобар 2014, реферат: „Сеобе Милоша Црњанског: на путу између реалног и жељеног (један могући језички аспект)”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 4, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 14. и 15. новембар 2014, реферат: „Пасивне реченице у роману Време смрти Добрице Ћосића”;

Међународни научни скуп Вук Караџић 1814 – 1864 – 2014, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4–6. децембар 2014, реферат: „Александар  Белић о Вуку Караџићу”;

Међународни научни скуп Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2015, реферат: „Планирање издавачке дјелатности”;

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет, Ниш, 17–18. април 2015, реферат: „Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику”;

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Западни универзитет у Темишвару, 24–16. октобар 2016, реферат: „О синтакси језика листа Наша реч”;

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016, реферат: „Ред ријечи у конструкцијама с девербативном именицом”.

Српски језик и српско писмо данас, организатори скупа: АНУРС, САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, Бања Лука, 3. новембар 2017, реферат: О нужности проучавања српског језика.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, реферат: Безличне партиципске реченице у српском језику.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, округли сто: „Александар Белић у историји славистике”,  25. август (модератор Драгана Мршевић-Радовић), реферат: Александар Белић и Јужнословенски филолог.

Округли сто „Актуелна питања српског правописа”, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института, 13. октобар  2018, реферат: Одбор за стандардизацију српског језика и правопис.

Предавања на трибинама

У славу Вука и његове писменице, Парохијски дом, Никшић 29. 9. 2014.

Сачувајмо српски језик, Центар за културу, Требиње, 21. 9. 2016.

Сачувајмо српски језик, Филолошки факултет, Београд, 24. 11. 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика, Трибина Задужбине И. М. Коларца, Београд, 15. 5. 2018.

Одбор за стандардизацију српског језика, Педагошки факултет у Врању, 31. 5. 2018.

Александар Белић српски слависта века, Књига 2: Александар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Вукова задужбина, 27. 12. 2018 (представљање књиге).

др Марина Николић

Рођена 28. јануара 1982. године.

2014 Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доцент на Катедри за српски језик и књижевност;

2013 „Језикофил”, оснивач и уредник;

2013 Постдокторско усавршавање на Филололошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу

2012 Докторат Филолошког факултета у Београду (тема: Семантичка категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика)

2008 Институт за српски језик САНУ, научни сарадник на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика;

2008 Магистратура Филолошког факултета Универзитета у Београду (тема: Теорија језичке културе у србистици и славистици)

2001‒2005 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, одсек: Српски језик и књижевност (тема: Девербативна именица као кондензатор реченичног садржаја у језику новина)

Међународни пројекти:

Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen FWF-Projekt, P19158-G03 (2006-2010)

Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu Forschungsprojekt / Istraživački projek(a)t (2007-2015)

Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića (Graz, 2011–):

Види више

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2020. године шеф Одсека за савремени српски језик САНУ.

Од 2018. године члан FEPS Scientific Council-а (Брисел).

Од 2013. године члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Од 2012. године члан-сарадник Матице српске.

Од 2008. године секретар Комисије синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика.

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе

Српска језичка култура данас, предавање одржано у оквиру Скупа слависта Србије (Стручни семинар за наставнике руског језика), Руски дом, Београд, 31. 1. 2017.

Промоција сајта Језикофил, Задужбина Илије М. Коларца, 24. 4. 2015.

Циклус предавања из срског језика, Филолошки факултет Државног универзитета у Санкт Петербургу, током зимског семестра 2013/2014. године.

Језик пословне комуникације, Мегатренд универзитет, 25. 5. 2103.

Теорија језичке културе, Одјел за хуманистичке знаности Свеучилишта Јурја Добриле, Пула 11. 6. 2012. године.

Теорија језичке културе, Филозофски факултет Загребачког свеучилишта, Загреб 6. 6. 2012. године.

Учешћа на скуповима

Неформални приступи неговању језичке културе на интернету. У коауторству са Слијепчевић, С., Новокмет, С. Наука без граница 3. Међународни научни скуп у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица 21–22. септембар 2019. године.

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2018, са рефератом „Стандардизација термина у српском језику“.

11. Симпозијум Андрићева Сунчана страна, Херцег Нови (Црна Гора)11–14. октобар 2018, са рефератом „Поређење као синтаксичко-стилско средство у роману На сунчаној страни“.

Учешће на семинару за наставнике руског језика са предавањем „Српска језичка култура данас“, 31. јануар 2017, Руски дом, Београд.

Међународни научни скуп Словенски језици, књижевности и културе у контакту, Универзитет Коменски, Братислава, 29. септембар 2017, са рефератом „Семантичка категорија степена у фразеологизмима (на примеру српског језика).“

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2017, са рефератом „Језичко нормирање и интернет“, заједно са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом.

Језици и културе у времену и простору 7, тематска секција: Српски језик на прелазу векова: новине у систему и употреби, Нови Сад, 19. новембар 2017, са рефератом „Српска језичка норма на прелазу векова: проблеми и изазови.“

Međunarodni znanstveni skup Perspektive jezičnoga planiranja i jezične politike / Perspectives on Laguage Planning and Policies, CLARC 2016, Rijeka, 3., 4. i 5. 6. 2016. g., sa referatom Izazovi globalne komunikacije – jezičko planiranje i internet.

Симпозијум Ћопићева поетика простора, 8–10. септембар 2016. г., Београд, са рефератом „Изражавање семантичке категорије простора у Делијама на Бихаћу Бранка Ћопића“, у коауторству са Гораном Милашином.

Трибина Српски језик данас ‒ актуелни проблеми. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 12. 3. 2015. године, са рефератом Српска језичка култура у образовању ‒ изазови савременог доба.

Научни скуп Синтакса сложене реченице у српском језику, Матица српска, 29. априла 2015.  с рефератом Реченице с поредбеном клаузом у српском језику.

5. Simpozijum Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu, Бања Лука septembar 2015, sa referatom Jezik dece u Ćopićevim delima ili zašto deca vole da čitaju Ćopića.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане (17–20. IX 2015), са рефератом Категорија степена и категорија оцене – сличности и разлике.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Весном Ђорђевић.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Београд, 28. 10. 2015. са рефератом Језичко планирање и интернет.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност 1, 11–12. април, 2014. године у Лесковцу, са рефератом Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена, у коауторству са Сањом Алексић (Хајделберг, Немачка).

Српски у дијаспори, Крагујевац, 25. октобар, 2014. г. с рефератом Српски језик у Баварској – учење и изучавање (случај Минхена).

Округли сто Перспективе славистике – Изучавање словенских језика у свету са излагањем под насловом Изучавање словенских језика у Србији и славистичке катедре на универзитетима у Србији, 14. јуна 2013, на Филолошком факултету СПбУ.

Међународна конференција XV Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Сафронова са рефератом Семантичка категорија степена у светлу савремених лингвистичких теорија 12. септембра 2013. године, на Филолошком факултету СПбУ.

Стручни скуп Употреба српског језика у медијима, Друштво новинара Војводине, 23. децембар 2013. Огранак Српске академије наука у Новом Саду, са рефератом Језичка култура и медији.

5. Симпозиј(ум) „На Дрини ћуприја“, Projekt Andrić-Initiative, 4–6. Октобар 2012. Вишеград, са рефератом Синтаксичка градација као стилско средство у роману „На Дрини ћуприја“ (лингвостилистичка анализа).

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес у Сарајеву од 25. до 29. 05. 2011. године са рефератом Диферентивно степеновање у савременом српском језику.

VI међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност (Крагујевац, 28–29. 10. 2011) са рефератом Применљивост теорије семантичких локализација у проучавању категорије степена у коауторству са Страхињом Степановом.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд, Институт за српски језик САНУ), са рефератом Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику.

3. Symposium Die österreichisch-ungarische Periode in Leben und Schaffen Ivo Andrićs (8.–9. Oktober 2010, Graz), са рефератом Изражавање степена у приповеци Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића.

V међународни скуп Српски језик, књижевност и уметност (Крагујевац, 29–30. 10. 2010) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику: статус и семантички потенцијал.

III Научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност (Лесковац, 18. новембар 2010) са рефератом Настава језика и дијалекат.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у коауторству са Страхињом Степановим.

XLVII скуп слависта Савремена српска славистика у међународном контексту, 12–15. I 2009. године у Београду, са рефератом Допринос Богдана Терзића српској језичкој култури.

Simpozij(um) Gramatičke razlike između bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog i srpskog jezika, Graz, 16.–18. aprila/travnja 2009. godine, sa referatom Deverbativna imenica kao kondenzator rečeničnog sadržaja u jeziku novina (na BKS materijalu).

17. конгрес савеза славистичких друштава Србије, Сокобања, 18–20. септембар 2009. године, са рефератом О семантичкој категорији степена у поредбеним реченицама српског језика.

2. Simpozij(um) Andrićev grački opus: kulturno-(h)istorijski/povijesni, književni i jezički/jezični aspekti, Graz, 9. i 10. oktobаr/listopad 2009. godine, са рефератом О једној врсти сложене реченице у Андрићевом грачком опусу.

Организација скупова:

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд

Комисије и стручна тела:

Члан комисије за именовање у звање истраживач сарадник, Весне Ђорђевић

Члан комисије за избор сарадника (звање виши асистент) за ужу научну област Специфични језици – српски језик, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.

Члан комисије за избор сарадника др Светлане Слијепчевић у звање научни сарадник.

Члан комисије за именовање у звање научни сарадник др Весне Ђорђевић.

Дипломски и завршни радови:

Јелена Вујисић, Одричне реченице и негација у Травничкој хроници Ива Андрића (ментор), 2020.

Марија Васовић, Релативне реченице у роману „Травничка хроника“ Иве Андрића (ментор), 2019.

Тамара Миловановић, Узвичне реченице у новинским насловима, 2018 (ментор).

Валентина Милосављевић, Супротне реченице и супротност у Андрићевом делу „Травничка хроника“ (ментор), 2018.

Данијела Петровић, Анималистичка фразеологија (ментор), 2018.

