Category: Стално запослени

др Данијела Радоњић

Остале активности

Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.

У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.

Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Говори и пише енглески језик.

Види више →

Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године

Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.

 

Тезе

Докторска теза:

Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).

Међународна сарадња и пројекти

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

  1. Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 6. март 2010. године.
  3. ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.
  4. Међународни научни скуп Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26‒27. новембар 2010.
  5. Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.
  6. Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values), Филозофски факултет у Нишу, 27–28. април 2012.
  7. Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, Румунија, 17–19. октобар 2014.

Предавања и промоције

  1. У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ (коауторско предавање у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Коларчева задужбина у Београду, 7. март 2008. г.
  2. Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ (коауторско предавање одржано у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 14. мај 2008. г.
  3. Неколико речи о речнику (коауторско предавање у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености), Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014. г.
  4. Речник САНУ: јуче, данас, сутра (коауторско предавање у оквиру Промоције штампане и дигиталне верзије Речника САНУ), Катедра за српски језик, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 5. 12. 2016. г.

Остале активности

Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).

мр Марија Милосављевић Тодоровић

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2003. Уписала последипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2003. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

2009. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2010.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Пријавила докторску тезу на Филолошком факултету у Београду (2015).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2003).                                                   

Тезе

Магистарска теза:

„Глаголске врсте у српском језику – преглед и коментари“, одбрањена 23. децембра 2009. године (ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Милан Стакић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. 3. 2010).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (25. 4. 2013).

Међународна сарадња и пројекти

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Иво Андрић у европском контексту (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик и речници, 2007.

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Бањалука, 2013.

Предавања и промоције

Како настаје Речник САНУ; РСАНУ : РМС, Истраживачка станица Петница, 2005, 2006, 2007, 2008.

Како настају речници: домаћа лексикографска традиција; Од речника до речника – вежбе из лексикографије, Истраживачка станица Петница, 2011.

Остале активности

Говори и пише енглески, а служи се немачким и руским.

др Данијела Станић

Данијела С. Станић је рођена 25. марта 1978. год. у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. У Београду је дипломирала на Филолошком факултету, на Групи за српски језик и књижевност и на Факултету ликовних уметности, Одсек сликарства, у класи проф. др Зорана Вуковића. На Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду одбранила је мастер рад са темом Проблем синонимије у лексикографским дефиницијама у речницима савременог српског језика, а на истом факултету на модулу Наука о језику уписала и докторске студије. Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији. Радила је најпре као професор српског језика и књижевности у основној школи у Сирогојну код Ужица и у Пољопривредној школи у Пожеги, у периоду 2004–2006. године. У Институту за српски језик САНУ ради од 2006. год. на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ као основни обрађивач Речника.

Види више →

До сада је завршила четири лексикографске обраде на нивоу основне обраде.

У оквиру дана Европске културне баштине одржала је 2014. г. стручно предавање на Коларчевом народном универзитету и била гостујући предавач по позиву на два стучна предавања на Филолошком факултету у Београду студентима српског језика и књижевности.

Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији.

Влада енглеским и руским језиком (диплома Б2 нивоа, сертификат Универзитета Пушкин из Москве).

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе:

  1. Боје у речима ‒ речи у бојама, предавање у оквиру манифестације Дани европске културне баштине, Коларчева народна задужбина, 20. септембар 2014.
  2. Боје у речима ‒ речи у бојама, два предавања по позиву на Филолошком факултету на предметима Савремени српски језик за студенте II године и Савремени српски језик II за студенте III године, 23. октобар 2014.

Учешћа на скуповима:

  1. Савремена проучавања језика и књижевности, година I, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2009. год.;
  2. Пета национална конференција са међународним учешћем из лексикографије и лексикологије Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 19‒20 октобар 2009. год.;
  3. Савремена проучавања језика и књижевности, година II, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2010. год.;
  4. Савремена проучавања језика и књижевности, година III, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2011. год.;
  5. Језик, књижевност и комуникација, Педагошки факултет, Усти над Лабем, Чешка, 2011. год.;
  6. Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, год.;
  7. Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, год.;
  8. Савремена проучавања језика и књижевности, година IV, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2012. год.;
  9. Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет 3, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2013. год.;
  10. Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014. год.;
  11. Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 4, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, 2014. год.

др Марина Николић

Рођена 28. јануара 1982. године.

2014 Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доцент на Катедри за српски језик и књижевност;

2013 „Језикофил”, оснивач и уредник;

2013 Постдокторско усавршавање на Филололошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу

2012 Докторат Филолошког факултета у Београду (тема: Семантичка категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика)

2008 Институт за српски језик САНУ, научни сарадник на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика;

2008 Магистратура Филолошког факултета Универзитета у Београду (тема: Теорија језичке културе у србистици и славистици)

2001‒2005 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, одсек: Српски језик и књижевност (тема: Девербативна именица као кондензатор реченичног садржаја у језику новина)

Међународни пројекти:

Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen FWF-Projekt, P19158-G03 (2006-2010)

Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu Forschungsprojekt / Istraživački projek(a)t (2007-2015)

Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića (Graz, 2011–):

Види више

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2020. године шеф Одсека за савремени српски језик САНУ.

Од 2018. године члан FEPS Scientific Council-а (Брисел).

Од 2013. године члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Од 2012. године члан-сарадник Матице српске.

Од 2008. године секретар Комисије синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика.

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе

Српска језичка култура данас, предавање одржано у оквиру Скупа слависта Србије (Стручни семинар за наставнике руског језика), Руски дом, Београд, 31. 1. 2017.

Промоција сајта Језикофил, Задужбина Илије М. Коларца, 24. 4. 2015.

Циклус предавања из срског језика, Филолошки факултет Државног универзитета у Санкт Петербургу, током зимског семестра 2013/2014. године.

Језик пословне комуникације, Мегатренд универзитет, 25. 5. 2103.

Теорија језичке културе, Одјел за хуманистичке знаности Свеучилишта Јурја Добриле, Пула 11. 6. 2012. године.

Теорија језичке културе, Филозофски факултет Загребачког свеучилишта, Загреб 6. 6. 2012. године.

Учешћа на скуповима

Неформални приступи неговању језичке културе на интернету. У коауторству са Слијепчевић, С., Новокмет, С. Наука без граница 3. Међународни научни скуп у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица 21–22. септембар 2019. године.

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2018, са рефератом „Стандардизација термина у српском језику“.

11. Симпозијум Андрићева Сунчана страна, Херцег Нови (Црна Гора)11–14. октобар 2018, са рефератом „Поређење као синтаксичко-стилско средство у роману На сунчаној страни“.

Учешће на семинару за наставнике руског језика са предавањем „Српска језичка култура данас“, 31. јануар 2017, Руски дом, Београд.

Међународни научни скуп Словенски језици, књижевности и културе у контакту, Универзитет Коменски, Братислава, 29. септембар 2017, са рефератом „Семантичка категорија степена у фразеологизмима (на примеру српског језика).“

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2017, са рефератом „Језичко нормирање и интернет“, заједно са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом.

Језици и културе у времену и простору 7, тематска секција: Српски језик на прелазу векова: новине у систему и употреби, Нови Сад, 19. новембар 2017, са рефератом „Српска језичка норма на прелазу векова: проблеми и изазови.“

Međunarodni znanstveni skup Perspektive jezičnoga planiranja i jezične politike / Perspectives on Laguage Planning and Policies, CLARC 2016, Rijeka, 3., 4. i 5. 6. 2016. g., sa referatom Izazovi globalne komunikacije – jezičko planiranje i internet.

Симпозијум Ћопићева поетика простора, 8–10. септембар 2016. г., Београд, са рефератом „Изражавање семантичке категорије простора у Делијама на Бихаћу Бранка Ћопића“, у коауторству са Гораном Милашином.

Трибина Српски језик данас ‒ актуелни проблеми. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 12. 3. 2015. године, са рефератом Српска језичка култура у образовању ‒ изазови савременог доба.

Научни скуп Синтакса сложене реченице у српском језику, Матица српска, 29. априла 2015.  с рефератом Реченице с поредбеном клаузом у српском језику.

5. Simpozijum Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu, Бања Лука septembar 2015, sa referatom Jezik dece u Ćopićevim delima ili zašto deca vole da čitaju Ćopića.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане (17–20. IX 2015), са рефератом Категорија степена и категорија оцене – сличности и разлике.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Весном Ђорђевић.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Београд, 28. 10. 2015. са рефератом Језичко планирање и интернет.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност 1, 11–12. април, 2014. године у Лесковцу, са рефератом Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена, у коауторству са Сањом Алексић (Хајделберг, Немачка).

Српски у дијаспори, Крагујевац, 25. октобар, 2014. г. с рефератом Српски језик у Баварској – учење и изучавање (случај Минхена).

Округли сто Перспективе славистике – Изучавање словенских језика у свету са излагањем под насловом Изучавање словенских језика у Србији и славистичке катедре на универзитетима у Србији, 14. јуна 2013, на Филолошком факултету СПбУ.

Међународна конференција XV Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Сафронова са рефератом Семантичка категорија степена у светлу савремених лингвистичких теорија 12. септембра 2013. године, на Филолошком факултету СПбУ.

Стручни скуп Употреба српског језика у медијима, Друштво новинара Војводине, 23. децембар 2013. Огранак Српске академије наука у Новом Саду, са рефератом Језичка култура и медији.

5. Симпозиј(ум) „На Дрини ћуприја“, Projekt Andrić-Initiative, 4–6. Октобар 2012. Вишеград, са рефератом Синтаксичка градација као стилско средство у роману „На Дрини ћуприја“ (лингвостилистичка анализа).

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес у Сарајеву од 25. до 29. 05. 2011. године са рефератом Диферентивно степеновање у савременом српском језику.

VI међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност (Крагујевац, 28–29. 10. 2011) са рефератом Применљивост теорије семантичких локализација у проучавању категорије степена у коауторству са Страхињом Степановом.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд, Институт за српски језик САНУ), са рефератом Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику.

3. Symposium Die österreichisch-ungarische Periode in Leben und Schaffen Ivo Andrićs (8.–9. Oktober 2010, Graz), са рефератом Изражавање степена у приповеци Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића.

V међународни скуп Српски језик, књижевност и уметност (Крагујевац, 29–30. 10. 2010) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику: статус и семантички потенцијал.

III Научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност (Лесковац, 18. новембар 2010) са рефератом Настава језика и дијалекат.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у коауторству са Страхињом Степановим.

XLVII скуп слависта Савремена српска славистика у међународном контексту, 12–15. I 2009. године у Београду, са рефератом Допринос Богдана Терзића српској језичкој култури.

Simpozij(um) Gramatičke razlike između bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog i srpskog jezika, Graz, 16.–18. aprila/travnja 2009. godine, sa referatom Deverbativna imenica kao kondenzator rečeničnog sadržaja u jeziku novina (na BKS materijalu).

17. конгрес савеза славистичких друштава Србије, Сокобања, 18–20. септембар 2009. године, са рефератом О семантичкој категорији степена у поредбеним реченицама српског језика.

2. Simpozij(um) Andrićev grački opus: kulturno-(h)istorijski/povijesni, književni i jezički/jezični aspekti, Graz, 9. i 10. oktobаr/listopad 2009. godine, са рефератом О једној врсти сложене реченице у Андрићевом грачком опусу.

Организација скупова:

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд

Комисије и стручна тела:

Члан комисије за именовање у звање истраживач сарадник, Весне Ђорђевић

Члан комисије за избор сарадника (звање виши асистент) за ужу научну област Специфични језици – српски језик, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.

Члан комисије за избор сарадника др Светлане Слијепчевић у звање научни сарадник.

Члан комисије за именовање у звање научни сарадник др Весне Ђорђевић.

Дипломски и завршни радови:

Јелена Вујисић, Одричне реченице и негација у Травничкој хроници Ива Андрића (ментор), 2020.

Марија Васовић, Релативне реченице у роману „Травничка хроника“ Иве Андрића (ментор), 2019.

Тамара Миловановић, Узвичне реченице у новинским насловима, 2018 (ментор).

Валентина Милосављевић, Супротне реченице и супротност у Андрићевом делу „Травничка хроника“ (ментор), 2018.

Данијела Петровић, Анималистичка фразеологија (ментор), 2018.

Александра Јанићијевић, Футур 1 и футур 2 у делима Добрила Ненадића, 2017. (ментор)

Марија Вељковић, ПРЕДИКАТСКИ АПОЗИТИВ У ПРИПОВЕТКАМА ИВЕ АНДРИЋА

Јелена Сојић, ИНВЕРЗИЈА КАО СТИЛСКА ФИГУРА У РОМАНУ КУКАВИЧИЈИ СНИЈЕГ РАТКА ПОПОВИЋА

Милица Ђукић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Емилија Станковић, УПОТРЕБА ИНСТРУМЕНТАЛА У РОМАНУ „ДЕРВИШ И СМРТ“ МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА (ментор)

Србијана Чеперковић, ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ У ЈЕЗИКУ ШТАМПЕ

Катарина Милић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Марија Милановић, НАПОРЕДНА УПОТРЕБА ИНФИНИТИВА И ПРЕЗЕНТА С ВЕЗНИКОМ ДА У СРПСКОЈ ШТАМПИ (ментор)

Мастер радови

Муниба Дрековић Фразе и фразеологизми у Бугарској бараци Милисава Савића (члан комисије), 2020.

Санела Малинић, Савремена контрастивна истраживања српског и енглеског језика (ментор), 2019.

Сања Антић Сексизми у српској и америчкој реп музици (ментор), 2019.

Јована Николић, Функционалност наслова поглавља у роману „Сеобе“ Милоша Црњанског (члан комисије), 2019.

Катарина Милић Политички дискурс и манипулативна моћ језика у порпагандним видео-спотовима за председничку кандидатуру (март–април 2017) (ментор), 2018.

Јелена Трикош, Родно осетљив језик у српској штампи (ментор), 2017.

Тијана Ђорђевић (члан комисије)

Марија Вељковић (члан комисије)

Весна Босић, Критички преглед и систематизација радова из српске етнолингвистике са посебним освртом на методологију (ментор), 2016.

Тамара Станковић, ГРАФИТИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ (ментор), 2015.

Сандра Н. Шелмић, ДЕЧИЈИ ДУХОВИТИ ОДГОВОРИ (ТЗВ. „КЕФАЛИЦЕ“) У СВЕТЛУ АНАЛИЗЕ ДИСКУРСА (ментор), 2015.

Докторске дисертације:

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мастер Миле Драгић 2020.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, 2018. године

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, одбрањене новембра 2018. године

Члан комисије за оцену теме за докторску дисертацију мастер Сање Коларевић Систем глаголских префикса са просторним значењем у руском језику у поређењу са српским, септембар 2018.

Члан комисије за оцену подобности кандидата, теме и ментора за израду докторске дисертације мастер Миле Драгић децембар 2017.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мастер Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“.

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“. Дисертација одбрањена 25. 5. 2016. године на Филолошком факултету у Универзитета у Београду.

