У петак, 25. октобра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција зборника радова Пастирска лексика призренско-тимочких говора. Зборник представља резултат рада на пројекту О-33-23 Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора, који од 2023. године заједнички реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ.
Координатор овог пројекта је академик Александар Лома, руководилац проф. др Софија Милорадовић, научни саветник Института за српски језик САНУ, консултант проф. др Недељко Богдановић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу (у пензији), организатор пројектних активности је др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, док истраживачки тим чини већински део сарадника Дијалектолошког одсека Института. Рецензенти зборника били су академик Јасмина Грковић-Мејџор и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић.
Учеснике промоције и публику најпре је поздравио дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, истичући основе рада Огранка и изузетно добру сарадњу с Институтом за српски језик САНУ на различитим плановима.
О самом зборнику први је говорио академик Александар Лома, у својству главног уредника зборника и координатора пројекта. Излагање је започео речима проф. др Недељка Богдановића о сточарском лексичком фонду који је настајао вековима, а сада се под утицајем друштвених промена „несразмерно брзо предаје забораву”. Академик Александар Лома је у уводној речи пре свега истакао заслуге и залагања проф. др Недељка Богдановића. Потом је говорио о троделној структури зборника и присутне кратко упознао са његовим садржајем. Истакао је да Зборник, осим Предговора и Увода уредника проф. др Недељка Богдановића, обухвата 14 ауторских и коауторских реферата који доносе аналитичка промишљања, методолошке поставке и прегледна сазнања о многим језичким релевантностима из домена пастирства, као и значајан прилог у виду пописа радова у вези с пастирском лексиком: I (Нека питања структуре пастирске лексике призренско-тимочких говора) Недељко Богдановић, Софија Милорадовић, Основне поставке научноистраживачког пројекта Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Софија Милорадовић и Сандра Савић, Називи за стоку према времену млађења и узрасту, Биљана Савић и Зоран Симић, О неким придевима са значењем особина код животиња у призренско-тимочким говорима, Марина Јуришић, Називи за црну овцу у призренско-тимочким говорима, Миљана Чопа, Лексеме за означавање пса: реалема Canis familiaris у призренско-тимочким говорима, Зоран Симић, Лексика млека и прераде млека у призренско-тимочким говорима, Ана Савић-Грујић, Сандра Савић, Одећа и обућа пастира у говорима призренско-тимочке дијалекатске области; II (Језички фолклор, игре) Тања Милосављевић, Пастирска лексика призренско-тимочких говора у пастирском фолклору, Недељко Богдановић, Из пастирског језичког фолклора југоисточне Србије, Нина Аксић, Пастирске игре и чобанска надметања на призренско-тимочком говорном подручју; III (Паралеле – призренско-тимочки говори и друга подручја) Јована Бојовић Јоксимовић, Пастирска лексика призренско-тимочких говора у ширем контексту, Голуб Јашовић, Душан Стефановић, Изазови и ограничења једне лексикографске паралеле – Називи за млеко и млечне производе у селима Алексиначког Поморавља и Пећког Подгора, (Библиографски прилог) Сандра Савић, Библиографија радова у вези с пастирском лексиком.
На промоцији је говорио и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, рецензент зборника. Указавши првенствено на значај сарадње Института са Огранком на организацији научних пројеката и реализацији различитих научних активности, исказао је и лично задовољство што има прилику да говори о зборнику и вишедеценијској сарадњи с проф. др Недељком Богдановићем. На крају, прочитао је своју песму која се семантичким садржајем уклапа у тематику зборника, а што је излагању дало топлу лирску ноту, иначе посебно драгу проф. Богдановићу.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ и руководилац пројекта, најпре је срдачно поздравила колеге с Филозофског факултета Универзитета у Нишу и честитала им Дан Факултета. Потом је у име пројектног тима и своје лично име захвалила Српској академији наука и уметности, Огранку САНУ у Нишу и Научном већу Института за српски језик САНУ, главном уреднику академику Александру Ломи, рецензентима који су Одељењу језика и књижевности САНУ препоручили рукопис за објављивање – академику Јасмини Грковић-Мејџор и дописном члану САНУ Љубинку Раденковићу, те члановима Уређивачког одбора – професорима Слободану Реметићу, Мати Пижурици, Жарку Бошњаковићу, Радивоју Младеновићу и Голубу Јашовићу, као и рецензентима наведеним на почетку књиге. Истакла је да су сви поменути својим приљежним читањем зборника и драгоценим сугестијама знатно допринели његовом квалитету.
