Category: РСАНУ

др Јована Јовановић

Рођена 18. 7. 1985. године у Београду;

2004. године завршила Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе;

2009. године дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима;

2010. године завршила дипломске академске студије – мастер на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одсек Српски језик; тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику (ментор: проф. др Рајна Драгићевић);

Школске 2010/2011. уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, модул Српски језик;

2011. године почела да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник и основни обрађивач, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ;

2013. године изабрана у звање истраживач сарадник;

2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела документацију за пријављивање докторске дисертације на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, под менторством проф. др Рајне Драгићевић. Веће научних области друштвено-хуманистичких наука одобрило предложену тему и у току је израда дисертације;

2016. године реизабрана у звање истраживач сарадник.

Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

Види више →
  • Јована Б. Јовановић рођена је 18. 7. 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе.
  • Образовање:

Године 2009. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима, са просечном оценом 8,96. На истом факултету 2010. године завршила је дипломске академске студије – мастер, одсек Српски језик, са просечном оценом 9.50 (тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику, ментор проф. др Рајна Драгићевић). Школске 2010/2011. на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је докторске академске студије, модул Српски језик. На докторским студијама положила је 8 испита и одбранила 4 самостална истраживачка рада (СИР), како је и предвиђено наставним планом и програмом, остваривши 120 ЕСПБ и стекавши услов за пријављивање докторске дисертације. У фебруару 2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела је документацију за пријављивање докторске дисертације са темом Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, а Веће научних области друштвено-хуманистичких наука одобрило је предложену тему на седници одржаној 28. априла 2015. године. У току је израда дисертације, под менторством проф. др Рајне Драгићевић.

  • Запослење:

Од фебруара 2011. године запослена је у Институту за српски језик САНУ где је до 21. јануара 2013. радила као истраживач приправник, основни обрађивач, а од тада и даље има звање истраживача сарадника, основног обрађивача на пројекту 178009 Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Априла 2016. Године реизабрана је у звање истраживача сарадника.

  • Учешћа на научним скуповима у земљи и иностранству:
  1. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.
  2. Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011, у коауторству са Аном Ранђеловић и Анетом Спасојевић.
  3. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011, у коауторству са Иваном Маринковић.
  4. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић.
  5. Научна конференција поводом 70-годишњице бугарске академске лексикографије, Софија, и 25. октобар 2012. године, Институт за бугарски језик „Проф. Љубомир Андрејчин” – БАН и Бугарско лексикографско друштво; Шеста национална конференција с међународним учешћем, посвећена лексикографији и лексикологији.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 2, Филозофски факултет, Нови Сад, 24. и 25. новембар 2012. године.
  7. V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 30. март 2013.
  8. Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Филозофски факултет, Ниш, 26–27. април 2013. године.
  9. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  10. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  11. Научна конференција Језик, књижевност, дискурс, одржана на Филозофском факултету у Нишу и 26. априла 2014. године.
  12. Научни скуп Дванадесети международни славистични четения, Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, 9. и 10. мај 2014. године, Софийски университет „Св. Климент Охридскиˮ, Факултет по славянските филологии.
  13. Научна конференција Језик, књижевност, значење, одржана на Филозофском факултету у Нишу 24. и 25. априла 2015. Године.
  • Предавања и промоције:

Одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ; септембар 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић Мандић.

Излагање на промоцији књиге Речи под лупом, зборника радова о лексици српског језика [ур. Рајна Драгићевић], одржаној 8. марта 2017. године у Српском књижевном друштву.

  • Остале активности:

Од 2009. године сарадник емисије Пут у речи, која се емитује петком у 9.00 часова на  другом програму Радио-Београда; пише и чита научно-популарне текстове о српском језику и лингвистици уопште; аутор и уредник емисије: Владо Ђукановић.

Од 2014. године члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије.

  • Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

др Ивана Лазић Коњик

Рођена 20. септембра 1978. у Новом Саду.

2002.  дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (студијска група Српска књижевност и језик)

2002/2003. године радила као наставник за предмет Српски језик и књижевност у Средњој школи за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду

2003. године засновала радни однос у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ)

2005. године магистрирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (магистарски рад под насловом „Структура, функција и лексикографска обрада перифрастичних предиката (на примерима из дневних новина))

2010. године докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (докторска дисертација под насловом „Глаголи са егзистенцијалним значењем у српском језику“).

2010. изабрана у звање помоћног редактора Речника САНУ

2011. изабрана у звање научног сарадника

2013. изабрана у звање редактора и уредника Речника САНУ

2016. изабрана у звање вишег научног сарадника

Види више →

Национални руководилац на пројекту COST Action CA19102 „Language in the Human-Machine Era (LITHME)” (2020–2024).

Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику / The metalanguage of lexicographic definitions in the descriptive dictionary, билатерални пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС са Републиком Словенијом који су реализовали Институт за српски језик САНУ и Институт за словеначки језик Франа Рамовша ЗРЦ САЗУ (2018–2019) (руководилац са словеначке стране: проф. др Андреа Желе).

Руководилац српско-пољског пројекта „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акaдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са пољске стране је др Dorota Pazio-Wlazłowska)

Национални руководилац на пројекту COST Action CA16105 „European network for combining language learning with crowdsourcing techniques (enetCollect)” (2017–2021)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића“ (2011–2016)

Сарадник на пројекту „Семантичко деривацини речник” (2005)

Сарадник на пројекту „Говор Новог Сада” (2010)

Члан Етнолингвистичкe комисијe при Међународном комитету слависта (2016– )

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015– )

Члан Одбора за српски језик у медицини.

др Драгана Ратковић

Рођена 26.  септембра 1977. у Прокупљу.

2002    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2003   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2009    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2010   Изабрана у звање научни сарадник.

2015   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2021 Изабрана у звање научни саветник 27. 10. 2021. године

Види више →

Рођена 26.  септембра 1977. у Прокупљу.

2002 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2003   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2006–2007 Лектор српског језика на Филолошком факултету Белоруског државног универзитета у Минску (зимски семестар)

2009    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2010   Изабрана у звање научни сарадник.

2010–2012 Лектор српског језика у Институту пољске филологије Универзитета у Ополу (Пољска)

2015   Изабрана у звање виши научни сарадник.

Обја­ви­ла укупно 70 научних и стручних библиографских јединица (од тога једну у ко­ау­тор­ству) и је­дан некролог.

Учествовала са рефератом на 10 научних скупова у земљи и ино­­­странству (од тога, по позиву, на 8 скупова међународног значаја). Реферате је излагала на српском, ру­ском и пољском.

Тезе:

Магистарски рад : „Граматички дијалектизми у Његошевом Горском вијенцу“ (6. VII 2006, ментор проф. др Милорад Дешић, комисија: проф. др Мирослав Николић, проф. др Радмило Маројевић, др Софија Милорадовић, виши научни сарадник).

Докторска теза: „Речи са интерфиксима у српском језику“ (26. XII 2009, ментор проф. др Милан Стакић, комисија: проф. др Милица Радовић Тешић, доц. др верица Копривица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (10. XI 2010).

Изабрана у звање виши научни сарадник (23. XII 2015).

Међународна сарадња:

Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia,  финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

Од 13. до 20. маја 2009. боравила је у Институту за славистику Академије наука Чешке Републике. По позиву проф. др Вацлава Шћепанека, шефа Катедре за славистику Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну 14. маја 2009. г.  одржала је студентима српског језика и књижевности и балканистике предавање Речи са интерфиксима у српском језику.

Члан пројекта Језик као запис културе у ет­но­ло­­шкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија у оквиру САНУ и МАНУ (2020-).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан комисија Научног већа Института за српски језик САНУ за избор и реизбор сарадника.

Члан комисија за одбрану магистарских радова под менторством проф. др Владислава Лубаша у Институту за пољску филологију Универзитета у Ополу.

У оквиру организације науч­них скупова, била је члан Техничког комитета на Међународној конференцији је­зи­ка, ко­му­ни­кације и културних студија (International Conference on LanguageCommu­nication and Culture StudiesICLCCS 2020), одржаној 28–29. октобра 2020. године у Међународном научном и културном центру за академске контакте (International Science and Culture Center for Academic Contacts) у Москви (Русија).

Члан Комисије за оцену научне за­сно­­ваности теме докторске дисертације коју је пријавила Марија Милосављевић под називом Усвајање придева просторних од­но­са код деце предшколског и школског узраста на Филозофском факултету Уни­вер­зи­тета у Нишу.

Учешћа на скуповима:

1) Четрнаести конгрес примењене лингвистике, одржан од 25. до 27.  септембра 2003. у Херцег-Новом (Источнохерцеговачки говор у роману Свитање Милке Бајић Подерегин);

2) Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, одржан од 6. до 8. октобра 2005. у Врњачкој Бањи (Проблеми интерпретације дијалектизама у Горском вијенцу):

3) Четрдесети међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 8–11. IX 2010. на Филолошком факултету у Београду (Репартиција интерфикса -о/е- у српском језику (са освртом на старије стање)).

4) Четрдесет први међународни састанак слависта у Вукове дане, одржан 15–17. IX 2011. на Филолошком факултету у Београду (Речи са интерфиксом -и- у српском језику у историјском развоју до данас у поређењу с руским и пољским);

5) Једанаеста међународна научна конференција из циклуса Реч и реченица у словенским језицима (XI Międzynarodowej Konferencja Naukowejzcyklu „Wyraz  izdaniew językach słowiańskich“), одржана 24–25. V 2012. у Институту словенске филологије Универзитета у Вроцлаву (Пољска) (Wyrazy z interfiksamy w języku serbskim (analiza słowotwоrczo-semantyczna)).