Рецензентски послови:

Рецензирала радове за научни часопис Зборник Филозофског факултета у Приштини (1–2, 3–4 за 2016, 2017, 2018, 2019, 2020).

Рецензија уџбеника и радне свеске за 8. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2020.

Рецензирала радове за научни часопис Српски језик, студије српске и словенске (свеска 25, год. 2020).

Рецензија књиге Адвербијлна и адноминална квалификативност у стандардном српском језику Јелене Редли, Нови Сад: Филозофски факултет, 2020.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 6. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 7. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија речника 100 feminističkih termina Дејане Јовановић и Ђорђа Оташевића, Београд: Алма, 2019.

Рецензија књиге О допунама и допуњавању, Миливоја Алановића, Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 268 стр.

Рецензирала радове за научни часопис Philologia Medianа (2019) Филозофског факултета у Нишу.

Рецензирала радове за научни часопис Наш језик (1–2, 3–4 2018)

Рецензија књиге Интензификаторске партикуле у савременом српском језику Ане Јањушевић Оливери, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 5. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2018.

Рецензент књиге MALI REČNIK FEMINISTIČKIH TERMINA/Dejana D. Jovanović, Đorđe Otašević, Beograd: Alma, biblioteka Rečnici, knjiga 57, 2015, 419 str.

Рецензент радова за зборник радова Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност (2011)

Уређивачки послови

Главни уредник броја L/2 часописа Наш језик, посвећеног Срети Танасићу (2019).

Уредник зборника Језик око нас, Прометеј, 2019.

Члан уредништва зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, с. 350, 2018.

Члан уредништва часописа Наш језик (2015–).

др Неђо Јошић

Неђо Г. Јошић је рођен у Врховини;

Филолошки факултет у Београду уписао је 1981. године и дипломирао 1986.

Постдипломске студије отпочео је исте године (као стипендиста Српске академије наука и уметности).

Магистрирао је 1991. године. Тезу Микротопонимија села Јаворана бранио је на Филолошком факултету у Београду код проф. Радојице Јовићевића.

На Институту за српски језик САНУ ради од 1988. године.

Види више →

У двадесетпетогодишњем периоду као сарадник на изради Речника САНУ завршио је на десетине секција (на нивоу основне обраде, помоћне редакције и редакције).

Данас је ангажован на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ.

У последњих десетак година сакупља грађу и самостално ради на уобличењу Фразеолошког рјечника Врховине (подручје између Врбаса, Врбање и Угра).

Учествовао је на већем броју научних скупова и симпозијума с рефератима који се баве лексиком и лексиколошком проблематиком (у првом реду народном воћарском терминологијом), те објавио знатан број радова у нашим часописима и тематским зборницима.

Теза:

Јошић, Неђо: Воћарска лексика и терминологија у српском језику, докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић, др Стана Ристић).

Књиге

Књига кратких прича Топови Петраш и Зеленко (Народна књига, Београд 2008).

Монографије

Воћарска лексика терминологија у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Монографије, књ. 24, Београд 2016.

Чланство у комисијама и телима:

Члан Комисије за стандардизацију географских имена Републике Србије (чланство од 2013. год.).

Скупови:

1) Српски језик у (кон)тексту, Научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2008.

2) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2010.

3) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2011.

4) Научни скуп Наука и идентитет, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 2012.

5) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2015.

6) Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2016.

7) Српски језик, књижевност, уметност, X Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2016.

др Марија Ђинђић

1995    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за турски језик и књижевност).

2002    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

1999    Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речник САНУ.

2001-2006. године била преводилац–кореспондент у Амбасади Србије и Црне Горе у Анкари.

2014    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2014    Изабрана у звање научни сарадник.

Члан је Управног одбора Института за српски језик САНУ (2017–).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

На предлог чланова Турског лингвистичког друштва, као највише лингвистичке институције у Турској, постала њихов дописни члан 2020. године.

Говори и пише турски, енглески, служи се немачким и арапским.

Види више →

 

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за турски језик и књижевност (1995).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речникa САНУ  (1999).

 

Тезе:

Магистарска теза:

„Турцизми у српској терминологији коњарства“, одбрањена 30. јануара 2002. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Даринка Гортан Премк, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Мирослав Николић.

Докторска теза:

„Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа) “, одбрањена 22. јануара 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Првослав Радић, др Снежана Петровић, научни саветник).

Научна звања: 

Изабрана у звање виши научни сарадник (30. 9. 2019).

Изабрана у звање научни сарадник (16. 7. 2014).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006–2013. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2013. године.

Изабрана у звање редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти:

Учесник на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Руководилац и учесник пројекта Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük (Нови турско-српски речник), покренут у Турском лингвистичком друштву у Анкари 29. марта 2007. године након доношења одлуке бр. 540/15 Управног одбора Високог комитета за културу, језик и историју „Ататурк”.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Чланство у научном одбору међународног лексикографског скупа Турска лексикографија од традиције до будућности (Gelenekten Geleceğe Türk Sözlükçülüğü), у Истанбулу, 19-21. априла 2017. године.

Учешће у научном одбору Четвртог међународног научног истраживачког симпозијума посвећеног турском свету (IV International Research Symposium on the Turcic World), Нигде, Република Турска, 26-28. априла 2017. године.

Учешће у научном одбору Четвртог међународног симпозијума мултидисциплинарних студија (4th International Symposium on Multidisciplinary studies), Париз, 2627. април 2018.

Учешће у научном одбору међународног конгреса Незаписани турски језик од прошлости до данас (Geçmişten Günümüze Yazılmayan Türkçe), Истанбул, 1113. мај 2022. године.

Учешће на научним скуповима:

729. Türk Dili Bayramı ve Yunus Emre`yi Anma Törenleri Çerçevisinde II. Türkçenin cografyaları birleştiren Kimliği Toplantisı, Ankara–Karaman, 8–12. мај 2006. године.

13. међународни скуп слависта, Опатија, Хрватска. 22–25. јун 2008. године.

Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.

VI. Uluslararası Türk Dili Kurultayı, Анкара, Турска, 20–25. октобар 2008. године.

XXXVI научна конференција на Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, Македонија, 24–25. август 2009. године.

ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски”

– Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.

V. Uluslararası GüneyDoğu Avrupa Türkolojisi Sempozyumu, Призрен, 11април 2011. године.

Трећи годишњи симпосион Српска теологија данас, Београд, 27–28. мај 2011. године.

Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.

Међународна научна конференција у организацији Туркменистанске академије наука, „Dovletmammet Azadi and the life of the Turkmens in the XVIII century“ у Aшхабаду, 14–16. мај 2012. године.

Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values) на Филозофском факултету у Нишу, 27–28. април 2012. године.

Четврти научни симпосион „Српска теологија данас” на Православном богословском факултету у Београду, 25–26. мај 2012. године.

Седми међународни турколошки конгрес – VII. Uluslararası Türk dili kurultayı, у Анкари, 24–28. септембар 2012. године.

Међународна научна конференција Manuscripts are the first Source for Studying the National Heritage, Aшхабад, 1314. март 2013. године.

Научни скуп „Професор доктор Гордана Јовановић”, Деспотовац, 15. јун 2013. године.

Осми међународни турколошки конгрес (VIII. Milletlerarası Türkoloji Kongresi), Истанбул, од 30. септембра до 4. октобар 2013. године.

Међународна научна конференција у организацији Туркменистанске академије наука, „Махтумкули Фраги и људске културне вредности”, у Ашгабату, престоници Туркменистана, 1416. мај 2014. године.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“, у Деспотовцу, 2224. aвгуст 2014. године.

17th International Conference on Turkish Linguistics (ICTL) у Руану, Француска, 35. септембар 2014. године.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, у Темишвару, Румунија, 1719. октобар 2014. године.

Други међународни научни истраживачки симпозијум посвећен турском свету (II International Research Symposium on the Turcic World), у Алма Ати, Казахстан, 2022. мај 2015. године.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности”, у Деспотовцу, 2324. aвгуст 2015. године.

Трећи међународни конгреси посвећен турској култури – Деде Коркут и турски свет (III. Uluslararası Türk Dünyası Kültürü KongresiDede Korkut ve Türk Dünyası), у Измиру, 1923. октобар 2015. године.

Трећи међународни научни истраживачки симпозијум посвећен турском свету (III International Research Symposium on the Turcic World), у Бакуу, Азербејџан, 2527. мај 2016. године.

Словенска терминологија данас, међународни скуп одржан у организацији Српске академија наука и уметности, Београд, 1113. мај 2016. године.

1926 Bakü Birinci Türkoloji Kurultayının 90. Yılı Dolayısıyla Türkolojinin Bugünü ve Geleceği Uluslararası Kurultayı, Haceteppe Üniversitesi, Ankara, 2. decembar 2016. godine.

Турска лексикографија од прошлости ка будућности (Geçmişten geleceğe Türk Sözlükçülüğü), Истанбул, 1921. април, 2017. године.

Осми међународни конгрес турског језика (VIII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı), Анкара, 2226. мај 2017. године.

Девети међународни симпозијум посвећен турском језику, Малатја, Република Турска, 24. новембар 2017. године.

Конгрес земаља у којима се изучава турски језик, Анкара, Република Турска, 1316. новембар 2017. године.

XIII. Uluslararası Büyük Türk Dili Kurultayı (Тринаести међународни велики конгрес турскога језика), Варшава, 2529. септембар 2018. године.

Actual Issues in modern linguistics, State Pedagogical University, Баку, Азербејџан, 67. јун 2019. године.

Српски Оријент, Матица српска, Нови Сад, 15. октобар 2019. године.

Balkanlarda Hoşgörünün Dili Türkçe Ortak Kelimeler Konferansı, Yunus Emre Enstitüsü, Скадар, 13. фебруар 2020. године.

Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика, Одјељење за српски језик Андрићевог института, 810. октобра 2021. године.

Geçmişten Günümüze Yazılmayan Türkçe, Истанбул, 11−13. мај 2022.

Međunarodni simpozijum povodom sedamdesetog rođendana prof. dr Ekrema Čauševića, Zagreb, 30. jun2. jul.

Предавања и промоције:

У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ, коауторско предавање одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ, коауторско предавање одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Наташом Вуловић и мср Данијелом Радоњић) .

Српско-турске језичке везе, нова истраживања, гостујуће предавање на Катедри за турски језик и књижевност Факултета за књижевност Хаџетепе универзитета у Анкари, 24. децембар 2014. године.

Нови турско – српски  речник и турска лексика у српском језику, гостујуће предавање у оквиру Дана турске културе на Филозофском факултету у Новом Саду, 28. мај 2015. године.

Турцизми у савременом српском књижевном језику, гостујуће предавање на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду, 10. јун 2015.

Турцизми у српском језику, предавање у оквиру циклуса предавања Срби и Турци у Османском царству и националним државама у Турском културном центру у Београду, 2. децембар 2015.

Израда двојезичног речника на примеру Новог турско-српског речника (Yeni TürkçeSırpça Sözlük), предавање на мастер студијама (модул Језик, књижевност, култура, Група за арапски језик и књижевност, предмет Арапска лексикографија), Филолошки факултет, Београд, 10. децембар 2015.

Турцизми у српском језику, трибина у Народној библиотеци „Ресавска школа”, у оквиру 24. дана српскога духовног преображења, 20. август 2016. године.

Речник САНУ јуче, данас, сутра, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, 5. децембар 2016. године  (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Наташом Вуловић и Данијелом Радоњић).

Речник САНУ и његов нови том, предавање одржано на Коларцу у оквиру циклуса Српски речници од Вука до данас, 20. новембар 2018. године (коауторско предавање са Наташом Вуловић и Данијелом Радоњић).

20 томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, предавање одржано у Центру за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности  Универзитета у Крагујевцу, 23. април 2019.  године (у коауторству са Наташом Вуловић и Ненадом Ивановићем).

Израда двојезичног речника на примеру Yeni Türkçe Sırpça Sözlük (Нови турско-српски речник), у оквиру курса Арапска лексикографија на мастер студијама на Филолошком факултету у Београду, 18. децембар 2019, 11. децембар 2020.

Поздрав турцизмима, предавање одржано у оквиру тематског клуба посвећеног турском језику у Институту Јунус Емре у Београду, 21. фебруар 2020.

Панел на тему Балкан од Османског царства до Републике Турске (Турцизми кроз векове), Подгорица, 10. децембар 2021.

Остале активности:

Члан комисије за одбрану теза (докторски рад на Филолошком факултету у Београду, 5. септембар 2016; докторски рад на Филолошком факултету у Београду, 14. јул 2017; докторски рад на Хаџетепе универзитету у Анкари, 9. јул 2020; докторски рад на Филолошком факултету у Београду, 3. новембар 2020).

Говори и пише турски и енглески, служи се немачким, арапским.

др Марина Спасојевић

Рођена 18. августа 1980. у Београду.

2004. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2004. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2009. Магистрирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2015. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2016. Изабрана у звање научни сарадник.

Члан редакције часописа Наш језик (2013) и секретар (2005–).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Члан и секретар Комисије за морфологију и творбу речи Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Види више →

Рођена 18. августа 1980. у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Група за српски језик и књижевност (2004).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речник САНУ (2004).

Тезе:

Магистарски рад: Глаголи на -(ј)ети, -им у савременом српском језику (30. април 2009, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, комисија: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Докторска теза: Двовидски глаголи у савременом српском језику (16. јул 2015, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: доц. др Весна Ломпар, комисија: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, доц. др Сања Ђуровић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (24. фебруар 2016).

 

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2004–2011. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2011. године.

Изабрана у звање редактора 2016. године.

Међународна сарадња:

Учешће од 2012. године на међународним пројектима AndrićInitiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.

 

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Наш језик (2013) и секретар (2005–).

Члан и секретар Комисије за морфологију и творбу речи Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2015).

Члан Програмског савета манифестације „Дани српскога духовног преображења“ у Деспотовцу (2010)

Учешћа на скуповима:

Учесник је око тридесет научних скупова у земљи и иностранству.

IV национална конференция с международно участие нa Българското лексикографско дружество в чест на проф. Кристалина Чолакова Лексикографията и лексикологията в съвременния свят,  Българско лексикографско дружество, Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“, БАН, София, 21–22 октомври 2006.

Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008.

I научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 14. фебруар 2009.

14. Meђународни скуп слависта, Опатија, 22–25. јун 2009.

Петата национална конференция с международно участие по лексикография и лексикология Лексикографията в европейското културно пространство, Българско лексикографско дружество, Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“, БАН, София, 19–20 октомври 2009.

II научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 5. март 2010.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности II, Дани српскога духовног преображења XVIII, Деспотовац, 21–22. август 2010.

Единадесети полско-бьлгарски колоквиум Езикьт на културата. Културата на езика, Пловдивски университет „Пайсей Хилендарски“, Пловдив, 7–8. октобар 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковачки културни центар, Лесковац, 18. октобар 2010.

III научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац,  12. марта 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Филозофски факултет, Ниш, 15. април 2011.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности III, Дани српскога духовног преображења XIХ, Деспотовaц, 20–21. август 2011.

