Category: Стандардизација

мср Јована Иваниш

Рођена 26. марта 1994. године у Београду.

2013. Завршила друштвено-језички смер Девете гимназије „Михаило Петровић Аласˮ у Београду.

2018. Завршила основне академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер Српски језик и књижевност).

2019. Завршила мастер академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик), одбранивши мастер рад Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије (ментор проф. др Ана Батас).

2019. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик).

2020. Укључена у научноистраживачки рад Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

2022. Пријавила тему докторске дисертације под називом Интонација упитних реченица у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Ана Батас).

2023. Запослила се у звању истраживач-сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ.

Говори енглески и шпански језик, служи се немачким језиком.

Види више →

Јована Иваниш рођена је 26. марта 1994. године у Београду, где је завршила Девету гимназију „Михаило Петровић Аласˮ (друштвено-језички смер). Основне академске студије, студијски профил Српски језик и књижевност, завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2018. године. Мастер академске студије, студијски профил Српски језик, завршила је 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши мастер рад из области акцентологије српског језика под насловом Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије, под менторством проф. др Ане Батас. Докторске академске студије, модул Српски језик, уписала је у октобру 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Лекторско искуство стицала је током студирања као лектор студентских часописа, фестивала и догађаја, а након завршених студија неколико месеци радила је као професор српског језика и књижевности у основним школама. У јуну 2020. године ангажована је у научноистраживачком раду на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Докторску дисертацију из области фонетике и фонологије српског језика под насловом Интонација упитних реченица у савременом српском језику,под менторством проф. др Ане Батас, пријавила је у децембру 2022. године, а тема је прихваћена на седници Већа научних области друштвено-хуманистичких наука, одржаној 21. марта 2023. године. Изабрана је у звање истраживач-сарадник у септембру 2023. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од децембра 2023. године запослена у звању истраживач-сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Примарне области научног истраживања и интересовања јесу области фонетике, акцентологије и интонације савременог српског језика, уз осврте на поједина лексиколошка и синтаксичка истраживања. Предмет интересовања представљају и питања језичке норме и корпусне лингвистике. У оквиру научноистраживачког рада из области савременог српског језика учествовала је на неколико научних конференција, објавила и припремила одређене научне и стручне радове, лексикографске одреднице и приказе. Говори енглески и шпански језик, служи се немачким језиком.

Тезе:

Јована Иваниш, Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2019. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Ана Батас).

Учешћа на научним скуповима:

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 11, одржана 17. и 18. новембра 2023. године на Филозофском факултету у Новом Саду, са излагањем на тему Интонационе карактеристике упитних реченица без лексичког знака упитности у савременом српском језику.

Округли сто Језик медија данас у организацији пројекта Фонда за науку Јавни дискурс у Републици Србији, одржан 28. новембра 2022. године у Београду, са излагањем на тему Интонационе карактеристике говора водитеља у телевизијским емисијама.

I научна конференција за младе истраживаче и докторанде Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе,одржана 27. и 28. маја 2022. године на Филолошком факултету у Београду, са излагањем на тему Акценат придева страног порекла у српском језику.

XIII научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 10. априла 2021. године у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са излагањем на тему Акценат нових англицизама у српском језику.

XII научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 26. септембра 2020.године у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са излагањем на тему Основне особине говора Срба у Буковици (Северна Далмација): на примеру говора села Жегара.

Студентска лингвистичка конференција СТУЛИКОН, одржана 10. и 11. маја 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, са излагањем на тему Конотативна семантика глагола говорења у српском језику.

Радионице, усавршавања и курсеви:

Радионице о коришћењу веб-корпуса PDRS 1.0. и о коришћењу корпуса за различита лингвистичка истраживања и статистичку обраду података, које је у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији одржао др Филип Васершајт са Универзитета Хумболт у Берлину, у периоду од 27. до 29. априла 2023. године, као и 19. и 20. октобра 2023. године у Институту за српски језик САНУ.