Излагање проф. др Софије Милорадовић било је насловљено на следећи начин и тако структурирано: О једном пројекту, једном зборнику и једном уреднику. Говорећи о пројекту, који је прихваћен на седници Одбора одржаној 26. децембра 2022. године, истакла је да се он темом – „терминолошки систем једног значајног сегмента традиционалне привреде и културе – сточарења, тј. пастирског занимања” и структуром наслања на претходна истраживања у оквиру Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Ниш, а од 2016. године у оквиру Огранка САНУ у Нишу. Наиме, овим пројектом предвиђено је следеће: (1) прикупити грађу са терена призренско-тимочких говора, где је сточарство, поглавито пастирско, планинско, некада било једна од двеју основних привредних делатности, (2) проучити сакупљену грађу, (3) довести је у везу са истоврсном лексиком са ширег подручја српског језика, (4) обрадити је по темама које грађа понуди, те (5) сачинити зборник радова, речник и атлас. Говорећи о сточарству, које је поред ратарства најраширенија област привредне делатности на селу, проф. др Софија Милорадовић је нагласила да су историјске и друштвено-економске промене утицале на то да се и овај терминосистем у језичком и културном смислу углавном своди само на сећања и остатке некадашње живе делатне праксе сеоског становништва. Значај зборника огледа се пре свега у томе што текстови у оквиру пастирског терминосистема доносе именовања ентитета из области материјалне, духовне и социјалне културе, а посредно и обиље корисних етнолошких података. У трећем сегменту излагања исказана је дубока захвалност професору Недељку Богдановићу на више но добро припремљеном терену за рад на проучавању пастирске лексике, те на осмишљавању структуре овог зборника, датим смерницама, сугестијама и примедбама. На крају излагања др Софија Милорадовић није желела да изостави личну ноту, те је присутне упознала са садржином последњег писма које јој је упутио проф. Богдановић.
Др Ана Савић-Грујић је поздравила присутне захваливши на прилици да говори као организатор пројектних активности. Назначила је да вишегодишња континуирана истраживања и резултати из њих произашли чине добру основу за даља проучавања пастирске лексике, међу којима се примарно издваја израда Атласа пастирске лексике призренско-тимочких говора, нови пројектни задатак Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ прихваћен у плану рада Огранка САНУ у Нишу. С обзиром на то да су у средишту истраживачке пажње првенствено аспекти пастирења који доносе сазнања у вези с овчарством – с узгојем оваца, простором и просторијама за боравак пастира и стада, прерадом млека, те различитом опремом коју пастири користе, издвојила је поједине реалије које су представљене у зборнику или ранијим истраживањима, а за које у теренској грађи постоје различита именовања, те представљају потенцијално добар материјал за лингвистичке карте. Картографисањем пастирске лексике, поред географског распростирања, указаће се и на правце развоја ове лексике као језичког сведочанства једне привредне делатности. Закључно, израда Атласа пастирске лексике призренско-тимочких говора представљаће круну досадашњег проучавања пастирске лексике и дати му неопходну географску перспективу.
На крају промоције је др Нина Аксић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ и један од аутора прилога за Зборник, прочитала неколико краћих песама из фолклорне збирке Етнографског института САНУ, која садржи око 20.000 песама прикупљаних од 1947. године до средине седамдесетих година ХХ, а које се темом уклапају у тему представљаног зборника, али су заправо одраз друштвено-политичког периода у коме су настајале и према коме су уподобљаване.
У дискусији је било речи о значају лексикона као кондензата култура и извора мотива и грађе поетских и других стваралачких подухвата, а давани су предлози и образлагане могућности за објављивање сабраних, односно одабраних дела проф. др Недељка Богдановића, у оквиру ширих пројеката издавања дела знаменитих истраживача, научника и стваралаца Ниша.
Вест преузета са https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/promocija-zbornika-pastirska-leksika-prizrensko-timockih-govora/.
