Category: Стално запослени

др Светлана Слијепчевић Бјеливук

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

2009    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010    Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду.

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2012    Постаје стални предавач српског језика као страног у Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Изабрана у звање научни сарадник.

Оснивач и уредник сајта за промоцију језичке културе Језикофил.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

Види више →

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2009), одбранила мастер рад (2010) и докторирала на истом факултету.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2011).

  Теза

Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу, докторска дисертација, одбрањена 25. 5. 2016. године, Филолошки факултет, Универзитет у Београду (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић, доц. др Марина Николић)

Научна звања

2017 Научни сарадник (изабрана 26. априла 2017)

Учешће на научним скуповима

III студентска научна конференција  Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011

Језик, књижевност и комуникаицја, Ниш, 2011

Језик и идентитет, Пале, 2011

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2011

IV научна конференција младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2012

Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, Бугарска, 2012

Језик, књижевност, вредности, Ниш, 2012

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2012

  1. Славистичка конференција когнитивне лингвистике, Загреб, Хрватска, 2012
  2. Андрићев симпозијум, Вишеград, Босна и Херцеговина, 2012

Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013

Трећа конференција младих слависта, Будимпешта, Мађарска,  2013

Језик, књижевност и маргинализација, Ниш, 2013

Иво Андрић у европском контексту – Травничка хроника, Грац, Аустрија, 2013

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016

Међународни скуп слависта у Вукове дане, 2016

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

Предавања и промоције

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Дани европске културне баштине, Како изаћи из Врзиног кола: изрази у Речнику САНУ, 21. 9. 2014.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Разговор о књизи Раде Стијовић Језички саветник, 5. 3. 2015.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Кад се удруже језичка култура и интернет, 15. 4. 2015.

Друштво младих лингвиста (Београд), Рекламно-пропагандни жанр у политичком дискурсу, 3.11.2015.

Народна библиотека „Радислав Никчевић” (Јагодина), Језичка култура на интернету, 24. 12. 2015.

Остале активности

 Негујмо српски језик, Градски секретаријат за културу, Филолошки факултета и Библиотека града Београда, 2015. и 2016.

Емисија Екипа, Радио Телевизија Србије, 2015–2016.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

др Јована Јовановић

Рођена 18. 7. 1985. године у Београду;

2004. године завршила Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе;

2009. године дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима;

2010. године завршила дипломске академске студије – мастер на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одсек Српски језик; тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику (ментор: проф. др Рајна Драгићевић);

Школске 2010/2011. уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, модул Српски језик;

2011. године почела да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник и основни обрађивач, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ;

2013. године изабрана у звање истраживач сарадник;

2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела документацију за пријављивање докторске дисертације на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, под менторством проф. др Рајне Драгићевић. Веће научних области друштвено-хуманистичких наука одобрило предложену тему и у току је израда дисертације;

2016. године реизабрана у звање истраживач сарадник.

Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

Види више →
  • Јована Б. Јовановић рођена је 18. 7. 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе.
  • Образовање:

Године 2009. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима, са просечном оценом 8,96. На истом факултету 2010. године завршила је дипломске академске студије – мастер, одсек Српски језик, са просечном оценом 9.50 (тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику, ментор проф. др Рајна Драгићевић). Школске 2010/2011. на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је докторске академске студије, модул Српски језик. На докторским студијама положила је 8 испита и одбранила 4 самостална истраживачка рада (СИР), како је и предвиђено наставним планом и програмом, остваривши 120 ЕСПБ и стекавши услов за пријављивање докторске дисертације. У фебруару 2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела је документацију за пријављивање докторске дисертације са темом Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, а Веће научних области друштвено-хуманистичких наука одобрило је предложену тему на седници одржаној 28. априла 2015. године. У току је израда дисертације, под менторством проф. др Рајне Драгићевић.

  • Запослење:

Од фебруара 2011. године запослена је у Институту за српски језик САНУ где је до 21. јануара 2013. радила као истраживач приправник, основни обрађивач, а од тада и даље има звање истраживача сарадника, основног обрађивача на пројекту 178009 Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Априла 2016. Године реизабрана је у звање истраживача сарадника.

  • Учешћа на научним скуповима у земљи и иностранству:
  1. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.
  2. Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011, у коауторству са Аном Ранђеловић и Анетом Спасојевић.
  3. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011, у коауторству са Иваном Маринковић.
  4. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић.
  5. Научна конференција поводом 70-годишњице бугарске академске лексикографије, Софија, и 25. октобар 2012. године, Институт за бугарски језик „Проф. Љубомир Андрејчин” – БАН и Бугарско лексикографско друштво; Шеста национална конференција с међународним учешћем, посвећена лексикографији и лексикологији.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 2, Филозофски факултет, Нови Сад, 24. и 25. новембар 2012. године.
  7. V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 30. март 2013.
  8. Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Филозофски факултет, Ниш, 26–27. април 2013. године.
  9. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  10. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  11. Научна конференција Језик, књижевност, дискурс, одржана на Филозофском факултету у Нишу и 26. априла 2014. године.
  12. Научни скуп Дванадесети международни славистични четения, Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, 9. и 10. мај 2014. године, Софийски университет „Св. Климент Охридскиˮ, Факултет по славянските филологии.
  13. Научна конференција Језик, књижевност, значење, одржана на Филозофском факултету у Нишу 24. и 25. априла 2015. Године.
  • Предавања и промоције:

Одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ; септембар 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић Мандић.

Излагање на промоцији књиге Речи под лупом, зборника радова о лексици српског језика [ур. Рајна Драгићевић], одржаној 8. марта 2017. године у Српском књижевном друштву.

  • Остале активности:

Од 2009. године сарадник емисије Пут у речи, која се емитује петком у 9.00 часова на  другом програму Радио-Београда; пише и чита научно-популарне текстове о српском језику и лингвистици уопште; аутор и уредник емисије: Владо Ђукановић.

Од 2014. године члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије.

  • Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

др Ивана Лазић Коњик

Рођена 20. септембра 1978. у Новом Саду.

2002.  дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (студијска група Српска књижевност и језик)

2002/2003. године радила као наставник за предмет Српски језик и књижевност у Средњој школи за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду

2003. године засновала радни однос у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ)

2005. године магистрирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (магистарски рад под насловом „Структура, функција и лексикографска обрада перифрастичних предиката (на примерима из дневних новина))

2010. године докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (докторска дисертација под насловом „Глаголи са егзистенцијалним значењем у српском језику“).

2010. изабрана у звање помоћног редактора Речника САНУ

2011. изабрана у звање научног сарадника

2013. изабрана у звање редактора и уредника Речника САНУ

2016. изабрана у звање вишег научног сарадника

Види више →

Национални руководилац на пројекту COST Action CA19102 „Language in the Human-Machine Era (LITHME)” (2020–2024).

Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику / The metalanguage of lexicographic definitions in the descriptive dictionary, билатерални пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС са Републиком Словенијом који су реализовали Институт за српски језик САНУ и Институт за словеначки језик Франа Рамовша ЗРЦ САЗУ (2018–2019) (руководилац са словеначке стране: проф. др Андреа Желе).

Руководилац српско-пољског пројекта „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акaдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са пољске стране је др Dorota Pazio-Wlazłowska)

Национални руководилац на пројекту COST Action CA16105 „European network for combining language learning with crowdsourcing techniques (enetCollect)” (2017–2021)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића“ (2011–2016)

Сарадник на пројекту „Семантичко деривацини речник” (2005)

Сарадник на пројекту „Говор Новог Сада” (2010)

Члан Етнолингвистичкe комисијe при Међународном комитету слависта (2016– )

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015– )

Члан Одбора за српски језик у медицини.

др Драгана Ратковић

Рођена 26.  септембра 1977. у Прокупљу.

2002    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2003   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2009    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2010   Изабрана у звање научни сарадник.

2015   Изабрана у звање виши научни сарадник.

Види више →

Рођена 26.  септембра 1977. у Прокупљу.

2002 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2003   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2006–2007 Лектор српског језика на Филолошком факултету Белоруског државног универзитета у Минску (зимски семестар)

2009    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2010   Изабрана у звање научни сарадник.

2010–2012 Лектор српског језика у Институту пољске филологије Универзитета у Ополу (Пољска)

2015   Изабрана у звање виши научни сарадник.

Тезе:

Магистарски рад : „Граматички дијалектизми у Његошевом Горском вијенцу“ (6. VII 2006, ментор проф. др Милорад Дешић, комисија: проф. др Мирослав Николић, проф. др Радмило Маројевић, др Софија Милорадовић, виши научни сарадник).

Докторска теза: „Речи са интерфиксима у српском језику“ (26. XII 2009, ментор проф. др Милан Стакић, комисија: проф. др Милица Радовић Тешић, доц. др верица Копривица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (10. XI 2010).

Изабрана у звање виши научни сарадник (23. XII 2015).

Међународна сарадња:

Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia,  финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

Од 13. до 20. маја 2009. боравила је у Институту за славистику Академије наука Чешке Републике. По позиву проф. др Вацлава Шћепанека, шефа Катедре за славистику Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну 14. маја 2009. г.  одржала је студентима српског језика и књижевности и балканистике предавање Речи са интерфиксима у српском језику.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан комисија Научног већа Института за српски језик САНУ за избор и реизбор сарадника.

Члан комисија за одбрану магистарских радова под менторством проф. др Владислава Лубаша у Институту за пољску филологију Универзитета у Ополу.

Учешћа на скуповима:

1) Четрнаести конгрес примењене лингвистике, одржан од 25. до 27.  септембра 2003. у Херцег-Новом (Источнохерцеговачки говор у роману Свитање Милке Бајић Подерегин);

2) Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, одржан од 6. до 8. октобра 2005. у Врњачкој Бањи (Проблеми интерпретације дијалектизама у Горском вијенцу):

3) Четрдесети међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 8–11. IX 2010. на Филолошком факултету у Београду (Репартиција интерфикса -о/е- у српском језику (са освртом на старије стање)).

