Category: Стандардизација

Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског  језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.

“СРПСКО ДРЖАВЉАНСТВО”, А НЕ “РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”

 

Ретка средства јавног информисања у Србији, ваљда и зато што се већина и не сматра српским средствима јавног информисања, готово стидљиво и скрајнуто од главних вести,   пренела су вест да у Србији од 1. октобра наступа велика промена у пасошима. У њима више неће у рубрици држављанство писати “српско” већ “држављанство Републике Србије”(http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3009581/zasto-se-u-pasosu-menja-oznaka-drzavljanstva.html). При томе се наводи да је до овакве одлуке дошло на захтев Странке за Санџак заштитнику грађана (омбудсману) Републике Србије. Захтев се темељи, како то наводи председник Странке за Санџак Февзија Мурић, на схватању или тумачењу да “стављање придева ‘српско’ [држављанство] значи, у ствари, да се ставља једна национална одредница, једно национално обележје, што није у складу ни са Уставом ни са Законом. Сви мањински народи, односно, несрпски народи у Републици Србији, подводе се под одредницу ‘српско’ и ми смо тражили да се то исправи”.

др Срето Танасић, дописни члан АНУРС

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, Босна и Херцеговина, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011–             Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције у Институту за српски језик САНУ:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Види више →

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, БиХ, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Тезе:

Магистарски рад: Пасивне конструкције у савременом српскохрватском језику и њихова семантичка анализа (на материјалу дневне штампе), одбрањен 1. априла 1980. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Ксенија Милошевић, чланови комисије: проф. др Новица Петковић, проф. др Милоје Ђорђевић).

Докторска дисертација: Презент у савременом српскохрватском језику, одбрањена 25. априла 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Милош Окука, проф. др Богдан Л. Дабић).

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011– Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Рад у настави:

На Филозофском факултету у Нишу изабран 1993. године у звање доцента, 2001. у звање ванредни професор, а 2008. године у звање редовни професор за предмет Синтакса савременог српског језика.

Више година био гостујући професор за савремени српски језик на Филозофском факултету у Бањој Луци (15 година).

Децембра 2008. и 24–30. новембра 2013. године по позиву одржао предавања из савременог српског језика на Универзитету „Ломоносов” у Москви.

Лектор за српски језик на Универзитету „Ломоносов” у Москви школске 1975/1976. године.

Уредник часописа, зборника и књига: 

  1. I. Књиге, зборници

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Зборник радова Института за српски језик САНУ I, Београд, 2008.

Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 2011; 5.

В. П. Гудков, Грамматические очерки / Граматички огледи; приредили Срето Танасић и Јекатарина Јакушкина, Славистичко друштво Србије, Београд, 2013.

Зборник радова Института за српски језик САНУ II, Београд 2014.

Зборник радова Института за српски језик САНУ III, Београд, 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања, Милан Тасић – Срето Танасић (ур.), Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика, Београд, 2017.

  1. II. Часописи:

Наш језик XXXVI/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2005;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Наш језик XXXIX/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008;

Наш језик XL/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009;

Наш језик XLI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010;

Наш језик XLII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011;

Наш језик XLIII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012;

Наш језик XLIV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2013;

Наш језик XLV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2014;

Наш језик XLVI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2015;

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2016.

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017.

Наш језик XLVIX/1, XLVIX/2, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2018.

Члан уређивачких одбора / редакција часописа и зборника:

Члан редакција часописа: Јужнословенски филолог, Славистика, Задужбина, Хришћанска мисао и Годишњак за језик и књижевност.

Члан Редакције часописа Зборник радова Филозофског факултета, Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица, 2010.

Члан Уређивачког одбора зборника Српско језичко насеље на мултикултурном простору Баната, Савез Срба у Румунији, Темишвар 2013.

Члан редакције часописа Исходишта, који издају Западни универзитет у Темишвару и Филозофски факултет у Нишу.

Члан редакције и уредник часописа Наш језик.

Члан Уређивачког одбора монографије Српска славистика: колективна монографија, том 1 Језик, 2018.

Рецензент научних радова у часописима:

Рецензије радова за часописе Наш језик, Славистика и Јужнословенски филолог.

Рецензент свих чланака у тринаест годишата часописа:  Наш језик 37/1–4, 2006. до 48/3–4, 2018.

