Предавање Српска лексикографија данас – између традиције и вештачке интелигенције

Др Александра Марковић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржала је 12. 4. 2023. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду предавање под насловом Српска лексикографија данас – између традиције и вештачке интелигенције.

Предавање је било намењено студентима Опште лингвистике, а уклопљено је у низ академских предавања намењених студентима који слушају предмет Примењена лингвистика. Предавању су, осим студената, присуствовали и професори с Катедре за општу лингивстику, а организатор је била проф. др Наталија Панић Церовски, управник Катедре за општу лингвистику.

Др Александра Марковић је говорила о специфичним приликама у којима се данас налази српска лексикографија. Развој лексикографије у Србији и појава првих важнијих речника српског језика пратили су, с малим кашњењем, условљеним специфичним културно-историјским приликама, развој дескриптивне лексикографије у свету (академијски речници значајнијих језика, руског, француског, као и Оксфордски речник енглеског језика, настајали су током XVIII и XIX века; крајем XIX века Стојан Новаковић је покренуо иницијативу за почетак рада на речнику српског језика и за стварање Лексикографског одсека Српске краљевске академије, који и данас живи у Институту за српски језик).

Др Александра Марковић

Међутим, употреба рачунара, а нарочито корпусна револуција, изменили су природу лексикографије. Уместо извора у виду лексикографских фиша, које су бројиле у просеку неколико милиона, нови речници засновани на корпусу имају много богатије изворе (корпуси броје и по више милијарди речи). Упоредо с развојем корпуса развијани су и алати за њихову претрагу, што је омогућавало брже и боље увиде, и у квантитативном и у квалитативном смислу.

Рад на (ретро)дигитализацији Речника САНУ, започет 2016. године, нажалост је заустављен. У међувремену, захваљујући напретку у области обраде природних језика и вештачке интелигенције, лексикографија у другим срединама добија сасвим другачију физиономију, и од дисциплине која се најчешће називала вештином и уметношћу, постаје маркантна научна дисциплина. Др Александра Марковић закључила је своје предавање уверењем да ће и српска лексикографија у догледној будућности успети да се прикључи светским токовима, што ће значајно допринети достизању циљева постављених пројектом European Language Equality (ELE), који има за циљ изједначавање нивоа технолошке подршке за европске језике.