Александра Јанићијевић, Футур 1 и футур 2 у делима Добрила Ненадића, 2017. (ментор)

Марија Вељковић, ПРЕДИКАТСКИ АПОЗИТИВ У ПРИПОВЕТКАМА ИВЕ АНДРИЋА

Јелена Сојић, ИНВЕРЗИЈА КАО СТИЛСКА ФИГУРА У РОМАНУ КУКАВИЧИЈИ СНИЈЕГ РАТКА ПОПОВИЋА

Милица Ђукић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Емилија Станковић, УПОТРЕБА ИНСТРУМЕНТАЛА У РОМАНУ „ДЕРВИШ И СМРТ“ МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА (ментор)

Србијана Чеперковић, ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ У ЈЕЗИКУ ШТАМПЕ

Катарина Милић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Марија Милановић, НАПОРЕДНА УПОТРЕБА ИНФИНИТИВА И ПРЕЗЕНТА С ВЕЗНИКОМ ДА У СРПСКОЈ ШТАМПИ (ментор)

Мастер радови

Муниба Дрековић Фразе и фразеологизми у Бугарској бараци Милисава Савића (члан комисије), 2020.

Санела Малинић, Савремена контрастивна истраживања српског и енглеског језика (ментор), 2019.

Сања Антић Сексизми у српској и америчкој реп музици (ментор), 2019.

Јована Николић, Функционалност наслова поглавља у роману „Сеобе“ Милоша Црњанског (члан комисије), 2019.

Катарина Милић Политички дискурс и манипулативна моћ језика у порпагандним видео-спотовима за председничку кандидатуру (март–април 2017) (ментор), 2018.

Јелена Трикош, Родно осетљив језик у српској штампи (ментор), 2017.

Тијана Ђорђевић (члан комисије)

Марија Вељковић (члан комисије)

Весна Босић, Критички преглед и систематизација радова из српске етнолингвистике са посебним освртом на методологију (ментор), 2016.

Тамара Станковић, ГРАФИТИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ (ментор), 2015.

Сандра Н. Шелмић, ДЕЧИЈИ ДУХОВИТИ ОДГОВОРИ (ТЗВ. „КЕФАЛИЦЕ“) У СВЕТЛУ АНАЛИЗЕ ДИСКУРСА (ментор), 2015.

Докторске дисертације:

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мастер Миле Драгић 2020.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, 2018. године

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, одбрањене новембра 2018. године

Члан комисије за оцену теме за докторску дисертацију мастер Сање Коларевић Систем глаголских префикса са просторним значењем у руском језику у поређењу са српским, септембар 2018.

Члан комисије за оцену подобности кандидата, теме и ментора за израду докторске дисертације мастер Миле Драгић децембар 2017.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мастер Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“.

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“. Дисертација одбрањена 25. 5. 2016. године на Филолошком факултету у Универзитета у Београду.

Рецензентски послови:

Рецензирала радове за научни часопис Зборник Филозофског факултета у Приштини (1–2, 3–4 за 2016, 2017, 2018, 2019, 2020).

Рецензија уџбеника и радне свеске за 8. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2020.

Рецензирала радове за научни часопис Српски језик, студије српске и словенске (свеска 25, год. 2020).

Рецензија књиге Адвербијлна и адноминална квалификативност у стандардном српском језику Јелене Редли, Нови Сад: Филозофски факултет, 2020.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 6. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 7. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија речника 100 feminističkih termina Дејане Јовановић и Ђорђа Оташевића, Београд: Алма, 2019.

Рецензија књиге О допунама и допуњавању, Миливоја Алановића, Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 268 стр.

Рецензирала радове за научни часопис Philologia Medianа (2019) Филозофског факултета у Нишу.

Рецензирала радове за научни часопис Наш језик (1–2, 3–4 2018)

Рецензија књиге Интензификаторске партикуле у савременом српском језику Ане Јањушевић Оливери, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 5. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2018.

Рецензент књиге MALI REČNIK FEMINISTIČKIH TERMINA/Dejana D. Jovanović, Đorđe Otašević, Beograd: Alma, biblioteka Rečnici, knjiga 57, 2015, 419 str.

Рецензент радова за зборник радова Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност (2011)

Уређивачки послови

Главни уредник броја L/2 часописа Наш језик, посвећеног Срети Танасићу (2019).

Уредник зборника Језик око нас, Прометеј, 2019.

Члан уредништва зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, с. 350, 2018.

Члан уредништва часописа Наш језик (2015–).

др Светлана Слијепчевић Бјеливук

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

2009    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010    Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду.

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2012    Постаје стални предавач српског језика као страног у Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Изабрана у звање научни сарадник.

Оснивач и уредник сајта за промоцију језичке културе Језикофил.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

Види више →

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2009), одбранила мастер рад (2010) и докторирала на истом факултету.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2011).

  Теза

Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу, докторска дисертација, одбрањена 25. 5. 2016. године, Филолошки факултет, Универзитет у Београду (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић, доц. др Марина Николић)

Научна звања

2017 Научни сарадник (изабрана 26. априла 2017)

Учешће на научним скуповима

III студентска научна конференција  Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011

Језик, књижевност и комуникаицја, Ниш, 2011

Језик и идентитет, Пале, 2011

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2011

IV научна конференција младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2012

Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, Бугарска, 2012

Језик, књижевност, вредности, Ниш, 2012

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2012

  1. Славистичка конференција когнитивне лингвистике, Загреб, Хрватска, 2012
  2. Андрићев симпозијум, Вишеград, Босна и Херцеговина, 2012

Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013

Трећа конференција младих слависта, Будимпешта, Мађарска,  2013

Језик, књижевност и маргинализација, Ниш, 2013

Иво Андрић у европском контексту – Травничка хроника, Грац, Аустрија, 2013

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016

Међународни скуп слависта у Вукове дане, 2016

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

Предавања и промоције

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Дани европске културне баштине, Како изаћи из Врзиног кола: изрази у Речнику САНУ, 21. 9. 2014.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Разговор о књизи Раде Стијовић Језички саветник, 5. 3. 2015.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Кад се удруже језичка култура и интернет, 15. 4. 2015.

Друштво младих лингвиста (Београд), Рекламно-пропагандни жанр у политичком дискурсу, 3.11.2015.

Народна библиотека „Радислав Никчевић” (Јагодина), Језичка култура на интернету, 24. 12. 2015.

Остале активности

 Негујмо српски језик, Градски секретаријат за културу, Филолошки факултета и Библиотека града Београда, 2015. и 2016.

Емисија Екипа, Радио Телевизија Србије, 2015–2016.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

Саопштење са седнице Одбора од 6.12.2016.

САОПШТЕЊЕ

с осамнаесте пленарне годишње седнице Одбора за стандардизацију српског језика одржане 6. 12. 2016. године у САНУ, Кнез Михаилова 35, Београд

И без минималне материјалне подршке, Одбор за стандардизацију српског језика у континуитету осамнаестогодишњег постојања остварио је релативно добре резултате на пољу планирања и нормирања српског језика.

Одбор је усвојио извештај о раду између шеснаесте и седамнаесте пленарне седнице (25. фебруар 2015) и осамнаесте седнице и предлоге за план рада у 2017. години и раздобљу које је пред нама.

На пленарној седници је донет закључак да треба обележити  јубилеј – 20 година  рада Одбора, што ће се десити 12. 12. 2017. године.

Одбор се налази у периоду када нису у првом плану само тзв.  капитални пројектина пољу планирања и стандардизације српског језика. Наши приоритети су и реактивирање рада комисија, у чему су, за кратко време, постигнути видни резултати, при чему је дошло и до замене руководстава и подмлађивања чланства у неким комисијама.

Надаље, настојимо да мотивишемо чланове Одбора и његових комисија да дају своје појединачне доприносе и у већем броју припремају нове одлуке о појединачним питањима језичког планирања.

У наредном периоду планирали смо неколико  важних послова и поставили то као приоритетне задатке на основу конкретног програмског садржаја. Централно место у 2017. години је дато припремама за обележвање   јубилеја – 20 година рада Одбора за стандардизацију српског језика. Наставиће се даље са праксом реактивирања рада комисија, које ће своје планове прилагодити предстојећем јубилеју. Прихваћен је предлог да се настави с издавањем списа Одбора за стандардизацију српског језика. Одбор ће наставити борбу за идентификовање српског језика и писма у међународним библиотечким стандардима и исправити грешку која још увек наноси штету националним интересима. Заложићемо се за укључивање Одбора за стандардизацију српског језика у наредну стратегију културе и језичке политике, као и присуство његових представника у одговарајућим радним групама  и саветима приликом доношења Закона о језику, јер се у Одбору садржи целокупна лингвистичка струка. Покренућемо поступак  за формирање исцрпног корпуса српског ијекавског изговора. Најзад, два битна приоритета односе се на праксу: започећемо праћење остваривања правописне норме и њено периодично дограђивање, као и заложити се да капитални пројекти и приоритетни послови Одбора убудуће буду у избору тема за мастер студије на факултетима.

Одбор се залаже за нормирану и кодификовану стандардизацију, планирање српског језика и вођење језичке политике која је усклађена с оснивачима, надлежним државним органима и другим институцијама као и цивилизацијским токовима.

            Одлучно одбацујемо залагање неких лингвиста и стручњака из других лингвистици додирних области који се залажу за некакву спонтану, имплицитну и некодификовану стандардизацију и за наметнуту престижност регионалне лингвистике како се, наводно, брига о језику не би претворила у национализам. Такође, не прихватамо неодмерене и неаргументоване оцене изговорене поводом   настојања и акције да се чува српски језик која се наставља у дневном листу Политика, као и акција „Негујмо српски језик“, коју наставља Министарство културе и информисања. Такав напор може бити оспораван или неприхваћен од појединаца који о томе другачије мисле, али не може да се назове нацизмом.

Нико нема монопол када је реч о језику, стога ћемо настојати да стварамо сараднике, а не противнике јер  свој књижевни и стандардни језик  сви морамо учити како бисмо га на најбољи начин сачували.

Одбор се залаже да се обезбеде минимална материјална средстава за обављање организационих и административних послова Одбора.

Одбор подржава оправдане захтеве Срба из заграничних земаља изван матице да користе право на употребу свог језика и писма и да им се гарантују права која Република Србија обезбеђује националним мањинама и етничким групама.

У Београду,

15. децембра 2016. г.