Семинар Увод у дигиталну хуманистику: радионице за имплементацију удаљеног читања у истраживачкој пракси, у организацији Друшва за језичке технологије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковићˮ, у периоду од 4. до 9. децембра 2023. године у НКОЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.

Популаризација науке:Учестовала је у више радијских и телевизијских емисија, у којима је говорила о различитим темама из области српског језика, пре свега из области фонетике, акцентологије, језичке културе и језичке норме. Написала је и неколико научнопопуларних чланака за писане медије, као и за сајт посвећен српском језику Језикофил.

Годишња скупштина Одбора за стандардизацију српског језика

Дана 19. априла 2023. године у згради Српске академије наука и уметности Одбор за стандардизацију српског језика одржао је годишњу скупштину. На почетку седнице присутне је поздравио новоизабрани председник САНУ академик Зоран Кнежевић, који је најавио добру сарадњу са Одбором. 

мср Ана Крстић

Рођена 17. 8. 1994. у Нишу.

2017. године завршила Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу

2018. године завршила Мастер академске студије филологије, смер Српски језик, на Филозофском факултету у Нишу, одбранила мастер рад под називом Српски језик као наследни код деце Срба у земљама где је немачки службени

2018. године уписала Докторске академске студије филологије на Филозофском факултету у Нишу

2019 – 2022. радила као истраживач приправник на Филозофском факултету у Новом Саду

2022. пријавила тему докторске дисертације под називом Конгруенција билингвалних говорника српског као наслеђеног језика у немачкој говорној средини, а исте године је изабрана у звање истраживача сарадника

2023. запослила се на Институту за српски језик САНУ

Види више →

    Пројекти

јануар 2022 – април 2022. ангажовање на пројекту SCHEMAS (руководилац др Владимир Ж. Јовановић, Филозофски факултет у Нишу) у оквиру програма ИДЕЈЕ Фонда за науку.

            мај 2019 – децембар 2019. ангажовање на пројекту Језици и културе у времену и простору (руководилац Снежана Гудурић), Филозофски факултет, Нови Сад

Усавршавања

Семинари:

Jezični laboratorij – provođenje eksperimenata i obrada podataka, Свеучилиште у Задру, 3–5. Април 2024.

Лингвистички семинар за студенте српске филологије Методологија лингвистичких истраживања савременог српског језика, Тршић, новембар 2023.

Симпозијум Bilingualism Matters Research Symposium 2023,одржан 20. и 21. октобра 2023 (онлајн). https://www.bilingualism-matters.org/events/bilingualism-matters-research-symposium-2023

Truly Global /L+/ Summer/Winter School on Language Acquisition, август 2023.

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES II (април 2018)

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES III (мај 2019)

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES IV (децембар 2019),  у оквиру Центра за когнитивне науке у Нишу.         

Семинар о рецензирању за истраживаче, у Центру за промоцију науке, у Нишу, 5.3.2020.

Летње и зимске школе:

25th Central European Summer School in Generative Grammar, у Бањалуци, од 30. 7. до 10. 8. 2018.

Интернационална COIMBRA GROUP летња школа под називом European Multilingualism, спроведена на Филозофском факултету у Сарајеву, од 30. 6. до 6. 7. 2019.

Пета зимска школа NYI (онлајн), на програму за лингвистику, когнитивна и културна истраживања, са седиштем у Санкт Петербургу, од 18. до 29. јануара 2021.

Друга интернационална пролећна школа психолингвистике, неуролингвистике и клиничке лингвистике, на Филозофском факултету у Новом Саду (онлајн), од 25. до 29. 10. 2021, стечено 3 ЕСПБ.