Рецензент појединих чланака у чaсопису Јужнословенски филолог:  65, 2009; 66, 2010; 67, 2011; 68, 2012; 69, 2013.

Рецензент појединих чланака у часопису Српски језик: 19, 2014; 20, 2015.

Рецензија књиге Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора др Зорана Симића, Институт за српски језик САНУ, 2018.

Рецензент зборника Александар Белић српски лингвиста века, Књига 1, Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар, 2016.

Словʾянське термінознанство кінця  XX – початку XXI століть, : Колетивна монографіячленів Терміонологічної комісї при Мікомітеті славістів, Науковий редактор Вікторія Іващенко, Київ, 2018.

Српска читаоница у Бањалуци: тематски зборник, Јелена В. Јањић (ур.), Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2018.

Чланство у програмским комитетима научних конференција:

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенске синтаксе”, Нови Сад: Матица српска, 27–29. октобра 2005;

Члан Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у УНИКОДУ”, септембар 2007;

Председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „60 година Института за српски језик САНУ”, децембар 2007;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Граматика и лексика у словенским језицима”, који је 2010. у оквиру програма рада Синтаксичке комисије при МКС одржан у организацији Матице српске и Института за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, септембар 2010;

Председник Организационог одбора за научни скуп с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичке политике”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма октобра 2013;

Члан Републичког одбора за обележавање 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, 2014. године;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Вук Караџић 1814 – 1914 – 1864”, који је одржан у САНУ, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Вукове задужбине 2014;

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије, који је одржан априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу у организацији Филозофског факултета у Нишу и  Института за српски језик САНУ;

Члан и председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичког  планирања”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма и Матице српске октобра 2015;

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенска терминологија данас”, у оквиру програма рада Терминолошке комисије при МКС, који се одржава у Београду 11–13 маја 2016, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Матице српске;

Члан Програмског одбора за организацију XVI Међународног конгреса слависта, Београд 20–27. VIII 2018. године;

Члан Организационог одбора Округлог стола „Актуелна питања српског правописа” 13. октобра 2018. у Вишеграду, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института;

Такође, посљедњих година био је члан организационих одбора више научних скупова које организује Славистичко друштво Србије.

Чланство у стручним телима:

За дописног члана АНУРС изабран је 21. децембра 2018. године.

Члан Одбора за језик при АНУРС.

Потпредседник Славистичког друштва Србије.

Члан Стручне комисије за књижевност и језик АНУРС за израду Енциклопедије Републике Српске.

Председник и члан Одбора за стандардизацију српског језика и члан његове Комисије за синтаксу и Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања.

Стални члан Матице српске у Новом Саду и члан њеног Одбора за језик и књижевност.

Члан Одбора за награду „Павле и Милка Ивић“.

Члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића.

Члан Вукове задужбине у Београду.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Сарадник САНУ и АНУРС на изради Српског дијалектолошког атласа.

Члан комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.

Учешће на скуповима:

Актуелни проблеми граматике српског језика, међународни научни скуп, Градска библиотека, Суботица, 22–24. октобар 1977, реферат: „Неке карактеристике просте реченице у језику дневне штампе”;

Личност и дјело академика Јована Вуковића, Удружење Дурмитораца у Београду, Београд, 29. и 30. јун 1998, реферат: „Јован Вуковић као синтаксичар”;

Међународни симпозијум Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Славистичко друштво Србије, Београд, 1–5. јун 1998, реферат: „Босанска вила о словенским језицима”;

Научни скуп Аксиолошки аспект традиције у српској књижевној периодици – Српски књижевни гласник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 23. и 24. мај 2000, реферат: „Језичке теме у Српском књижевном гласнику”;

Међународни научни скуп Породица Јована Илића у српској књижевности и култури 1824–1826, Институт за књижевност и уметност, Београд, 12–14. децембар 2000, реферат: „Пјесничка породица Илић и развој српског језика”;

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд, Нови Сад и Суботица, 17–19. септембар 2001, реферат: „Из синтаксе говора Срба добојског краја: падежи са финалним значењем”;

Језик и демократизација, Неум (БиХ), 21. и 22. септембар 2001, реферат: „Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблеме у школству”;