                 Председник Одбора

                                                                                                                                                                                                              aкадемик Иван Клајн

Нова имена држава

Одговор Министарству спољних послова

 

У вези са Вашим предметом број 9540 од 9. марта 2016. године, који се односи на писање имена страних  држава – Република Зеленортска Острва  и Република Обала Слоноваче,  обавештавамо Вас о следећем:

            Ако Влада Републике Србије, на захтев наведених држава, одлучи да у дипломатској преписци користи непреведена имена, препоручујемо ове облике:

Република Кабо Верде и краће Кабо Верде (уместо досадашњег  Република Зеленортска Острва) и Република Кот д’ Ивоар  икраће Кот д’ Ивоар (уместо досадашњег Обала Слоноваче).

Предложена решења биће унесена у наредно издање Правописа српскога језика уколико  буду званично усвојена.

Писање имена римског папе

Одбор за стандардизацију српског језика је разматрао питање писања имена римских папа и донео следећу препоруку. У српском језику постоји традиција да се имена римских папа пишу у облицима каква су у обичају у српском језику (Никола, Јован, Инокентије и сл.). Зато би требало задржати облик папа Фрања и додати као другу могућност – папа Фрањо и не замењивати те облике другима који би били ближи изворном облику и звучању.

 

Београд, 10. 6. 2016.

Закључно саопштење са скупа „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“

Закључно саопштење

На научном скупу „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“, који је одржан у САНУ 28. октобра 2015. године, закључено је да постоје бројна питања у области језичког планирања у Републици Србији, која треба решавати у добро усклађеној међусобној сарадњи просветних, научних и установа за културу које се баве српским језиком, с једне стране, као и њиховој сарадњи с надлежним министарставима и националним саветима, са друге.

САОПШТЕЊЕ ОДБОРА ЗА СТАНДАРАДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРЕДСТАВНИКА ЊЕГОВИХ ОСНИВАЧА

У Београду је у Институту за српски језик САНУ, Кнез Михаилова 36, велика сала,  24. фебруара 2011. године одржана тринаеста и четрнаеста седница Одбора за станадрадизацију српског језика. Одбор сачињавају истакнути српски лингвисти и представници трију академија наука и ум(ј)етности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), те осам универзитета с катедрама за српски језик (у Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Подгорици, Косовској Митровици (раније Приштини) и Српском (сада Источном) Сарајеву, затим и три најзаначајније научне и културне институције, јединствене у целокупном српском свету: Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Српска књижевна задруга. Стандaрдолошки рад и нормирање српског језика организује се у девет комисија – за поједина подручја (српскога) језичког стандарда: фонологија / фонетикаморфологијатворба р(иј)ечисинтакксалексикологија и лексикографијапраћење и проучавање правописне проблематике, историја језичког стандарда, затим за стандардни језик у школству администрацији, издаваштву и јавним гласилима, и  за питања  корпуса српскога језика. Међу девет комисија налази се и Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Ком. бр. 7). Потоња комисија, названа још и „мали“ Одбор, врши функцију великог (матичног)  Одбора између годишњих / пленарних с(ј)едница. У њој се налазе представници трију академија, те предс(ј)едници или секретари Комисија Одбора.

Циљеви Одбора вишеструки су и дугорочни. Они се не тичу само крупних питања српског језичког стандарда, његове слојевитости и поливалентности, већ и ситнијих језикословних питања која намећу језички и друштвени развој и комуникацијске потребе људи.

За протеклих тринаест година под окриљем Одбора урађени су капитални пројекти из више језичких области описа и стандардизације српскога језика. Све су то прилози граматици српскога језика и настојања да добијемо модерне описе засноване на модерним нормативистичким принципима. У области лексикологије и лексикографије Мирослав Николић, члан Одбора, приредио је Обратни речник српскога језика (2000. г.), најобимнији одостражњи или инверзни речник у целокупном словенском свету. Мирослав Николић је редактор и Речника српскога језика (2007. г.), ауторског дела више сарадника. То је, у ствари, једнотомник, на који се дуже време чекало. Рајна Драгичевић, члан комисије Одбора, аутор је Лексикологије српског језика (2007. г.). Академик Иван Клајн, актуелни председник Одбора, аутор је две књиге творбе речи у савременом српском језику  – префиксација и композиција суфиксација и конврезија (2002. и 2003. г.), које представљају значајан помак у односу на претходне радове у тој области. У 2005. години, под руководством Предрага Пипера и сарадника а у редакцији академика Милке Ивић, објављена је књига Синтакса савременога српског језика, први део – проста реченица. Овај низ  у 2010. години обогаћен је још једним прилогом – Драгољуб Петровић, члан Одбора, и Снежана Гудурић, професор Филозофског факултета у Новом Саду, аутори су Фонологије српскога језикаУскоро очекују се и друга дела како би био комплетиран списак прилога граматици српскога језика: друга књига Синтаксе, Нормативна граматика и Морфологија. У Програму рада Одбора од капиталних пројеката непокривен је остао само пројекат израде акценатског  речника. Било је предлога да до његове појаве замена буде Правописни речник (2010), који је  остао неакцентован јер би то повећало обим приручника.

Најзапаженији послови у којима је Одбор имао значајно учешће били су у области правописног пројекта. То је најстарији, најзначајнији и најобимнији  пројекат у области српске лингвистике и културе. Започет још далеке 1989. године као прилози правопису и уобличен у српском језику између 1993. и 2001. године, а последња редакција измена и допуна урађена је 2010. године. Тај пројекат има три дела: лингвистичко и универзитеско издање, издање намењено школама и издање за општу употребу. Увођење Правописа Матице српске у администрацију, школе, културне и јавне институције претходио је научно-стручни скуп (1997), препорука два министарства (просвете и културе) и осмишљен програм припреме, посебно када је реч о школама. О томе сведочи зборник прилога К новој писмености (1998). У домену службене, па и јавне односно школске, употребе има још нерешених питања не само када је реч о правопису већ и о писму. Наиме, правопис не може да замени државу и надомести недостатак законске регулативе подстакнуте уставним променама из 2006. године. Као шире културно, културолошко, национално и државно питање, разрешење садашњег стања двоазбучја у српском језику (тачка 6 Програма Одбора, усвојеног на другој седници 1998. г.), не може се решти простим укидањем једног од писама (латинице). Одбор је у више наврата дао препоруке да се у школској употреби писма не треба више придржавати начела равоправности двају писама (ћирилице и латинице). Посебно је то непотребно када је реч о завршном испиту и матурском испиту, односно званичном (службеном) документу. Друга се питања употребе писма могу решити доношењем закона о језику, а затим договором лингвиста и државе. Сада када је постигнут договор међу лингвистима и урађен значајан посао на побољшању правописних решења и правописне норме, односно правописног речника неопходно је обезбедити услове за примену правописа у пракси и доследно поштовање правописне норме. При томе је потребно имати на уму специфичности појединих делатности и прихватити разумне предлоге да се омогући ученицима и студентима да заврше текућу школску годину без правописних корекција допуњеног и измењеног издања (испити, такмичења, текуће провере и сл.). Измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске (2010) примењиваће се у школској пракси од 1. септембра 2011. године.

      Измењена и допуњена  верзија Правописа српскога језика Матице српске (2010) не захтева неку нову препоруку или одобрење за увођење у институције. Реч је о континуитету који омогућава институцијама да оне јавно и саме стану уз измењено и допуњено издање већ одобреног Правописа.

У стандардолошком раду и нормирању српскога језика ништа се не укида, забрањује или прогања било да је то изговорена, штампана или у електронском облику створена реч. Одбор доноси препоруке, саопштења, мишљења, закључке, што је именовано као одлука– споразумевањем стручњака на професионалним, лингвистичким и социолингвистичким аргументима. Као резултат нормативне делатности  и процеса стандардизације у складу с претходно реченим, у 2006. години објављена је књига Српски језик у нормативном огледалу – 50 одлука Одбора за стандардизацију српског језика, коју су приредили Бранислав Брборић, секретар Одбора, Јован Вуксановић и Радојко Гачевић, секретари комисија Одбора. Потоња три имена у вези су с припремом Картотеке језичких недоумица(1999), која је дата претежно у форми питања и назнака могућих решења за различите недоумице у свим језичким областима, било да су оне стварне и привидне, реалне и виртуелне. Међу већином чланова Одбора једна је сасвим рашчишћена: учење језика и књижевности у основној и средњој школи треба раздвојити јер ће  језик и даље остати у подређеном положају.

Сведочанство о раду Одбора су и сакупљена документа – списи, који прате активности чланова Одбора, те председника и секретара и чланова комисија и чувају вредне прилоге и штите заједничко дело од могућег заборава. До сада, закључно с 2008. годином, објављено је десет свезака списа, што с различитим прилозима (записници, белешке, извештаји, дописи, писма, исечци из штампе, прилози с интернета и други прилози научне и стручне литературе, одлуке и сл.) износи више хиљада страна. Та разноврсна и богата документација корисна је и за различита истраживања.

У свом досадашњем раду Одбор је имао и озбиљне проблеме када је реч о изворима финасирања, организационим и административним пословима, које по договору од почетка обавља Институт за српски језик САНУ, сагласно Споразуму о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика члан 3, став 3. Договори око тога с државом и појединим министарствима нису дали резултате, иако је било обећања и конкретне материјалне помоћи,  посебно у 2006. години. После тога узалудна су била обраћања Одбора министарствима у различитим саставима влада. На писмено обраћање није било чак ни куртоазних одговора. А требало је решавати ургентна питања, посебно опстанка српског језика у лекторатима широм света, а пре свега у словенском свету.

Одбор има обавезу да решава и нека унутрашња питања и отклони узроке краћег застоја у раду. Рад на пројектима одвијаће се и даље студиозно, одговорно и без журбе. Активирањем сајта Одбора омогућиће се појединцима и колективима да дођу до благовремених и поузданих одговора на постављена питања и да добију битне информације о раду и активностима Одбора. Досадашња искуства указују на то  да ће и даље најспорије  тећи  процеси када је у питању професионализација рада Одбора и обезбеђивање барем минималне материјалне надокнаде за све што се уради у складу с програмом Одбора. Тешко се може  очекивати  да има више заинтересованих за одговоран научно-стручни  рад само на основу ентузијазма. Стога се за помоћ треба обратити и дијаспори и донаторима.