4) Четрдесет први међународни састанак слависта у Вукове дане, одржан 15–17. IX 2011. на Филолошком факултету у Београду (Речи са интерфиксом -и- у српском језику у историјском развоју до данас у поређењу с руским и пољским);

5) Једанаеста међународна научна конференција из циклуса Реч и реченица у словенским језицима (XI Międzynarodowej Konferencja Naukowejzcyklu „Wyraz  izdaniew językach słowiańskich“), одржана 24–25. V 2012. у Институту словенске филологије Универзитета у Вроцлаву (Пољска) (Wyrazy z interfiksamy w języku serbskim (analiza słowotwоrczo-semantyczna)).

6) Четрдесет други међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 12–14. IX 2012. на Филолошком факултету у Београду (Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини).

7) Четрдесет трећи међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 12–15. IX 2013. на Филолошком факултету у Београду (Пољски преводи поезије Александра Петрова);

Предавања, промоције и сл.:

Речи са интерфиксима у српском језику“; Филозофски факултет Масариковог универзитета у Брну (14. мај 2009).

Остале активности:

Говори: енглески, француски, пољски и руски.

проф. др Софија Милорадовић

Рођена 1. децембра 1963. у Ћуприји.

1987 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности).

1991   Магистрирала на Филозофском факултету у у Новом Саду.

2001  Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2002   Изабрана у звање научни сарадник.

2005   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2009   Изабрана у звање научни саветник.

2007   Изабрана у звање ванредни професор.

2012   Изабрана у звање редовни професор.

1988   Запослила се у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

2002   Запослила се у Етнографском институту САНУ.

2004   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2012   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

2012–2016   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2003   Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

2008   Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation.

2014‒   Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија.

2009−  Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик).

2004–2006   Директор Института за српски језик САНУ.

2010‒2016   Председник Научног већа Института за српски језик САНУ.

2004–2006 Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије.

2010–2014  Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије.

2014–2018 Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

2014– Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

2003−   Члан Академијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ

2004−   Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске.

2013‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта.

2004−  Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога.

2016    Уредник Годишњака за српски језик, Филозофски факултет у Нишу.

2017–  Члан Уређивачког одбора Годишњака за српски језик.

2017–  Члан Научног одбора часописа Acta et Documenta Slavica, Ополе (Пољска).

2018–  Члан Издавачког савета Фолклористике (Удружење фолклориста Србије).

Види више

Рођена је 1. децембра 1963. у Ћуприји.

Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности (1987), магистрирала је (1991) и докторирала (2001) на истоме факултету.

Радила је у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе САНУ (1988–2002).

Радила је као научни сарадник у Етнографском институту САНУ, на пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (2002–2004).

На радно место директора Института за српски језик САНУ и научног сарадника на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора дошла је 2. фебруара 2004. године. Након усвојене оставке на место директора Института, поднете из личних разлога, од 1. априла 2006. године ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Била је ангажована као предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, за предмет Акцентологија српског језика на Катедри за српски језик и књижевност и за предмет Акцентологија са дијалектологијом на Катедри за српску књижевност и језик (шк. 2005/2006. и 2006/2007).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици (2007–2012). Држала је курс Ареална лингвистика на мастер студијама (шк. 2010/2011. и 2011/2012).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, за ужу научну област Савремени српски језик, на Департману за српски језик.  (2012–2016).

Држи предавања из предмета Етнолингвистика на другој години ДАС-а, на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, Косовска Митровица (од шк. 2015/2016. године).

Тезе:

Магистарски рад: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (18. 11. 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Гордана Вуковић, проф. др Мато Пижурица).

Докторска дисертација: Употреба падежних облика у поморавским говорима параћинског краја (26. 4. 2001. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Милка Ивић, академик САНУ, чланови комисије: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Мато Пижурица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (6. 6. 2002).

Изабрана у звање виши научни сарадник (16. 3. 2005).

Изабрана у звање научни саветник (25. 11. 2009).

Изабрана у звање ванредни професор (1. 5. 2007).

Изабрана у звање редовни професор (12. 4. 2012).

Научна делатност:

У свом научном раду бави се, радећи на дијалекатском корпусу, фонологијом, морфологијом, синтаксом и семантиком, лексикологијом, а има и више радова из области етнолингвистике. Објављене су јој три монографије: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (1993), Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект (2003), Музички жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг. Компаративни поглед (2012), као и једно монографско поглавље (U naučnoj kritici, Lingvistika Milke Ivić, 2008). У домаћим и страним научним часописима објављено јој је преко стотину ауторских радова, лингвистичких карата и критичких приказа.

Педагошки рад:

Била је коментор у изради двеју докторских дисертација које су одбрањене, члан комисије за израду 17 докторских дисертација, од којих је 12 одбрањено, као и члан комисије за израду 4 магистарске тезе, од којих су 3 одбрањене, а именована је и за члана трију комисија за одбрану мастерских радова, од који су два одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Ментор је Бојани Герун Ђокић у изради докторске дисертације под називом Лексички слојеви у романима Данка Поповића, пријављеној на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.

Била је члан неколико комисија за припремање извештаја о пријављеним кандидатима на конкурсе које су расписивали  Филозофски факултет Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, као и члан више комисија за испитивање услова за изборе у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ и  Етнографског института САНУ.

 Учешћа на скуповима:

Учествовала је са рефератима на преко тридесет међународних и домаћих научних скупова, одржала је шест уводних излагања на међународним научним скуповима, а као један од представника Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) учествовала је на дванаест заседања Међународне комисије и Међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта, одржаних 1988. и  2003. у Аранђеловцу, 2006. у Струги (Македонија), 2007. у Будишину / Бауцену (Немачка), 2008.  у Сарајеву (Босна и Херцеговина), 2009. у Минску (Белорусија), 2010. у Софији (Бугарска), 2011. у Звењигороду (Русија), 2013. у Порторожу (Словенија), 2016. и 2018. у Београду, 2017. у Братислави (Словачка)

Уводна излагања на међународним научним скуповима:

‒ „Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи“ (тема Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине – стање и перспективе), Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 2003.

‒ „Славянская филология: исследовательский и методический аспекты“ (тема Глоттофагия и процессы языковой интеграции: сербское меньшинство в венгрии и румынии), Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 2009.

‒ „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси), Западни универзитет, Факултет за филологију, историју и теологију, Темишвар, 2014.

‒ „Осми међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура“ (тема Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране српског стариначког становништва у Војводини), Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2014.

‒ „Језик, књижевност, време“ (тема Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. „Кој у какьв се амин роди, тека проживи“), Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, 2016.

‒ „Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима (тема Лингвистичке карте као поуздани сведок особености периферних говора), Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2018.

Учешће са рефератима на међународним и домаћим научним скуповима:

‒ Научни скуп са међународним учешћем Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Нишка Бања, 18‒20. јун 1992.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Дани српског духовног преображења IV, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 21‒22. август 1996.

‒ Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, САНУ, Институт за српски језик САНУ и Народна библиотека Србије – Матица српска и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду – Градска библиотека, Београд – Нови Сад – Суботица, 17‒19. септембар 2001.

‒ Међународни научни скуп Актуелни славистички пројекти и програми, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 10‒12. јануар 2002.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Јединство наука данас (интердисциплинарни приступ сазнању), Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука,  6‒8. новембар 2003.

‒ Међународни научни скуп Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, РАН, Санкт-Петербург, 11‒12. јун 2004.

‒ Међународни научни скуп Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27‒29. октобар 2005.

‒ Међународни научни скуп Српско-румунски и општебалкански културни мозаик, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 11‒13. новембар 2005.

‒ Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, Центар за културу, Лесковац, 7. децембар 2006.

‒ Међународни научни скуп Слике културе – некад и сад, Етнографски институт САНУ, Крушевац, 16‒19. октобар 2007.

‒ Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 2‒4. новембар 2007.

‒ Научни симпозијум Obdobja 26 – Metode in zvrsti: Slovenska narečja med sistemom in rabo, Филозофски факултет, Љубљана, 15‒17. новембар 2007.

‒ Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 8‒11. октобар 2009.

‒ 8th World Congress of ICCEES (панел The Grammar of Possessivity in South Slavic Languages: Areal and Typological Approaches), INTERNATIONAL COUNCIL FOR CENTRAL AND EAST EUROPEAN STUDIES, Стокхолм, 26‒31. јул 2010.

‒ Међународна научна конференција Современная славистика и научное наследие Самуила Борисовича Бернштейна, Московски државни универзитет „М. В. Ломоносов“, Москва, 15–17. март 2011.

‒ Међународна научна конференција Језик, књижевност, комуникација, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15–16. април 2011.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 9‒10. новембар 2011.

‒ III Международная научно-практическая Интернет-конференция Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 7‒9. новембар 2011.

‒ Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару и Савез Срба у Румунији, Темишвар, 19‒20. октобар 2012.

‒ Научни скуп Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт у Будимпешти – Институт за српски језик САНУ – Српска самоуправа у Будимпешти, Будимпешта, 14‒15. децембар 2012.

‒ Међународна научна конференција Релацијата село < > град на словенската територија денес (лингвистичко-социолошка анализа), ИЦАЛ „Божидар Видоески“ МАНУ, Скопље, 16‒17. мај 2013.

‒ Конференција Дни славянской письменности, Институт за славистику РАН, Москва, 20‒21. мај 2013.

‒ Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Одељење језика и књижевности САНУ – Одбор за стандардизацију српског језика – Институт за српски језик САНУ – Фонд „Ђорђе Зечевић“ за неговање и унапређивање ћирилице, Београд, 28. октобар 2013.

‒ VIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 25‒26. октобар 2013.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15‒16. новембар 2013.

‒ Међународна научна конференција Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w kontekście dziedzictwa narodowego i kulturowego, Институт за славистику ПАН, Варшава, 11‒12. јун 2015.

‒ Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 17‒18. април 2015.

‒ XVI Међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београду, 20–27. август 2018.

‒ Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, САНУ, Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Београд, 15. октобар 2019.

 Предавања, промоције, трибине и сл.:

Одржала је неколико предавања по позиву, учествовала у промовисању већег броја лингвистичких и етнолошких публикација, а говорила је и на више лингвистичких трибина, тематских округлих столова и књижевних вечери — у периоду од 2001. године до данас имала је преко четрдесет активности ове врсте.