Научни скуп Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека, Филозофски факултет,  Бања Лука, 2001, реферат: „Један поглед на србистику”;

XLII скуп слависта Србије, Славистика и словенство од Првог српског устанка до наших дана, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. фебруар 2004, реферат: „Српска граматика Стојана Новаковића као уџбеник српског језика за Русе”;

Језик у Босни и Херцеговини, Институт за језик у Сарајеву, Институт за источне и оријенталне студије у Ослку, Сарајево, 2004, реферат: „Језици штампе до 1918”;

Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27–29. октобар 2005, реферат: „Из проблематике безличних реченица: реченице са глаголом имати”;

Шездесет година Института за српски језик САНУ, Институт за српски језик САНУ и САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007, реферат: „Шездесет година Института за српски језик САНУ” (у коауторству са Драгом Ћупићем);

XLV Скуп слависта Србије. Славистичко друштво Србије, Београд, 11–12. јануар 2007, реферат: „Источни и западни словенски језици у Јужнословенском филологу”;

Међународни научни скуп поводом шездесет година Института за српски језик САНУ, Стање и перспективе науке о српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007;

XLVI Скуп Слависта Србије, Српска славистичка баштина у словенском контексту, Славистичко друштво Србије, Београд, 9–11. јануар 2008, реферат: „Мјесто Института за српски језик САНУ у српској славистичкој баштини (Поводом шездесет година постојања)”;

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет, Бања Лука, 12. и 13. новембар 2008.

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет Бања Лука, 27. и 28. новембар 2009.

Наука и политика, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2010, реферат: „Рефлексивни и партиципски пасив у језику штампе”;

Граматика и лексика у словенским језицима, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 15. и 16. септембар 2010, реферат: „Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, таман што”;

Наука и идентитет, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 22. и 23. мај 2011, реферат: „Експлицитни и неексплицитни агенс у пасивним конструкцијама у језику медија”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28. и 29. октобар 2011, реферат: „Пасивне конструкције у прози Иве Андрића”;

Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет, Ниш, 10. и 11. новембар 2011, реферат: „Девербативне именице у прози Иве Андрића”;

Језик и писмо у Републици Српској, Бања Лука, 25. новембар 2011, реферат: „Језичка политика у Босни и Херцеговини послије Другог свјетског рата”;

Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 16. и 17. новембар 2012, реферат: „Безличне реченице у Травничкој хроници Иве Андрића”;

Наука и традиција, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 18. и 19. мај 2012, реферат: „Језичко-стилске карактеристике прозе Радослава Братића”;

Научни скуп Иво Андрић: На Дрини Ћуприја, Institut für Slavistik Graz, Вишеград, 6–8. октобар 2012, реферат: „Декомпоновање глагола у роману На Дрини ћуприја Иве Андрића”;

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 19–21. октобар 2012, реферат: „Исказивање времена у Сеобама Милоша Црњанског”;

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Филозофски факултет, Ниш,  12. и 13. април 2013, реферат: „Дијалекатска лексика у Нашем језику”;

Научни скуп Наука и глобализација, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 17–19. мај 2013, реферат: „Временске реченице у прози Бранка Ћопића”;

XV Међународни конгрес слависта, Минск, 20–27. август 2013, реферат: „Слагање везника и партикула у координираним конструкцијама”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 25–26. октобар 2013, реферат: „Безличне партиципске конструкције”;

Српски језик и актуелна питања језичке политике, САНУ, Институт за српски језик САНУ и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2013, реферат: „Значај научних институција за статус српског језика”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 3, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 15. и 16. новембар 2013, реферат: „Вријеме у прози Јована Дучића: реченица с везником кад”;

Международная научная конференция 26–28 ноября 2013 года, Москва, реферат:  „Временскo-узрочна полисемичност везника пошто, кад, чим и док у савременом српском језику”;

Научни скуп Славистика и глобализација: нови методолошки изазови, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануар 2014, реферат: „Српски слависти у Јужнословенском филологу о словенским језицима”;

Научни скуп Књижевност за децу у настави, Јагодина, 11–12. април 2014, реферат: „О исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића”;

Међународни научни скуп Први свјетски рат – узроци и посљедице, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 30–31. мај 2014, реферат: „Језик наслова у  српској штампи 1914. године”;