Интернационална летња школа мултилингвизма, Универзитет у Гринвичу, од 11. до 15. јула 2022

Учешћа на научним скуповима

  • Крстић, А. (2023). Иронија у реакцијама на активности градских власти Ниша. Језик мржње у интерперсоналном и јавном говору, Огранак САНУ у Нишу, 17–18. октобра 2023.
  • Крстић, А., Станковић, Б. (2023). Methodical approaches to online Serbian heritage language, на конференцији на Упсала универзитету у Шведској, под називом Perspectives on Home, Heritage, and Community Languages, одржаној  19. и 20. октобра 2023 (онлајн).
  • 29. новембар 2022 – Однос инфинитива и конструкције да + презент у појединим нишким медијима, научни скуп ,,Језик нишких медија”, у оквиру пројекта ,,Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу”, Огранак САНУ у Нишу
  • 28–29. октобар 2022 – Pro-drop у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја (у коауторству са Исидором Јакшић Перовић),међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност, ФИЛУМ, Крагујевац
  • 23–25. септембар 2022 – Gender Agreement in Heritage Serbian – A Pilot Study, конференција на Универзитету на Кипру, под називом Heritage Languages & Variation, коауторско излагање са др Бранимиром Станковићем
  • 28–29. мај 2022 – Специфичности онлајн индивидуалне наставе српског језика као страног и као језика дијаспоре, Седми међународни конгрес примењене лингвистике данас – савремена теорија и пракса, Филозофски факултет Нови Сад
  • 28–29. мај 2022 – Позајмљенице у говору јужне пруге, Седми међународни конгрес примењене лингвистике данас – савремена теорија и пракса, Филозофски факултет Нови Сад, коауторско излагање са Иваном Милошевић
  • 6–7. мај 2022 – Говорни чинови као пример манипулаторне моћи речи у говору Александра Вучића, међународна конференција Језик, књижевност, моћ, Филозофски факултет у Нишу
  • 24–25. март 2022 – Прецедентна имена у српској култури и рефлексије на комуникативну језичку функцију, међународна студентска конференција друштвених наука, у организацији Савеза студената Филозофског факултета Бања Лука, коауторско излагање са Ђином Весић
  • 20–21. новембар 2021 – Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика на примеру појединих координираних синтагми, међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет у Новом Саду;
  • 24–26. фебруар 2021 – Object drop in Serbian heritage speakers with English as the dominant language, међународна конференцијаInternationalisms in Slavic as a window into the architecture of grammar (INTERNATIONAL/INTERSLAVIC 2020/2021), Универзитет у Грацу, коауторско излагање (са Младеном Поповићем и Иваном Милошевић);
  • 16. новембар 2019 – Синхронизација анимираног филма Зоотрополис са енглеског на српски језик – лингвистички и културни аспект, међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 9, Филозофски факултет у Новом Саду;
  • 16. новембар 2019 – Испуштање објекта код немачких говорника српског као наследног језика, међународни скуп Језици и културе у времену и простору 9, Филозофски факултет у Новом Саду, коауторско излагање (са Младеном Поповићем, Иваном Милошевић, Сандром Савић);
  • 17–19. октобар 2019 – Неговање српског језика и културе у дијаспори кроз призму наследних говорника, међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу;
  • 21–22. септембар 2019 – Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном, међународни научни скуп Наука без граница 3, Филозофски факулет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици;
  • 29. нов. – 1. дец. 2018 – Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним, Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци;
  • 10. новембар 2018 – Микротопонимија насеља Ораховац и Велика Хоча, Наука и студенти – Студкон 4, у оквиру скупа Наука и савремени универзитет – НИСУН 8, Филозофски факултет у Нишу;
  • 10–12. мај 2018 – Врсте речи са префиксима негације и супротности у Путописима (Беч. Минхен, Писма из Париза, Тајна Албрехта Дирера, Finistere) Милоша Црњанског, Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу;
  • 27–28. април 2018 – Домаћи задаци у настави српског језика и књижевности са психолошко-педагошким освртом, Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли;
  • 31. март 2018 – Појмовне метафоре у спортској штампи, Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу;
  • 27–30. новембар 2017 – Моциони суфикси у роману Нове Јелене Димитријевић, Десета научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци;
  • 10. новембар 2017 – Конструкције са неексплицираним (имплицитним) обавезним детерминатором у српском језику, Студкон 3, у оквиру скупа Наука и савремени универзитет – НИСУН 7, Филозофски факултет у Нишу;
  • 12–14. мај 2017 – Семантичка еквивалентност спацијалних предлога на, по, у у српском и auf, an, in у немачком језику, Шеста студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.

