III Међународна научна конференција Језик и религија (Језик у религији / Религија у језику)

У организацији Института за српски језик САНУ и Комисије за језик религије при Међународном комитету слависта (МКС), одржана је III Међународна научна конференција Језик и религија (Језик у религији / Религија у језику) од 26. до 28. септембра 2024. године.

Имали смо част да угостимо значајна имена теолингвистике из словенског света и бројне уважене колеге из земље, из различитих институција. Представљена су 63 реферата, и то на руском, пољском, чешком, словачком и српском језику.

Конференција је трајала три дана. Првог дана, након свечаног отварања скупа и поздравних речи председника Комисије проф. емеритуса др Вјеслава Пшчине, проф. др Софије Милорадовић, директора Института за српски језик САНУ, и др Ружице Левушкине, председника Организационог одбора, одржана су пленарна предавања. Пленарни излагачи су били из Пољске (др Вјеслав Пшчина), Србије (проф. др Ксенија Кончаревић) и Русије (проф. др Олга Александровна Прохватилова). После пленума, рад је настављен у пет секција, распоређених у три дана. Поједини реферати изложени су преко Зум-платформе, а сви заинтересовани могли су на тај начин и да прате конференцију. Другог дана одржан је састанак Комисије за језик религије при МКС, коме су присуствовали сви чланови (уживо и онлајн).

Након радног дела организоване су посете Музеју Српске православне цркве и Храму Св. Саве. Последњег дана уприличен је и излет до манастира Раковица и Топчидерског парка.

На конференцији је реферате изложило 17 сарадника Института за српски језик САНУ: Виктор Савић (Текстологијом до промене реченичне структуре (на грађи последње палеографске секције Чајничког јеванђеља, XIV–XV век)), Стана Ристић и Ивана Лазић Коњик (Аксиосфера концепта црква у асоцијативном пољу српског језика), Владан Јовановић (Лексичке јединице јеванђељске провенијенције у подтексту записа и есеја Исидоре Секулић), Неђо Јошић (Српски језик и српски свијет у Босни током турске владавине: запажања и схватања Иве Андрића), Ивана Безрукова (О двама српскословенским преписима Житија Светог Бенедикта Нурсијског у светлу синонима), Биљана Савић (Темпорални приједлози у житијима краљице Јелене и краља Милутина архиепископа Данила Пећког (према препису Даниловог Зборника у Архиву САНУ, 1553. год.)), Марина Спасојевић (Православни катихизис и попуњавање богословског терминолошког фонда у Речнику САНУ), Наташа Вуловић Емонтс (Фразеолошко-паремиолошке јединице с компонентом крст у српском језику), Ана Мацановић (Начини квалификације славенизама и славеносрбизама из сфере религије у РСАНУ), Ивана Маринковић Мандић (Анализа застареле религијске лексике у описним речницима српског језика), Ружица Левушкина (Антонимија на материјалу лексичких јединица које означавају хришћанске врлине и грехе/страсти), Драгана Цвијовић (Категорија збирности у црквеном дискурсу), Мирјана Гочанин (Семантичко-синтаксичке карактеристике појединих глагола у језику Светог Јустина Ћелијског (на примерима из његових Беседа)), Данијела Радоњић (Називи јела из религијске и народне обредне праксе у српском књижевном језику), Јелена Капустина (Апстрактни појмовник и видови терминолошке творбе у преводу Ареопагитика старца Исаије), Маја Калезић (О пореклу израза бласфемија) и Милица Божић Синчук (Имена из религијске сфере у књижевном делу Борисава Станковића).