Научни скуп Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Педагошки факултет у Врању и Филозофски факултет у Нишу, Врање, 3–4. октобар 2014, реферат: „Време у роману Време смрти Добрице Ћосића: изражавање појединачног и општег глаголским облицима”;

Научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 17–19. октобар 2014, реферат: „Сеобе Милоша Црњанског: на путу између реалног и жељеног (један могући језички аспект)”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 4, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 14. и 15. новембар 2014, реферат: „Пасивне реченице у роману Време смрти Добрице Ћосића”;

Међународни научни скуп Вук Караџић 1814 – 1864 – 2014, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4–6. децембар 2014, реферат: „Александар  Белић о Вуку Караџићу”;

Међународни научни скуп Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2015, реферат: „Планирање издавачке дјелатности”;

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет, Ниш, 17–18. април 2015, реферат: „Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику”;

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Западни универзитет у Темишвару, 24–16. октобар 2016, реферат: „О синтакси језика листа Наша реч”;

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016, реферат: „Ред ријечи у конструкцијама с девербативном именицом”.

Српски језик и српско писмо данас, организатори скупа: АНУРС, САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, Бања Лука, 3. новембар 2017, реферат: О нужности проучавања српског језика.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, реферат: Безличне партиципске реченице у српском језику.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, округли сто: „Александар Белић у историји славистике”,  25. август (модератор Драгана Мршевић-Радовић), реферат: Александар Белић и Јужнословенски филолог.

Округли сто „Актуелна питања српског правописа”, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института, 13. октобар  2018, реферат: Одбор за стандардизацију српског језика и правопис.

Предавања на трибинама

У славу Вука и његове писменице, Парохијски дом, Никшић 29. 9. 2014.

Сачувајмо српски језик, Центар за културу, Требиње, 21. 9. 2016.

Сачувајмо српски језик, Филолошки факултет, Београд, 24. 11. 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика, Трибина Задужбине И. М. Коларца, Београд, 15. 5. 2018.

Одбор за стандардизацију српског језика, Педагошки факултет у Врању, 31. 5. 2018.

Александар Белић српски слависта века, Књига 2: Александар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Вукова задужбина, 27. 12. 2018 (представљање књиге).

др Марина Николић

Рођена 28. јануара 1982. године.

2014 Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доцент на Катедри за српски језик и књижевност;

2013 „Језикофил”, оснивач и уредник;

2013 Постдокторско усавршавање на Филололошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу

2012 Докторат Филолошког факултета у Београду (тема: Семантичка категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика)

2008 Институт за српски језик САНУ, научни сарадник на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика;

2008 Магистратура Филолошког факултета Универзитета у Београду (тема: Теорија језичке културе у србистици и славистици)

2001‒2005 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, одсек: Српски језик и књижевност (тема: Девербативна именица као кондензатор реченичног садржаја у језику новина)

Међународни пројекти:

Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen FWF-Projekt, P19158-G03 (2006-2010)

Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu Forschungsprojekt / Istraživački projek(a)t (2007-2015)

Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića (Graz, 2011–):

Види више

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2020. године шеф Одсека за савремени српски језик САНУ.

Од 2018. године члан FEPS Scientific Council-а (Брисел).

Од 2013. године члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Од 2012. године члан-сарадник Матице српске.

Од 2008. године секретар Комисије синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика.

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе

Српска језичка култура данас, предавање одржано у оквиру Скупа слависта Србије (Стручни семинар за наставнике руског језика), Руски дом, Београд, 31. 1. 2017.

Промоција сајта Језикофил, Задужбина Илије М. Коларца, 24. 4. 2015.

Циклус предавања из срског језика, Филолошки факултет Државног универзитета у Санкт Петербургу, током зимског семестра 2013/2014. године.

Језик пословне комуникације, Мегатренд универзитет, 25. 5. 2103.

Теорија језичке културе, Одјел за хуманистичке знаности Свеучилишта Јурја Добриле, Пула 11. 6. 2012. године.

Теорија језичке културе, Филозофски факултет Загребачког свеучилишта, Загреб 6. 6. 2012. године.