4. симпозијум о Иви Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925­–1941, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“, Грац, 6–8. октобар 2011.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IV, Дани српскога духовног преображења XХ, Деспотовац, 25–26. август 2012.

42. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 12–15. септембар 2012.

43. симпозијум Лирски доживљаји свијета у Ћопићевим дјелима, у оквиру пројекта Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), Грац, 6–7. септембар 2012.

44. симпозијум На Дрини ћуприја, у оквиру пројекта Andrić Initiative, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, Вишеград, 4–6. октобар 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V, Дани српскога духовног преображења XХI, Деспотовац, 17–18. август 2013.

3. симпозијум Лирски доживљаји свијета у Ћопићевим дјелима, у оквиру пројекта Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу (2011–2016), ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 5–7. септембар 2013.

4. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 12–15. септембар 2013.

Меѓународен научен собир Лексикологијата и лексикографијата – мостови меѓу јазиците, Денови на Благоја Корубин, Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, Скопје, 28 февруари – 2 март 2014.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI, Дани српскога духовног преображења XХII, Деспотовац, 22–24. август 2014.

44. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 11–14. септембар 2014.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 17–20. септембар 2015.

Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик, Београд, 11–13. мај 2016.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII, Дани српскога духовног преображења XXIV, Деспотовац, 20–21. август 2016.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Филолошки факултет, Београд, 15–18. септембар 2016.

XI Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016 (каоут. са С. Ђуровић).

9. Андрићев симпозијум Андрићева Госпођица, Универзитет „Карл Франц“ у Грацу, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, Београд, 17–19. новембар 2016.

Организација скупова:

Секретар Организационог одбора и Редакције зборника приликом обележавања шездесетогодишњице Института за српски језик 17–18. децембра 2007. године.

Секретар Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас (САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик), одржаног 11–13. маја 2016. године.

Предавања, промоције и сл.:

Форма–садржај–норма: глаголи на -(ј)ети, -им у корелацији са глаголима на -ити, -им у савременом српском језику, Друштво младих лингвиста, 5. март 2014. године.

http://dml.rs/index.php/sr/predavanja-cir/2014-predavanja-cir/175-marina-spasojevic-glagoli-cir

Двовидски глаголи као специфични аспектолошки проблем, Друштво младих лингвиста, 24. новембар 2015. године.

http://www.dml.rs/index.php/sr/predavanja-cir/2015-predavanja-cir/271-marina-spasojevic-dvovidski-glagoli-kao-specifican-aspektoloski-problem-cir

Остале активности:

Рецензент више радова за часописe Наш језик, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици.

Члан комисије за одбрану докторских теза (на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 5. мај 2017; на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, 3. јула 2017).

Говори енглески, служи се руским.

мср Марија Раденковић

Рођена 21. марта 1993. године у Крушевцу.

2016.  Дипломирала на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема дипломског рада: Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона, ментор: проф. др Војин Недељковић)

2017.  Завршила мастер-студије на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема мастер-рада: Придев gratus и његова породица у класичном латинитету, ментор: проф. др Војин Недељковић).

2017.  Уписала докторске студије на Филозофском факултету у Београду (Одсек за класичне науке).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2021.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Говори и пише енглески и грчки, служи се руским, чита италијански и француски.

Види више →

Рођена 21. марта 1993. године у Крушевцу.

2016.  Дипломирала на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема дипломског рада: Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона, ментор: проф. др Војин Недељковић)

2017.  Завршила мастер-студије на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема мастер-рада: Придев gratus и његова породица у класичном латинитету, ментор: проф. др Војин Недељковић).

2017.  Уписала докторске студије на Филозофском факултету у Београду (Одсек за класичне науке).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2021.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Тезе

Мастер-рад:

Придев gratus и његова породица у класичном латинитету (ментор: проф. др Војин Недељковић)

Дипломски рад:

Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона (ментор: проф. др Војин Недељковић)

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник 1. априла 2021.

Учешће на научним скуповима

Тринаести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2021.

GLAS (Graecae Latinaeque Antiquitatis Studentes), III интернационална студентска конференција, Љубљана (Словенија), 2017.

GLAS (Graecae Latinaeque Antiquitatis Studentes), II интернационална студенстска конференција, Сoфија (Бугарска), 2016.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop, (23. децембар) Кијев, Украјина, са рефератом „Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić (Дигитализација Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића)“ (у коауторству са Л. Бајчетић, А. Шпановић, С. Петровић).

Студијски боравци

Радионица под називом “EpiDoc XML Encoding of Roman Inscriptions from Serbia: Digitization of Ancient Epigraphic Heritage” у организацији Балканолошког института САНУ, Београд, 17–20. септембар 2018.

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–7. децембар 2018.

Радионица под називом „Дигитализација латинско-српског и латинско-бугарског речника” у организацији Центра за дигиталне хуманистичке науке, Београд, 24–28. јун 2019.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Интензивни летњи курс грчког језика на Аристотеловом универзитету у Солуну од 19. августа до 13. септембра 2019.

Говори и пише енглески и грчки, служи се руским, чита италијански и француски.

др Светлана Слијепчевић Бјеливук

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

2009    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010    Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду.

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2012    Постаје стални предавач српског језика као страног у Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Изабрана у звање научни сарадник.

2022    Изабрана у звање виши научни сарадник.

Оснивач и уредник сајта за промоцију језичке културе Језикофил.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

Види више →

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2009), одбранила мастер рад (2010) и докторирала на истом факултету.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2011).

  Теза

Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу, докторска дисертација, одбрањена 25. 5. 2016. године, Филолошки факултет, Универзитет у Београду (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић, доц. др Марина Николић)

Научна звања

2017 Научни сарадник (изабрана 26. априла 2017)

2022 Виши научни сарадник

Учешће на научним скуповима

III студентска научна конференција  Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011

Језик, књижевност и комуникаицја, Ниш, 2011

Језик и идентитет, Пале, 2011

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2011

IV научна конференција младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2012

Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, Бугарска, 2012

Језик, књижевност, вредности, Ниш, 2012

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2012

  1. Славистичка конференција когнитивне лингвистике, Загреб, Хрватска, 2012
  2. Андрићев симпозијум, Вишеград, Босна и Херцеговина, 2012

Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013

Трећа конференција младих слависта, Будимпешта, Мађарска,  2013

Језик, књижевност и маргинализација, Ниш, 2013

Иво Андрић у европском контексту – Травничка хроника, Грац, Аустрија, 2013

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016

Међународни скуп слависта у Вукове дане, 2016

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

Предавања и промоције

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Дани европске културне баштине, Како изаћи из Врзиног кола: изрази у Речнику САНУ, 21. 9. 2014.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Разговор о књизи Раде Стијовић Језички саветник, 5. 3. 2015.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Кад се удруже језичка култура и интернет, 15. 4. 2015.

Друштво младих лингвиста (Београд), Рекламно-пропагандни жанр у политичком дискурсу, 3.11.2015.

Народна библиотека „Радислав Никчевић” (Јагодина), Језичка култура на интернету, 24. 12. 2015.

Уредништво:

Слијепчевић Бјеливук, Светлана, Николић, Марина, Новокмет, Слободан, Језик око нас, Прометеј, 2019.

Предавања, промоције и сл.

  1. У организацији Градског секретаријата за културу Града Београда, промоција књиге „Језикофил”, Београдски сајам књига, 27. октобар 2016. године.
  2. У организацији Народне библиотеке „Ресавска школа”, промоција књиге „Језикофил”, 9. март 2017. године.
  3. На онлајн скупу „Ћирилица у дигиталном свету” у организацији фондације „Регистар националног интернет домена Србије” 27. јануара 2021. године, предавање „Језичка култура на интернету”.
  4. Аутор и модератор два акредитована програма за стално стручно усавршавање наставника, васпитача и стручних сарадника „Творба речи у настави српског језика” и „Језичка култура на интернету”, у организацији Образовно-креативног цента.

Стручни и научнопопуларни рад:

Уџбеници

У коауторству са проф. др Бошком Сувајџићем и проф. др Наташом Станковић Шошо, написала је и објавила следеће уџбенике:

  1. Језичко благо 5, Граматика српског језика за пети разред основне школе, Нови Логос, 2018.
  2. У потрази за језичким и књижевним благом 5, Радна свеска за српски језик и књижевност за пети разред основне школе, Нови Логос, 2018.
  3. Језичко благо 6, Граматика српског језика за шести разред основне школе, Нови Логос, 2019.
  4. У потрази за језичким и књижевним благом 6, Радна свеска за српски језик и књижевност за шести разред основне школе, Нови Логос, 2019.
  5. Језичко благо 7, Граматика српског језика за седми разред основне школе, Нови Логос, 2019.
  6. У потрази за језичким и књижевним благом 7, Радна свеска за српски језик и књижевност за седми разред основне школе, Нови Логос, 2019.
  7. Језичко благо 8, Граматика српског језика за седми разред основне школе, Нови Логос, 2020.
  8. У потрази за језичким и књижевним благом 8, Радна свеска за српски језик и књижевност за осми разред основне школе, Нови Логос, 2020.

Остале активности

Емисија Екипа, Радио Телевизија Србије, 2015–2016.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

др Јована Јовановић

Рођена 18. 7. 1985. године у Београду;

2004. године завршила Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе;

2009. године дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима;

2010. године завршила дипломске академске студије – мастер на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одсек Српски језик; тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику (ментор: проф. др Рајна Драгићевић);

Школске 2010/2011. уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, модул Српски језик;

2011. године почела да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник и основни обрађивач, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ;

2013. године изабрана у звање истраживач сарадник;

2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела документацију за пријављивање докторске дисертације на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, под менторством проф. др Рајне Драгићевић;

2016. године реизабрана у звање истраживач сарадник.

2018. године одбранила докторску дисертацију „Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику” на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2019. године изабрана у звање научни сарадник.

Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

Види више →
  • Јована Б. Јовановић рођена је 18. 7. 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе.
  • Образовање:

Године 2009. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима, са просечном оценом 8,96. На истом факултету 2010. године завршила је дипломске академске студије – мастер, одсек Српски језик, са просечном оценом 9.50 (тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику, ментор проф. др Рајна Драгићевић). Школске 2010/2011. на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је докторске академске студије, модул Српски језик. На докторским студијама положила је 8 испита и одбранила 4 самостална истраживачка рада (СИР), како је и предвиђено наставним планом и програмом, остваривши 120 ЕСПБ и стекавши услов за пријављивање докторске дисертације. У фебруару 2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела је документацију за пријављивање докторске дисертације са темом Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, а Веће научних области друштвено-хуманистичких наука одобрило је предложену тему на седници одржаној 28. априла 2015. године. Докторска дисертације на тему „Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику”, рађена под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбрањена је 12. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, ментор; проф. др Драгана Вељковић Станковић, ванредни професор и др Стана Ристић, научни саветник у пензији).

  • Запослење:

Од фебруара 2011. године запослена је у Институту за српски језик САНУ где је до 21. јануара 2013. радила као истраживач приправник, основни обрађивач, а од тада и даље има звање истраживача сарадника, основног обрађивача на пројекту 178009 Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Априла 2016. Године реизабрана је у звање истраживача сарадника.

        Међуинституционална сарадња и пројекти

2022. Учешће на пројекту „Јавни дискурс у Републици Србији”, који реализује Институт за српски језик САНУ у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Филолошко-уметничким факултетом Универзитета у Крагујевцу. Пројекат финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма „Идеје” и траје 3 године (2022–2025), а Јована Јовановић ангажована је током 1. године трајања Пројекта.

2013. Учешће на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костића и израде Фреквенцијског речника Лазе Костића (пројекат реализовала Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду у сарадњи са Институтом за експерименталну фонетику).

  • Учешћа на научним скуповима у земљи и иностранству:
  • II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011, у коауторству са Аном Ранђеловић и Анетом Спасојевић.Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011, у коауторству са Иваном Маринковић.Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић.Научна конференција поводом 70-годишњице бугарске академске лексикографије, Софија, и 25. октобар 2012. године, Институт за бугарски језик „Проф. Љубомир Андрејчин” – БАН и Бугарско лексикографско друштво; Шеста национална конференција с међународним учешћем, посвећена лексикографији и лексикологији.Научни скуп Језици и културе у времену и простору 2, Филозофски факултет, Нови Сад, 24. и 25. новембар 2012. године.V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 30. март 2013.Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Филозофски факултет, Ниш, 26–27. април 2013. године.

    Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.

    Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.

    Научна конференција Језик, књижевност, дискурс, одржана на Филозофском факултету у Нишу и 26. априла 2014. године.

    Научни скуп Дванадесети международни славистични четения, Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, 9. и 10. мај 2014. године, Софийски университет „Св. Климент Охридскиˮ, Факултет по славянските филологии.

    Научна конференција Језик, књижевност, значење, одржана на Филозофском факултету у Нишу 24. и 25. априла 2015. Године.

    Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд: Институт за српски језик САНУ (под покровитељством Српске академије наука и уметности и Министарства просвете, науке  и технолошког развоја Републике Србије), 28–30. октобар 2020. године (изложен реферат на тему „Ка речнику пејоратива у именовању човека у српском језику”).

    Округли сто Англокализми у језицима балканских Словена (у формату видео-конференције одржан 8. новембра 2021. године; организатори: проф. др Дејан Ајдачић и др Ивана Лазић-Коњик; тема излагања: „Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19ˮ).

    Међународна научна конференција  Језици и културе у времену и простору, 20–21. новембар 2021. године, одржана на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, у онлајн формату (тема излагања:  „Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривацијеˮ).

    Међународна научна конференција  Језик, књижевност, моћ, одржана у онлајн формату у организацији Филозофског факултета Универзитета у Нишу, 6–7. мај 2022. године (изложен реферат на тему „Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању идеолошких ставова према мањинским групама”).

    Округли сто Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима (у формату видео-конференције одржан 12. маја 2022. године; организатори проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Дејан Ајдачић; у коауторству са Слободаном Новокметом изложен реферат на тему „Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија”).

  • Предавања и промоције:

Одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ; септембар 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић Мандић.

Излагање на промоцији књиге Речи под лупом, зборника радова о лексици српског језика [ур. Рајна Драгићевић], одржаној 8. марта 2017. године у Српском књижевном друштву.

Предавање по позиву одржано у Друштву младих лингвиста 29. 11. 2018. године, на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику.

Предавање на тему Језичка слика света и пејоративи којима се именује човек у српском језику, одржано 30. 7. 2021. године у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу.

Предавање на тему Речници као извори за лингвистичка истраживања, одржано 21. 7. 2022. године у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу.

       Чланство у уредништвима, комисијама, организационим одборим:

Од 2014. године члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије.

Од 2019. године члан Уредништва научно-популарног часописа Новоречје.

Секретар Организационог одбора међународне конференције Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, која је одржана од 28. до 30. октобра, у организацији Института за српски језик САНУ.

Уређивање зборника саопштења међународне научне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 28–30. октобар 2020. године.