‒ Предавање на тему Реорганизација средстава за исказивање посесивности у српским народним говорима, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Скопље,  новембар 2010.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Предавање на тему Романски супстрат и ширење балканизама у народним говорима српске језичке периферије, Институт за лингвистичка истраживања РАН Санкт Петербург, 24. мај 2013.

‒ Предавање на тему Балкански језички савез – јединство у различитост, Трибина Огранка САНУ у Новом Саду, 13. новембар 2013.

‒ Предавање на тему Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране, ИЦАЛ МАНУ, Скопље, 11. фебруар 2015.

‒ Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Циклус предавања „Српска лингвистика данас“ (део програма за обележавање 175-годишњице оснивања Друштва српске словесности), САНУ, Београд, 7. март 2016.

Предавање на тему Именная объектная редупликация в сербских народных говорах – статус, условия реализации и балканский контекст, панел „Various Aspects of Clitic Doublingin Balkan Slavic: Grammaticalization, Areal Diffusion and Typology“, Универзитет у Токију – Japan Society for the Study of Slavic Languages and Literatures, Токио, 29. март 2018.

***

‒ Излагање на Лингвистичкој трибини Института за српски језик САНУ, сесија Српски језик у дијаспори, Београд, 2001.

‒ Излагање на књижевној вечери посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Параћин, 2002.

‒ Излагање на Трибини Етнографског института САНУ, тема Балканизми, Београд, 2003.

‒ Предавање на тему Дијалектологија: методологија научног рада за студенте  Катедре за славистику, Филолошки факултет Универзитета у Београду, мај 2004.

‒ Представљање јубиларног, десетог броја часописа Славистика, Славистичко друштво Србије, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Руски дом, Руски дом у Београду, мај 2006.

‒ Поздравна реч на отварању скупа Словенска етимологија данас, САНУ, Београд, 5. септембра 2006.

‒ Представљање двеју монографија: Годишњи обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, и Између култура Истока и Запада, аутора Драгане Радојичић, Библиотека града Београда, 2007.

‒ Представљање монографије Живот Срба у Гораждевцу, аутора Милете Букумирића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2007.

‒ Представљање монографије Календарски празници и обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, Библиотека града Београда, мај 2007. и Месна заједница Зуце, Београд, октобар 2007.

‒ Представљање монографије Говор Новог Сада, Лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ „Истраживање урбаних говора“, Београд, 2009.

‒ Представљање Зборника Института за српски језик САНУ посвећеног др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 2009.

‒ Предавање о изради и значају лингвистичких атласа, Циклус предавања „Етнолошка / антрополошка преиспитивања перспективе теренских истраживања“, Етнографски институт САНУ, Београд, 2009.

‒ Представљање монографије Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић,  Међународни сајам књига „Трг од књиге“, Херцег Нови, 26. јул 2009.

‒ Предавање на тему Реорганизација средстава за исказивање посесивности у српским народним говорима, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Скопље,  новембар 2010.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Представљање зборника радова с међународног симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима, Трибина Библиотеке САНУ, Београд, 27. марта 2012.

‒ Представљање LX књиге (св. 1 и 2) Гласника Етнографског института САНУ,  Библиотека града Београда, 17. децембар 2012.

‒ Излагање о стању српског језика у Румунији и Мађарској, Округли сто Српски језик и писменост (одржан поводом Светског дана писмености), Задужбина „Доситеј Обрадовић“,  Београд, 10. септембар 2012.

‒ Представљање монографије Дијалози за трпезом. Антрополошка монографија о култури исхране, аутора др Драгане Радојичић, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 24. октобар 2012.

‒ Предавање на тему Романски супстрат и ширење балканизама у народним говорима српске језичке периферије, Институт за лингвистичка истраживања РАН Санкт Петербург, 24. мај 2013.

‒ Предавање на тему Балкански језички савез – јединство у различитост, Трибина Огранка САНУ у Новом Саду, 13. новембар 2013.

‒ Представљање монографије Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића, 58. међународни београдски Сајам књига, Београд, 24. октобар 2013.

‒ Представљање монографије Чауш у селима златиборског краја, аутора Снежана Томић-Јоковић, Музеј на отвореном „Старо село“, Сирогојно, 30. јул 2013.

‒ Предавање на тему Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране, ИЦАЛ МАНУ, Скопље, 11. фебруар 2015.

‒ Представљање зборника радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Матица српска, Нови Сад, 15. децембар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, 60. међународни београдски Сајам књига, Београд, 27. октобар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, Дом културе, Грачаница, 26. март 2015.

‒ Излагање на трећој трибини (Са)чувајмо српски језик, у оквиру пројекта Министарства културе и информисања и дневног листа „Политика“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24. новембар 2015.

‒ Представљање коауторске монографије Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића и др., Библиотека „Милутин Бојић“, Београд, 17. јун 2015.

‒ Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Циклус предавања „Српска лингвистика данас“ (део програма за обележавање 175-годишњице оснивања Друштва српске словесности), САНУ, Београд, 7. март 2016.

‒ Излагање о финансирању истраживања у области друштвено-хуманистичких наука (кореферент са др Вером Дондур), скуп Друштвено-хуманистичке науке у Србији – стање и питање вредновања, САНУ, Београд, 11. март 2016.

‒ Излагање на Округлом столу Матићева огледала, Народна библиотека „Душан Матић“ и Удружење књижевника Србије, Ћуприја, 13. септембар 2016.

‒ Излагање о терминологији обредне исхране, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 16. јул 2016.

‒ Излагање на књижевној вечери под називом Поред Мораве, посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 28. фебруар 2017.

‒ Излагање о обичају кумачења / поцања код Срба и Влаха, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 15. јул 2017.

‒ Предавање на тему Народни живот и његов језички израз. Значај и именовање времена у традиционалном начину живота, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 24. август 2017.

‒ Уводно предавање на тему Дијалекти, жаргон, стандард, одржано у оквиру првог семинара под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 30. јул – 12. август 2018), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић, 31. јула 2018.

‒ Предавање под називом Вуков „Српски рјечник“ из 1818. и утемељење српске филологије, одржано поводом 140 година од оснивања (1878) Гимназије у Параћину и 200 година од објављивања првог издања Вуковог Рјечника, Галерија Културног центра, Параћин, 20. април 2018.

‒ Учешће (као дискутант по позиву) на Округлом столу „Пројекти Српског института. Теме, резултати, могућности“, САНУ, Одбор за проучавање националних мањина и људских права, у суорганизаторству са Српским институтом из Будимпеште и Етнографским институтом САНУ, Београд, 11. децембар 2018.

‒ Представљање монографије Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића, 63. међународни београдски сајам књига: Република Србија, Канцеларија за Косово и Метохију, Београд, 27. октобар 2018.

‒ Предавање под називом Крв у фразеологизмима похрањеним у српским дијалекатским речницима, одржано у оквиру другог семинара под називом Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 28. јул – 10. август 2019), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић,  30. јула 2019.

‒ Предавање о српским дијалектима на Светски дан књиге, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 23. април 2019.

У Тршићу, 8. маја 2015. године, учествовала је у разговору о формирању и раду међународног центра за изучавање језика, књижевности и фолклористике.

Била је гост тридесетоминутне емисије „Одтамњење“, чији је аутор Емил Милојевић, премијерно приказане 1. новембра 2015. на  RTV Kanal М.

Говорила је за РТС 2 о језику јунака у делима Драгослава Михаиловића писаним дијалектом (2018).

Уреднички рад:

Уредила је четири публикације: Зборник радова Филозофског факултета XXXVIII/2008, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2009; Међународни тематски зборникКосово и Метохија у цивилизацијским токовима“, Књ. 1: Језик и народна традиција, Косовска Митровица – Београд: Филозофски факултет Универзитета у Приштини – Завод за уџбенике, 2010; Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект, Нови Сад: Матица српска, 2011; Годишњак за српски језик, Година XXVIII, број 15, Ниш:  Филозофски факултет Универзитета у Нишу 2017 (2016).

Приредила је тематски зборник радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Нови Сад: Матица српска, 2014.

Рецензентски рад:

Рецензирала је знатнији број радова за следеће научне часописе: Јужнословенски филолог (Београд), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), Гласник Етнографског института САНУ (Београд), Зборник радова Филозофског факултета (Приштина / Косовска Митровица), Philologia Мediana (Ниш), Годишњак за српски језик (Ниш), Наслеђе (Крагујевац), Филолог (Бања Лука), Исходишта (Темишвар), Slavia Iaponica (Токио), Slovenika (часопис словеначке националне мањине у Београду), као и већи број радова за тематски зборник Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на българи и сръби (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), за међународни тематски зборник Словенска терминологија данас (Београд: Институт за српски језик САНУ – САНУ – АНУРС – Матица српска, 2017), за зборник Сусрет култура (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду) те за зборник Глобализација vs. глокализација (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2017).

Била је један од рецензената за десет публикованих научних монографија: Између култура Истока и Запaда. Северозападна Бока Которска, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 56, Београд: Етнографски институт САНУ, 2006), Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 62, Београд: Етнографски институт САНУ, 2008), Старосрпска зависна реченица од XII до XV века, аутора Слободана Павловића (Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009), Копаонички говор – етногеографски и културолошки приступ, аутора Првослава Радића (Посебна издања, књ. 70, Београд: Етнографски институт САНУ, 2010), Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине), аутора Радмиле Жугић (Монографије 13, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2010), Речник говора северне Метохије, аутора Милете Букумирића (Монографије 15, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2012), Дијалози за трпезом. Антрополошки огледи о култури исхране, аутора Драгане Радојичић (Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ, 2012), Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића (Монографије 18, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013), Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића са коауторима Зорицом Ђорђевић, Марином Савић, Анђелком Марићем и Анђелком Вучетић-Драговић (Београд: Етнографски институт САНУ – Друштво српских родословаца „Порекло“, 2015), Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, аутора Милине Ивановић-Баришић (Посебна издања, књ. 87, Београд: Етнографски институт САНУ, 2017), Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића (Косовска Митровица – Куршумлија: Филозофски факултет – Народна библиотека Куршумлија, 2017), Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора, аутора Зорана Симића (Библиотека Јужнословенског филолога, Нова серија, књ. 25, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2018), Српска језичка баштина на уништеним гробљима Косова и Метохије, аутора Митре Рељић (Нови Сад: Матица српска, 2019), Језик око нас (Лингвистичке едиције, Едиција „Популарна лингвистика“, Књига 13, Нови Сад: Прометеј, 2019), Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора, аутора Драгољуба Златковића (Београд: Етнографски музеј, 2019), Когнитивни правац у српској етнолингвистици. Почеци развоја и актуелни проблеми, коауторки Стане Ристић и Иване Лазић Коњик (Београд: Институт за српски језик САНУ, 2020).