Учешћа на скуповима

Неформални приступи неговању језичке културе на интернету. У коауторству са Слијепчевић, С., Новокмет, С. Наука без граница 3. Међународни научни скуп у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица 21–22. септембар 2019. године.

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2018, са рефератом „Стандардизација термина у српском језику“.

11. Симпозијум Андрићева Сунчана страна, Херцег Нови (Црна Гора)11–14. октобар 2018, са рефератом „Поређење као синтаксичко-стилско средство у роману На сунчаној страни“.

Учешће на семинару за наставнике руског језика са предавањем „Српска језичка култура данас“, 31. јануар 2017, Руски дом, Београд.

Међународни научни скуп Словенски језици, књижевности и културе у контакту, Универзитет Коменски, Братислава, 29. септембар 2017, са рефератом „Семантичка категорија степена у фразеологизмима (на примеру српског језика).“

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2017, са рефератом „Језичко нормирање и интернет“, заједно са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом.

Језици и културе у времену и простору 7, тематска секција: Српски језик на прелазу векова: новине у систему и употреби, Нови Сад, 19. новембар 2017, са рефератом „Српска језичка норма на прелазу векова: проблеми и изазови.“

Međunarodni znanstveni skup Perspektive jezičnoga planiranja i jezične politike / Perspectives on Laguage Planning and Policies, CLARC 2016, Rijeka, 3., 4. i 5. 6. 2016. g., sa referatom Izazovi globalne komunikacije – jezičko planiranje i internet.

Симпозијум Ћопићева поетика простора, 8–10. септембар 2016. г., Београд, са рефератом „Изражавање семантичке категорије простора у Делијама на Бихаћу Бранка Ћопића“, у коауторству са Гораном Милашином.

Трибина Српски језик данас ‒ актуелни проблеми. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 12. 3. 2015. године, са рефератом Српска језичка култура у образовању ‒ изазови савременог доба.

Научни скуп Синтакса сложене реченице у српском језику, Матица српска, 29. априла 2015.  с рефератом Реченице с поредбеном клаузом у српском језику.

5. Simpozijum Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu, Бања Лука septembar 2015, sa referatom Jezik dece u Ćopićevim delima ili zašto deca vole da čitaju Ćopića.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане (17–20. IX 2015), са рефератом Категорија степена и категорија оцене – сличности и разлике.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Весном Ђорђевић.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Београд, 28. 10. 2015. са рефератом Језичко планирање и интернет.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност 1, 11–12. април, 2014. године у Лесковцу, са рефератом Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена, у коауторству са Сањом Алексић (Хајделберг, Немачка).

Српски у дијаспори, Крагујевац, 25. октобар, 2014. г. с рефератом Српски језик у Баварској – учење и изучавање (случај Минхена).

Округли сто Перспективе славистике – Изучавање словенских језика у свету са излагањем под насловом Изучавање словенских језика у Србији и славистичке катедре на универзитетима у Србији, 14. јуна 2013, на Филолошком факултету СПбУ.

Међународна конференција XV Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Сафронова са рефератом Семантичка категорија степена у светлу савремених лингвистичких теорија 12. септембра 2013. године, на Филолошком факултету СПбУ.

Стручни скуп Употреба српског језика у медијима, Друштво новинара Војводине, 23. децембар 2013. Огранак Српске академије наука у Новом Саду, са рефератом Језичка култура и медији.

5. Симпозиј(ум) „На Дрини ћуприја“, Projekt Andrić-Initiative, 4–6. Октобар 2012. Вишеград, са рефератом Синтаксичка градација као стилско средство у роману „На Дрини ћуприја“ (лингвостилистичка анализа).

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес у Сарајеву од 25. до 29. 05. 2011. године са рефератом Диферентивно степеновање у савременом српском језику.

VI међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност (Крагујевац, 28–29. 10. 2011) са рефератом Применљивост теорије семантичких локализација у проучавању категорије степена у коауторству са Страхињом Степановом.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд, Институт за српски језик САНУ), са рефератом Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику.

3. Symposium Die österreichisch-ungarische Periode in Leben und Schaffen Ivo Andrićs (8.–9. Oktober 2010, Graz), са рефератом Изражавање степена у приповеци Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића.

V међународни скуп Српски језик, књижевност и уметност (Крагујевац, 29–30. 10. 2010) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику: статус и семантички потенцијал.

III Научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност (Лесковац, 18. новембар 2010) са рефератом Настава језика и дијалекат.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у коауторству са Страхињом Степановим.

XLVII скуп слависта Савремена српска славистика у међународном контексту, 12–15. I 2009. године у Београду, са рефератом Допринос Богдана Терзића српској језичкој култури.

Simpozij(um) Gramatičke razlike između bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog i srpskog jezika, Graz, 16.–18. aprila/travnja 2009. godine, sa referatom Deverbativna imenica kao kondenzator rečeničnog sadržaja u jeziku novina (na BKS materijalu).

17. конгрес савеза славистичких друштава Србије, Сокобања, 18–20. септембар 2009. године, са рефератом О семантичкој категорији степена у поредбеним реченицама српског језика.

2. Simpozij(um) Andrićev grački opus: kulturno-(h)istorijski/povijesni, književni i jezički/jezični aspekti, Graz, 9. i 10. oktobаr/listopad 2009. godine, са рефератом О једној врсти сложене реченице у Андрићевом грачком опусу.

Организација скупова:

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд

Комисије и стручна тела:

Члан комисије за именовање у звање истраживач сарадник, Весне Ђорђевић

Члан комисије за избор сарадника (звање виши асистент) за ужу научну област Специфични језици – српски језик, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.

Члан комисије за избор сарадника др Светлане Слијепчевић у звање научни сарадник.

Члан комисије за именовање у звање научни сарадник др Весне Ђорђевић.

Дипломски и завршни радови:

Јелена Вујисић, Одричне реченице и негација у Травничкој хроници Ива Андрића (ментор), 2020.

Марија Васовић, Релативне реченице у роману „Травничка хроника“ Иве Андрића (ментор), 2019.

Тамара Миловановић, Узвичне реченице у новинским насловима, 2018 (ментор).

Валентина Милосављевић, Супротне реченице и супротност у Андрићевом делу „Травничка хроника“ (ментор), 2018.

Данијела Петровић, Анималистичка фразеологија (ментор), 2018.

Александра Јанићијевић, Футур 1 и футур 2 у делима Добрила Ненадића, 2017. (ментор)

Марија Вељковић, ПРЕДИКАТСКИ АПОЗИТИВ У ПРИПОВЕТКАМА ИВЕ АНДРИЋА

Јелена Сојић, ИНВЕРЗИЈА КАО СТИЛСКА ФИГУРА У РОМАНУ КУКАВИЧИЈИ СНИЈЕГ РАТКА ПОПОВИЋА

Милица Ђукић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Емилија Станковић, УПОТРЕБА ИНСТРУМЕНТАЛА У РОМАНУ „ДЕРВИШ И СМРТ“ МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА (ментор)

Србијана Чеперковић, ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ У ЈЕЗИКУ ШТАМПЕ

Катарина Милић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Марија Милановић, НАПОРЕДНА УПОТРЕБА ИНФИНИТИВА И ПРЕЗЕНТА С ВЕЗНИКОМ ДА У СРПСКОЈ ШТАМПИ (ментор)

Мастер радови

Муниба Дрековић Фразе и фразеологизми у Бугарској бараци Милисава Савића (члан комисије), 2020.

Санела Малинић, Савремена контрастивна истраживања српског и енглеског језика (ментор), 2019.

Сања Антић Сексизми у српској и америчкој реп музици (ментор), 2019.

Јована Николић, Функционалност наслова поглавља у роману „Сеобе“ Милоша Црњанског (члан комисије), 2019.

Катарина Милић Политички дискурс и манипулативна моћ језика у порпагандним видео-спотовима за председничку кандидатуру (март–април 2017) (ментор), 2018.

Јелена Трикош, Родно осетљив језик у српској штампи (ментор), 2017.

Тијана Ђорђевић (члан комисије)

Марија Вељковић (члан комисије)

Весна Босић, Критички преглед и систематизација радова из српске етнолингвистике са посебним освртом на методологију (ментор), 2016.

Тамара Станковић, ГРАФИТИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ (ментор), 2015.

Сандра Н. Шелмић, ДЕЧИЈИ ДУХОВИТИ ОДГОВОРИ (ТЗВ. „КЕФАЛИЦЕ“) У СВЕТЛУ АНАЛИЗЕ ДИСКУРСА (ментор), 2015.