  • Остале активности:

Од 2009. године сарадник емисије Пут у речи, која се емитује петком у 9.00 часова на  другом програму Радио-Београда; пише и чита научно-популарне текстове о српском језику и лингвистици уопште; аутор и уредник емисије: Владо Ђукановић.

Један од реализатора трећег и четвртог лингвистичког семинара Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика, који су одржани у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2021. и 2022. године (реализатор фразеолошких радионица и ментор полазника фразеолошког семинара при изради радова за зборник Млади и србистика 3).

Рецензирање радова за Зборник Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици; тематски зборник  Језик, књижевност, контекст, Филозофски факултет, Ниш 2020.

Казивања о Светој Гори, Политика, културни додатак Култура – Уметност – Наука, 6. новембар 2021, приказ путописне књиге Атонским путевима душе Владимира Живановића.

Неколико речи о Београду, поговор романа Београд Синише Ковачевића, издавач Ave Serbia, 2022.

Излагање на промоцији књиге Господар греха Синише Ковачевића, књижара Академија, 17. 6. 2021. године.

Излагање на промоцији романа Београд Синише Ковачевића, CMS Београд, 9. 6. 2022. године.

  • Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

др Ивана Лазић Коњик

Рођена 20. септембра 1978. у Новом Саду.

2002.  дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (студијска група Српска књижевност и језик)

2002/2003. године радила као наставник за предмет Српски језик и књижевност у Средњој школи за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду

2003. године засновала радни однос у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ)

2005. године магистрирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (магистарски рад под насловом „Структура, функција и лексикографска обрада перифрастичних предиката (на примерима из дневних новина))

2010. године докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (докторска дисертација под насловом „Глаголи са егзистенцијалним значењем у српском језику“).

2010. изабрана у звање помоћног редактора Речника САНУ

2011. изабрана у звање научног сарадника

2013. изабрана у звање редактора и уредника Речника САНУ

2016. изабрана у звање вишег научног сарадника

2021. изабрана у звање научног саветника
Види више →

Национални руководилац на пројекту COST Action CA19102 „Language in the Human-Machine Era (LITHME)” (2020–2024).

Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику / The metalanguage of lexicographic definitions in the descriptive dictionary, билатерални пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС са Републиком Словенијом који су реализовали Институт за српски језик САНУ и Институт за словеначки језик Франа Рамовша ЗРЦ САЗУ (2018–2019) (руководилац са словеначке стране: проф. др Андреа Желе).

Руководилац српско-пољског пројекта „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акaдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са пољске стране је др Dorota Pazio-Wlazłowska)

Национални руководилац на пројекту COST Action CA16105 „European network for combining language learning with crowdsourcing techniques (enetCollect)” (2017–2021)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића“ (2011–2016)

Сарадник на пројекту „Семантичко деривацини речник” (2005)

Сарадник на пројекту „Говор Новог Сада” (2010)

Члан Етнолингвистичкe комисијe при Међународном комитету слависта (2016– )

Члан Комисијe за лексикологију и лексикографију при Међународном комитету слависта (2018- )

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015– )

Члан Одбора за српски језик у медицини.

Члан уредништва часописа Новоречје (од 5. броја)

Члан уредништва часописа Лингвистичке актуелности (од 35. броја)

Члан уредничког већа зборника Проблемы концептуализации действительности и моделирования языковой картины мира. Выпуск 11. Киров: Изд-во «Межрегиональный центр инновационных технологий в образовании», 2023.

др Драгана Ратковић

Рођена 26.  септембра 1977. у Прокупљу.

2002    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2003   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2009    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2010   Изабрана у звање научни сарадник.

2015   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2021 Изабрана у звање научни саветник.

Види више →

Рођена 26.  септембра 1977. у Прокупљу.

2002 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2003   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2006–2007 Лектор српског језика на Филолошком факултету Белоруског државног универзитета у Минску (зимски семестар)

2009    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2010   Изабрана у звање научни сарадник.

2010–2012 Лектор српског језика у Институту пољске филологије Универзитета у Ополу (Пољска)

2015   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2021 Изабрана у звање научни саветник.

Обја­ви­ла укупно 70 научних и стручних библиографских јединица (од тога једну у ко­ау­тор­ству) и је­дан некролог.

Учествовала са рефератом на 10 научних скупова у земљи и ино­­­странству (од тога, по позиву, на 8 скупова међународног значаја). Реферате је излагала на српском, ру­ском и пољском.

Тезе:

Магистарски рад : „Граматички дијалектизми у Његошевом Горском вијенцу“ (6. VII 2006, ментор проф. др Милорад Дешић, комисија: проф. др Мирослав Николић, проф. др Радмило Маројевић, др Софија Милорадовић, виши научни сарадник).

Докторска теза: „Речи са интерфиксима у српском језику“ (26. XII 2009, ментор проф. др Милан Стакић, комисија: проф. др Милица Радовић Тешић, доц. др верица Копривица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (10. XI 2010).

Изабрана у звање виши научни сарадник (23. XII 2015).

Изабрана у звање научни саветник (27. X 2021).

Међународна сарадња:

Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia,  финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

Од 13. до 20. маја 2009. боравила је у Институту за славистику Академије наука Чешке Републике. По позиву проф. др Вацлава Шћепанека, шефа Катедре за славистику Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну 14. маја 2009. г.  одржала је студентима српског језика и књижевности и балканистике предавање Речи са интерфиксима у српском језику.

Члан пројекта Језик као запис културе у ет­но­ло­­шкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија у оквиру САНУ и МАНУ (2020-).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан комисија Научног већа Института за српски језик САНУ за избор и реизбор сарадника.

Члан комисија за одбрану магистарских радова под менторством проф. др Владислава Лубаша у Институту за пољску филологију Универзитета у Ополу.

У оквиру организације науч­них скупова, била је члан Техничког комитета на Међународној конференцији је­зи­ка, ко­му­ни­кације и културних студија (International Conference on LanguageCommu­nication and Culture StudiesICLCCS 2020), одржаној 28–29. октобра 2020. године у Међународном научном и културном центру за академске контакте (International Science and Culture Center for Academic Contacts) у Москви (Русија).

Члан Комисије за оцену научне за­сно­­ваности теме докторске дисертације коју је пријавила Марија Милосављевић под називом Усвајање придева просторних од­но­са код деце предшколског и школског узраста на Филозофском факултету Уни­вер­зи­тета у Нишу.

Учешћа на скуповима:

1) Четрнаести конгрес примењене лингвистике, одржан од 25. до 27.  септембра 2003. у Херцег-Новом (Источнохерцеговачки говор у роману Свитање Милке Бајић Подерегин);

2) Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, одржан од 6. до 8. октобра 2005. у Врњачкој Бањи (Проблеми интерпретације дијалектизама у Горском вијенцу):

3) Четрдесети међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 8–11. IX 2010. на Филолошком факултету у Београду (Репартиција интерфикса -о/е- у српском језику (са освртом на старије стање)).

4) Четрдесет први међународни састанак слависта у Вукове дане, одржан 15–17. IX 2011. на Филолошком факултету у Београду (Речи са интерфиксом -и- у српском језику у историјском развоју до данас у поређењу с руским и пољским);

5) Једанаеста међународна научна конференција из циклуса Реч и реченица у словенским језицима (XI Międzynarodowej Konferencja Naukowejzcyklu „Wyraz  izdaniew językach słowiańskich“), одржана 24–25. V 2012. у Институту словенске филологије Универзитета у Вроцлаву (Пољска) (Wyrazy z interfiksamy w języku serbskim (analiza słowotwоrczo-semantyczna)).

6) Четрдесет други међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 12–14. IX 2012. на Филолошком факултету у Београду (Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини).

7) Четрдесет трећи међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 12–15. IX 2013. на Филолошком факултету у Београду (Пољски преводи поезије Александра Петрова);

8) Четрдесет седма међународна филолошка научна конференција (XLVII ме­жду­­народная филологическая научная кон­фе­ренция), одржана 19–28. марта 2018. г. на Фи­­лолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу, Русија (Концепт «Россия» в поэ­зии Александра Петрова);

9) Двадесети славистички научни скуп у част проф. П. Дмитријева и Г. Са­фро­но­ва (XX Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Са­фро­но­ва), одржан 12–14. 9. 2018. г. на Филолошком факултету Универзитета у Санкт Пе­тер­бургу, Русија (Лексема погода у српском језику у поређењу с руским и пољским);

10) Четрдесет девета међународна филолошка научна конференција у част. проф. Љ. Вер­­бицке (XLIX международная филологическая научная кон­фе­ренция памя­ти проф. Л. А. Вербицкой), одржана 16–24. 11. 2020. г. на Филолошком факултету Уни­вер­­зитета у Санкт Пе­тер­бургу, Русија (Пейоративные названия жен­­щи­ны в говоре Пи­ро­та (лингвокультурологический аспект)).

11) XL филолошка конференција на Филолошком факултету у Санкт Петербургу 19. Марта 2022. (реферат: Зоонимски називи за човека и концепт човека као животиње у пиротском говору)

12) Књижевно и рускописно наслеђе И. И. Срезњевског, 19. маја 2022, Библиотека РАН, Санкт Петербург (реферат: Експресивни називи за дете у пиротском говору).

Предавања, промоције и сл.:

Речи са интерфиксима у српском језику“; Филозофски факултет Масариковог универзитета у Брну (14. мај 2009).

Говорила на промоцијама књиге Зоје Карановић Вуков речник и српска култура: књига о заборављеним световима у Коларчевој задужбини 20. 10. 2020. и 8. 12. 2021. у Вуковој задужбини.

Одржала промоцију монографије Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова 13. октобра 2021. у Студентском културном центру на којој су учествовали Александар Петров, Милош Ковачевић, Јана Алексић, Предраг Петровић и ауторка. Снимак промоције погледајте на овом линку.

Остале активности:

Говори: енглески, француски, пољски и руски.

проф. др Софија Милорадовић

Рођена 1. децембра 1963. у Ћуприји.

1987 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности).

1991   Магистрирала на Филозофском факултету у у Новом Саду.

2001  Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2002   Изабрана у звање научни сарадник.

2005   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2009   Изабрана у звање научни саветник.

2007   Изабрана у звање ванредни професор.

2012   Изабрана у звање редовни професор.

1988   Запослила се у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

2002   Запослила се у Етнографском институту САНУ.

2004   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2012   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

2012–2016   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2003   Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

2008   Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation.

2014‒2021   Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија.

2009−2020  Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик).

2004–2006   Директор Института за српски језик САНУ.

2010‒2016   Председник Научног већа Института за српски језик САНУ.

2004–2006 Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије.

2010–2014  Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије.

2014–2018 Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

2003−   Члан Одбора за дијалектолошке атласе САНУ (раније под другим називима).

2004−   Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске.

2013‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта.

2004−  Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога.

2016    Уредник Годишњака за српски језик, Филозофски факултет у Нишу.

2017–  Члан Уређивачког одбора Годишњака за српски језик.

2017–  Члан Научног одбора часописа Acta et Documenta Slavica, Ополе (Пољска).

2018–  Члан Издавачког савета Фолклористике (Удружење фолклориста Србије).

2022– Члан Уређивачког одбора Српског дијалектолошког зборника.

Види више

Рођена је 1. децембра 1963. у Ћуприји.

Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности (1987), магистрирала је (1991) и докторирала (2001) на истоме факултету.

Радила је у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе САНУ (1988–2002).

Радила је као научни сарадник у Етнографском институту САНУ, на пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (2002–2004).

На радно место директора Института за српски језик САНУ и научног сарадника на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора дошла је 2. фебруара 2004. године. Након усвојене оставке на место директора Института, поднете из личних разлога, од 1. априла 2006. године ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Након укидања пројеката, од 1. јануара 2020. године руководи Дијалектолошким одсеком Института, а од 23. марта 2021. обавља функцију директора.

Била је ангажована као предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, за предмет Акцентологија српског језика на Катедри за српски језик и књижевност и за предмет Акцентологија са дијалектологијом на Катедри за српску књижевност и језик (шк. 2005/2006. и 2006/2007).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици (2007–2012). Држала је курс Ареална лингвистика на мастер студијама (шк. 2010/2011. и 2011/2012).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, за ужу научну област Савремени српски језик, на Департману за српски језик.  (2012–2016).

Држи предавања из предмета Етнолингвистика на другој години ДАС-а, на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, Косовска Митровица (од шк. 2015/2016. године).

Тезе:

Магистарски рад: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (18. 11. 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Гордана Вуковић, проф. др Мато Пижурица).

Докторска дисертација: Употреба падежних облика у поморавским говорима параћинског краја (26. 4. 2001. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Милка Ивић, академик САНУ, чланови комисије: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Мато Пижурица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (6. 6. 2002).

Изабрана у звање виши научни сарадник (16. 3. 2005).

Изабрана у звање научни саветник (25. 11. 2009).

Изабрана у звање ванредни професор (1. 5. 2007).

Изабрана у звање редовни професор (12. 4. 2012).

Научна делатност:

У свом научном раду бави се, радећи на дијалекатском корпусу, фонологијом, морфологијом, синтаксом и семантиком, лексикологијом, а има и више радова из области етнолингвистике. Објављене су јој три монографије: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (1993), Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект (2003), Музички жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг. Компаративни поглед (2012), као и једно монографско поглавље (U naučnoj kritici, Lingvistika Milke Ivić, 2008). У домаћим и страним научним часописима објављено јој је око стотину педесет ауторских радова, лингвистичких карата, енциклопедијских одредница, критичких приказа и стручних текстова. Била је уредник или коуредник тринаест публикација.

Педагошки рад:

Била је ментор једне одбрањене докторске дисертације (ФИЛУМ Универзитета у Крагујевцу) и коментор у изради двеју докторских дисертација које су одбрањене (Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду), коментор је за израду једне докторске дисертације (Филолошки факултет Универзитета у Београду), члан комисије за израду двадесетак докторских дисертација, од којих је већина одбрањена, као и члан комисије за израду четири магистарске тезе, а именована је и за члана трију комисија за одбрану мастерских радова, од који су два одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Била је члан неколико комисија за припремање извештаја о пријављеним кандидатима на конкурсе које су расписивали  Филозофски факултет Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, као и члан више комисија за испитивање услова за изборе у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ и  Етнографског института САНУ и Балканолошког института САНУ.

 Учешћа на скуповима:

Учествовала је са рефератима на преко тридесет међународних и домаћих научних скупова, одржала је девет уводних излагања на међународним и домаћим научним скуповима, а као један од представника Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) учествовала је на четрнаест заседања Међународне комисије и Међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта, одржаних 1988. и  2003. у Аранђеловцу, 2006. у Струги (Македонија), 2007. у Будишину / Бауцену (Немачка), 2008.  у Сарајеву (Босна и Херцеговина), 2009. у Минску (Белорусија), 2010. у Софији (Бугарска), 2011. у Звењигороду (Русија), 2013. у Порторожу (Словенија), 2016. и 2018. у Београду, 2017. у Братислави (Словачка), као и у онлајн форми 2020. и 2021. године.