ОДЛУКА ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ О СТАТУСУ БОСАНСКОГ ИЛИ БОШЊАЧКОГ ЈЕЗИКА

Већ неколико година  новинске странице пуне текстови о различитим  питањима  везаним  за статус тзв. босанског језика, и то понајвише у Србији и Републици Српској. Тако читамо да «Бошњаци не разумеју српски језик», да је  у Новом Пазару и Пријепољу блокирано на стотине судских предмета због недостатка «преводилаца на босански језик» са српскога, да је «Министарство правде Србије објавило оглас за постављање сталних судских преводилаца за босански језик», да је министар просвете обећао да ће се на Државном универзитету у Новом Пазару вршити «обука за босански језик», након које ће бити «додељени сертификати, који ће при запошљавању служити као доказ познавања босанског језика», да ће ускоро «Србија добити шест судских тумача за босански језик», да ђаци бошњачке националности у Републици Српској неће да прихвате књижице ни сведочанства у којима је језик назван «бошњачким» а не «босанским», итд. и томе слично.

Проф. др Гордана Димковић-Телебаковић

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

1978  Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (англистика).

1979  Запослила се на Универзитету у Београду.

1992  Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1993  Изабрана у звање предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у Београду.

1998  Изабрана у звање вишег предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2003  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2004  Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2009  Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

2014  Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today, чији је суоснивач и суиздавач Саобраћајни факултет у Београду (2013– ).

Види више →
 

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

Диломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Група за енглески језик и књижевност (1978).

Запослила се на Универзитету у Београду (1979).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: „Васпитни вид наставе енглеског као страног језика“ (13. III 1992, ментор проф. др Наум Димитријевић, комисија: доц. др Јелисавета Милојевић, проф. др Драган Крстић).

Докторска теза: „Савремени енглески језик струке и науке с анализом корпуса из области саобраћаја“ (7. V 2003, ментор проф. др Борис Хлебец, комисија: проф. др Љубомир Михаиловић, доц. др Смиљка Стојановић, проф. др Зоран Радмиловић).

НАУЧНА ЗВАЊА:

Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду (22. III 2004).

Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (6. V 2009).

Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (20. V 2014).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Студијски боравци на Универзитету у Брадфорду, Велика Британија (1976-1977), на Универзитету у Редингу, Велика Британија (1997) и на Универзитету у Лондону (2009).

Вишегодишња сарадња са Западним универзитетом у Темишвару (West University of Timişoara) резултирала је објављивањем две монографије Гордане Димковић-Телебаковић:

Some Explorations in Fuzzy Semantics, Editura Universității de Vest, Timişoara 2007, и

English Adverbs in Theory and Practice, Editura Mirton, Timişoara 2013.

ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ ТЕЛИМА И КОМИСИЈАМА:

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today од оснивања (2013–).

Члан IATEFL-a (The International Association of Teachers of English as a Foreign Language) (2002–), односно ЕLTAB(The English Language Teachers’ Association – Belgrade), огранка IATEFL-a, затим ELTA (The English Language Teachers’ Association) (2004–).

Члан ESSE-a (The European Society for the Study of English) (2005–).

Члан Југословенског друштва за примењену лингвистику (1996–2006), затим Друштва за примењену лингвистику Србије (2006–).

Члан Удружења универзитетских професора и научника Србије, Секције наставника страних језика на нефилолошким факултетима (1993–2011).

Члан Друштва за стране језике и књижевности Србије, Секције универзитетских наставника страног језика струке (2011–).

Члан УГ Philologia (2007–).

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

Учествовала је на педесет научних скупова, конференција, конгреса, симпозијума, саветовања и округлих столова  у земљи и иностранству. На многима је и председавала.

Симпозијум Eнглески језик у науци и настави, Филолошки факултет, Катедра за англистику, Београд, 19-20. мaja 1995.

Саветовање Страни језик струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Београд, 3. и 4. јуни 1995.

Округли сто Неговање језичке културе, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Филозофски факултет, Нови Сад, 21. децембар 1996.

Симпозијум Tемељи наставе енглеског језика, Универзитет у Крагујевцу и Филолошки факултет у Београду – настава у Крагујевцу, Kрагујевац, 29. i 30. мaj 1998.

Саветовање Meтодика наставе страног језика струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Саобраћајни факултет, Београд, 13. јуни 1998.

VI симпозијум Koнтрастивна језичка истраживања, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Друштво за примењену лингвистику Војводине, Филозофски факултет, Нови Сад, 29. и 30. мaj 1998.

1st International Congress of Applied Linguistics Language and Society at the Turn of the XXI CenturyMALA 98, Филолошки факултет „Блаже Конески“ / Друштво за применета лингвистика на Република Maкедонија, Скопје, Maкедонија,  May 8-10, 1998.

Third EFL Conference IATEFL-East 98, the Ovidius University, Constanţa, Romania, August  27-30, 1998.

Seventh TETA Conference, University of Timişoara, Timişoara, Romania, December 4-5, 1999.

8th International ESP AntiConference, St. Petersburg, Russia, October 18-21, 2001.

1st ELTAB Conference Meet the Challenge of Tomorrow, The British Council and English Language Teachers’ Association – Belgrade, Belgrade, May 24, 2003.

ELTA Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 21-22, 2004.

International Conference Language for Specific Purposes, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 23-25, 2004.

International Conference English Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations – ELLSii 75, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, December 10-12, 2004.

3rd ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 6-8, 2005.

British and American Studies XV, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 19-21, 2005.

4th ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 12-14, 2006.

British and American Studies XVI, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 18-20, 2006.

International Congress Applied Linguistics Today, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, September 28-30, 2006.

British and American Studies XVII – in honour of Hortensia Pârlog, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 17-19, 2007.

International Conference Languages and Cultures in Contact, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 16-18, 2007.                                     

British and American Studies XVIII, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 22-24, 2008.

15th ICEHL (International Conference on English Historical Linguistics), University of Munich, Munich, Germany, August 24-30, 2008.  

British and American Studies Conference / XIX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2009. 

International Conference 2009 Across Languages and Cultures, Institute of Foreign Languages, University of Montenegro, Herceg Novi, 4-6 June 2009.

III International Congress of Applied Linguistics Applied Linguistics Today: Between Theory and Practice, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 31 October – 1 November 2009.

International Conference English Language and Literature Studies: Image, Identity, Reality (ELLSIIR), English Department, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 4-6 December 2009.                                                                                                                               

British and American Studies Conference / XX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 20-22 May 2010.

ESSE (European Society for the Study of English) 10 Conference, Università degli Studi di Torino, Torino, Italy, 24-28 August 2010.

V међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Књижевни (стандардни) jeзик и језик књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 29-30. 10. 2010.

International Conference Philological Research Today, University of Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade, 26-27 November 2010.

II International Conference Language for Specific Purposes: Challenges and Prospects, Друштво за стране језике и књижевности Србије, Секција универзитетских наставника страног језика струке, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 4-5. фебруара 2011.

The First International Conference on English Studies English Language and Anglophone Literatures Today (ELALT), University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Department of English, Novi Sad, 19 March 2011.

Fifth International Interdisciplinary Conference Language, Literature, Communication, University of Niš, Faculty of Philosophy, English Department, Niš, 15-16 April 2011.

British and American Studies Conference / XXI, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 19-21 May 2011.

International Conference Genre Variation in English Academic Communication: Emerging Trends and Disciplinary Insights, CERLIS (Centro di Ricerca sui Linguaggi Specialistici), Università degli Studi di Bergamo, Bergamo, Italy, 23-25 June 2011.

VI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Структурне карактеристике српског језика, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 28-29. 10. 2011.

British and American Studies Conference XXII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 17-19 May 2012.

4th International Congress Applied Linguistics Today (ALT4) – Challenges of Modern Times, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 12-14 October 2012.

VII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност Традиција и иновације у савременом српском језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 26-27. X 2012.

British and American Studies Conference / XXIII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 16-18 May 2013.

CELLS – Conference on English Studies: Going Against the Grain, the Department of English, at the Faculty of Philology, University of Banja Lukа, 6-8 June 2013, organised in cooperation with the Department of English and Creative Writing, Faculty of Design, Arts and Humanities, De Montfort University (UK).

VIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Вишезначност у језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 25-26. X 2013.

British and American Studies Conference / XXIV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 15-17 May 2014.

III  International  Conference  Language  for Specific Purposes:  Past,  PresentFuture,  Друштво за стране језике и књижевности Србије, Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Факултет организационих наука – Универзитет у Београду, Београд,  26. и 27. септембар 2014.

IX међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 24-25. X 2014.

British and American Studies Conference / XXV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2015.

X међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 23-25. X 2015.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 28-29. X 2016.

British and American Studies Conference / XXVII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 18-20 May 2017.

ПРЕДАВАЊА, СЕМИНАРИ И СЛ.:

“ESP and EGP”, предавање одржано  у оквиру ЕSP Summer Programme, нa Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (26. јула 1997).

“Language and Content in ESP”, предавање одржано у оквиру ЕSP Summer Programme, на Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (28. јула 1997).

“Issues and Approaches in ESP (English for Specific Purposes)”, предавање по позиву, одржано нa Winter School 2002, у VI београдској гимназији (11. јануара 2002).

“Introduction to the 36th IATEFL Conference – plenaries”, уводно предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду (26. априла 2002).

“ESP Today”, предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду  (26. априла 2002).

“Teaching and Testing Your Students”, трочасовни семинар, одржан у Британском савету у Београду (18. јуна 2005).

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Уредник тематског зборника радова под насловом Foreign Language in Transport and Traffic Engineering Profession and ScienceStrani jezik u saobraćajnoj struci i nauci, University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering, Belgrade 2013, 154.

Рецензент три монографије, четири уџбеника и више радова за часопис Romanian Journal of English Studies.

Члан редакције публикације Универзитет у Београду  Информатор 1988, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1988.

Члан редакције публикације 150 година Универзитета у Београду, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1989.

Члан комисије за одбрану тезе (магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду, 20. новембар 2009).