Рецензирала је и уџбеник Сербский язык с историческими коментариями, коаутора Е. Е. Рибникове и С. В. Стеванович (Кемерово : ГОУ ВПО Кемеровский государственный университет, 2010), одобрен од стране Министарства образовања и науке РФ, као и његово друго издање (Стеванович С.В., Рыбникова Е.Е., Трапезникова О.А., Сербский язык с историческими комментариями, 2017).

Такође, рецензирала је и пет тематских зборника радова: Путеви и домети дијалекатске лексикографије (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), НИСУН 3. Језик, књижевност и култура (Ниш:  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), Језик, књижевност, значење. Језичка истраживања (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната (Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2014), Александар Белић110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2017), Језици и културе у времену и простору – тематски зборник (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2018).

Године 2012. била је међународни рецензент за један од пројеката Министарства просвете Републике Словачке и Словачке академије наука, ангажована од стране државне институције „Vedecka grantova agentura“.

Рецензирала је и неколико пројеката за потребе Министарства културе Републике Србије.

 Теренски рад и боравци у оквиру међуакадемијске размене и студијски боравци:

За потребе Српског дијалектолошког атласа прикупила је и проверила грађу из тридесетак теренских пунктова са подручја свих српских дијалеката. У организацији Катедре за славистику Универзитета Lorand Eötvös у Будимпешти истраживала је српске говоре у Мађарској 1994. године, а у организацији Српског института у Будимпешти руководила на терену лингвистичким сектором истраживања српског говора у Батањи, септембра 2013. Године. Српске клисурске говоре у Румунији испитивала је 2007. године у оквиру међуакадемијске размене.

У 2003. години прикупљала је грађу за дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања говора Срба из Метохије, смештених у колективне центре, у оквиру пројекта Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, одобреног од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије и финансираног од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

У оквиру међуакадемијске размене између САНУ и МАНУ боравила је два пута у Скопљу (2010. и 2015. године), у Центру за ареалну лингвистику при МАНУ. У оквиру ове врсте размене између САНУ и РАН боравила је у Москви 2013. године, при Институту за славистику.

Учествовала је на LI летњој школи Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу, при Универзитету „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, у периоду од 16. јуна до 1. јула 2018. у Охриду (средњи курс, изборни курс „Македонскиот јазик меѓу традицијата и иновацијата“).

 Учешће на домаћим и међународним пројектима:

− Учешће на националном пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (Етнографски институт САНУ) (2002–2004).

− Учешће на националном пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (Институт за српски језик САНУ) (2004 – ).

− Учешће на пројекту Истраживања српског језика на Косову и Метохији (Филозофски факултет у Косовској Митровици) (2008–2010).

– Учешће на пројекту Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе (2011– ) .

− Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

− Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation (2008).

‒ Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија (2014– ).

− Члан тима на пројекту Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик) (2009– ).

 Организација научног рада:

− Директор Института за српски језик САНУ (2004–2006).

− Председник Научног већа Института за српски језик САНУ (2010‒2016).

− Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик) (2009– ).

− Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије (2004–2006).

– Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије (2010–2014).

– Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС (2014–2018).

– Члан Програмског одбора Образовно-културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу, формираног од стране МПНТР-а Републике Србије (2018– ).

 Организација научних скупова:

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Аранђеловцу од 19. до 25. октобра 2003. године, у организацији САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног скупа Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, одржаног у Београду од 26. до 29. новембра 2003. године, у организацији Одељења друштвених наука САНУ.

− Члан Програмског одбора међународног научног скупа Етнологија и антропологија: стање и перспективе, одржаног у Београду децембра 2004. године, у организацији Етнографског института САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска етимологија данас, одржаног у Београду од 5. до 10. септембра 2006. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

− Координатор Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, одржаног у Косовској Митровици од 8. до 11. октобра 2009. године, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини.

– Члан Програмског одбора Међународне научне конференције Културе и границе, одржане у Вршцу од 6. до 8. октобра 2011. године, у организацији Етнографског института САНУ и Општине Вршац.

‒ Члан Програмског одбора III Међународне научно-стручне интернет-конференције Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, одржане у Кемерову од 7. до 9. децембра 2011. године, у организацији Факултета за филологију и журналистику Кемеровског државног универзитета.

‒ Члан Организационог одбора Међународне научне конференције Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, одржане у Темишвару октобра 2014. године, у организацији Филолошког, историјског и теолошког факултета Западног универзитета у Темишвару.

‒ Члан Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, одржаног у Београду од 11. до 13. маја 2016. године, у организацији САНУ, АНУРС, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Београду од 16. до 23. октобра 2016. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

‒ Члан Програмског одбора XVI Међународног конгреса слависта, одржаног у Београду од 20. до 27. августа 2018. године, у организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду.

‒ Члан Организационог одбора научне конференције Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржане у Београду 15. октобра 2019. године, у организацији САНУ, Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије, Института за српски језик САНУ и Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Чланства у научним и стручним телима:

− Члан Академијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (именована на VII седници Извршног одбора Председништва САНУ, 5. марта 2003. године).

‒ Члан Одбора за Етимолошки речник српског језика (од 2004).

− Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске (именована од стране Управног одбора Матице српске 2. новембра 2004. године).

‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта (од 2013).

− Члан Фонетске секције Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународној комисији за Општесловенски лингвистички атлас (од 1989) и Међународне радне групе за разраду принципа сачињавања морфолошких карата ОЛА (од 2007).

− Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас (од 1997).

− Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога (од 2004), Научног одбора часописа Studia et Documenta Slavica (Институт за славистику Универзитета у Ополу, Пољска) (од 2017), Уређивачког одбора Годишњака за српски језик (Филозофски факултет Универзитета у Нишу) (од 2017), Издавачког савета Фолклористике (од 2018), Редакције издања Етнографског института САНУ (у два сазива) и Уређивачког одбора Славистике (у једном сазиву).

‒ Члан Редакционог одбора Појмовника српске културе (носилац пројекта је Етнографски институт САНУ, www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik.php ).

Награде и признања:

 − Друга награда на савезном конкурсу за младе лингвисте „Вук у своме времену и данас“ за ауторски рад Речи у Вуковим речницима забележене у Србији, 1987.

− ПОСЕБНА награда Владе Републике Србије и Министарства за науку, технологије и развој најбољим младим истраживачима, млађим од 40 година, са одбрањеном докторском дисертацијом, 2001.

− Награда „Јухорско око“, која се додељује „за изузетно значајан допринос истраживању језика којим се говори на територији на којој се остварује активност Културолошког пројекта Јухорско око“, 2003.

− Награда „Павле Ивић“ за монографију Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект, коју додељује Славистичко друштво Србије, 2004.

Ивана Безрукова

Рођена 11. јуна 1985. у Зрењанину.

Дипломски рад (Систем падежа са квалификативним значењем у „Примјерима чојства и јунаштва” Марка Миљанова) одбранила 17. децембра 2008. на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику (ментор проф. др Слободан Павловић).

Мастерски рад (Синтакса инфинитива у „Маријином јеванђељу”) одбранила 25. јуна 2010. на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику (ментор проф. др Јасмина Грковић-Мејџор).

Уписала докторске студије 2010. на Филозофском факултету у Новом Саду (ментор проф. др Наташа Драгин).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ 1. фебруара 2012. године.

Докторску дисертацију Конкорданција култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсеја пријавила је 2013. године, а одбранила 7. јула 2020, пред комисијом у саставу: проф. др Наташа Драгин (ментор), проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и доц. др Виктор Савић.

Изабрана у звање истраживач сарадник 18. септембра 2014. године.

Реизабрана у звање истраживач сарадник 6. новембра 2018. године.

Говори и пише руски и енглески језик.

Види више →

Ивана Безрукова (Чанчар) рођена је 11. јуна 1985. у Зрењанину.

Основну школу завршила је у Орловату, а гимназију у Зрењанину.

Основне студије на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду уписала је 2004. године.

Током академске 2006/2007. и 2007/2008. године била је стипендиста Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду, а била је и добитник награда за изузетан успех Филозофског факултета и Универзитета у Новом Саду.

Дипломирала је 2008. године, с просечном оценом 9,89.

Мастер студије на истом одсеку уписала је 2009. године и дипломирала 2010. с просечном оценом 10.

У јануару 2009. добила је стипендију Фонда Михајло Пупин из Чикага за стипендирање студената.

На мастер студијама у школској 2009/2010. била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије.

Током студирања била је учесник Међународног семинара за македонски језик и књижевност у Охриду од 3. до 21. августа 2005. године. Усавршавање македонског језика продужила је боравком на Филолошком факултету Блаже Конески у Скопљу од 1. до 28. фебруара 2007.

Као добитник стипендије Министарства образовања Руске Федерације за одлазак на стручно усавршавање руског језика боравила је у Институту руског језика А. С. Пушкин у Москви од 5. јула до 7. августа 2008.

Докторске студије Језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду уписала 2010. године.

Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије била је ангажована на пројекту „Историја српског језика” (178001) од фебруара 2011. до фебруара 2012. године.

Докторску дисертацију Конкорданција култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсеја пријавила је 2013. године, а одбранила 7. јула 2020, пред комисијом у саставу: проф. др Наташа Драгин (ментор), проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и доц. др Виктор Савић.