Докторске дисертације:

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мастер Миле Драгић 2020.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, 2018. године

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, одбрањене новембра 2018. године

Члан комисије за оцену теме за докторску дисертацију мастер Сање Коларевић Систем глаголских префикса са просторним значењем у руском језику у поређењу са српским, септембар 2018.

Члан комисије за оцену подобности кандидата, теме и ментора за израду докторске дисертације мастер Миле Драгић децембар 2017.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мастер Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“.

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“. Дисертација одбрањена 25. 5. 2016. године на Филолошком факултету у Универзитета у Београду.

Рецензентски послови:

Рецензирала радове за научни часопис Зборник Филозофског факултета у Приштини (1–2, 3–4 за 2016, 2017, 2018, 2019, 2020).

Рецензија уџбеника и радне свеске за 8. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2020.

Рецензирала радове за научни часопис Српски језик, студије српске и словенске (свеска 25, год. 2020).

Рецензија књиге Адвербијлна и адноминална квалификативност у стандардном српском језику Јелене Редли, Нови Сад: Филозофски факултет, 2020.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 6. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 7. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија речника 100 feminističkih termina Дејане Јовановић и Ђорђа Оташевића, Београд: Алма, 2019.

Рецензија књиге О допунама и допуњавању, Миливоја Алановића, Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 268 стр.

Рецензирала радове за научни часопис Philologia Medianа (2019) Филозофског факултета у Нишу.

Рецензирала радове за научни часопис Наш језик (1–2, 3–4 2018)

Рецензија књиге Интензификаторске партикуле у савременом српском језику Ане Јањушевић Оливери, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 5. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2018.

Рецензент књиге MALI REČNIK FEMINISTIČKIH TERMINA/Dejana D. Jovanović, Đorđe Otašević, Beograd: Alma, biblioteka Rečnici, knjiga 57, 2015, 419 str.

Рецензент радова за зборник радова Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност (2011)

Уређивачки послови

Главни уредник броја L/2 часописа Наш језик, посвећеног Срети Танасићу (2019).

Уредник зборника Језик око нас, Прометеј, 2019.

Члан уредништва зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, с. 350, 2018.

Члан уредништва часописа Наш језик (2015–).

др Светлана Слијепчевић Бјеливук

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

2009    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010    Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду.

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2012    Постаје стални предавач српског језика као страног у Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Изабрана у звање научни сарадник.

Оснивач и уредник сајта за промоцију језичке културе Језикофил.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

Види више →

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2009), одбранила мастер рад (2010) и докторирала на истом факултету.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2011).

  Теза

Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу, докторска дисертација, одбрањена 25. 5. 2016. године, Филолошки факултет, Универзитет у Београду (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић, доц. др Марина Николић)

Научна звања

2017 Научни сарадник (изабрана 26. априла 2017)

Учешће на научним скуповима

III студентска научна конференција  Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011

Језик, књижевност и комуникаицја, Ниш, 2011

Језик и идентитет, Пале, 2011

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2011

IV научна конференција младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2012

Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, Бугарска, 2012

Језик, књижевност, вредности, Ниш, 2012

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2012

  1. Славистичка конференција когнитивне лингвистике, Загреб, Хрватска, 2012
  2. Андрићев симпозијум, Вишеград, Босна и Херцеговина, 2012

Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013

Трећа конференција младих слависта, Будимпешта, Мађарска,  2013

Језик, књижевност и маргинализација, Ниш, 2013

Иво Андрић у европском контексту – Травничка хроника, Грац, Аустрија, 2013

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016

Међународни скуп слависта у Вукове дане, 2016

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

Предавања и промоције

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Дани европске културне баштине, Како изаћи из Врзиног кола: изрази у Речнику САНУ, 21. 9. 2014.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Разговор о књизи Раде Стијовић Језички саветник, 5. 3. 2015.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Кад се удруже језичка култура и интернет, 15. 4. 2015.

Друштво младих лингвиста (Београд), Рекламно-пропагандни жанр у политичком дискурсу, 3.11.2015.

Народна библиотека „Радислав Никчевић” (Јагодина), Језичка култура на интернету, 24. 12. 2015.