Члан више комисија за избор наставника и сарадника за Енглески језик на Универзитету у Београду и ван њега, и писац неколико реферата.

Учесник пројекта Института Саобраћајног факултета у Београду под насловом Терминологија из области саобраћаја у периоду 1993-1999.

Проф. др Људмила Поповић

Рођена 7. јуна 1965. у Украјини.

1982 Дипломирала на Филошком факултету Кијевског државног универзитетта „Тарас Шевченко“ (словенска филологија и украјинистика).

1991 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1997 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1992   Запослила се у звању сарадника на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду.

1998   Изабрана у звање доцента на Филолошком факултету у Београду

2003   Изабрана у звање ванредног професора на Филолошком факултету у Београду

2009   Изабрана у звање редовног професора на Филолошком факултету у Београду

2013 – 2016 Управник Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду.

Члан Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном славистичком комитету (2013–).

Главни и одговорни уредник научног часописа Славистика.

Члан уредништава међународних научних часописа Зборник Матице српске за славистику, Лінгвістичні студії (Украјина), УКРАС (Украјина), Studia Ukrainica Posnaniensia (Пољска).

Види више →
 

Рођена у граду Радехов Лавовске области, у Украјини. Девојачко презиме Надточа.

Дипломирала на Филошком факултету Кијевског државног универзитетта „Тарас Шевченко“ (словенска филологија и украјинистика) (1982).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (1991)

Докторирала на Филолошком факултету у Београду (1997)

Тезе:

Магистарски рад : „Семантички потенцијал назива за боје у руском, украјинском и српском језику. На материјалу фолклора ХІХ века“ (13. VI 1991, ментор проф. др Предраг Пипер, комисија: проф. др Предраг Пипер, проф. др Богољуб Станковић, доц. др Милена Рдић-Дугоњић).

Докторска теза: „Епистоларни дискурс украјинског и српског језика“ (25. ХІІ 1997, ментор проф. др Предраг Пипер, комисија: проф. др Предраг Пипер, проф. др Весна Половина, проф. др Јулијан Рамач).

Научна звања:

Изабрана у звање доцента на Филолошком факултету у Београду (1998).

Изабрана у звање ванредног професора на Филолошком факултету у Београду (2003).

Изабрана у звање редовног професора на Филолошком факултету у Београду (16. VII 2009).

Изабрана у звање члана професорског колегијума (редовног професора) на Слободном украјинском универзитету у Минхену (2004).

Међународна сарадња:

Сарадник на међународном научном пројекту Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при МКС Аргументска структура предиката у словенским језицима, руководилац – академик Станислав Каролак (Пољска) (2001–2005).

Сарадник на међународном научном пројекту Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при МКС Таксис у словенским језицима, руководилац – проф. др В.С. Храковски (Русија) (2007–).

Од 2004.  до 2010. године: сарадник на два научноистраживачка пројекта која су регистрована у Министарству за науку и заштиту животне средине  Републике Србије:

  • Опис и стандардизација савременог српског језика (регистрован у Министарству за науку и заштиту животне средине Републике Србије под бројем 148002);
  • Народна култура Срба у европском и балканском контексту» (регистрован у Министарству за науку и заштиту животне средине Републике Србије под бројем 147077).

Од 2010. године: сарадник на два научноистраживачка пројекта која су регистрована у Министарству просвете и науке Републике Србије:

  • Опис и стандардизација савременог српског језика (регистрован у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 178021);
  • Народна култура Срба између Истока и Запада (регистрован у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 177022).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2013. године члан Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном славистичком комитету.

У периоду од 1. октобра 2013. до 1. октобра 2016. године обављала је функцију управника Катедре за славистику Филолошког факултета универзитета у Београду.

Од 2017. године главни и одговорни уредник часописа Славистика (Београд).

Члан уредништава међународних научних часописа:

– Зборник Матице српске за славистику (2000–).

– Лінгвістичні актуальності (Украјина) (2004–).

− Међународни часопис за филологију, уметност и културу УКРАС (Украјина) (2005–).

− Studia Ukrainica Posnaniensia (Пољска) (2013–).

Ментор у изради докторских дисертација

Светлана Ћирковић, Стереотип времена у дискурсу расељних лица са Косова и Метохије (дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 15. новембра 2011. године);

Милена Ивановић, Категорија акционалности и средства њеног изражавања у украјинском и српском језику (дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 20.02. 2012. године);

Стефан Стојановић, Функционално-семантичко поље перфектности у српском и руском језику (дисертација је предата на оцену 1.04. 2017. године);

Карина Авагјан, Стереотип странца у језичкој слици стварности Руса и Срба (дисертација је предата на оцену 1.04. 2017. године);

Стефана Пауновић Родић, Стереотип жене у језичкој слици света Словака и Срба )израда дисертације је у току).

Члан комисија за оцену и одбрану докторских дисертација

Душанка Звекић-Душановић, Синтаксичко-семантичке структуре с модалним индикатором у српском и мађарском језику. (Ментор: проф. др Ивана Антонић; дисертација је одбрањена 17.04.2007. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Мирјана К. Илић, Систем боја у савременом српском језику (лексичко-семантички и творбени аспект). (Ментор: проф. др Рајна Драгичевић. Дисертација је одбрањена 2011. године на Филолошком факултету у Београду);

Монастирська Ганна Володимирівна, Лінгвокреативний потенціал ірреально-модальних форм, Дисертація на здобуття наукового ступеня кандидата філологічних наук, (Ментор: академик Анатолиј Захњитко, дисертација је одбрањена 2011. године на Донецком националном универзитету);

Биљана Бабић, Унутарјезичке грешке на почетним нивоима учешћа српског језика као страног, (Ментор: проф. др Ивана Антонић; дисертација је одбрањена 30.05.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Крстић Маја, Лексички крњи глаголи и њихова употреба у савременом руском и српском језику. (Ментор: проф. др Дојчил Војводић; дисертација је одбрањена 21.06.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Поповић Драгана, Предикати перцепције у руском и српском језику. (Ментор: проф. др Душанка Мирић; дисертација је одбрањена 23.06.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Голубовић Наталија, Митологизам природе у украјинској и светској књижевности. (Ментор: академик Јулијан Тамаш; дисертација је одбрањена 10.04.2017. на Филозофском факултету у Новом Саду).

Наставно-педагошки рад

У досадашњем професионалном ангажману др Људмила Поповић изводила је наставу из следећих дисциплина:

а) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру основних академских студија – предавања из Увода у лингвистику; Украјинског језика I (1–2): фонетика и фонологија; Украјинског језика II (1–2): морфологија; Украјинског језика III (1–2): лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV(1–2): синтакса; Историје украјинског језика; Историје украјинске књижевности; предавања и вежбе из Конфронтативне граматике украјинског и руског језика (за студенте свих  језичких група Филолошког факултета);

б) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру дипломских студија – предавања из Синтаксе текста и Лингвистике текста;

в) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру докторских студија – предавања из Контрастивног проучавања граматичких категорија словенских језика;

г) на Филозофском факултету у Новом Саду, у оквиру основних академских студија – предавања из Украјинског језика I: фонологија; Украјинског језика II: морфологија; Украјинског језика III: лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV: синтакса.

Учешћа на скуповима:

Излагала је радове и држала пленарна предавања на 64 међународна и домаћа научна скупа (Београд, Беч, Варшава, Велико Трново, Виница, Вроцлав, Гетиборг, Грац, Доњецк, Кијев, Кјото, Лавов, Љубљана, Макухари, Москва, Минск, Нови Сад, Охрид, Познањ, Сапоро, Софија, Токио, Чикаго, Урбана-Шампејн и др.).