Професионално искуство

Током 2009. године радила је као сарадник на послу примарне обраде одредница за Правописни речник српског језика, којим је руководио проф. др Милан Шипка.

Од 2009. до 2014. године била је ангажована у Центру за српски језик и културу Азбукум у Новом Саду у својству предавача српског језика као страног.

У току 2011. године радила је као преводилац у компанији Електропорцелан у Новом Саду (превођење пословне докуметације с руског на српски језик и обрнуто).

У фебруару 2012. године запослила се у Институту за српски језик САНУ у Београду, на пројекту „Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције” (178030). Из звања истраживач-приправник унапређена је у звање истраживач-сарадник 18. септембра 2014. Од 1. септембра 2015. до 31. августа 2016. године била је у статусу мировања (породиљско одсуство). У звање истраживач-сарадник поново је изабрана 6. новембра 2018. године, а 28. јануара 2021. године бира се у звање научни сарадник.

Од 2018. године у Језичком центру Флуента учествује у пројектима који се баве изучавањем српског културног наслеђа и унапређивањем метода предавања српског језика као страног.

Учешће на научним скуповима

Петти научен собир на млади македонисти, Скопље, 2006.

Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája. The 1st Conference For Young Slavists, Будимпешта, 2011.

Српска теологија данас, III годишњи симпосион, Београд, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, IV научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука – Контексти, Нови Сад, 2012.

Единадесетите национални славистични четения: Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012.

Српска теологија данас, V годишњи симпосион, Београд, 2013.

Предавања

Ћирилица – корак напред, Културни центaр Новог Сада, 24. мај 2013. године (поводом обележавања 1150 година од настанка словенске писмености).

Ћирилица – корак напред, Галерија Центра за културу „Градац”, Рашка 17. август 2013. године.

Студијски боравци

Добитник стипендије Министарства образовања Руске Федерације за одлазак на стручно усавршавање руског језика на Институту руског језика „Пушкин” у Москви од 5. јула до 7. августа 2008.

Усавршавање македонског језика на Филолошком факултету „Блаже Конески” у Скопљу од 1. до 28. фебруара 2007.

Учесник „Међународног семинара за македонски језик и књижевност” у Охриду од 3. до 21. августа 2005.

Награде и сертификати

Сертификат Фонда за младе таленте Републике Србије у школској 2009/2010. на мастерским студијама.

Сертификат Фонда Михајло Пупин из Чикага за стипендирање студената, Београд (2009).

Награда Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у току студија 2008/2009.

Сертификат Фонда за стипендирање  и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду у школској 2007/2008. Нови Сад.

Награда Универзитета у Новом Саду за успех у току школске 2006/2007.

Сертификат Фонда за стипендирање даровитих студената Универзитета у Новом Саду у школској 2006/2007.

Изузетна награда Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у школској 2005/2006.

Награда Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду за успех у току школске 2004/2005.

Остале активности

„Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником”, гл. ур. Милан Шипка, Нови Сад: Прометеј, 2010, 1412 стр. [сређивање грађе и примарна обрада одредница под словима Ж, З, Њ, Ш].

Предавач српског језика као страног у Центру за српски језик и културу „Азбукум” у Новом Саду 2009–2013.

Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије ангажована на пројекту „Историја српског језика” (ОИ 178001) од фебруара 2011. до фебруара 2012.

проф. др Виктор Савић

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду.

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду.
2002/2003. Предавао у Ваљевској гимназији.
2003. Запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2008. Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2013. Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.
2014. Изабран у звање научног сарадника.
2015. Изабран у звање доцента; запослио се с поделом радног времена на Филолошком факултету у Београду.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма.

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан редакције Хиландарског зборника.

Види више

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду, под руководством проф. Ђорђа Трифуновића.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група за српски језик и књижевност (просечна оцена 9,83).
2002/2003. Предавао „Српски језик и књижевност“ у Ваљевској гимназији
2003. Као стипендиста Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2004/2005. Одслужио војни рок и завршио Школу резервних официра у Панчеву.
2006. Окончао магистарске последипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (просечна оцена 10,00).
2008. Одбранио магистарски рад „Лексичке особине Типика архиепископа Никодима из 1318–1319. године“ на Филолошком факултету у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Бранкица Чигоја (ментор), проф. др Гордана Јовановић, проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и проф. др Ђорђе Трифуновић.
2013. Одбранио докторску тезу „Богослужбена лексика у српским типицима од XII до XIV века“ на Филозофском факултету у Новом Саду, пред комисијом у саставу: проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ (ментор), проф. др Томислав Јовановић и проф. др Наташа Драгин.
2014. Изабран у звање научног сарадника Института за српски језик САНУ.
2015. Изабран у звање доцента на Универзитету у Београду, научна област „Српски језик“, предмет „Историја српског језика“.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма (на старању САНУ).

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан редакције Хиландарског зборника (САНУ).

Коуредник серије Старословенско и српско наслеђе (Институт за српски језик САНУ).

Технички уредник серије Словенски и српски средњи век (Старословенски одбор САНУ)

Члан редакције едиције Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности – Дани српскога духовног преображења (Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу – Институт за српски језик САНУ).

Члан редакције часописа Симплексис. Архив за српску културу и хуманистику.

Организација научних скупова:

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду“, одржаног 15–17. октобра 2007. у Београду.

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“, одржаног 22–26. октобра 2014 у Београду, Студеници, Подгорици и Никшићу.

Рад у настави:

У Летњој школи српског језика за странце у Ваљеву предавао српски језик, а потом и специјални курс из историје српског језика (2002–2014).

У Ваљевској гимназији предавао „Српски језик и књижевност“ (2002/2003).

На Филолошком факултету у Београду предаје „Историју српског језика“ (од 2015).

Популаризација науке:

Објавио четири прилога из историје српског језика у листу Политика.

др Слободан Новокмет

Рођен 19. маја 1982. године у Београду.

2008. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).

2008. Стекао звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.

2009‒2010.     Радио као лектор српског језика на пекиншком универзитету Беј Вај у Кини.

2010‒2019. Лектор на Семинару српког језика, књижевности и културе који организује Међународни славистички центар

2011. Почео да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

2013. Један од оснивача и уредник веб-портала Језикофил.

2013. Изабран у звање истраживач сарадник.

2016. Докторирао на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабран у звање научни сарадник.

Говори и пише енглески и словеначки језик.

Види више

Рођен 19. мајa 1982. године у Београду.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књиженост (2008).

Запослио се на пројекту  „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” Института за српски језик САНУ (2011).

Тезе

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 19. јула 2016. године. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), др Драгана Вељковић Станковић (ванредни професор), др Вељко Брборић (ванредни професор), и др Стана Ристић (научни саветник).

Монографије:

Новокмет, Слободан 2020: Називи животиња у српском језику – семантичка и лингвокултуролошка анализа, Београд: Институт за српски језик САНУ, Монографије 30.

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (02.02.2013).

Реизабран у звање истраживач сарадник (16.04.2016).

Изабран у звање научни сарадник (20.12.2017).

Међународна сарадња и пројекти

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

Учешће на научним скуповима

Међународна научна студентска конференција Балкан на раскршћу (Międzynarodowa Studencka Konferencja Naukowa pt. Bałkany na rozdrożu), коју организује Универзитет у Гдањаку, Пољска, 2005;

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и комуникација, Ниш, 2011;

Научни скуп Наука и идентитет, Пале, 2011;

41. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и вредности, Ниш, 2012;

Научна конференција Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012;

42. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2012;

Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Ниш, 2013;

43. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013;

Меѓународна научна конференција Македонистиката меѓу традицијата и современите предизвици, Скопје, 2013;

Научна конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2014;

Научна конференција Српски језик као страни у теорији и пракси III, Београд, 2014;

Међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2014;

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2016.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2017.

Четрнаеста међународна славистичка конференција „Стереотипът в славянските езици, литератури и култури”, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2018.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2019.

49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2019.

4. међународна научна славистичка конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki.

Предавања и промоције:

“Вреба ли паук бубу на зебри”, Animal wor(l)ds, Serbian language workshop, Институт за стране језике, 24. јануар 2020. године.

Предавање у  Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу на семинару „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик” под називом „Српски језик на интернету”, 5. августа 2019. године.

Жаргонска значења речи из општег лексичког фонда, предавање одржано у оквиру семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру “Вук Караџић” у Тршићу, август 2018. године.

Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24 априла 2018. године.

Oдржана радионица на 59. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду 9. фебруара 2018. године (тема радионице: Називи животиња у настави лексикологије српског језика).

Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 5. 2017. године.

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику, Друштво младих лингвиста, предавање по позиву, Београд, 26. 4. 2017.

Одржана радионица Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Маријаном Богдановић), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Предавање Како изаћи из врзиног кола, изрази у речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Маријаном Богдановић), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Одржана радионица Компјутерски термини у настави правописа српског језика, 55. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2014.

Комисије:

Члан Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима при Одбору за стандардизацију српског језика (председник Комисије проф. др Вељко Брборић);

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мср Невене Јевтић Трифуновић под насловом: „Фонологија са фонетиком и морфофонологија у савременој настави српског језика“ (комисија: др Ана Батас (председник комисије), др Драгана Вељковић Станковић и др Слободан Новокмет), одржане на Филолошком факултету у Београду 16. априла 2021. године.

Члан комисије за одбрану докторске дисертације под насловом: „Хумористички дискурс у настави српског језика и књижевности” (комисија усвојена на седници Факултета од 16. маја 2019) кандидата Саше Чорболоковића; одбрана одржана 27. новембра 2019. године на Филолошком факултету у Београду (комисија у саставу проф. др Вељко Брборић, проф. др Весна Ломпар, проф. др Милош Ковачевић, др Слободан Новокмет);

Председник комисије за доделу прве награде за научноистраживачки рад из српског језика на 62. и 63. Републичком такмичењу талентованих ученика средњих школа при Републичком центру за таленте „Михаило Пупин” (1. јун 2019; 31. мај 2021);

Члан ревизионе комисије за преглед тестова на Књижевној олимпијади (Републичког такмичења из књижевности) одржане у Сремским Карловцима 11. и 12. маја 2019;

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Лексикологија српског језика на Филолошком факултету (Комисија: др Рајна Драгићевић, председник комисије);

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Методика наставе српског језика и књижевности на Филолошком факултету (Комисија: др Вељко Брборић, председник Комисије);

Члан комисије за одбрану мастер рада Статус неакцентованих дужина у колубарском говору – кандидат Мирјана Јелесијевић 2011/100078, датум одбране – 27. 12. 2018. Филолошки факултет у Београду;

Члан комисије за одбрану мастер рада на Филолошком факултету у Београду (кандидат Катарина Варшиц /бр. инд. 2008/10067, тема „Стилска вредност антропонима у романима Младена Маркова”, 27. децембра 2018).