Остале активности

 Негујмо српски језик, Градски секретаријат за културу, Филолошки факултета и Библиотека града Београда, 2015. и 2016.

Емисија Екипа, Радио Телевизија Србије, 2015–2016.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

Саопштење са седнице Одбора од 6.12.2016.

САОПШТЕЊЕ

с осамнаесте пленарне годишње седнице Одбора за стандардизацију српског језика одржане 6. 12. 2016. године у САНУ, Кнез Михаилова 35, Београд

И без минималне материјалне подршке, Одбор за стандардизацију српског језика у континуитету осамнаестогодишњег постојања остварио је релативно добре резултате на пољу планирања и нормирања српског језика.

Одбор је усвојио извештај о раду између шеснаесте и седамнаесте пленарне седнице (25. фебруар 2015) и осамнаесте седнице и предлоге за план рада у 2017. години и раздобљу које је пред нама.

На пленарној седници је донет закључак да треба обележити  јубилеј – 20 година  рада Одбора, што ће се десити 12. 12. 2017. године.

Одбор се налази у периоду када нису у првом плану само тзв.  капитални пројектина пољу планирања и стандардизације српског језика. Наши приоритети су и реактивирање рада комисија, у чему су, за кратко време, постигнути видни резултати, при чему је дошло и до замене руководстава и подмлађивања чланства у неким комисијама.

Надаље, настојимо да мотивишемо чланове Одбора и његових комисија да дају своје појединачне доприносе и у већем броју припремају нове одлуке о појединачним питањима језичког планирања.

У наредном периоду планирали смо неколико  важних послова и поставили то као приоритетне задатке на основу конкретног програмског садржаја. Централно место у 2017. години је дато припремама за обележвање   јубилеја – 20 година рада Одбора за стандардизацију српског језика. Наставиће се даље са праксом реактивирања рада комисија, које ће своје планове прилагодити предстојећем јубилеју. Прихваћен је предлог да се настави с издавањем списа Одбора за стандардизацију српског језика. Одбор ће наставити борбу за идентификовање српског језика и писма у међународним библиотечким стандардима и исправити грешку која још увек наноси штету националним интересима. Заложићемо се за укључивање Одбора за стандардизацију српског језика у наредну стратегију културе и језичке политике, као и присуство његових представника у одговарајућим радним групама  и саветима приликом доношења Закона о језику, јер се у Одбору садржи целокупна лингвистичка струка. Покренућемо поступак  за формирање исцрпног корпуса српског ијекавског изговора. Најзад, два битна приоритета односе се на праксу: започећемо праћење остваривања правописне норме и њено периодично дограђивање, као и заложити се да капитални пројекти и приоритетни послови Одбора убудуће буду у избору тема за мастер студије на факултетима.

Одбор се залаже за нормирану и кодификовану стандардизацију, планирање српског језика и вођење језичке политике која је усклађена с оснивачима, надлежним државним органима и другим институцијама као и цивилизацијским токовима.

            Одлучно одбацујемо залагање неких лингвиста и стручњака из других лингвистици додирних области који се залажу за некакву спонтану, имплицитну и некодификовану стандардизацију и за наметнуту престижност регионалне лингвистике како се, наводно, брига о језику не би претворила у национализам. Такође, не прихватамо неодмерене и неаргументоване оцене изговорене поводом   настојања и акције да се чува српски језик која се наставља у дневном листу Политика, као и акција „Негујмо српски језик“, коју наставља Министарство културе и информисања. Такав напор може бити оспораван или неприхваћен од појединаца који о томе другачије мисле, али не може да се назове нацизмом.

Нико нема монопол када је реч о језику, стога ћемо настојати да стварамо сараднике, а не противнике јер  свој књижевни и стандардни језик  сви морамо учити како бисмо га на најбољи начин сачували.

Одбор се залаже да се обезбеде минимална материјална средстава за обављање организационих и административних послова Одбора.

Одбор подржава оправдане захтеве Срба из заграничних земаља изван матице да користе право на употребу свог језика и писма и да им се гарантују права која Република Србија обезбеђује националним мањинама и етничким групама.

У Београду,

15. децембра 2016. г.

                 Председник Одбора

                                                                                                                                                                                                              aкадемик Иван Клајн