  1. Семантика назива за боје у руском, украјинском и српском фолклору // XXVIIIскуп слависта Србије, Београд, 25−27. јануара 1990.
  2. Явище українсько-сербохорватської міжмовної паронімії // Наукова конференція „Лінгводидактика слов’янських мов як феномен культури (дo 400-ї річниці з дня народження Яна-Амоса Коменського)“, Київський державний університет, Київ, 25− марта 1992.
  3. О семантици назива за црвену боју у украјинском, руском и српском фолклору // Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, маја 1992.
  4. Українська література в сербському перекладі // Наукова конференція, присвячена 150-річчю кафедри слов’янської філології в Київському університеті, Київський державний університет, Київ, 14−15. априла 1993.
  5. Етнолингвистички аспекти наставе украјинског језика као страног // XIII конгрес Савеза славистичких друштава Југославије, Београд, 1994.
  6. Имперцептивност у епистоларном дискурсу украјинског и српског језика // V симпозијум „Контрастивна језичка истраживања“, Филозофски факултет, Друштво за примењену лингвистику Војводине, Нови Сад, −10. децембра 1994.
  7. Украјински и српски језик у контакту са становишта конфронтационе граматике // Међународни симпозијум „Актуелност међусловенских језичких контаката и веза“, Славистичко друштво Србије, Београд, 1995.
  8. Дискурсные маркеры в эпистолярном дискурсе украинского и сербского языков // Лингвистика на текста, Университет “Св. св. Кирил и Методий”, Велико Tърновo,
  9. Украјински покрет шездесетих и његова рецепција у Србији //  ХХVI мeђународни скуп слависта у Вукове дане. Београд − Манасија, 9−14. септембра 1996.
  10. Языковая реализация бехабитивов в эпистолярном дискурсе русского, украинского и сербского языков // IV Международный симпозиум МАПРЯЛ „Сопоставительное и сравнительное исследования русского и других славянских  языков“, Славистичко друштво Србије,  Београд – Нови Сад, 8−10. октобра 1996.
  11. Предавање по позиву на тему: Высказывание, навязывающее общение в эпистолярном дискурсе // Wyraz i zdanie w językach słowianskich (Оpis, konfrontacja, przekład), Wroclaw, 21−22. новембра
  12. Предавање по позиву на тему: Украјинци и Русини. Узајамна преплитања и заједнички допринос српској култури XX века // Међународни симпозијум „Руска емиграција у српској и другим словенским културама“. Филолошки факултет у Београду, Београд,  20−22. новембра 1997.
  13. Предавање по позиву на тему: Епистоларни дискурс и концепција игре // XII међународни конгрес слависта, Међународни славистички комитет, Краков, 27. августа − 02. септембра1998.
  14. Асертивна функција исказа у украјинском и српском језику // VI симпозијум „Контрастивна језичка истраживања“, Филозофски факултет, Друштво за примењену лингвистику Војводине, Нови Сад, 29−30 маја 1998.
  15. Украјинистика у Србији: традиција и перспективе // Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије, Београд, 1−5. јуна1998.
  16. Предавање по позиву на тему: Украјински друштвено-политички покрети у 19. веку и идеја словенске узајамности // Срби на Словенском конгресу у Прагу године. Београд – Сремски Карловци, 1998.
  17. Типологија комуникативних функција исказа и њихов језички израз у украјинском и српском језику // XXXVIскуп слависта Србије, Београд, 15−17. јануара
  18. Предавање по позиву на тему: Десанка Максимовић и књижевни покрет шездесетих у Украјини // Дело Десанке Максимовић у токовима српске и светске књижевности.  Задужбина Десанке Максимовић, 13−16. маја 1998.
  19. Электронная почта – новый эпистолярный поджанр // Состояние и перспективы сопоставительного исследования русского и других славянских языков, V Международный симпозиум МАПРЯЛ, Белград − Ниш, 30 мая − 1 июня 2000.
  20. Предавање по позиву на тему: Становлення і перспективи розвитку українознавчих студій у Сербії // I Міжнароднa науково-практичнa конференція “Освіта в українському зарубіжжі”,  Київ, 12­−15 новембра 2000.
  21. Традиција и перспективе развоја националне идеје у украјинској поезији // XXXIXскуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара
  22. Утицај фразеологизације предиката на структуру његових аргумената // ХLIскуп слависта Србије, Београд, 12­−14. фебруара
  23. Предавање по позиву на тему: Семантическая структура метатекстуального хронотопа // XIIІ Међународни конгрес слависта,  Међународни славистички комитет,  Љубљана, 15−21. августа 2003.
  24. Предавање по позиву на тему: Шляхи розвитку українознавства в Сербії // Mędzynarodowa Konferencja Naukowa poświęcona Jubileusowi 50-lecia Katedry Ukrainistyki. Pod patronatem Jego Magnificencji Rektora UW prof. dr hab. Piotra Węgleńskiego, Warszawa 20−21 listopada 2003.
  25. Језичка слика стварности Украјинаца и Срба са когнитивног аспекта контрастивне анализе // ХLIІскуп слависта Србије, Београд, 11−1 фебруара 2004.
  26. Предавање по позиву на тему: Стереотип мови в українській мовній картині світу // Twenty-third Annual Conference on Ukrainian Subjects, University of Illinois at Urbana-Champaign, June 16­−19, 2004.
  27. Предавање по позиву на тему: Вклад Гавриїла Костельника в контактологiю слов’янських мов // Життя і творчість Гавриїла Костельника, Нови Сад, Филозофски факултет, 6− новембра 2004.
  28. Стереотип језика у украјинској језичкој слици стварности // ХLIІІскуп слависта Србије, Београд, 9−11. фебруара
  29. Предавање по позиву на тему: Синтаксичні показники фразеологізації предикатів // VI Міжнародний конґрес україністів, Міжнародна асоціація україністів, Донецьк, 28. јуна – 1. јула 2005.
  30. Предавање по позиву на тему: Аргументска структура глагола емотивног стања у словенским језицима // Међународна научна конференција „Словенске синтаксе“: Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Матица српска, Нови Сад, 27−29. октобра, 2005.
  31. Гендерни аспект језичке слике стварности Украјинаца и Срба // ХLIVскуп слависта Србије, Београд, 10−12. јануара
  32. Предавање по позиву на тему: Iван Франко і сербська література // Тwenty-fifth Annual Conference on Ukrainian Subjects, University of Illinois at Urbana-Champaign, June 19−24, 2006.
  33. Новий погляд на прототип як основну одиницю когнітивного аналізу мовної картини світу (на матеріалі слов’янських мов) // 15th International conference “Language and Culture”, Kiev, June 24−29, 2006.
  34. Предавање по позиву на тему: Когнитивни приступ опису категорије акционалности у словенским језицима // 36. међународни научни састанак слависта у Вукове дане «Граматика и лексика – дескриптивни и нормативни приступ», Београд, 13−16. септембра 2006.
  35. Предавање по позиву на тему: Значај фолклорног корпуса за когнитивна истраживања језичке слике света //: Међународни научни симпозиум „Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума“: Седница Комисије за словенски фолклор при Међународном комитету слависта, Београд−Краљево−Матарушка Бања, 3−6. октобра 2006.
  36. Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку // ХLVIскуп слависта Србије, Београд, 9−11. јануара 2008.
  37. Предавање по позиву на тему: Leksičke inovacije u elektronskom diskursu srpskog i hrvatskog jezika // sимпозијум „Разлике између бошњачког, хрватског и српског језика“, Грац, 27–29. март, 2008.
  38. Предавање по позиву на тему: Когнітивна модель опису родів дії у словʹянських мовах // VII Міжнародний конґрес україністів, Міжнародна асоціація україністів, Київ, 24−29. јуна 2008.
  39. Предавање по позиву на тему: Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима // XIV међународни конгрес слависта, Охрид, 10−16. септембра 2008.
  40. Посматрач и његова улога у концептуализацји просторних односа у језику // XLVII скуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара 2009.
  41. Предавање по позиву на тему: Валентни таксис и евиденцијалност у словенским језицима // Међународни научни скуп „Филолошка истраживања данас“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26−27. новембра 2010.
  42. Предавање по позиву на тему: Блеск как прототип цвета в языковой картине мира славян // Балканский спектр: от света к цвету. Балканские чтения 11. Институт славяноведения РАН, Центр лингвокультурных исследований, Москва, 22−24 марта 2011.
  43. «Голос» русского в украинской литературе // Међународна научна конференција поводом 300 година од дана рођења оснивача Московског универзитета М. В. Ломоносова Русский язык в современном мире традиции и инновации в преподавании русского языка как иностранного и в переводе. Москва−Саллоники, Московский государственный университет им. М.В. Ломоносова, 24−27. априла 2011.
  44. Предавање по позиву на тему: Универзално и специфично у семантици назива за боје у словенском фолклору // Међународни научни симпозијум Заједничко у словенском фолклору. Балканолошки институт САНУ, Комисија за фолклор при Међународном комитету слависта, Београд−Аранђеловац, 28. септембра − 3. октобра 2011.
  45. Пленарно предавање на тему: Modal particles as hearsay and discourse markers in slavic languages. Міжнародна наукова-теоретична конференція «Граматичні читання – VI», Донецьк 3−4.02.2011.
  46. Предавање по позиву на тему: Ново у контрастивним истраживањима украјинске и српске граматике – поводом 20 година украјинистике на Београдском универзитету // L скуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара 20
  47. Предавање по позиву на тему: Глагольный вид как средство профилированиия таксисного значения в конструкциях с неспециализированными временными союзами в сербском и украинском языках// The Semantic Scope of Slavic Aspect: Fourth Conference of the International Commission on Aspectology of the International Committee of Slavists University of Gothenburg, Gothenburg, June 10−14, 2013.
  48. Предавање по позиву на тему: О перфекту и плусквамперфекту у словенским језицима // XV Међународни славистички конгрес, Међународни славистички комитет, Минск, 20−27. августа 2013.
  49. Предавање по позиву на тему: Валентностный таксис в украинском языке // XV Међународни славистички конгрес: тематски блок „Грамматики славянских языков: основы типологии и характерологии“; Међународни славистички комитет, Минск, 20−27. августа 2013.
  50. Предавање по позиву на тему: Посесивна резултативна дијатеза у српском језику у поређењу са другим словенским језицима // 43. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане «Иновациони процеси у српском књижевном језику – утицаји других језика и култура. Његош у своме времену и данас», Београд, 12−15. септембра 2013.
  51. Предавање по позиву на тему: Опозиція ʹблискуче−без блискуʹ як основа категоризації кольорів у словʹянському фольклорі та творчості Т. Г. Шевченка // VIII Конґрес Міжнародної асоціації україністів, Київ, 21−24. октобра 2013.
  52. Предавање по позиву на тему: Актуальні дослідження та перспективи розвитку україністики // VIII Конґрес Міжнародної асоціації україністів, Київ, 21−24. октобра 2013.
  53. Предавање по позиву на тему: „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић и „Тражим кажњавање“ Ивана Свитличног – дијалог песника // Над целокупним делом Десанке Максимовић, Задужбина Десанке Максимовић, Београд −Соко Град, 17−18. октобра 2013.
  54. Предавање по позиву на тему: Категория эвиденциальности в сербском и других славянских языках // The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology, Slavic Research Center, Hokkaido University, Sapporo, February 2−7, 2014.
  55. Предавање по позиву на тему: Эвиденциальные значения сербских претеритов // Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Љубљана, 4−7. септембра 2014.
  56. Предавање по позиву на тему: Национална мањина у условима политичке кризе у земљи порекла (на примеру анализе дискурса коментара интернет вести на српском језику) // Internationale wissenschaftliche Konferenz „Мehrheiten ↔ Minderhaiten. Sprachlich-kulturelle Identitäten der Slavia im Wandel der Zeit”, Wien, 14.-17. Jänner 2015, Institut für Slawistik, Universität Wien.
  57. Предавање по позиву на тему: Украјинска криза у дискурсу коментара интернет вести на српском језику // Міжнародна наукова-теоретична конференція «Граматичні читання – VIII», Вінниця 16−17. априла 2015.
  58. Предавање по позиву на тему: Эксплетивное отрицание в конструкциях с союзом пока и его аналогами в других славянских языках как переходное явление между отрицанием и аффирмативностью // I-2-22 Lexical and Grammatical Conceptualization of Boundary: Its Unity and Diversity in the Slavic Languages, IX светски конгреса Међународног савета за централно- и источноевропска истраживања (ICCEES IX), Макухари (Јапан), 3−8. августа 2015.
  59. Предавање по позиву на тему: Темпоральные значения сербского потенциала и способы их передачи в других славянских языках // Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Москва, 18−19. септембра 2015.
  60. Предавање по позиву на тему: Настоящее историческое глаголов несовершенного и совершенного видов в таксисных конструкциях сербского языка // The Aspectual Semantic Zone: Typology of Systems and Scripts of Diachronic Progresses. The fifth Conference of the International Commission on Aspectology of the International Committee of Slavists, Kyoto Sangyo University, Nobember 13-15, 2015 (Пета конференција Аспектолошке комисије при Међународном комитету слависта, Универзитет Кјото Сангио, Јапан, 13−15. новембра 2015).
  61. Пленарно предавање по позиву на тему: Моделі вираження посесивного результативного пасиву в українській мові. Міжнародний науковий семінар: Сучасна граматика: концептуальні виміри і наукові парадигми: Моделювання граматичних одиниць та процесів. Донецький національний університет (Вінниця), 15. априла 2016.
  62. Пленарно предавање по позиву на тему: О страдательном залоге плюсквамперфекта в сербском и болгарском языках. XIII Международни славистични четения: Юбилейна научна сесия в чест на проф. д.ф.н. Руселина Ницолова, София, 21−23. априла. 2016.
  63. Пленарно предавање на тему: Роль та місце україністики в сучасних славістичних дослідженнях // Међународна научна конференција „Украјинистика и словенски свет. Поводом 5 година украјинистике на Универзитету у Београду“, Београд, 17−19.2016.
  64. Пленарно предавање по позиву на тему: Про взаємодію дієслівних категорій та часові форми в українській мові. Међународна научно-теоријска конференција «ГРАМАТИЧНІ ЧИТАННЯ – ІХ». Донецький національний університет ім. Василя Стуса, 25 – 26. април 2017.