Уредништва и рецензије:

Језик око нас, уредници: Слободан Новокмет, Марина Николић, Светлана Слијепчевић Бјеливук, Нови Сад: Прометеј, 2019.

Уредништво часописа „Новоречје”, научно-популарног неолошког часописа ISSN2683-4901 (http://www.alma.rs/Novorecje/Novorecje1.pdf)

Рецензент часописа „Књижевност и језик”, Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje, зборника Philologia Serbica

Припрема библиографске публикације поводом обележавања седамдесетогодишњице Института за српски језик САНУ – 70 година Института за српски језик САНУ: између два јубилеја (2007–2017) (Београд: Институт за српски језик САНУ, 2017, VIII + 337 стр.).

Рецензент и приређивач речника “Мој кинески сликовни речник” Института Ханбан, The Commercial Press, Beijing, ISBN: 978-7-100-07017-1

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28-30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Стипендије:

Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије  (2001–2004);

Стипендија Филозофског факултета Универзитета у Љубљани за 39. семинар словеначког језика, литературе и културе, 2003.

Остале активности:

Секундарна значења зоолошких лексема у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Чардак, 2013.

Нове речи са суфиксом -ина у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Дивчибаре, 2013.

Кад се удруже језичка култура и интернет (са Светланом Слијепчевић и Марином Николић), Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 15. 4. 2015.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са проф. др Вељком Броборићем и мср Маријаном Богдановић), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Бањалучка гимназија, Бањалука, 4. 10. 2016.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Филолошки факултет Универзитета у Бањалуци, 5. 10. 2016.

Промоција књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Међународни београдски сајам књига, 27. 10. 2016.

Представљање сајта и књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Народна библиотека „Ресавска школа”, Деспотовац, 9. 3. 2017.

Учествовање у реализацији изложбе Института за српски језик САНУ на Ноћи музеја у оквиру Заједнице института 20. маја 2017. године.

Представљање књиге и сајта Језикофил на Педагошком факултету у Бјељини 9. јуна 2017. године.

Учестовање у ревизионој комисији за тестове на 28. Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу 26. и 27. маја 2018. године.

Један од реализатора лингвистичког семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.

Члан ревизионе комисије на републичком такмичењу “Књижевна олимпијада” 12. маја 2019. године у Сремским Карловцима.

Председник комисије за српски језик на 62. Републичком такмичењу талентованих ученика при Регионалном центру за таленте “Михаило Пупин” у Панчеву.

Коаутор граматика за 5, 7, и 8. разред за основну школу.

Преводи (са словеначког на српски језик):

Некропола, Борис Пахор, Klett 2009. (са сарадницима)
Десетка, Збирка савремених словеначких приповетки, 2006. (са сарадницима)

Говори и пише енглески и словеначки језик.

мср Вања Миљковић

Рођен 23. јула 1988. у Новој Градишци. Основну и средњу школу завршио у Мајданпеку.
2011. Дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
2012. Одбранио мастер рад „Ментални простори, синтаксички модели и полисемија глагола ићи“, и потом, на истом факултету, уписао докторске студије српског језика.
2014. Почео да ради као истраживач приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“.
2015. Изабран у звање истраживача сарадника. Пријавио тему докторске дисертације –„Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.
Стручни је сарадник програма лингвистике Истраживачке станице Петница. Учествовао је на више научних конференција. Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Види више →

Вања Миљковић је рођен 1988. у Новој Градишци (Хрватска, СФРЈ). Основну и средњу школу завршио је у Мајданпеку. Током гимназијског школовања више пута је побеђивао на републичким такмичењима из српског језика и из књижевности, а био је и полазник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница. Основне студије српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду отпочео је 2007. године, а завршио 2011, са просечном оценом 9,98. За рад „Природа акцента у говору Суботице“ Катедра за српски језик доделила му је 2010. године награду „Др Петар Ђукановић“. Мастер рад „Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи“, рађен под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбранио је 2012. године, након чега је уписао докторске студије на истом факултету. Од 2006. до 2013. био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Републике Србије.

У марту 2014. почиње да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. У звање истраживача сарадника изабран је у априлу 2015.

Стручни је сарадник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница од 2011. године. На петничким семинарима је у протеклих неколико година одржао више предавања о когнитивнолингвистичким темама и менторисао неколико истраживачких радова полазника лингвистичког програма.

Током 2012. био је ангажован на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костиће (Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду и Институт за експерименталну фонетику).

Резултате својих истраживања излагао је на више научних конференција.

Ради на докторској дисертацији „Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.

Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, дериватологијом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Библиографија радова

Студије и чланци

Миљковић, Вања: Божићне посланице СПЦ као жанр јавне комуникације, Синтезис: часопис за хуманистичке науке и друштвену стварност 3, Београд, 2011, 117–146.

Миљковић, Вања: Тип глаголске ситуације и тип темпоралног конституента као фактори итеративног значења у српском језику, Анали Филолошког факултета 25/I, Београд, 2013, 195–226, Београд: Филолошки факултет.

Миљковић, Вања: Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 5/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 139–151.

Миљковић, Вања: Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре-, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 6/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2015, 137–152.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику, у Снежана Гудурић, Марија Стефановић, Језици и културе у времену и простору, 4/2, Нови Сад: Филозофски факултет, 2015, 301–314.

Миљковић, Вања: Поредбене конструкције са оператором као у савременом српском језику, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 7/1, Крагујевац: ФИЛМУМ, 2016, 199–212.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić, Jezik, književnost, značenje: jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2016, 557–576

Миљковић, Вања: Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси, у: Diana Blagoeva, Siya Kolkovska, Lexicography at the Beginning of 21st  Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016, 129–141.

Миљковић, Вања: Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику – когнитивнолингвистички приступ, у: Биљана Мишић Илић, Весна Лопичић, Језик, књижевност, време: језичка истраживања, Ниш: Филозофски факултет, 2017, 143–158.

Прикази, критике, хронике, сећања итд.

Миљковић, Вања: Dirk Geeraerts, Theories of Lexical Semantics, Путовање кроз модерну лексичку семантику, Српски језик, 18, 2013, 775–781.

Резимеи

Миљковић, Вaња: Когнитивнолингвистички приступ глаголском префиксу из- (сажетак), Савремена изучавања српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, 24.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику (сажетак), Језици и културе у времену и простору. Сажеци и програм конференције, Нови Сад, 2014, 44.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, Jezik, književnost, značenje, knjiga sažetaka, Niš, 2015, 68

Миљковић, Вања: Глаголски префикси и значење почетности у савременом српском језику, Језик, књижевност, време, Ниш, 2016, 76

Тезе

Миљковић, Вања: Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи, мастер рад, одбрањен 4. октобра 2012. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, члан комисије: проф. др. Драгана Вељковић Станковић).

Радови у научнопопуларним публикацијама:

Миљковић, Вања: Јесмо ли на компјутеру или поред компјутера?, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 151–154.

Миљковић, Вања: Слепи од љубави и заслепљени мржњом, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 155–158.

Чланци у електронским медијима:

У нарцисовој замци – једно могуће читање Кафкиног „Преображаја“ (2013). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2013/mart/rec_i_ljubav/vanja_miljkovic.php

Простори фикције: „Дан шести“ Растка Петровића и хронотоп апокалипсе (2012). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2012/decembar/rec_i_misao/vanja_miljkovic.php

Две поетике смрти (Наратив и искуство смрти у причи „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша и филму „Kolekcioniere“ Кристине Буожите) (2011). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2011/decembar/reci_u_pokretu.php

Остале активности

Предавања по позиву

Теорија појмовне интеграције у језику и култури, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 12. мај 2012.

Чути или видети глас (увод у експерименталну фонететику), Истраживачка станица Петница, 19. мај 2012.

Простори у којима мислимо, теорија менталних простора у синтаксичкој и лексичкој семантици, Друштво младих лингвиста, Београд, 6. март 2013.

Простори у којима мислимо, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јул 2013.

Когнитивнолингвистичке теорије у семантичким истраживањима, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 22. фебруар 2014.

Како је диносаурус постао птица (ментални простори у семантичкој анализи), Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 28. март 2014. године.

Од утеловљеног језика ка утеловљеној теорији, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јун 2015.

Шта се крије иза префикса, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 30. јул 2015.

Шта све може као – ментални простори и синтаксичке конструкције, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 9. новембар 2015.

Између телесног и друштвеног – когнитивнолингвистички погледи на метафору, Истраживачка станица Петница, Интердисциплинарни семинар друштвених наука 4. март 2016.

Језик, тело, сазнање – увод у когнитивну лингвистику, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 18. март 2016.

Увод у семантику утеловљености, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 4. март 2017.

Учешће на скуповима

Прва студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 2011.

V Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

VI Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

XVIII Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

VII Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

др Владан Јовановић

Рођен 21. новембра 1977. године у Крушевцу.
2002 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003 Запослио се у Институту за српски језик САНУ.
2007 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Докторирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Изабран у звање научни сарадник.
2013– Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта.
2015– Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.
2016– Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад: Деминутивне и аугментативне именице у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 22. јуна 2007. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Божо Ћорић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторска дисертација: Српска војна лексика (са елементима војног језика) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 30. марта 2012. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Милица Радовић-Тешић и проф. др Рајна Драгићевић.

Научна звања:

Изабран у звање научни сарадник (31. 10. 2012).