Нови прилози српском правопису 2

У септембру 2022. је изашла публикација Нови прилози српском правопису 2, зборник радова с научног скупа „Актуелна питања српског правописа“, који је одржан 23. октобра 2021. у организацији Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске на Филолошком факултету у Београду.

СПИСАК   ЧЛАНОВА  ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА на дан 20. 4. 2022.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕИНСТИТУЦИЈА
проф. др Срето Танасић, председникСАНУ Београд
академик Слободан РеметићАНУРС Бањалука
академик Бранислав ОстојићЦАНУ Подгорица
проф. др Александар МилановићМатица српска
проф. др Исидора БјелаковићМатица српска
проф. др Мирослав НиколићИнститут за српски језик САНУ
др Владан Јовановић, секретарИнститут за српски језик САНУ
проф. др Милорад ДешићФилолошки факултет у Београду
проф. др Виктор СавићФилолошки факултет у Београду
проф. др Слободан МарјановићФилозофски факултет у Нишу
проф. др Драгољуб ПетровићФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Мато ПужурицаФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Сања ЂуровићФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу
проф. др Станислав СтанковићФилозофски факултет у Приштини/ Косовској Митровици
проф. др Милош КовачевићФилозофски факултет у Источном  Сарајеву
проф. др Јелица СтојановићФилолошки факултет у Никшићу
проф. др Драгомир КозомараФилолошки факултет у Бањалуци
проф. др Вељко Брборић,        потпредседникСрпска књижевна задруга
 академик Милосав Тешић Српска академија наука и уметности

Годишња скупштина Одбора за стандардизацију српског језика

Одбор за стандардизацију српског језика одржао је годишњу скупштину 20. априла 2022. године. Скупштину је отворио њен председник проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС. После одавања почасти преминулим члановима Одбора и његових комисија уследиле су поздравне речи. Академик Владимир Костић, председник САНУ, у својој речи указао је на значај Одбора за стандардизацију српског језика и истакао потребу да и држава јаче стане иза њега. Академик Рајко Кузмановић, председник АНУРС, у писму скупштини је такође изнео да цени велико залагање Одбора за статус српског језика и бригу о језичкој култури. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, у поздравној речи истакао је значај Одбора као највишег тела науке и струке и  казао да га држава мора питати кад су посреди језичка питања, да не би доносила погрешне одлуке. Академик Бранислав Остојић, представник ЦАНУ у Одбору, писмом се обратио и такође подржао рад Одбора и своју спремност да у њему и убудуће ради. Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, у коме је и седиште Одбора, указала је да пред Одбором и језичком струком стоје обавезе које треба у наредном периоду решавати и спремност Института да и даље сарађује са Одбором у свим пословима. Одбор је поздравила проф. др Биљана Бабић, декан Филолошког факултета у Бањој Луци и указала на значај његовог рада, а у име Филозофског факултета у Приштини/Косовској Митровици обратио се проф. др Станислав Станковић у име декана. У име Министарства просвете и науке обратила се др Милка Андрић, истакавши значај Одбора и захвалила се Одбору за стручно мишљење које је ово министарство добило поводом решавања неких крупних проблема. У своме обраћању Одбор су подржале и истакле његов  значај и професори Рајна Драгићевић и Весна Ломпар, председници Савеза славистичких друштава Србије и Друштва за српски језик и књижевност Србије. Из Министарства културе и информисања стигао је допис да је потпредседник Владе и министар овог ресора Маја Гојковић спречена да присуствује раду скупштине јер није у држави. Седници Одбора присуствовали су и председници – сем једног, заменици, секретари и неки чланови Одборових комисија.  