Предавања на страним универзитетима и другим научним институцијама

  • Tокијски универзитет ( јуна 2010).
  • Центар славистичких истраживања Универзитета Хокаидо у Сапору (27. септембра 2010).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (5 маја 2014).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (6 маја 2014).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (8 маја 2014).
  • Донецки национални универзитет са седиштем у Виници (25. марта 2016).
  • Донецки национални универзитет са седиштем у Виници (26. марта 2016).
  • Предавање у оквиру циклуса „Српска лингвистика данас“ поводом обележавања у САНУ 175-годишњице Друштва српске словесности). Сала 2 Палате САНУ (24. октобра 2016).
  • Uniwersytet Warszawski, Wydział Lingwistyki Stosowanej, Katedra Studiów Interkulturowych Europy Środkowo-Wschodniej (8. децембра 2016).
  • Uniwersytet Warszawski, Wydział Lingwistyki Stosowanej, Katedra Studiów Interkulturowych Europy Środkowo-Wschodniej (13. децембра 2016).

Организација научних конференција, округлих столова, симпозијума

  1. 04.2000. – Округли сто на тему „Симболика ускршњих јаја у словенским културама“ – у сарадњи са Етнографским музејем у Београду и Етнографским музејем Института етнологије Националне академије наука Украјине.
  2. 05.2000. – Округли сто на тему „Нов поглед на живот и стваралаштво Олександра Довженка“ – у сарадњи са Југословенском кинотеком.
  3. Јануар 2004. – украјинско-српска секција у оквиру XLII скупа слависта Србије – у сарадњи са Славистиким друштвом Србије.
  4. Јануар 2008. – Округли сто на тему „Електронски дикурс српског и других словенских језика“ у оквиру XLVIII скупа слависта Србије – у сарадњи са Славистиким друштвом Србије.
  5. Семинар „Како унапредити учење украјинског језика са елементима националне културе у школама Војводине“, Национални савет украјинске националне мањине, Нови Сад, 7-8.11.2008. (члан организационог одбора, одржано предавање);
  6. Члан организационог одбора Међународне научне конференције III Międzynarodowej Konferencji pt. „Ukrainistyka: wczoraj, dziś, jutro…” Instytut Filologii Rosyjskiej oraz Zakład Ukrainistyki Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, 20-21 maja 2016 r.
  7. Копредседник Организационог одбора Међународног научног колоквијума XХIV Міжнародний славістичний колоквіум, присвячений пам’яті слов’янських першопросвітників святих Кирила і Мефодія, Інститут славістики Львівського національного університету імені Івана Франка, 26–27 травня 2016 р.
  8. Члан организационог одбора међународних научних конференција Граматичні студії І-ІХ (Донецки национални универзитет, ДонНУ са седиштем у Виници) (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017).
  9. Председник Програмског и Организационог одбора Међународне научне конференције „Украјинистика и словенски свет. Поводом 25 година украјинистичких студија на Филолошком факултету у Београду“ (конференција је окупила 65 научника из 13 земаља света). 17−19.2016.

Доц. др Биљана Марић

Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Запослена је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe као асистент нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe oдбрaнилa  је мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

1. новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Види више →
 

Мр Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Aсистeнт је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe Биљана Марић је oдбрaнилa  мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

Бави се превођењем духовне литературе и белетристике с руског на српски језик.

Новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Објавила је следеће радове:

  1. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy // Aктyeлнoст мeђyслoвeнских jeзичких и књижeвних кoнтaкaтa и вeзa (рeзимea). – Бeoгрaд: Филолошки факултет, 1995, стр. 31.
  2. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 1 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), број 1882 (7), фeбрyaр, 1995, стр. 4-5.
  3. Дрaгoцeн дoпринoс нaстaви (прикaз yџбeникa Дaвaйтe лyчшe гoвoрить пo-рyсски) // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), дeцeмбaр, 1995, стр. 7.
  4. Библиoгрaфиja дисeртaциja из мeтoдикe нaстaвe рyскoг кao стрaнoг jeзикa oдбрaњeних y Рyскoj фeдeрaциjи oд 1985. дo 1995 // Glossa, 1996, 2, 2/3, стр. 59-62. (са Ксенијом Кончаревић)
  5. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 2 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), oктoбaр, 1996, стр. 4-6
  6. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв eзисы дoклaдoв). – Бeлгрaд – Нoви-Сaд, 1996, стр. 15.
  7. Рeд рeчи y рyскoм и српскoм гoвoрнoм jeзикy // Слaвистикa. – 1 (1997), стр. 63-66.
  8. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв. Дoклaды (Бeлгрaд). – 1997, стр. 379-385.
  9. Нeкe синтaксичкe oсoбeнoсти припoвeдaчкe прoзe Љ. Пeтрyшeвскe и С. Дoвлaтoвa // Слaвистикa. – 2 (1998) , стр.127-134.
  10. Рyсский язык в eгo фyнкциoнирoвaнии. Урoвни языкa (пoд рeдaкциeй Д. Н. Шмeлeвa и М. Я. Глoвинскoй), Мoсквa, 1996 // Слaвистикa. – 2 (1998), стр.274-275.
  11. Нaслoви y рyскoj и српскoj днeвнoj штaмпи // Изyчaвaњe слoвeнских jeзикa, књижeвнoсти и кyлтyрa y инoслoвeнскoj срeдини ( Бeoгрaд). – 1998, стр. 224-228.
  12. XXXVIII Скyп слaвистa Србиje // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 54–55 (1998) , стр. 305-306.
  13. Скaз Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Слaвистикa. – 3 (1999) , стр. 227-232.
  14. O нeкoтoрых oсoбeннoстях нaррaтивнoй стрyктyры пoвeсти “Врeмя нoчь” Людмилы Пeтрyшeвскoй // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 212-218.
  15. Г. A. Зoлoтoвa, Н. К. Oнипeнкo, М. Ю. Сидoрoвa, Кoммyникaтивнaя грaммaтикa рyсскoгo языкa, Мoсквa, 1998 // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 286-287.
  16. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe. – Бeoгрaд, 2001. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићeм и Ч. Мaнчићем).
  17. М. В. Всeвoлoдoвa: Тeoрия фyнкциoнaльнo-кoммyникaтивнoгo синтaксисa. Фрaгмeнт приклaднoй (пeдaгoгичeскoй) мoдeли языкa. Учeбник. Изд. Мoскoвскoгo yнивeрситeтa, Мoсквa, 2000, 502 с. // Слaвистикa. – 6 (2002), 323–324.
  18. Трeтирaњe тyђeг гoвoрa y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 62 (2002), 159–173.
  19. Изражавање квалификативности у руском језику у поређењу са српским // Синтакса руског језика у поређењу са српским: Проста реченица: Научни колоквијум : Зборник теза и резимеа. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета, 2002, стр. 3.
  20. Стилскe oсoбeнoсти синтaксe (нa примeрy прoзнoг дeлa Љyдмилe Пeтрyшeвскe) // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 65-66 (2004), 219–235.
  21. Рeчeвoй этикeт y сeрбoв и рyсских // Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe. Вып. 19. Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe слaвянских нaрoдoв (Вoрoнeж). – 2004, 95–101.
  22. Вырaжeниe кaчeствeннoсти: крaткиe и пoлныe прилaгaтeльныe в рyсскoм и сeрбскoм языкaх // Слaвистикa. – 8 (2004), 140–147.
  23. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe (дрyгo, пoпрaвљeнo издaњe). – Бeoгрaд: Институт за српски језик САНУ, 2004. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићем и Ч. Мaнчићем)
  24. Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000. (заједно с Предрагом Пипером) – Нови Сад, 2006, стр. 141.
  25. А. Г. Балакай: Толковый словарь русского речевого этикета, Москва, Астрель, Аст. Транзиткнига, 2004, 682 стр. // Славистика, Београд, 2006, X, 375-377.
  26. Синтаксичка деривација у руском и српском језику // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2007, 71–72, стр. 581–586.
  27. Арто Мустайоки, Теория функционального синтаксиса (приказ) // Јужнословенски филолог, Београд, 2006, LXII, стр. 396-399.
  28. Т. Ф. Ефремова: Толковый словарь служебных частей речи русского языка (2-ое издание, исправленное), Москва, Астрель. Аст, 2004, 814 стр; Словарь наречий и служебных слов русского языка (сост. В. В. Бурцева), Москва, Русский язык, Медиа, 2005, 752 стр. // Славистика, Београд, 2007, XI, стр. 398-399.
  29. Конструкције са фазним глаголима и девербативним именицама у руском и српском језику // Славистика, Београд, 2008, XII, стр. 250-257.
  30. Синтакса девербативних именица у руском у поређењу са српским // Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних, Београд, 2008, стр. 84-90.
  31. Синтакса именица nomina agentis у руском у поређењу са српским // Славистика, Београд, 2009, XIII, стр. 137–149.
  32. Максим Кронгауз. Русский язык на грани нервного срыва, Москва, Языки славянских культур, 2009, с. 229 (приказ) // Зборник Матице српске за славистику, 2009, 76, стр. 161-163.
  33. Синтаксички аргументи девербативних именица у руском у поређењу са српским // I научни скуп младих филолога Србије. Савремена проучавања језика и књижевности, Филум, Крагујевац, 2009, стр. 15-34.
  34. Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи у руском у поређењу са српским језиком // Филолошки преглед, Београд, 2009, 36, 3, стр. 75–86.
  35. Деадјективни глаголи у светлу синтаксичке деривације (у руском у поређењу са српским језиком) // Славистика, Београд, 2010, 14, стр. 116-125.
  36. Номинализации (деадъективы и девербативы) в роли объектного аргумента предиката (в русском и сербском языках) // Десятый международный симпозиум – МАПРЯЛ 2010, «Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в традиционной и корпусной лингвистике», Велико Тырново, 2010, с. 224-228.
  37. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сажетака, Матица српска – Институт за српски језик, Београд, 2010, стр. 69.
  38. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације // Филолошка истраживања данас. Језик, књижевност и култура. Зборник резимеа, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2010, стр. 70-71.
  39. Причинные девербативные/деадъективные конструкции как средство зависимого таксиса // I международный симпозиум «Русское слово на Балканах», Шуменский университет, Шумен, 14–16 oктября, 2010, ред. В. Аврамова и др., Шумен: Фабер, 2011, 75–84.
  40. До встречи в России. Руски језик за први разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2009. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић). (друго издање – 2010, треће издање – 2013, четврто издање – 2015)
  41. Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах, Шумен, 14–16 октобар 2010 (приказ, заједно са Драганом Керкез) // Славистика, 2011, 15, стр. 376–377.
  42. Интеракција граматике и речника (Ю. Д. Апресян, И. М. Богуславский, Л. Л. Иомдин, В. З. Санников: Теоретические проблемы русского синтаксиса. Взаимодействие грамматики и словаря. Изд. Языки славянских культур, 2010, с. 407) (приказ, заједно са Д. Керкез) // Јужнословенски филолог, 2011, 67, стр. 304-311.
  1. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык как инославянский, Белград, 2011, 3, 104–117.
  2. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад – Београд, 2011, стр. 435–445.
  3. Девербативне/деадјективне конструкције са временским значењем као средство зависног таксиса (у руском језику у поређењу са српским) // Славистика, 2012, 16, 151–159.
  4. Отглагольные прилагательные в русском и сербском языках: синтаксическая деривация \\ Русистика: язык, культура, перевод. Юбилейная международная научная конференция. София, 23–25 ноября 2011 г. Доклады. Ред. А.А. Градинарова, Р.А. Спасова, София, Изток-Запад, 2012, с. 107–115.
  5. В.А. Плунгян. Введение в грамматическую семантику: грамматические значения и грамматические системы языков мира, Москва, 2011, 670 стр. (приказ, заједно са Драганом Керкез) \\ Јужнословенски филолог, 2012, 68, стр. 196–207.
  6. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Књига резимеа. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 81.
  7. Девербативне конструкције са условним и сличним адвербијалним значењима (у руском у поређењу са српским језиком) \\ VII международный симпозиум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков. Доклады. Ред. Вера Белокапич-Шкунца, Белград, 2012, с. 61–67.
  8. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 623–635.
  9. VII међународни симпозијум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков, Београд 1–2. јуни 2012 \\ Филолошки преглед, 2012, 39, 2, 163–164.
  10. Синтаксичка деривација у савременом руском књижевном језику у поређењу са српским, Београд: Филолошки факултет, 2012, стр. 278.
  11. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације \\ Филолошка истраживања данас. Савремени токови у лингвистичким истраживањима. Књига 1. Уреднице Весна Половина и Јулијана Вучо, Београд: Филолошки факултет, 2013, стр. 265–279.
  12. LI конференция славистов в Белграде (совместно с Еленой Гинич) \\ Русский язык за рубежом, Москва, 2013, 2, с. 120–121.
  13. Бечки форум наставника руског језика (приказ) \\ Славистика, 17, 2013, стр. 513–514.
  14. Verbadicendi в русском и сербском языках при передаче чужой речи \\ Материалы Международной научной конференции «Славянские языки и литературы в синхронии и диахронии». 26–28 ноября 2013 года. Москва: Макс Пресс, 2013, 230–231.
  15. О једном културолошки маркираном концепту из сакралне сфере у руском језику у поређењу са српским \\ Теолингвистичка проучавања cловенских језика. Уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић. Београд: САНУ, 2013, 179–193.
  16. Введение чужой речи глаголами (в русском и сербском языках) \\ Русский язык как инославянский, Белград, 2014, 6, 35–48.
  17. Аспектуална (акционална) и дијатетичка својства глаголских и девербативних именица у руском и српском језику // Зборник 17. конгреса Савеза славистичких друштава Србије. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, стр. 291–309.
  18. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику. Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. Зборник резимеа, Београд, 2014, стр. 82.
  19. До встречи в России. Руски језик за други разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2014. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  20. Ксенопоказатели в русском и сербском языках \\ Oдиннадцатый международный симпозиум – Mапрял’14 «Теоретико-практическое изучение русского языка и его сопоставительно-типологическое описание», Велико-Тырново, 2014, 48–53.
  21. Состояние и перспективы изучения русского языка в инославянской среде \\ Этнодиалоги, Москва, № 1 (48), 2015, 26–34.
  22. До встречи в России. Руски језик за трећи разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2015. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  23. Международный форум по вопросам сотрудничества и обмена опытом в сфере образования (Россия, Москва, 24–25 октября 2014 г.) // Русский язык как инославянский, Белград, 2015, с. 259–260.
  24. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык в исследованиях сербских славистов. Составители академик Предраг Пипер, проф. д.ф.н. Ксения Кончаревич, Белград: Филологический факультет, 2015, с. 325–343.
  25. „Ограђивање” од туђег говора у публицистичком стилу руског и српског језика \\ У простору лингвистичке славистике. Зборник научних радова поводом 65 година живота академика Предрага Пипера. (Ур.) Људмила Поповић, Дојчил Војводић, Мотоки Номаћи. Београд: Филолошки факултет, 2015, стр. 471–487.
[ISBN 978-86-6153-364-8]
  1. Новые издания сербских русистов \\ Болгарская русистика, 2015\3–4, стр. 242–246.
  2. Неуправни говор у српском и руском језику \\ Јужнословенски филолог 72, 2016, 127−137.
  3. До встречи в России. Руски језик за четврти разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2016. (са Маријаном Папрић и Луком Меденицом).
  4. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику \\ Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. II. Tематски зборник, Београд, 2016, стр. 179−187.

др Весна Ђорђевић

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (назив мастер рада: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања).

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Види више →
 

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2013. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Тезе:

Ђорђевић, Весна: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2010. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: др Весна Ломпар, члан комисије: проф. др Мирослав Николић).

Ђорђевић, Весна: Видски парњаци у српском језику (имперфективни глагол : перфективни глагол изведен префиксима за, из, на, о, по, с и у), докторска дисертација, одбрањена 13. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Комисија: проф. др Весна Ломпар, ванредни професор, ментор, проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор, члан Комисије и др Марина Спасојевић, научни сарадник, члан Комисије).

Међународна сарадња и пројекти:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

Учешће на научним скуповима:

XVII научни скуп Емпиријска истраживања у психологији, 11–12. фебруар 2011, Филозофски факултет Универзитета у Београду, са рефератом Наративни и лингвистички приступ одбаченим и прихваћеним CV-јевима кандидата који конкуришу за посао, у коауторству са Наташом Цвијан.

Научни скуп Наука и традиција, 18–19. мај 2012, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, са рефератом: О значењу придевског суфикса -овит / -евит.

Међународна научна конференција Hudobné motívy vo frazeológii, 26–27. 9. 2014, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Братислави (у сарадњи са Словачком фразеолошком комисијом при Словачком комитету слависта), са рефератом: Фразеологизми с компонентом звоно, бубањ и гајде у фразеологији српског језика и њихови еквиваленти у словачком језику.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Марином Николић.

Third International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social Sciences and Humanities, Contexts 2015, 1. децембар 2015, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, са рефератом: Традиционални музички инструменти – етнолошка и фразеолошка анализа, у коауторству са Нином Аксић.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 15–18. IX 2016, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видски парњаци и префиксација (префикс из-).

47. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–18. IX 2017, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Ка речнику видских парњака типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол.

Међународна научна конференција Словенски језици, књижевности и културе у контакту (посвећена јубилеју проф. Марије Добрикове), 28–29. септембар 2017, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, Словачка, са рефератом: Видско парњаштво и категорија акционалности.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 13–17. IX 2018, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видско парњаштво и акционалност.

Slavofraz 2019, 12–13. IV 2019, Филозофски факултет Универзитета Коменски у Братислави, са рефератом: Урок у српској народној традицији, у коауторству са Нином Аксић.

Остале активности:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2016. Научни секретар на Mеђународном научном симпозијуму Словенска терминологија данас, одржаном 11–13. маја 2016. године, у организацији Института за српски језик САНУ, Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске и Матице српске.

2018. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, одржаном 30. јула – 12. августа, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2013–2018. Научни секретар на 43, 44, 45, 46, 47. и 48. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, у организацији Међународног славистичког центра у Београду.

2019. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 30. јул–12. август, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

др Ђорђе Оташевић

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу. Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ. Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2010. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).

Види више →
 

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу.

Матурирао у Шестој београдској гимназији 1978. године. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1984. године (група за српскохрватски језик са општом лингвистиком) радом из семиотике „Загонетке као знаковни системи“ (ментор проф. др Душан Јовић). Магистрирао 1995. на Филолошком факултету у Београду – „Придеви с негативним префиксима и прилози постали од њих у савременом српском језику“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк).

Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ.

Од 1999. до 2016. године секретар Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика.

Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2000. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).