Национални научни скуп са међународним учешћем „Станислав Винавер и музика” одржан је 25. и 26. новембра у Београду и Шапцу. Организатор скупа је Катедра за музикологију Факултета музичких уметности у Београду.
Поред музиколога, у раду скупа узели су учешћа научници различитих хуманистичких профила: науке о књижевности, славистике и србистике. Тиме се створила прилика да се свестрана личност Станислава Винавера и његов непресушан рад у српској култури осветле у укрштају различитих дисциплина и теоријско-методолошких приступа. Слика о Станиславу Винаверу која је створена на овом научном скупу може служити као узор савременим интердисциплинарним проучавањима личности које су својим радом обележиле 20. век у српској хуманистици.
Научни скуп је отворио проф. др Гојко Тешић пленарним излагањем „О Станиславу Винаверу, и о његовом музичком краснопису”. Уследили су реферати 14 учесника. Научну област славистике заступао је инострани члан Српске академије наука и уметности, проф. др Роберт Ходел са Института за славистику Универзитета у Хамбургу, са рефератом „Шта фасцинира Винавера код Станковића и Настасијевића?”.
Из научне области српске лингвистике издвајамо коауторски реферат др Ненада Ивановића, вишег научног сарадника Института за српски језик САНУ и др Татјане Ружин Ивановић, под насловом „Улога лексичког стваралаштва у поетици превођења Станислава Винавера (на примеру превода романа Мала Дорит Чарлса Дикенса)”, као и реферат др Владимира Перића: „Композициона природа Винаверових прозаида”.
Из области науке о књижевности, поред пленарног предавања на скупу је нарочито добро прихваћен реферат доц. др Мине Ђурић под насловом: „Може ли музика да буде пантологијска?”. Научна област музикологије и историје српске музике дала је на овом скупу највише нових научних сазнања, која су веома корисна како лингвистима, тако и теоретичарима књижевности. Издвајамо коауторски реферат др Соње Маринковић, редовног професора на Катедри за музикологију ФМУ и мср Стефана Савића под насловом „Дела Модеста Мусоргског у критичарској визури Станислава Винавера”, затим реферат проф. др Ане Стефановић: „Поезија Станислава Винавера у соло песмама Станојла Рајичића и Светомира Настасијевића”, као и реферат проф. др Драгане Стојановић-Новичић, под насловом „Ванда Ландовска под рефлекторима Станислава Винавера: укрштање приватних и јавних идентитета”. Др Игор Радета и мср Марија Томић на скупу су изложили занимљив мултимедијални реферат „Имагинативна хеуристика имагинарне музичке поетике Станислава Винавера”. На скупу су своје реферате излагали и научници који се баве медијима – радиом, телевизијом, позориштем. Пажњу је привукао реферат др Мирјане Николић са Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, под насловом „Винавер и радио – текст, звук и поетика радио-драме”.
Најсрдачније поздрављамо иницијативу Катедре за музикологију Факултета музичких уметности да на овакав начин приступи интердисциплинарним истраживањима великих тема од вишестраног значаја за српску културу и науку. Искрено се надамо да ће се таква научна пракса наставити у блиској будућности, као и да ће сарадници Института за српски језик САНУ узимати у њој учешћа.