Уводна излагања на међународним научним скуповима:

‒ „Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи“ (тема Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине – стање и перспективе), Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 2003.

‒ „Славянская филология: исследовательский и методический аспекты“ (тема Глоттофагия и процессы языковой интеграции: сербское меньшинство в венгрии и румынии), Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 2009.

‒ „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси), Западни универзитет, Факултет за филологију, историју и теологију, Темишвар, 2014.

‒ „Осми међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура“ (тема Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране српског стариначког становништва у Војводини), Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2014.

‒ „Језик, књижевност, време“ (тема Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. „Кој у какьв се амин роди, тека проживи“), Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, 2016.

‒ „Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима” (тема Лингвистичке карте као поуздани сведок особености периферних говора), Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2018.

‒ „Јавни говор Ниша у условима пандемије Ковид 19“ (тема Речници термина везаних за епидемију ковида – сведочанство злог времена), Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 2021.

‒ „Philologia Serbica“ (тема Вода у народној традицији и у народним говорима Срба – између животворног и уништитељског), Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2022.

‒ VIII Међународни научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа), Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару,  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2022

Учешће са рефератима на међународним и домаћим научним скуповима:

‒ Научни скуп са међународним учешћем Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Нишка Бања, 18‒20. јун 1992.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Дани српског духовног преображења IV, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 21‒22. август 1996.

‒ Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, САНУ, Институт за српски језик САНУ и Народна библиотека Србије – Матица српска и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду – Градска библиотека, Београд – Нови Сад – Суботица, 17‒19. септембар 2001.

‒ Међународни научни скуп Актуелни славистички пројекти и програми, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 10‒12. јануар 2002.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Јединство наука данас (интердисциплинарни приступ сазнању), Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука,  6‒8. новембар 2003.

‒ Међународни научни скуп Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, РАН, Санкт-Петербург, 11‒12. јун 2004.

‒ Међународни научни скуп Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27‒29. октобар 2005.

‒ Међународни научни скуп Српско-румунски и општебалкански културни мозаик, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 11‒13. новембар 2005.

‒ Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, Центар за културу, Лесковац, 7. децембар 2006.

‒ Међународни научни скуп Слике културе – некад и сад, Етнографски институт САНУ, Крушевац, 16‒19. октобар 2007.

‒ Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 2‒4. новембар 2007.

‒ Научни симпозијум Obdobja 26 – Metode in zvrsti: Slovenska narečja med sistemom in rabo, Филозофски факултет, Љубљана, 15‒17. новембар 2007.

‒ Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 8‒11. октобар 2009.

‒ 8th World Congress of ICCEES (панел The Grammar of Possessivity in South Slavic Languages: Areal and Typological Approaches), INTERNATIONAL COUNCIL FOR CENTRAL AND EAST EUROPEAN STUDIES, Стокхолм, 26‒31. јул 2010.

‒ Међународна научна конференција Современная славистика и научное наследие Самуила Борисовича Бернштейна, Московски државни универзитет „М. В. Ломоносов“, Москва, 15–17. март 2011.

‒ Међународна научна конференција Језик, књижевност, комуникација, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15–16. април 2011.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 9‒10. новембар 2011.

‒ III Международная научно-практическая Интернет-конференция Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 7‒9. новембар 2011.

‒ Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару и Савез Срба у Румунији, Темишвар, 19‒20. октобар 2012.

‒ Научни скуп Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт у Будимпешти – Институт за српски језик САНУ – Српска самоуправа у Будимпешти, Будимпешта, 14‒15. децембар 2012.

‒ Међународна научна конференција Релацијата село < > град на словенската територија денес (лингвистичко-социолошка анализа), ИЦАЛ „Божидар Видоески“ МАНУ, Скопље, 16‒17. мај 2013.

‒ Конференција Дни славянской письменности, Институт за славистику РАН, Москва, 20‒21. мај 2013.

‒ Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Одељење језика и књижевности САНУ – Одбор за стандардизацију српског језика – Институт за српски језик САНУ – Фонд „Ђорђе Зечевић“ за неговање и унапређивање ћирилице, Београд, 28. октобар 2013.

‒ VIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 25‒26. октобар 2013.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15‒16. новембар 2013.

‒ Међународна научна конференција Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w kontekście dziedzictwa narodowego i kulturowego, Институт за славистику ПАН, Варшава, 11‒12. јун 2015.

‒ Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 17‒18. април 2015.

‒ XVI Међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београду, 20–27. август 2018.

‒ Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, САНУ, Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Београд, 15. октобар 2019.

‒ Интернет-конференција „Современные методы изучения сербского языка в синхронии и диахронии“, Московский государственный университет им. М. В. Ломоносова, Институт лингвистических исследований РАН и Институт славяноведения РАН, Москва, 17–19. мај 2021.

 Предавања, промоције, трибине и сл.:

Одржала је више предавања по позиву, учествовала у промовисању већег броја лингвистичких и етнолошких публикација, а говорила је и на више лингвистичких трибина, тематских округлих столова и књижевних вечери — у периоду од 2001. године до 2023. године имала је око шездесет активности ове врсте.

‒ Предавање на тему Реорганизација средстава за исказивање посесивности у српским народним говорима, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Скопље,  новембар 2010.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Предавање на тему Романски супстрат и ширење балканизама у народним говорима српске језичке периферије, Институт за лингвистичка истраживања РАН Санкт Петербург, 24. мај 2013.

‒ Предавање на тему Балкански језички савез – јединство у различитост, Трибина Огранка САНУ у Новом Саду, 13. новембар 2013.

‒ Предавање на тему Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране, ИЦАЛ МАНУ, Скопље, 11. фебруар 2015.

‒ Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Циклус предавања „Српска лингвистика данас“ (део програма за обележавање 175-годишњице оснивања Друштва српске словесности), САНУ, Београд, 7. март 2016.

Предавање на тему Именная объектная редупликация в сербских народных говорах – статус, условия реализации и балканский контекст, панел „Various Aspects of Clitic Doublingin Balkan Slavic: Grammaticalization, Areal Diffusion and Typology“, Универзитет у Токију – Japan Society for the Study of Slavic Languages and Literatures, Токио, 29. март 2018.

– Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији за школу србистике Доминанте српске културе на МГУ Ломоносов, Москва, 6–10. новембар 2020.

***

‒ Излагање на Лингвистичкој трибини Института за српски језик САНУ, сесија Српски језик у дијаспори, Београд, 2001.

‒ Излагање на књижевној вечери посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Параћин, 2002.

‒ Излагање на Трибини Етнографског института САНУ, тема Балканизми, Београд, 2003.

‒ Предавање на тему Дијалектологија: методологија научног рада за студенте  Катедре за славистику, Филолошки факултет Универзитета у Београду, мај 2004.

‒ Представљање јубиларног, десетог броја часописа Славистика, Славистичко друштво Србије, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Руски дом, Руски дом у Београду, мај 2006.

‒ Поздравна реч на отварању скупа Словенска етимологија данас, САНУ, Београд, 5. септембра 2006.

‒ Представљање двеју монографија: Годишњи обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, и Између култура Истока и Запада, аутора Драгане Радојичић, Библиотека града Београда, 2007.

‒ Представљање монографије Живот Срба у Гораждевцу, аутора Милете Букумирића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2007.

‒ Представљање монографије Календарски празници и обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, Библиотека града Београда, мај 2007. и Месна заједница Зуце, Београд, октобар 2007.

‒ Представљање монографије Говор Новог Сада, Лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ „Истраживање урбаних говора“, Београд, 2009.

‒ Представљање Зборника Института за српски језик САНУ посвећеног др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 2009.

‒ Предавање о изради и значају лингвистичких атласа, Циклус предавања „Етнолошка / антрополошка преиспитивања перспективе теренских истраживања“, Етнографски институт САНУ, Београд, 2009.

‒ Представљање монографије Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић,  Међународни сајам књига „Трг од књиге“, Херцег Нови, 26. јул 2009.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Представљање зборника радова с међународног симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима, Трибина Библиотеке САНУ, Београд, 27. марта 2012.

‒ Представљање LX књиге (св. 1 и 2) Гласника Етнографског института САНУ,  Библиотека града Београда, 17. децембар 2012.

‒ Излагање о стању српског језика у Румунији и Мађарској, Округли сто Српски језик и писменост (одржан поводом Светског дана писмености), Задужбина „Доситеј Обрадовић“,  Београд, 10. септембар 2012.

‒ Представљање монографије Дијалози за трпезом. Антрополошка монографија о култури исхране, аутора др Драгане Радојичић, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 24. октобар 2012.

‒ Представљање монографије Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића, 58. међународни београдски Сајам књига, Београд, 24. октобар 2013.

‒ Представљање монографије Чауш у селима златиборског краја, аутора Снежана Томић-Јоковић, Музеј на отвореном „Старо село“, Сирогојно, 30. јул 2013.

‒ Представљање зборника радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Матица српска, Нови Сад, 15. децембар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, 60. међународни београдски Сајам књига, Београд, 27. октобар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, Дом културе, Грачаница, 26. март 2015.

‒ Излагање на трећој трибини (Са)чувајмо српски језик, у оквиру пројекта Министарства културе и информисања и дневног листа „Политика“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24. новембар 2015.

‒ Представљање коауторске монографије Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића и др., Библиотека „Милутин Бојић“, Београд, 17. јун 2015.

‒ Излагање о финансирању истраживања у области друштвено-хуманистичких наука (кореферент са др Вером Дондур), скуп Друштвено-хуманистичке науке у Србији – стање и питање вредновања, САНУ, Београд, 11. март 2016.

‒ Излагање на Округлом столу Матићева огледала, Народна библиотека „Душан Матић“ и Удружење књижевника Србије, Ћуприја, 13. септембар 2016.

‒ Излагање о терминологији обредне исхране, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 16. јул 2016.

‒ Излагање на књижевној вечери под називом Поред Мораве, посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 28. фебруар 2017.

‒ Излагање о обичају кумачења / поцања код Срба и Влаха, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 15. јул 2017.

‒ Предавање на тему Народни живот и његов језички израз. Значај и именовање времена у традиционалном начину живота, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 24. август 2017.

‒ Уводно предавање на тему Дијалекти, жаргон, стандард, одржано у оквиру првог семинара под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 30. јул – 12. август 2018), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић, 31. јула 2018.

‒ Предавање под називом Вуков „Српски рјечник“ из 1818. и утемељење српске филологије, одржано поводом 140 година од оснивања (1878) Гимназије у Параћину и 200 година од објављивања првог издања Вуковог Рјечника, Галерија Културног центра, Параћин, 20. април 2018.

‒ Учешће (као дискутант по позиву) на Округлом столу „Пројекти Српског института. Теме, резултати, могућности“, САНУ, Одбор за проучавање националних мањина и људских права, у суорганизаторству са Српским институтом из Будимпеште и Етнографским институтом САНУ, Београд, 11. децембар 2018.

‒ Представљање монографије Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића, 63. међународни београдски сајам књига: Република Србија, Канцеларија за Косово и Метохију, Београд, 27. октобар 2018.

‒ Предавање под називом Крв у фразеологизмима похрањеним у српским дијалекатским речницима, одржано у оквиру другог семинара под називом Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 28. јул – 10. август 2019), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић,  30. јула 2019.

‒ Предавање о српским дијалектима на Светски дан књиге, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 23. април 2019.

‒  Предавање (онлајн) Драгослав Михаиловић – очима дијалектолога и етнолингвисте, Лингвистички семинар „Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик“, НОКЦ „Вук Караџић“, Тршић, 18–31. јул 2021.

‒ Јавно предавање Вода у српској народној религији и традицији и у речницима из призренско-тимочке дијалекатске зоне – између животворног и уништитељског, Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 17. мај 2022.

‒ Свечана беседа поводом Дана Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци – Дана Св. Ћирила и Методија,  Бањалука, 24. мај 2022.

‒ Уводно предавање у оквиру четвртог Лингвистичког семинара „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика“, НОКЦ „Вук Караџић“, Тршић, 19. јул 2022.

‒ Промоција зборника ученичких радова Тој ти викам на Косову и Метохији, Штрпце, Шилово и Грачаница, 10–12. септембар 2022.

‒ Представљање Института за српски језик САНУ и његових издања: Институт за словеначки језик Франа Рамовша у Љубљани (19–21. септембар 2022), Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, поводом Дана српског језика, Дојран (21. октобар 2022), Огранак САНУ у Нишу (31. октобар 2022), Српска књижевна задруга (3. новембар 2022), Огранак САНУ у Новом Саду (9. новембар 2022). Представљање Института и његовог Дијалектолошког одсека на Свечаној академији поводом јубилеја ИСЈ САНУ (16. новембар 2022).

‒ Поздравна реч на научном скупу Говор нишких медија, Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 22. новембар 2022.

‒ Реферат Институт за српски језик САНУ као један од носилаца стратегије научног развоја Републике Србије, свечана седница Одбора за стандардизацију српског језика поводом 25 година постојања Одбора, Београд (Свечана сала САНУ), 12. децембар 2022.

Гостовања у медијима:

Гост тридесетоминутне емисије „Одтамњење“, чији је аутор Емил Милојевић, премијерно приказане 1. новембра 2015. на  RTV Kanal М.

Гостовање на РТС 2 на тему о језику јунака у делима Драгослава Михаиловића писаним дијалектом (2018).

Учешће у емисији Спорови у култури, на тему Ијекавци и екавци, Радио Београд 2, 23. октобар 2020.

2021: Интервју дат за TV Euronews Srbija 7. септембра 2021. поводом Међународног дана писмености; гостовање у Јутарњем програму „Уранак“ ТВ канала К1 7. новембра 2021. поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар и питања о значају дијалеката који нису ушли у основицу српског стандардног језика; гостовање у Јутарњем програму телевизије Nova S 1. новембра 2021. поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар.

2022: Интервју дат 20. јула 2022. за „Дневни магазин културе. Културни кругови“, Радио Београд 2; гостовање у емисији Клуб 2, Радио Београд 2, 6. децембра 2022; два гостовања у Културном дневнику РТС 1 и више других гостовања у медијима поводом јубилеја Института за српски језик САНУ.

Гостовање у радио-емисији „Југ сас један падеж“, на тему Хоће ли призренско-тимочки дијалекат надјачати буку 21. века?, аутор: Власта Ценић, Радио Алексинац, септембра 2022.

Уреднички рад:

Уредила је дванаест публикација (в. Библиографију, под Секундарно ауторство).

Приредила је тематски зборник радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Нови Сад: Матица српска, 2014.

Рецензентски рад:

Рецензирала је знатнији број радова за следеће научне часописе: Јужнословенски филолог (Београд), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), Гласник Етнографског института САНУ (Београд), Зборник радова Филозофског факултета (Приштина / Косовска Митровица), Philologia Мediana (Ниш), Годишњак за српски језик (Ниш), Наслеђе (Крагујевац), Филолог (Бања Лука), Исходишта (Темишвар), Slavia Iaponica (Токио), Slovenika (часопис словеначке националне мањине у Београду), као и већи број радова за тематски зборник Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на българи и сръби (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), за међународни тематски зборник Словенска терминологија данас (Београд: Институт за српски језик САНУ – САНУ – АНУРС – Матица српска, 2017), за зборник Сусрет култура (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду) те за зборник Глобализација vs. глокализација (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2017).