Међународна сарадња:

Владан Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003). Потом, био је сарадник на међународном пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао по основу међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2012). Такође, В. Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Живот Срба у Батањи, који се остварује у сарадњи неколико домаћих Академијиних института и Српског института из Будимпеште.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта (од 2013).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (од 2015).

Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии који издаје ТК МКС  (од 2016).

Учешћа на скуповима:

Владан Јовановић је учествовао са рефератом на следећим научним скуповима у земљи и иностранству:

  • Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских

језика и књижевности, Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

  • Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембра 2008. године.
  • Језик, књижевност, идентитет. Филозофски факултет у Нишу, 24–25. априла
  1. године.
  • Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије,  Сокобања, 18–20. септембра 2009. године.
  • Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 23–25. марта 2009. године.
  • Лексикографията в европейското културно пространство, Пета национална конференция с международно участие, Институт за български език, София, 19–20. октобра 2009. године.
  • II Международный научный симпозиум Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 21–24. марта 2012. године.

8) 42. Научни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар,

Филолошки факултет у Београду, 12–14. 9. 2012.

9) Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт, Будимпешта, 14–15. децембар 2012.

10) Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, 20–23. 4. 2012.

11) Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима – Lyrische Welterfahrung in den Werken von Branko Copic, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2–4. октобар 2012.

12) Языковые категории и единицы: синтагматический аспект [Зборник радова са скупа посвећеног 60-годишњици Катедре за руски језик Владимирског универзитета, који се одржао 24–26. септембра 2013. године у Владимиру, Русија].

13) 43. Научни састанак слависта у Вукове дане, Иновациони процеси у српском књижевном језику – утицаји других језика и култура, Београд, 12–15. 9. 2013.

14) Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковачки културни центар, Педагошки факултет у Врању, Лесковац–Врање, 2014.

15) Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, 17–18. август 2013. године.

16) 44. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Први светски рат и периодизација развоја српског књижевног језика, Београд, 11–14. 9. 2014.

17) Мiжнародна наукова конференцiя „Українська термінологія и сучасність“, 22–24. 4. 2015, Институт за украјински језик Националне академије наука Украјине, Кијев.

18) Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Матица српска, 28. октобар 2015.године.

19) 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, 17–20. септембар 2015. године.

20) Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

21) Међународна научна конференција Terminologia słowiańska: dziś i jutro , који се одржао 25‒26. јуна 2017. г. у Пољској аккадемији наука у Варшави.

Организација скупова:

Председник Организационог одбора скупа: Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

Остале активности:

Рецензент двеју монографија и више радова за часописe Славистика, Годишњак за српски језик, Jezikoslovni zapiski.

Члан комисије за избор у истрживачка звања сарадника Института за српски језик САНУ и члан комисије за одбрану дисертације (30. јун 2017).

Одржао неколико предавања по позиву и учествовао на промоцијама: Коларчева задужбина, Филозофски факултет у Новом Саду, предавање студентима српског језика на Катедри за славистику у Будимпешти, промоција књиге у Музеју Будимске епархије СПЦ у Сентандреји итд.

Унутрашњи ментор колегама у нижим звањима на пројекту.

др Ружица Левушкина

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима
1996 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (општа лингвистика).
2000 Почела да ради у Институту за српски језик САНУ као стипендиста.
2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
2004 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2013 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2014 Изабрана у звање научни сарадник.
Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Види више →
 

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за општу лингвистику (1996).

Од треће године основних и до краја постдипломских студија била је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Србије, а од 2000. до 2003. године стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Социолингвистички аспекти преференције српског стандардног / црквенословенског језика у својству богослужбеног језика Српске Православне Цркве,  магистарски рад, одбрањен 21. 5. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Ксенија Кончаревић, чланови комисије: проф. др Гордана Јовановић, академик Предраг Пипер и проф. др Драган Протић).

Докторска теза: Лексика из сфере православне духовности у српском језику и њена лексикографска обрада, докторска дисертација, одбрањена 3. 9. 2013. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: академик Предраг Пипер и проф. др Ксенија Кончаревић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 30. 4. 2014.

Међународна сарадња:

Члан „Удружења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Учешћа на научним скуповима:

Учествовала је на преко тридесет научних скупова, конференција и конгреса: на девет скупова у Србији; шеснаест скупова у Русији (у десет различитих градова, од чега седам пута у Москви); на два научна скупа у Белорусији и на по једном скупу у Украјини, Пољској, Бугарској, Црној Гори и Кини (Шангају).

Међународна научна конференција Современная православная гимнография у Москви (Институт руског језика им. В. В. Виноградова РАН), 27. и 28. фебруара 2020.

Православно монаштво. Научни скуп посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу. У Нишу и у ман. Липовцу, марта 2019. Организатор: Центар за црквене студије, Ниш.

VI Международный конгресс исследователей русского языка, у Москви, марта 2019. Организатори: Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова, при участии Института русского языка имени В.В. Виноградова.

Международная научно-практическая конференция: Научная дискуссия: вопросы филологии и методики преподавания иностранных языков. априла 2019. Организатор: Мининский государственый педагогический университет, Нижний Новгород.

Међународна научна конференција Edictionaries and Elexicography, у Загребу, маја 2019. Организатор: Хрватска заклада за знаност.

Други конгрес православних научника – Међународна научно-практична конференција Образовање, култура, наука. маја 2019. у Нишу. Организатори: Међународна просветна друштвена организација (МПОО) „Обједињење православних научника” (Русија, Вороњеж); Одељење МПОО „Обједињење православних научника” у Нишу; Универзитет у Нишу: Центар за византијско-словенске студије и Међународни центар за православне студије, Ниш.

ХVII Међународна научна конференција Ономастика Поволжья. Велики Новгород, септембар 2019. Организатори: Министарство науке и високог образовања Руске Федерације; Новгородски државни универзитет Јарослав Мудри. Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет.

Међународна научна конференција Религија и стил, септембра 2019. у Ополу. Организатори: Комисија за језик религије при Међународном комитету слависта, Институт полонистике и културологије и Институт славистике Ополскога универзитета.

XVI Конгрес Међународног комитета слависта у Београду, август 2018.

Међународна научна конференција Преводиоци и изазови III миленијума, октобар 2018. у хотелу Палас у Београду.

Међународна научна конференција Руско-српске појачке везе, Музиколошки институт САНУ, Београд, октобар 2018.

Међународна научна чтенија у част стогодишњице рођења професора Фјодора Михаиловича Јанковског, октобра 2018. на Бјелоруском државном педагошком институту Максима Танка, Минск.

Современная православная гимнография, Москва, 2017.

Terminologia slowiańska: dziś i jutro, Варшава, 2017.

Први конгрес православних научника – Међународна научна конференција Православље и наука, Београд, Коларчев народни универзитет, октобар 2017.

Закључно заседање Првог међународног конгреса православних научника Вороњежу Евангельские ценности и будущее православного мира, децембар 2017.

Современная православная гимнография, Москва, 2016.

Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Современная православная гимнография, Москва, 2014.

Православный ученый в современном мире, Вороњеж, 2013.

ΙΙ међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2012.

Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, 2012.

Язык, культура и общество в современном мире, Нижний Новгород, 2012.

Српска теологија данас, Београд, 2012.

Маргиналии-2012: границы культуры и текста, Касимов, 2012.

Православный ученый в современном мире: проблемы и пути их решения, Вороњеж, 2012.

ХІІ конгрес Международной ассоциации преподавателей русского языка и литературы „Русский язык и литература во времени и пространстве”, Шангај, 2011.

Лексикографические ракурсы: традиции и вызовы ХХІ века, Иваново, 2011.

Међународни научни симпозијум „Лексикография и фразеография в контексте славистики”, Магнитогорск, 2011.

Српска теологија данас, Београд, 2010.

I-е Бриковские чтения, Москва, 2010.

Речеведение: современное состояние и перспективы, Перм, 2010.

Ι међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2009.

Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Сокобања, 2009.

Међународни научни симпозијум „Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика”, Магнитогорск, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 2009.

IV Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск 2009.

I научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2009.

Српска теологија данас, Београд, 2009.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2008.

Дни Адама Мицкевича в Крыму, Гурзуф (Крим), 2008.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2007.

Церковь и проблемы современной комуникации, Нижний Новгород, 2007.

Српска теологија у ХХ веку, Београд, 2007.

Стање и перспективе науке о српском језику, Београд, 2007.

Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, Волгоград, 2007.

Styl i czas. Ополе, 2006.

Россия и Греция: диалоги культур, Петрозаводск, 2006.

III Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск, 2005.

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 2005.

Студијски боравци

Године 2012, три недеље је била гост у Институту за руски језик В. В. Виноградова у Москви.

Остале активности

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Члан „Обједињења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных) (Вороњеж).

Члан Међународног центра за православне студије (Ниш).

Рад на организацији конференције „Православље и наука“ Удружења православних научника у Београду 2017.

Говори и пише руски језик; служи се енглеским; чита француски и неке словенске језике

мср Никола Санковић

Рођен 1985. године у Бенковцу.
2011. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
2016. Изабран у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођен је 2. децембра 1985. године у Бенковцу. Основну и средњу школу завршио је у Београду. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирао је школске 2010/2011. године. На истом факултету 2014. завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер рад Стабилност акценатских парадигми једносложних именица мушког рода, под менторством проф. др. Јелице Јокановић Михајлов.

Од 2014. године ради у звању истраживача-приправника, а од 2016. у звању истраживача-сарадника  на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Научна звања:

Изабран у звање истраживач-сарадник (5. 2. 2016).

Учешће на научним скуповима

Осамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2015.

др Ненад Ивановић

Образовање

2013 Доктор лингвистичких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2008 Магистар филолошких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2004 Дипломирани филолог јужнословенске филологије, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Одбрањен докторски рад

2013 Речник САНУ и његова улога у лексичкој стандардизацији српског језика (са историјског и лексикографског аспекта), проф др Мирослав Николић (ментор), проф. др Рајна Драгићевић, др Стана Ристић, научни саветник.

Одбрањен магистарски рад

2008 Апстрактне именице у српском језику (творбени и семантички аспекти), проф. Гордана Јовановић (ментор), проф. др Предраг Пипер, проф. др Радојица Јовићевић.

