Академик Иван Клајн (1937–2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, један од наших најистакнутијих лингвиста и филолога, чије се читаво дуговеко делање на плану србистичке науке и струке може ставити под свод следећих речи Исидоре Секулић: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје“.

Напоредо с научним доприносом који је професор Иван Клајн дао својој основној струци – романистици, настајало је професорово дело којим је предано доприносио српској филолошкој науци, проучавању српског језика и унапређивању српске језичке културе. Професор Клајн је дуги низ година изучавао савремени српски језик, пре свега са стандардолошке стране, доприносећи осавремењавању српске језичке норме. „Његове филигранске студије појединих питања засноване су увек на одличним лингвистичким знањима и праћењу развоја српског језика на богатом и разноврсном језичком материјалу“ – како је записано у опроштајној речи Одбора за стандардизацију српског језика од свога почасног председника.  

Осим својим ауторским радовима у различитим лингвистичким дисциплинама, проф. Клајн је задужио савремени српски језик пре свега својом двотомном капиталном монографијом из области дериватологије Творба речи у савремном српском језику 1: слагање и префиксација (2002) и  Творба речи у савременом српском језику 2: суфиксација и конверзија (2003), а обе књиге су објављене у оквиру програма Одбора за стандардизацију српског језика. Међу бројним језичким приручницима, које је објавио сам или у коауторству (Српски језички приручник, Разговори о језику, Речник језичких недоумица, Бушење језика и др.), издваја се Нормативна граматика српског језика (2013, 2014, 2015), израђена у коауторству с академиком Предрагом Пипером, такође на иницијативу и уз подршку Одбора за стандардизацију српског језика. Ово је прва граматика код нас с приступом који подразумева не само опис граматичког система савременог српског језика него и експлицитне нормативне оцене граматичких појава у случајевима у којима се јављају колебања или грешке у употреби. Такође, треба скренути пажњу и на Велики речник страних речи, који је написао скупа с проф. Миланом Шипком, а који је доживео више издања и налази се као књига за којом се често посеже са полица многих приватних библиотека.

Поред романистике и језичке компаративистике, те преводилачког рада везаног за италијански и енглески језик, подручје рада професора Ивана Клајна били су, дакле, нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Када је пак реч о доприносу проф. Клајна српској језичкој култури, подсетићемо да је он безмало пола века у значајним домаћим листовима и часописима објављивао текстове о многим питањима из језичке праксе, нудећи притом увек и лингвистички утемељена и јасна и пријемчива за сваког читаоца решења за језичке недоумице. Тако је незаобилазно штиво постала професорова књига Речник језичких недоумица. Такође, проф. Клајн је био главни уредник лингвистичког часописа Језик данас у издању Матице српске и добитник Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе.

Проф. Клајн је годинама био присутан и у раду Етимолошког одсека ИСЈ САНУ – не само формално, као члан Одбора за етимолошки речник САНУ, већ и суштински, по свом истинском занимању за порекло речи. У његовом пребогатом искуству оцртавао се и аспекат историчара језика, преко кога су му се интересовања и знања протезала и до области етимологије – иако се њоме није примарно бавио. У више наврата посведочена је проницљивост с којом је проф. Клајн пратио резултате рада чланова етимолошког колектива Института – стручног и популаризаторског – препознајући у њима оно што је ново и значајно. 

Академик Иван Клајн био је члан Одбора за стандардизацију српског језика, чије се седиште налази у Институту за српски језик САНУ, почев од његовог оснивања 1997. године. Академик Клајн је био и председник Одбора од 2001. до 2017. године, када је изабран за његовог почасног председника, а због изузетног доприноса раду Одбора, проучавању српског језика и изграђивању српске језичке културе.

Академик Клајн је, поред свога рада који је везао и уз научну и издавачку делатност Института за српски језик САНУ, као представник Одељења за језик и књижевност САНУ био и дугогодишњи члан Научног већа Института.

У науци се тешко може рећи да је нечије дело остало заокружено, чак и када нас неко напусти у позним годинама, па је тако и с делом проф. Клајна. Међутим, оно што се засигурно може рећи јесте то да се проф. Клајн, иако романиста (тј. италијаниста) по своме основном образовању, достојно одужио српској лингвистичкој науци и да нас је увелико задужио својим делањем на пољу српске језичке културе. Стога ће Институт за српски језик САНУ чувати светло сећање на проф. Ивана Клајна и његов ванредно предан и плодоносан рад на плану научне и издавачке делатности Института и читаве србистике, али и сећање на професора Клајна као пажљивог читаоца и драгоценог саветодавца, што нам у овим временима почесто недостаје и на чему му остајемо посебно захвални.