Била је један од рецензената за седамнаест публикованих научних монографија: Између култура Истока и Запaда. Северозападна Бока Которска, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 56, Београд: Етнографски институт САНУ, 2006), Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 62, Београд: Етнографски институт САНУ, 2008), Старосрпска зависна реченица од XII до XV века, аутора Слободана Павловића (Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009), Копаонички говор – етногеографски и културолошки приступ, аутора Првослава Радића (Посебна издања, књ. 70, Београд: Етнографски институт САНУ, 2010), Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине), аутора Радмиле Жугић (Монографије 13, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2010), Речник говора северне Метохије, аутора Милете Букумирића (Монографије 15, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2012), Дијалози за трпезом. Антрополошки огледи о култури исхране, аутора Драгане Радојичић (Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ, 2012), Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића (Монографије 18, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013), Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића са коауторима Зорицом Ђорђевић, Марином Савић, Анђелком Марићем и Анђелком Вучетић-Драговић (Београд: Етнографски институт САНУ – Друштво српских родословаца „Порекло“, 2015), Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, аутора Милине Ивановић-Баришић (Посебна издања, књ. 87, Београд: Етнографски институт САНУ, 2017), Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића (Косовска Митровица – Куршумлија: Филозофски факултет – Народна библиотека Куршумлија, 2017), Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора, аутора Зорана Симића (Библиотека Јужнословенског филолога, Нова серија, књ. 25, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2018), Српска језичка баштина на уништеним гробљима Косова и Метохије, аутора Митре Рељић (Нови Сад: Матица српска, 2019), Језик око нас (Лингвистичке едиције, Едиција „Популарна лингвистика“, Књига 13, Нови Сад: Прометеј, 2019), Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора, аутора Драгољуба Златковића (Београд: Етнографски музеј, 2019), Когнитивни правац у српској етнолингвистици. Почеци развоја и актуелни проблеми, коауторки Стане Ристић и Иване Лазић Коњик (Едиција „Монографије“ 29, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2020), Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића. Диференцијални приступ (Едиција „Монографије“ 34, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022).

Рецензирала је и уџбеник Сербский язык с историческими коментариями, коаутора Е. Е. Рибникове и С. В. Стеванович (Кемерово : ГОУ ВПО Кемеровский государственный университет, 2010), одобрен од стране Министарства образовања и науке РФ, као и његово друго издање (Стеванович С.В., Рыбникова Е.Е., Трапезникова О.А., Сербский язык с историческими комментариями, 2017).

Такође, рецензирала је и шест тематских зборника радова: Путеви и домети дијалекатске лексикографије (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), НИСУН 3. Језик, књижевност и култура (Ниш:  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), Језик, књижевност, значење. Језичка истраживања (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната (Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2014), Александар Белић110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2017), Језици и културе у времену и простору – тематски зборник (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2018).

Године 2012. била је међународни рецензент за један од пројеката Министарства просвете Републике Словачке и Словачке академије наука, ангажована од стране државне институције „Vedecka grantova agentura“.

Рецензирала је и неколико пројеката за потребе Министарства културе Републике Србије.

 Теренски рад и боравци у оквиру међуакадемијске размене и студијски боравци:

За потребе Српског дијалектолошког атласа прикупила је и проверила грађу из тридесетак теренских пунктова са подручја свих српских дијалеката. У организацији Катедре за славистику Универзитета Lorand Eötvös у Будимпешти истраживала је српске говоре у Мађарској 1994. године, а у организацији Српског института у Будимпешти руководила на терену лингвистичким сектором истраживања српског говора у Батањи, септембра 2013. Године. Српске клисурске говоре у Румунији испитивала је 2007. године у оквиру међуакадемијске размене.

У 2003. години прикупљала је грађу за дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања говора Срба из Метохије, смештених у колективне центре, у оквиру пројекта Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, одобреног од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије и финансираног од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

У оквиру међуакадемијске размене између САНУ и МАНУ боравила је два пута у Скопљу (2010. и 2015. године), у Центру за ареалну лингвистику при МАНУ. У оквиру ове врсте размене између САНУ и РАН боравила је у Москви 2013. године, при Институту за славистику.

Учествовала је на LI летњој школи Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу, при Универзитету „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, у периоду од 16. јуна до 1. јула 2018. у Охриду (средњи курс, изборни курс „Македонскиот јазик меѓу традицијата и иновацијата“).

 Учешће на домаћим и међународним пројектима:

− Учешће на националном пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (Етнографски институт САНУ) (2002–2004).

− Учешће на националном пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (Институт за српски језик САНУ) (2004–2020).

− Учешће на пројекту Истраживања српског језика на Косову и Метохији (Филозофски факултет у Косовској Митровици) (2008–2010).

– Учешће на пројекту Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе (носилац: Етнографски институт САНУ) (2011– 2020).

− Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

− Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation (2008).

‒ Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија (2014–2021).

‒ Консултант на пројекту Declining Case: Inflectional Loss in Progress, финансираном од стране  Leverhulme Trust (носилац: Оксфорд – Универзитет Сари) (2021–2024).

‒ Члан тима на потпројекту Српски народни говори Косова и Метохије, у оквиру стратешког пројекта САНУ „Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији“ (2022–2024).

‒ Члан тима на пројекту Јавни дискурс у Републици Србији (са 15%), у оквиру Програма ИДЕЈЕ (носилац: Институт за српски језик САНУ, финансијер: Фонд за науку Републике Србије) (2022–2025).

‒ Саветник на пројекту Обредна исхрана у Војводини. Енциклопедијски речник термина (носилац: Матица Српска) (2021– ).

 Организација научног рада:

− Директор Института за српски језик САНУ (2004–2006).

− Председник Научног већа Института за српски језик САНУ (2010‒2016).

− Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик) (2009–2020).

− Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије (2004–2006).

– Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије (2010–2014).

– Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС (2014–2018).

– Члан Програмског одбора Образовно-културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу, формираног од стране МПНТР-а Републике Србије (2018– ).

 Организација научних скупова:

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Аранђеловцу од 19. до 25. октобра 2003. године, у организацији САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног скупа Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, одржаног у Београду од 26. до 29. новембра 2003. године, у организацији Одељења друштвених наука САНУ.

− Члан Програмског одбора међународног научног скупа Етнологија и антропологија: стање и перспективе, одржаног у Београду децембра 2004. године, у организацији Етнографског института САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска етимологија данас, одржаног у Београду од 5. до 10. септембра 2006. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

− Координатор Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, одржаног у Косовској Митровици од 8. до 11. октобра 2009. године, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини.

– Члан Програмског одбора Међународне научне конференције Културе и границе, одржане у Вршцу од 6. до 8. октобра 2011. године, у организацији Етнографског института САНУ и Општине Вршац.

‒ Члан Програмског одбора III Међународне научно-стручне интернет-конференције Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, одржане у Кемерову од 7. до 9. децембра 2011. године, у организацији Факултета за филологију и журналистику Кемеровског државног универзитета.

‒ Члан Организационог одбора Међународне научне конференције Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, одржане у Темишвару октобра 2014. године, у организацији Филолошког, историјског и теолошког факултета Западног универзитета у Темишвару.

‒ Члан Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, одржаног у Београду од 11. до 13. маја 2016. године, у организацији САНУ, АНУРС, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Београду од 16. до 23. октобра 2016. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

‒ Члан Програмског одбора XVI Међународног конгреса слависта, одржаног у Београду од 20. до 27. августа 2018. године, у организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду.

‒ Члан Организационог одбора научне конференције Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржане у Београду 15. октобра 2019. године, у организацији САНУ, Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије, Института за српски језик САНУ и Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

‒ Члан Програмског одбора научне конференције Јавни говор Ниша у условима пандемије Ковид 19, одржане у Нишу 18. новембра 2021. године, у организацији Огранка САНУ у Нишу.

Чланства у научним и стручним телима:

− Члан Академијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (именована на VII седници Извршног одбора Председништва САНУ, 5. марта 2003. године).

‒ Члан Одбора за Етимолошки речник српског језика (од 2004).

− Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске (именована од стране Управног одбора Матице српске 2. новембра 2004. године).

‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта (од 2013).

− Члан Фонетске секције Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународној комисији за Општесловенски лингвистички атлас (од 1989) и Међународне радне групе за разраду принципа сачињавања морфолошких карата ОЛА (од 2007).

− Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас (од 1997).

− Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога (од 2004), и Српског дијалектолошког зборника (од 2022), Научног одбора часописа Studia et Documenta Slavica (Институт за славистику Универзитета у Ополу, Пољска) (од 2017), Уређивачког одбора Годишњака за српски језик (Филозофски факултет Универзитета у Нишу) (од 2017), Издавачког савета Фолклористике (од 2018), Редакције издања Етнографског института САНУ (у два сазива) и Уређивачког одбора Славистике (у једном сазиву).

‒ Члан Уређивачког одбора зборника са научне конференције „Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије“ (САНУ – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2021).

‒ Члан Редакционог одбора Појмовника српске културе (носилац пројекта је Етнографски институт САНУ, www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik.php ).

Награде и признања:

 − Друга награда на савезном конкурсу за младе лингвисте „Вук у своме времену и данас“ за ауторски рад Речи у Вуковим речницима забележене у Србији, 1987.

− ПОСЕБНА награда Владе Републике Србије и Министарства за науку, технологије и развој најбољим младим истраживачима, млађим од 40 година, са одбрањеном докторском дисертацијом, 2001.

− Награда „Јухорско око“, која се додељује „за изузетно значајан допринос истраживању језика којим се говори на територији на којој се остварује активност Културолошког пројекта Јухорско око“, 2003.

− Награда „Павле Ивић“ за монографију Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект, коју додељује Славистичко друштво Србије, 2004.

Ivana

Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије ангажована на пројекту „Историја српског језика” (ОИ 178001) од фебруара 2011. до фебруара 2012.

[/expand]

проф. др Виктор Савић

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду.

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду.
2002/2003. Предавао у Ваљевској гимназији.
2003. Запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2008. Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2013. Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.
2014. Изабран у звање научног сарадника.
2015. Изабран у звање доцента; запослио се с поделом радног времена на Филолошком факултету у Београду.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма.

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан редакције Хиландарског зборника.

Види више

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду, под руководством проф. Ђорђа Трифуновића.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група за српски језик и књижевност (просечна оцена 9,83).
2002/2003. Предавао „Српски језик и књижевност“ у Ваљевској гимназији
2003. Као стипендиста Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2004/2005. Одслужио војни рок и завршио Школу резервних официра у Панчеву.
2006. Окончао магистарске последипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (просечна оцена 10,00).
2008. Одбранио магистарски рад „Лексичке особине Типика архиепископа Никодима из 1318–1319. године“ на Филолошком факултету у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Бранкица Чигоја (ментор), проф. др Гордана Јовановић, проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и проф. др Ђорђе Трифуновић.
2013. Одбранио докторску тезу „Богослужбена лексика у српским типицима од XII до XIV века“ на Филозофском факултету у Новом Саду, пред комисијом у саставу: проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ (ментор), проф. др Томислав Јовановић и проф. др Наташа Драгин.
2014. Изабран у звање научног сарадника Института за српски језик САНУ.
2015. Изабран у звање доцента на Универзитету у Београду, научна област „Српски језик“, предмет „Историја српског језика“.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма (на старању САНУ).

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан редакције Хиландарског зборника (САНУ).

Коуредник серије Старословенско и српско наслеђе (Институт за српски језик САНУ).

Технички уредник серије Словенски и српски средњи век (Старословенски одбор САНУ)

Члан редакције едиције Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности – Дани српскога духовног преображења (Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу – Институт за српски језик САНУ).

Члан редакције часописа Симплексис. Архив за српску културу и хуманистику.

Организација научних скупова:

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду“, одржаног 15–17. октобра 2007. у Београду.

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“, одржаног 22–26. октобра 2014 у Београду, Студеници, Подгорици и Никшићу.

Рад у настави:

У Летњој школи српског језика за странце у Ваљеву предавао српски језик, а потом и специјални курс из историје српског језика (2002–2014).

У Ваљевској гимназији предавао „Српски језик и књижевност“ (2002/2003).

На Филолошком факултету у Београду предаје „Историју српског језика“ (од 2015).

Популаризација науке:

Објавио четири прилога из историје српског језика у листу Политика.

др Слободан Новокмет

Рођен 19. маја 1982. године у Београду.

2008. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).

2008. Стекао звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.

2009‒2010.     Радио као лектор српског језика на пекиншком универзитету Беј Вај у Кини.

2010‒2022. Лектор на Семинару српког језика, књижевности и културе који организује Међународни славистички центар

2011. Почео да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

2013. Један од оснивача и уредник веб-портала Језикофил.

2013. Изабран у звање истраживач сарадник.

2016. Докторирао на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабран у звање научни сарадник.

2022. Изабран у звање виши научни сарадник

Говори и пише енглески и словеначки језик.

Види више

Рођен 19. мајa 1982. године у Београду.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књиженост (2008).

Запослио се на пројекту  „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” Института за српски језик САНУ (2011).

Тезе

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 19. јула 2016. године. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), др Драгана Вељковић Станковић (ванредни професор), др Вељко Брборић (ванредни професор), и др Стана Ристић (научни саветник).

Монографије:

Новокмет, Слободан 2020: Називи животиња у српском језику – семантичка и лингвокултуролошка анализа, Београд: Институт за српски језик САНУ, Монографије 30.

Научна звања:

Изабран у звање виши научни сарадник (14. 12. 2022)

Изабран у звање научни сарадник (20. 12. 2017).

Реизабран у звање истраживач сарадник (16. 4. 2016).

Изабран у звање истраживач сарадник (2. 2. 2013).

Међународна сарадња и пројекти:

2021. Учесник пројекта Јавни дискурс у Републици Србији који финансира Фонд за науку Републике Србије преко програма ИДЕЈЕ.

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

Учешће на научним скуповима:

Међународна научна студентска конференција Балкан на раскршћу (Międzynarodowa Studencka Konferencja Naukowa pt. Bałkany na rozdrożu), коју организује Универзитет у Гдањаку, Пољска, 2005;

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и комуникација, Ниш, 2011;

Научни скуп Наука и идентитет, Пале, 2011;

41. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и вредности, Ниш, 2012;

Научна конференција Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012;

42. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2012;

Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Ниш, 2013;

43. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013;

Меѓународна научна конференција Македонистиката меѓу традицијата и современите предизвици, Скопје, 2013;

Научна конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2014;

Научна конференција Српски језик као страни у теорији и пракси III, Београд, 2014;

Међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2014;

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2016.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2017.

Четрнаеста међународна славистичка конференција „Стереотипът в славянските езици, литератури и култури”, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2018.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2019.

49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2019.

4. међународна научна славистичка конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki, 2021.

51. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2021.

Mednarodni dan slovavarjev 2021, u organizaciji Sekcije za leksiko ZDSDS

Актуелна питања српског правописа – нови прилози српском правопису 2, Филолошки факултет, 2021.

Језик, књижевност, моћ, 6. и 7. мај на Филозофском факултету у Нишу, 2022.

Петнадесети славистични четения на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски”, 17. јун 2022. године.

52. Научни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет, Београд, 16. септембар 2022. године.

XIX конгрес Савеза славистичких друштава, Филолошки факултет, Београд, 24. август 2023.

50. Меѓународна научна конференција на МСМЈЛК при УКИМ, Охрид, Северна Македонија, 2. септембар 2023.

53. Научни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет, Београд, 15. септембар 2023. године.

XVIII Међународни научни скуп “Српски језик, књижевност и уметност” у Крагујевцу, ФИЛУМ, 27–28. октобра 2023.

23rd Biennial Conference on Balkan and South Slavic Linguistics, Literature and Folklor, 4. мај, 2024.

Предавања и радионице:

Радионица “Нове речи у медијима” за средњошколце у Косовској Миторвици, 26. 3. 2024, у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији.

Предавање „Животиње у српској фразеологији” у Библиотеци „Радоје Домановић” у Великој Плани поводом Међународног дана матерњег језика 23. 2. 2024.

Предавање „Српски језик на интернету” у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” у Краљеву поводом Међународног дана матерњег језика 21. 2. 2024.

Предавање „Животиње у српској фразеологији”, 17. јула 2023. године, у Природњачком музеју у Београду у оквиру изложбе „Природа и језик”.

Предавање у  Научно-образовном културном центру „Вук Караџић” у Тршићу на семинару „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик” под називом „Животиње у српској фразеологији”, 20. јула 2023. године.

Предавање Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 3. априла 2023. године и 8. априла 2024. године.

Предавање по позиву Комисије за фолклористику при Међународном комитету слависта у оквиру циклуса Mačke u slovenskim narodnim kulturama / Cykl on line Koty w słowiańskich kulturach ludowych / Цикл on line Kоти у слов’янських народних культурах / Цикл on line Коты в славянских народных культурах по називу Мачке у Вуковим српском народним пословицама у односу на савремену фразеолошку ситуацију.

Радионица на 63. Републичком зимском семинару под називом Како помоћи ученицима да правилно пишу компјутерске и интернетске термине? (23. јануар 2022. године)

Jeзик друштвених мрежа и српски језик на интернету полазницима лингвистичког семинара „Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језикˮ у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу, 24. јула 2021. године.

Вреба ли паук бубу на зебри, Animal wor(l)ds, Serbian language workshop, Институт за стране језике, 24. јануар 2020. године.

Радионица на 61. Републичком зимском семинару под називом Како нам интернет може помоћи у настави српског језика и књижевности?

Предавање у  Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу на семинару „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик” под називом „Српски језик на интернету”, 5. августа 2019. године.

Жаргонска значења речи из општег лексичког фонда, предавање одржано у оквиру семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру “Вук Караџић” у Тршићу, август 2018. године.

Предавање Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24 априла 2018. године.

Oдржана радионица на 59. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду 9. фебруара 2018. године (тема радионице: Називи животиња у настави лексикологије српског језика).

Предавање Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 5. 2017. године.

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику, Друштво младих лингвиста, предавање по позиву, Београд, 26. 4. 2017.

Одржана радионица Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Маријаном Богдановић), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Предавање Како изаћи из врзиног кола, изрази у речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Маријаном Богдановић), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Одржана радионица Компјутерски термини у настави правописа српског језика, 55. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2014.

Комисије:

Члан Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима при Одбору за стандардизацију српског језика (председник Комисије проф. др Вељко Брборић);

Учестовање у ревизионој комисији за тестове на 28. Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу 26. и 27. маја 2018. године.

Члан комисије за одбрану мастер рада Статус неакцентованих дужина у колубарском говору – кандидат Мирјана Јелесијевић 2011/100078, датум одбране – 27. 12. 2018. Филолошки факултет у Београду;

Члан комисије за одбрану мастер рада на Филолошком факултету у Београду (кандидат Катарина Варшиц /бр. инд. 2008/10067, тема „Стилска вредност антропонима у романима Младена Маркова”, 27. 12. 2018. Филолошки факултет у Београду).

Члан ревизионе комисије за преглед тестова на Књижевној олимпијади (Републичког такмичења из књижевности) одржане у Сремским Карловцима 11. и 12. маја 2019;

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мср Невене Јевтић Трифуновић под насловом: „Фонологија са фонетиком и морфофонологија у савременој настави српског језика“ (комисија: др Ана Батас (председник комисије), др Драгана Вељковић Станковић и др Слободан Новокмет), одржане на Филолошком факултету у Београду 16. априла 2021. године.

Члан комисије за одбрану докторске дисертације под насловом: „Хумористички дискурс у настави српског језика и књижевности” (комисија усвојена на седници Факултета од 16. маја 2019) кандидата Саше Чорболоковића; одбрана одржана 27. новембра 2019. године на Филолошком факултету у Београду (комисија у саставу проф. др Вељко Брборић, проф. др Весна Ломпар, проф. др Милош Ковачевић, др Слободан Новокмет);

Председник комисије за доделу прве награде за научноистраживачки рад из српског језика на 60, 62, 63, 64. и 65. Републичком такмичењу талентованих ученика средњих школа при Републичком центру за таленте „Михаило Пупин” и 21. Покрајинског такмичења талентованих ученика основних и средњих школа Војводине 2019, 2021, 2022, 2023 и 2024. године;

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Лексикологија српског језика на Филолошком факултету (Комисија: др Рајна Драгићевић, председник комисије);

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Методика наставе српског језика и књижевности на Филолошком факултету (Комисија: др Вељко Брборић, председник Комисије);

Уредништва и рецензије:

Језик око нас, уредници: Слободан Новокмет, Марина Николић, Светлана Слијепчевић Бјеливук, Нови Сад: Прометеј, 2019.

Уредништво часописа „Новоречје”, научно-популарног неолошког часописа ISSN2683-4901 (http://www.alma.rs/Novorecje/Novorecje1.pdf)

Рецензент часописа „Књижевност и језик”, „Српски језик”, „Наслеђе”, Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje, зборника Philologia Serbica

Припрема библиографске публикације поводом обележавања седамдесетогодишњице Института за српски језик САНУ – 70 година Института за српски језик САНУ: између два јубилеја (2007–2017) (Београд: Институт за српски језик САНУ, 2017, VIII + 337 стр.).

Рецензент и приређивач речника „Мој кинески сликовни речник” Института Ханбан, The Commercial Press, Beijing, ISBN: 978-7-100-07017-1

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28-30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Научни одбори:

Члан научног и програмског одбора првога научног скупа „Лексикографски сусрети” (2024).

Стипендије:

Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије  (2001–2004);

Стипендија Филозофског факултета Универзитета у Љубљани за 39. семинар словеначког језика, литературе и културе, 2003.

Коауторства:

Један од коаутора (са групом сарадника) Појмовника српских лингвистичких термина (Нови Сад: Прометеј, 2023) и дигиталног издања Појмовник српских лингвистичких термина.

Остале активности (трибине, промоције, округли столови и др.):

Секундарна значења зоолошких лексема у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Чардак, 2013.

Нове речи са суфиксом -ина у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Дивчибаре, 2013.

Кад се удруже језичка култура и интернет (са Светланом Слијепчевић и Марином Николић), Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 15. 4. 2015.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са проф. др Вељком Броборићем и мср Маријаном Богдановић), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Бањалучка гимназија, Бањалука, 4. 10. 2016.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Филолошки факултет Универзитета у Бањалуци, 5. 10. 2016.

Промоција књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Међународни београдски сајам књига, 27. 10. 2016.

Представљање сајта и књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Народна библиотека „Ресавска школа”, Деспотовац, 9. 3. 2017.

Учествовање у реализацији изложбе Института за српски језик САНУ на Ноћи музеја у оквиру Заједнице института 20. маја 2017. године.

Представљање књиге и сајта Језикофил на Педагошком факултету у Бјељини 9. јуна 2017. године.

Један од реализатора лингвистичког семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.

Члан ревизионе комисије на републичком такмичењу “Књижевна олимпијада” 12. маја 2019. године у Сремским Карловцима.

Учествовање на Округлом столу о англокализмима у језицима балканских Словена, који је у формату видео-конференције одржан 8. новембра 2021. године (у организацији часописа Новоречје) са темом Статус и положај нових англицизама из домена телевизије и филма у српском језику.

Учествовање на Округлом столу Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима (у формату видео-конференције одржан 12. маја 2022. године; организатори проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Дејан Ајдачић; у коауторству са Јованом Јовановић изложен реферат на тему Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија).

Учествовање на Округлом столу О изборима за реч године 21. новембра 2022. године у формату видео-конференције (у организацији часописа Новоречје) са темом Да ли реч године мора да буде реч?

Организација и учешће на округлом столу “Језик медија данас” (у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији) 28. новембра 2022. године са темом Синтагма економски тигар у српском јавном дискурсу.

Организација и модерирање округлог стола “Језик медија данас 2” (у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији) 14. марта 2023. године у Косовској Митровици.

Учестовање на Округлом столу “Деантропонимни неологизми као кључне речи епохе” са излагањем “Нове речи у српском језику настале по твореном типу присвојни придев од властите именице + суфикс -(шт)ина, 15. маја 2023. године (у организацији Филолошког друштва “Речи”).

Учествовање на Округлом столу “Циљано стварање нових речи и језички инжењери” са излагањем “Конструисање нових речи као замена за англицизме у сфери компјутерске треминологије и дигиталних медија”, 13. маја 2024. године (у организацији Филолошког друштва “Речи”).

Уџбеници:

Коаутор граматика за 5, 7, и 8. разред за основну школу.

Преводи (са словеначког на српски језик):

Некропола, Борис Пахор, Klett 2009. (са сарадницима)
Десетка, Збирка савремених словеначких приповетки, 2006. (са сарадницима)

Говори и пише енглески и служи се словеначким језиком.

др Вања Миљковић

Рођен 23. јула 1988. у Новој Градишци. Основну и средњу школу завршио у Мајданпеку.
2011. Дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
2012. Одбранио мастер рад „Ментални простори, синтаксички модели и полисемија глагола ићи“, и потом, на истом факултету, уписао докторске студије српског језика.
2014. Почео да ради као истраживач приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“.
2015. Изабран у звање истраживача сарадника. Пријавио тему докторске дисертације –„Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.
Стручни је сарадник програма лингвистике Истраживачке станице Петница. Учествовао је на више научних конференција. Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Види више →

Вања Миљковић је рођен 1988. у Новој Градишци (Хрватска, СФРЈ). Основну и средњу школу завршио је у Мајданпеку. Током гимназијског школовања више пута је побеђивао на републичким такмичењима из српског језика и из књижевности, а био је и полазник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница. Основне студије српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду отпочео је 2007. године, а завршио 2011, са просечном оценом 9,98. За рад „Природа акцента у говору Суботице“ Катедра за српски језик доделила му је 2010. године награду „Др Петар Ђукановић“. Мастер рад „Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи“, рађен под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбранио је 2012. године, након чега је уписао докторске студије на истом факултету. Од 2006. до 2013. био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Републике Србије.

У марту 2014. почиње да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. У звање истраживача сарадника изабран је у априлу 2015.

Стручни је сарадник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница од 2011. године. На петничким семинарима је у протеклих неколико година одржао више предавања о когнитивнолингвистичким темама и менторисао неколико истраживачких радова полазника лингвистичког програма.

Током 2012. био је ангажован на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костиће (Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду и Институт за експерименталну фонетику).

Резултате својих истраживања излагао је на више научних конференција.

Ради на докторској дисертацији „Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.

Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, дериватологијом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Библиографија радова

Студије и чланци

Миљковић, Вања: Божићне посланице СПЦ као жанр јавне комуникације, Синтезис: часопис за хуманистичке науке и друштвену стварност 3, Београд, 2011, 117–146.

Миљковић, Вања: Тип глаголске ситуације и тип темпоралног конституента као фактори итеративног значења у српском језику, Анали Филолошког факултета 25/I, Београд, 2013, 195–226, Београд: Филолошки факултет.

Миљковић, Вања: Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 5/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 139–151.

Миљковић, Вања: Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре-, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 6/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2015, 137–152.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику, у Снежана Гудурић, Марија Стефановић, Језици и културе у времену и простору, 4/2, Нови Сад: Филозофски факултет, 2015, 301–314.

Миљковић, Вања: Поредбене конструкције са оператором као у савременом српском језику, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 7/1, Крагујевац: ФИЛМУМ, 2016, 199–212.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić, Jezik, književnost, značenje: jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2016, 557–576

Миљковић, Вања: Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси, у: Diana Blagoeva, Siya Kolkovska, Lexicography at the Beginning of 21st  Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016, 129–141.

Миљковић, Вања: Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику – когнитивнолингвистички приступ, у: Биљана Мишић Илић, Весна Лопичић, Језик, књижевност, време: језичка истраживања, Ниш: Филозофски факултет, 2017, 143–158.

Прикази, критике, хронике, сећања итд.

Миљковић, Вања: Dirk Geeraerts, Theories of Lexical Semantics, Путовање кроз модерну лексичку семантику, Српски језик, 18, 2013, 775–781.

Резимеи

Миљковић, Вaња: Когнитивнолингвистички приступ глаголском префиксу из- (сажетак), Савремена изучавања српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, 24.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику (сажетак), Језици и културе у времену и простору. Сажеци и програм конференције, Нови Сад, 2014, 44.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, Jezik, književnost, značenje, knjiga sažetaka, Niš, 2015, 68

Миљковић, Вања: Глаголски префикси и значење почетности у савременом српском језику, Језик, књижевност, време, Ниш, 2016, 76

Тезе

Миљковић, Вања: Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи, мастер рад, одбрањен 4. октобра 2012. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, члан комисије: проф. др. Драгана Вељковић Станковић).

Радови у научнопопуларним публикацијама:

Миљковић, Вања: Јесмо ли на компјутеру или поред компјутера?, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 151–154.

Миљковић, Вања: Слепи од љубави и заслепљени мржњом, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 155–158.

Чланци у електронским медијима:

У нарцисовој замци – једно могуће читање Кафкиног „Преображаја“ (2013). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2013/mart/rec_i_ljubav/vanja_miljkovic.php

Простори фикције: „Дан шести“ Растка Петровића и хронотоп апокалипсе (2012). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2012/decembar/rec_i_misao/vanja_miljkovic.php

Две поетике смрти (Наратив и искуство смрти у причи „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша и филму „Kolekcioniere“ Кристине Буожите) (2011). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2011/decembar/reci_u_pokretu.php

Остале активности

Предавања по позиву

Теорија појмовне интеграције у језику и култури, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 12. мај 2012.

Чути или видети глас (увод у експерименталну фонететику), Истраживачка станица Петница, 19. мај 2012.