Пошто због вируса короне претходне две године скупштина није могла бити држана, председник Одбора Срето Танасић се у извештају осврнуо на  рад у периоду 2019–2021. одина. Он је детаљније говорио о ангажовању Одбора у овом периоду око више крупних проблема. Дуго година се Одбор залагао за усвајање новог закона о језику и писму, што је било  потребно после распада велике Југославије и распада српско-хрватског језичког заједништва како би се законски регулисао статус српског језика у новим приликама, али и обавеза после усвајања Устава Србије ради усклађивања закона са уставним одредбама о језику и писму. То је, нажалост, дуго одлагано због чега смо трпели велику штету. Коначно је закон донесен у септембру 2021. Добро је што је закон усвојен јер се тиме стварају услови да се у Србији ради на осмишљавању и спровођењу језичке политике, што је задатак државе и струке. Одбор је задовољан улогом коју му је закон наменио у будућем Савету за језик. Танасић је затим истакао да је прошле године  донесен и Закон о родној равноправности, који је у виду у ком је усвојен врло штетан, не само са становишта лингвистичке струке, јер је под плаштом бриге о положају жена озаконио један идеолошки покрет који руши језике и културе, хришћански начин живота, разара породицу, уводи вербални деликт и забрану слободе научног мишљења, о чему су говорили стручњаци разних профила на Округлом столу у Матици српској 3. јула 2021.

Такође, протеклих година Одбор је стално указивао на лош статус српског језика у основној и средњој школи, о чему сведочи и недозвољиво мали број часова наставе српског језика, све израженији проблеми у вези са уџбеницима и др. Одбор се обратио и Конференцији универзитета Србије са захтевом да се настава српског језика уведе на све факултете у складу с њиховим профилима, што је нужан услов за функционалну писменост академских грађана, на чему одлучно инсистира и новоустановљена Интеркатедарска србистичка конференција. Нажалост, КОНУС је без било каквих разговора са струком тај предлог одбио. То говори да код многих представника академске заједнице још не постоји свест о значају српског као националног језика. Одбор је у претходне три године посебно радио на стварању стручне подлоге за ново издање Правописа српског језика. Са једне тематске конференције објављен је зборник реферата, а са оне од 23. октобра 2021. зборник је у штампи.

 У овом трогодишњем периоду Одбор је давао стручно мишљење многима – државним институцијама, информативним кућама, појединцима из земље и иностранства, свима који су му се обраћали, али и кад је сам видео потребу, писао је многим органима и институцијама. Усвојио је и више одлука о појединим питањима од ширег значаја за стручну и културну јавност. У овим пословима је често сарађивао и са појединим својим комисијама, које су радиле све време у складу са својим годишњим плановима, о чему сведоче извештаји. Чланови Одбора су држали предавања у вези са статусом српског језика и писма на трибинама, округлим столовима у информативним кућама, у Београду и другде у Србији, али и изван Србије.

На крају је истакнуто да је у протекле три године Одбор био изузетно активан делујући у складу са задацима који су приликом оснивања стављени пред њега. Делатност Одбора је и у Србији и на целокупном српском језичком и националном простору препозната и прихваћена, он добија широку подршку културне јавности.

Председник Одбора је рекао да ће  се у 2022. години радити на задацима који стоје пред њиме и у складу са потребама које се буду јављале. А најавио је да ће се крајем 2022. године одржати скупштина на којој ће се обележити и јубилеј – 25 година од оснивања Одбора.

Извештај и предлог плана рада у 2022. години чланови Одбора су једногласно подржали.

27. априла 2022.                                  Председник Одбора

                                                                                             проф. др Срето Танасић,                                                                    дописни члан АНУРС

Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског  језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.