Научна звања

2013– Научни сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

2004–2013 Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

Стручна звања

2013– Уредник Речника САНУ

2011–2013 Помоћни уредник Речника САНУ

2004–2011 Обрађивач грађе Речника САНУ

Научни пројекти

2003– сарадник МПНТР 178009: Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ, Београд 2003–

2006–2007 сарадник, секретар UNESCO Participation Programme 33 C/5 2006–2007  Language and Identity in the Republic of Serbia

Чланство у научним и стручним удружењима

1) Члан Комисије за лексикологију и лексикографију при Међународном комитету слависта

2) Секретар Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика

др Наташа Миланов

Рођена 1980. године у Ваљеву.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2007 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2014 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018 Изабрана у звање научни сарадник.

Служи се руским и енглеским језиком.

Види више →
 

Тезе

Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ одбрањена 27. 9. 2017. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), проф. др Јелена Јовановић Симић (ванредни професор), др Стана Ристић (научни саветник у пензији).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2007–2016. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће од 2013. године на међународним пројектима Andrić–Initiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (од 2017).

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Andrićeva Avlija – Andrićs Hof, Grac, 2015.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се руским и енглеским језиком.

др Милица Стојановић

Рођена 1981. године у Књажевцу.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2013–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2013 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2019. Изабрана у звање научни сарадник.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

Види више →
 

Тезе

Докторска теза:

„Полипрефиксирани глаголи у српском језикуˮ, одбрањена 3. 5. 2017. године (ментор: др Рајна Драгићевић; чланови комисије: др Весна Ломпар, др Марина Спасојевић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 2019. године.

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006 – 2016.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти:

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

др Милена Јакић Шимшић

Рођена је 1979. године у Београду.
Oд 2001. сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.
2003. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (група: Општа лингвистика).
2008. Сарадник на пројекту Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (УНЕСКО).
2008. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Израда Речника САНУ)
2009. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду.
Од 2010. спољни сарадник Истраживачке станице Петница.
2011. Сарадник на пројекту: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic. Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, (руководилац B. Wiemer).
2013. Сарадник на пројекту: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: M. Dunn, F. Jordan, A. Majid).
Од 2015. уредник је часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.
2016. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду.
2017. Изабрана је у звање научни сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад : „Утицај карактеристика асоцијата на брзину обраде стимулуса” (5. септембар 2009, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: проф. др Александар Костић, проф. др. Предраг Пипер).

Докторска теза: „Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему” (5. јул, 2016, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: дописни члан САНУ, проф. др Александар Костић, академик Предраг Пипер).

Научна звања:

Изабрана је у звање научни сарадник (2017).

Међународна сарадња и пројекти

2008: Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА).

2011: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic (Integrative Theory with the construction of a database). Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, Björn Wiemer (руководилац пројекта).

2013: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: Michael Dunn, Fiona Jordan, Asifa Majid). http://www.mpi.nl/departments/other-research/research-consortia/eoss/people

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

2011: Рецензенирање радова учесника Студентске лингвистичке конференције „Стуликон“, одржане на Филолошком факутлету у Београду од 6. до 8. маја 2011. године http://stulikon.fil.bg.ac.rs/

Учешћа на скуповима:

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2002.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 3–4. фебруар 2005.

XIV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2008.

3rd Workshop on “Quantitative Investigations in Theoretical Linguistics“ (QITL-3), Helsinki, 2–4. june 2008. http://www.ling.helsinki.fi/sky/tapahtumat/qitl/QITL3_Proceedings.pdf

XV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 6–7. фебруар 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Дигитализација културне и научне баштине, Филолошки факултет, Београд, 30. септембар 2011. http://www.digitalheritage.fil.bg.ac.rs/papers.php?lan=sr

Naučno-stručni skup Savremeni trendovi u psihologiji, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 11–13. Oktobar, 2013, 111–112. http://www.psihologija.edu.rs/skup/STuP_2013.pdf

SinFonIJA 6, Ниш (септембар) 26.–27.9.2013.

http://www.filfak.ni.ac.rs/konferencije/sinfonija-6/program.html  http://www.filfak.ni.ac.rs/dokumenti/konferencije/2013/sinfonija/abstrakti/antonymy_as_a_continuum.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 50–51. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 47–48. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

Предавања, промоције и сл.:

Утицај типа везе међу асоцијативно повезаним речима на ефекат фацилитације у задатку лексичке одлуке, 28. мај 2008. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Утицај јачине асоцијативне везе на обраду речи, 8. октобар 2009. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Лексички односи у психолингвистици, 20. март. 2010. и 1. мај 2010. године, Истраживачка станица Петница.

Извештај о радионици Lexicom 2010, одржаној у Љубљани, у јуну 2010. године, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 10. новембар 2010.

Да ли се супротности привлаче или одбијају? Истраживачка станица Петница.

Унапређење израде Речника САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 19. октобар 2011. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Рад на Речнику САНУ. Традиционални и савремени начин. 24. новембар 2011. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Нешто мало о психолингвистици, Истраживачка станица Петница, 29. март 2014.

Лексички односи виђени очима психолингвисте, Друштво младих лингвиста, 16. април 2014.

Антонимија. Како психолингвиста може помоћи лексикографу?, Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду, 8. мај 2014.

Containers in Serbian language, Laboratoire Dynamique du Langage, Institut des Sciences de l’Homme, Universite de Lyon / CNRS, 3. јун 2014.

Парадигматски лексички односи у српским описним речницима (гостујући предавач у оквиру предмета Практична лексикографија, проф. Рајна Драгићевић) Филолошки факултет у Београду, 4. мај 2015.

Представљање колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Задужбина Илије М. Коларца, 29. април 2015. http://www.kolarac.rs/en/predavanja/689-discussion-about-the-mutual-monography-the-modern-serbian-lexicography-in-the-theory-and-practice

Пиперови доприноси проучавању вербалних асоцијација, Матица српска, Нови Сад, 15. новембар 2016. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/skup-o-delu-akademika-predraga-pipera_774733.html

Парадигматски лексички односи у Речнику САНУ, Институт за српски језик САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 8. фебруар 2017.

У каквом односу могу бити речи у Речнику САНУ?, Задужбина Илије М. Коларца, Циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика, 5. јун 2017. http://www.kolarac.rs/lat/predavanja/1499-ciklus-uloga-deskriptivnih-recnika-u-negovanju-srpskog-jezika

Остале активности:

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Лазар Бојичић: Утицај прозодијског система српског језика на феномен такете–малума. http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Ана Голубовић: Лексички односи синонимије и антонимије у асоцијативном пољу именица и придева.

http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

од  2015: Уредник часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

мср Маријана Ђукић

Рођена 22. марта 1988. године у Ваљеву.
2012. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).
2013. Стекла звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.
2013. Уписала докторске академске студије, модул: Српски језик.
2014. Почела да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.
2015. Изабрана у звање истраживач-сарадник.
2016. Пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић).
Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →
 

Тезе

2016. године пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић Емонтс).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (22. април 2015).

 Учешћа на скуповима:

1) Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

2) Втори международен филологически форум за студенти и докторанти, Софија, 2016.

3) Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

4) VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2015.

5) VI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2014.

6) Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

7) XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

8) Језици и културе у времену и простору III, Нови Сад, 2013.

Међународна сарадања и пројекти:

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (руководилац пројекта Драгана Радовановић) (од 2017);

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– );

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015);

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Предавања (научна и популарна), презентације, радионице

Фразеологија у тестовима из српског језика са такмичења за средњу школу, 58. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 2. 2017.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са Вељком Броборићем и Слободаном Новокметом), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Слободаном Новокметом), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Како изаћи из врзиног кола: изрази у Речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Остале активности:

Члан ревизионе комисије на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу, год. 2015, 2016 и 2017.

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

др Драгана Цвијовић

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.
2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2006).

Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (2008).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику (2017).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2006).

Тезе:

Мастер рад: „Англицизми у српском језику из области моде и њихова лексикографска обрада” (октобар 2008, пред комисијом у саставу: проф. др Драгана Мршевић Радовић (ментор), проф. др Александар Милановић).

Докторска теза: „Збирне именице у савременом српском језику” (30. 6. 2017, пред комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Весна Ломпар и др Владан Јовановић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. XII 2009).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (21. I 2013).

2018 Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач (2007‒).

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Језик и идентитет у Републици Србији реализовао је Институт за српски језик САНУ, у периоду од марта до краја октобра 2008. године, а финансирао је УНЕСКО. Руководилац пројекта била је др Стана Ристић.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Језик. Књижевност. Идентитет, Ниш, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Опсцена лексика у српском језику, Ниш, 2015.

Остале активности

Бави се и објављивањем популарних текстова из области србистике.

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Члан комисије за давање стручне оцене, стручног мишљења, односно експертског мишљења о квалитету уџбеника, приручника и наставних материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средства и дидактичких игровних средстава из предмета Српски језик и књижевност Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) (2010‒).

Говори и пише енглески и италијански, а служи се руским.

др Бојана Томић

Рођена 23. априла 1981. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Докторска теза: „Именске речи које се јављају само у множини у српском језику”, (ментор проф. др Весна Ломпар, чланови комисије проф. др Рајна Драгићевић, др Марина Спасојевић).

Мастер рад: „Мађаризми у речницима српског језика и њихова лексикографска обрада (синхронијски и дијахронијски аспект)” (октобар 2008, ментор проф. др Драгана Мршевић Радовић, члан комисије: проф. др Александар Милановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник ().

Реизабрана у звање истраживач сарадник ().

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Остале активности

Говори и пише енглески, служи се руским језиком.

мср Бојана Тодић Санковић

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.
2015 Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил);

2016 Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија);

2016 Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик);

2017 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више →
 

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.

Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил) (2015).

Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија) (2016).

Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) (2016).

Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) (2017).

Учешћа на научним скуповима:

Девети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књжевности, Крагујевац, 2017.

Предавања:

Представљање узорних мастер радова – Придевска антонимија у „Асоцијативном речнику српскога језика”, Друштво младих лингвиста, Београд, 2017.