Простори у којима мислимо, теорија менталних простора у синтаксичкој и лексичкој семантици, Друштво младих лингвиста, Београд, 6. март 2013.

Простори у којима мислимо, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јул 2013.

Когнитивнолингвистичке теорије у семантичким истраживањима, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 22. фебруар 2014.

Како је диносаурус постао птица (ментални простори у семантичкој анализи), Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 28. март 2014. године.

Од утеловљеног језика ка утеловљеној теорији, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јун 2015.

Шта се крије иза префикса, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 30. јул 2015.

Шта све може као – ментални простори и синтаксичке конструкције, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 9. новембар 2015.

Између телесног и друштвеног – когнитивнолингвистички погледи на метафору, Истраживачка станица Петница, Интердисциплинарни семинар друштвених наука 4. март 2016.

Језик, тело, сазнање – увод у когнитивну лингвистику, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 18. март 2016.

Увод у семантику утеловљености, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 4. март 2017.

Учешће на скуповима

Прва студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 2011.

V Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

VI Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

XVIII Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

VII Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

др Владан Јовановић

Рођен 21. новембра 1977. године у Крушевцу.
2002 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003 Запослио се у Институту за српски језик САНУ.
2007 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Докторирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Изабран у звање научни сарадник.
2013– Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта.
2015– Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.
2016– Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад: Деминутивне и аугментативне именице у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 22. јуна 2007. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Божо Ћорић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторска дисертација: Српска војна лексика (са елементима војног језика) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 30. марта 2012. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Милица Радовић-Тешић и проф. др Рајна Драгићевић.

Научна звања:

У звање научни саветник изабран је 28. 2. 2023. г.

У звање виши научни сарадник изабран је 26. 4. 2018. г.

Изабран у звање научни сарадник (31. 10. 2012).

Међународна сарадња:

Владан Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003). Потом, био је сарадник на међународном пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао по основу међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2012). Такође, В. Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Живот Срба у Батањи, који се остварује у сарадњи неколико домаћих Академијиних института и Српског института из Будимпеште.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Уредник зборника (заједно са академиком Предрагом Пипером): Словенска терминологија данас, Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017, 689 стр.

Члан уређивачког колегијума колективне монографије: Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів, Київ, 2018.

Главни уредник едиције Монографије, коју издаје Институт за српски језик САНУ (од 2020).

Члан уредништва и секретар међународног научног часописа Јужнословенски филолог, који издају Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ.

Члан је и секретар Одбора за стандардизацију српског језика.

Члан је Савета за српски језик при Влади Републике Србије.

Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта (од 2013).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (од 2015).

Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии који издаје ТК МКС  (од 2016).

Учешћа на скуповима:

Владан Јовановић је учествовао са рефератом на следећим научним скуповима у земљи и иностранству:

  1. научни састанак слависта у Вукове дане. Међународни славистички центар Филолошког факултета у Београду, 14‒18. 9. 2017. године [учешће на скупу после датума покретања поступка за избор у звање виши научни сарадник]

Православље и наука. Друштво православних научника, Београд, 23–28. 10. 2017. године [учешће на скупу после датума покретања поступка за избор у звање виши научни сараник]

Шеснаести међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 20–27. 8. 2018. године.

Електронска лексикографија. Институт за хрватски језик и језикословље, Загреб, 10–11. маја 2019. г.

Историјска лексикографија. Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду, 6–7. децембра 2019. г.

Международная научная конференция Язык и религия, Екатеринбург: Уральский гуманитарный факультет, Департамент „Филологический факультет“, 15–17. 9. 2021. године.

  1. научни састанак слависта у Вукове дане. Београд: Филолошки факултет, 15–20. 9. 2021.

Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика, Вишеград (Андрићград), 8–10. 10. 2021. г.

Положај српскога језика у савременом друштву. Изазови, проблеми, решења. Нови Сад: Матица српска, Београд: Одбор за стандардизацију српског језика, 3. 7. 2021.

Српски језик, књижевност, уметност. Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, 29. и 30. 10. 2021. године.

Актуелна питања српског правописа. Нови Сад: Матица српска,  Београд: Одбор за стандардизацију српског језика, одржан у Београду 23. 10. 2021. године.

Международный круглый стол „Александр Невский и Савва Сербский. Подвиг и святость в языке, литературе, культуре, истории.“ Москва: Институт славянской культуры, 24. 11. 2021.

Дани српског духовног преображења (30. по реду).  Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, 20–22. 8. 2022.

Округли сто Српски језик и ћирилица, Вукова задужбина, Београд, мај 2023.

Дани српског духовног преображења (30. по реду).  Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, август, 2023.

Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду, август, 2023.

Међународни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар, Београд, септембар, 2023.

Округли сто Статус ћирилице у медијима, под окриљем Савета за српски језик, Међународни славистички центар, Београд, новембар, 2023.

Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских језика и књижевности, Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембра 2008. године.

Језик, књижевност, идентитет. Филозофски факултет у Нишу, 24–25. априла године.

  • Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије,  Сокобања, 18–20. септембра 2009. године.
  • Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 23–25. марта 2009. године.
  • Лексикографията в европейското културно пространство, Пета национална конференция с международно участие, Институт за български език, София, 19–20. октобра 2009. године.
  • II Международный научный симпозиум Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 21–24. марта 2012. године.

8) 42. Научни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар,

Филолошки факултет у Београду, 12–14. 9. 2012.

9) Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт, Будимпешта, 14–15. децембар 2012.

10) Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, 20–23. 4. 2012.

11) Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима – Lyrische Welterfahrung in den Werken von Branko Copic, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2–4. октобар 2012.

12) Языковые категории и единицы: синтагматический аспект [Зборник радова са скупа посвећеног 60-годишњици Катедре за руски језик Владимирског универзитета, који се одржао 24–26. септембра 2013. године у Владимиру, Русија].

13) 43. Научни састанак слависта у Вукове дане, Иновациони процеси у српском књижевном језику – утицаји других језика и култура, Београд, 12–15. 9. 2013.

14) Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковачки културни центар, Педагошки факултет у Врању, Лесковац–Врање, 2014.

15) Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, 17–18. август 2013. године.

16) 44. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Први светски рат и периодизација развоја српског књижевног језика, Београд, 11–14. 9. 2014.

17) Мiжнародна наукова конференцiя „Українська термінологія и сучасність“, 22–24. 4. 2015, Институт за украјински језик Националне академије наука Украјине, Кијев.

18) Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Матица српска, 28. октобар 2015.године.

19) 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, 17–20. септембар 2015. године.

20) Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

21) Међународна научна конференција Terminologia słowiańska: dziś i jutro , који се одржао 25‒26. јуна 2017. г. у Пољској аккадемији наука у Варшави.

Организација скупова:

Председник Организационог одбора скупа: Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

Остале активности:

Рецензент двеју монографија и више радова за часописe Славистика, Годишњак за српски језик, Jezikoslovni zapiski.

Члан комисије за избор у истрживачка звања сарадника Института за српски језик САНУ и члан комисије за одбрану дисертације (30. јун 2017).

Предавања

Одржао је предавање у Задужбини Илије М. Коларца 7. марта 2008. г. под насловом Лексички фонд српског језика у Речнику САНУ, у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика (заједно са Наташом Вуловић, Маријом Ђинђић, Ненадом Ивановићем и Данијелом Радоњић), затим је на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду 14. маја 2008. г. одржао предавање (заједно са колегама Наташом Вуловић, Маријом Ђинђић, Ненадом Ивановићем и Данијелом Радоњић) под насловом У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ.

На позив Димитрија Е. Стефановића, професора српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Будимпешти, Владан Јовановић је у октобру 2008. године одржао предавање из творбе речи српскога језика студентима основних студија, заједно са Данијелом Радоњић из Института за српски језик САНУ.

Одржао је предавање по позиву „Раслојавање и фразеологизација термина у савременом српском језику“ на лингвистичком семинару Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик у Образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу 7. августа 2018. године.

Одржао је предавање по позиву славистима из земље и иностранства у оквиру циклуса предавања „Славистика у зуму“, на позив проф. др Биљане Марић, председника Славистичког друштва Србије. Предавање је одржано 9. јуна 2022. године, а наслов предавања је гласио „Партиципска образовања на –ћи, –вши и –м(и) у савременом српском језику и његовом лексикографском опису“.

Изводио је наставу на докторским академским студијама на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на студијским програмима Српски језик и књижевност, односно Филологија, за предмет Лексикологија и лексикографија / Лексикологија у летњем семестру у академској 2020/2021, 2021/2022. и 2022/2023. години.

Унутрашњи ментор колегама у нижим звањима на пројекту.

др Ружица Левушкина

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима
1996 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (општа лингвистика).
2000 Почела да ради у Институту за српски језик САНУ као стипендиста.
2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
2004 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2013 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2014 Изабрана у звање научни сарадник.
Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Види више →
 

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за општу лингвистику (1996).

Од треће године основних и до краја постдипломских студија била је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Србије, а од 2000. до 2003. године стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Социолингвистички аспекти преференције српског стандардног / црквенословенског језика у својству богослужбеног језика Српске Православне Цркве,  магистарски рад, одбрањен 21. 5. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Ксенија Кончаревић, чланови комисије: проф. др Гордана Јовановић, академик Предраг Пипер и проф. др Драган Протић).

Докторска теза: Лексика из сфере православне духовности у српском језику и њена лексикографска обрада, докторска дисертација, одбрањена 3. 9. 2013. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: академик Предраг Пипер и проф. др Ксенија Кончаревић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 30. 4. 2014.

Међународна сарадња:

Члан „Удружења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Учешћа на научним скуповима:

Учествовала је на преко тридесет научних скупова, конференција и конгреса: на девет скупова у Србији; шеснаест скупова у Русији (у десет различитих градова, од чега седам пута у Москви); на два научна скупа у Белорусији и на по једном скупу у Украјини, Пољској, Бугарској, Црној Гори и Кини (Шангају).

Међународна научна конференција Современная православная гимнография у Москви (Институт руског језика им. В. В. Виноградова РАН), 27. и 28. фебруара 2020.

Православно монаштво. Научни скуп посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу. У Нишу и у ман. Липовцу, марта 2019. Организатор: Центар за црквене студије, Ниш.

VI Международный конгресс исследователей русского языка, у Москви, марта 2019. Организатори: Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова, при участии Института русского языка имени В.В. Виноградова.

Международная научно-практическая конференция: Научная дискуссия: вопросы филологии и методики преподавания иностранных языков. априла 2019. Организатор: Мининский государственый педагогический университет, Нижний Новгород.

Међународна научна конференција Edictionaries and Elexicography, у Загребу, маја 2019. Организатор: Хрватска заклада за знаност.

Други конгрес православних научника – Међународна научно-практична конференција Образовање, култура, наука. маја 2019. у Нишу. Организатори: Међународна просветна друштвена организација (МПОО) „Обједињење православних научника” (Русија, Вороњеж); Одељење МПОО „Обједињење православних научника” у Нишу; Универзитет у Нишу: Центар за византијско-словенске студије и Међународни центар за православне студије, Ниш.

ХVII Међународна научна конференција Ономастика Поволжья. Велики Новгород, септембар 2019. Организатори: Министарство науке и високог образовања Руске Федерације; Новгородски државни универзитет Јарослав Мудри. Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет.

Међународна научна конференција Религија и стил, септембра 2019. у Ополу. Организатори: Комисија за језик религије при Међународном комитету слависта, Институт полонистике и културологије и Институт славистике Ополскога универзитета.

XVI Конгрес Међународног комитета слависта у Београду, август 2018.

Међународна научна конференција Преводиоци и изазови III миленијума, октобар 2018. у хотелу Палас у Београду.

Међународна научна конференција Руско-српске појачке везе, Музиколошки институт САНУ, Београд, октобар 2018.

Међународна научна чтенија у част стогодишњице рођења професора Фјодора Михаиловича Јанковског, октобра 2018. на Бјелоруском државном педагошком институту Максима Танка, Минск.

Современная православная гимнография, Москва, 2017.

Terminologia slowiańska: dziś i jutro, Варшава, 2017.

Први конгрес православних научника – Међународна научна конференција Православље и наука, Београд, Коларчев народни универзитет, октобар 2017.

Закључно заседање Првог међународног конгреса православних научника Вороњежу Евангельские ценности и будущее православного мира, децембар 2017.

Современная православная гимнография, Москва, 2016.

Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Современная православная гимнография, Москва, 2014.

Православный ученый в современном мире, Вороњеж, 2013.

ΙΙ међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2012.

Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, 2012.

Язык, культура и общество в современном мире, Нижний Новгород, 2012.

Српска теологија данас, Београд, 2012.

Маргиналии-2012: границы культуры и текста, Касимов, 2012.

Православный ученый в современном мире: проблемы и пути их решения, Вороњеж, 2012.

ХІІ конгрес Международной ассоциации преподавателей русского языка и литературы „Русский язык и литература во времени и пространстве”, Шангај, 2011.

Лексикографические ракурсы: традиции и вызовы ХХІ века, Иваново, 2011.

Међународни научни симпозијум „Лексикография и фразеография в контексте славистики”, Магнитогорск, 2011.

Српска теологија данас, Београд, 2010.

I-е Бриковские чтения, Москва, 2010.

Речеведение: современное состояние и перспективы, Перм, 2010.

Ι међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2009.

Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Сокобања, 2009.

Међународни научни симпозијум „Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика”, Магнитогорск, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 2009.

IV Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск 2009.

I научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2009.

Српска теологија данас, Београд, 2009.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2008.

Дни Адама Мицкевича в Крыму, Гурзуф (Крим), 2008.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2007.

Церковь и проблемы современной комуникации, Нижний Новгород, 2007.

Српска теологија у ХХ веку, Београд, 2007.

Стање и перспективе науке о српском језику, Београд, 2007.

Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, Волгоград, 2007.

Styl i czas. Ополе, 2006.

Россия и Греция: диалоги культур, Петрозаводск, 2006.

III Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск, 2005.

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 2005.

Студијски боравци

Године 2012, три недеље је била гост у Институту за руски језик В. В. Виноградова у Москви.

Остале активности

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Члан „Обједињења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных) (Вороњеж).

Члан Међународног центра за православне студије (Ниш).

Рад на организацији конференције „Православље и наука“ Удружења православних научника у Београду 2017.

Говори и пише руски језик; служи се енглеским; чита француски и неке словенске језике

др Никола Санковић

Рођен 1985. године у Бенковцу.
2011. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
2016. Изабран у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођен је 2. децембра 1985. године у Бенковцу. Основну и средњу школу завршио је у Београду. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирао је школске 2010/2011. године. На истом факултету 2014. завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер рад Стабилност акценатских парадигми једносложних именица мушког рода, под менторством проф. др. Јелице Јокановић Михајлов.

Од 2014. године ради у звању истраживача-приправника, а од 2016. у звању истраживача-сарадника  на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Научна звања:

Изабран у звање истраживач-сарадник (5. 2. 2016).

Учешће на научним скуповима

Осамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2015.