6) Четрдесет други међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 12–14. IX 2012. на Филолошком факултету у Београду (Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини).

7) Четрдесет трећи међународни научни састанак слависта у Вукове дане, одржан 12–15. IX 2013. на Филолошком факултету у Београду (Пољски преводи поезије Александра Петрова);

8) Четрдесет седма међународна филолошка научна конференција (XLVII ме­жду­­народная филологическая научная кон­фе­ренция), одржана 19–28. марта 2018. г. на Фи­­лолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу, Русија (Концепт «Россия» в поэ­зии Александра Петрова);

9) Двадесети славистички научни скуп у част проф. П. Дмитријева и Г. Са­фро­но­ва (XX Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Са­фро­но­ва), одржан 12–14. 9. 2018. г. на Филолошком факултету Универзитета у Санкт Пе­тер­бургу, Русија (Лексема погода у српском језику у поређењу с руским и пољским);

10) Четрдесет девета међународна филолошка научна конференција у част. проф. Љ. Вер­­бицке (XLIX международная филологическая научная кон­фе­ренция памя­ти проф. Л. А. Вербицкой), одржана 16–24. 11. 2020. г. на Филолошком факултету Уни­вер­­зитета у Санкт Пе­тер­бургу, Русија (Пейоративные названия жен­­щи­ны в говоре Пи­ро­та (лингвокультурологический аспект)).

Предавања, промоције и сл.:

Речи са интерфиксима у српском језику“; Филозофски факултет Масариковог универзитета у Брну (14. мај 2009).

Остале активности:

Говори: енглески, француски, пољски и руски.

др Слободан Новокмет

Рођен 19. маја 1982. године у Београду.

2008. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).

2008. Стекао звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.

2009‒2010.     Радио као лектор српског језика на пекиншком универзитету Беј Вај у Кини.

2010‒2019. Лектор на Семинару српког језика, књижевности и културе који организује Међународни славистички центар

2011. Почео да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

2013. Један од оснивача и уредник веб-портала Језикофил.

2013. Изабран у звање истраживач сарадник.

2016. Докторирао на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабран у звање научни сарадник.

Говори и пише енглески и словеначки језик.

Види више

Рођен 19. мајa 1982. године у Београду.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књиженост (2008).

Запослио се на пројекту  „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” Института за српски језик САНУ (2011).

Тезе

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 19. јула 2016. године. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), др Драгана Вељковић Станковић (ванредни професор), др Вељко Брборић (ванредни професор), и др Стана Ристић (научни саветник).

Монографије:

Новокмет, Слободан 2020: Називи животиња у српском језику – семантичка и лингвокултуролошка анализа, Београд: Институт за српски језик САНУ, Монографије 30.

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (02.02.2013).

Реизабран у звање истраживач сарадник (16.04.2016).

Изабран у звање научни сарадник (20.12.2017).

Међународна сарадња и пројекти

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

Учешће на научним скуповима

Међународна научна студентска конференција Балкан на раскршћу (Międzynarodowa Studencka Konferencja Naukowa pt. Bałkany na rozdrożu), коју организује Универзитет у Гдањаку, Пољска, 2005;

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и комуникација, Ниш, 2011;

Научни скуп Наука и идентитет, Пале, 2011;

41. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и вредности, Ниш, 2012;

Научна конференција Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012;

42. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2012;

Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Ниш, 2013;

43. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013;

Меѓународна научна конференција Македонистиката меѓу традицијата и современите предизвици, Скопје, 2013;

Научна конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2014;

Научна конференција Српски језик као страни у теорији и пракси III, Београд, 2014;

Међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2014;

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2016.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2017.

Четрнаеста међународна славистичка конференција „Стереотипът в славянските езици, литератури и култури”, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2018.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2019.

49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2019.

4. међународна научна славистичка конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki, 2021.

51. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2021.

Mednarodni dan slovavarjev 2021, u organizaciji Sekcije za leksiko ZDSDS

Актуелна питања српског правописа – нови прилози српском правопису 2, Филолошки факултет, 2021.

Предавања и промоције:

Jeзик друштвених мрежа и српски језик на интернету полазницима лингвистичког семинара „Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језикˮ у ОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу, 24. јула 2021. године.

Вреба ли паук бубу на зебри, Animal wor(l)ds, Serbian language workshop, Институт за стране језике, 24. јануар 2020. године.

Предавање у  Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу на семинару „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик” под називом „Српски језик на интернету”, 5. августа 2019. године.

Жаргонска значења речи из општег лексичког фонда, предавање одржано у оквиру семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру “Вук Караџић” у Тршићу, август 2018. године.

Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24 априла 2018. године.

Oдржана радионица на 59. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду 9. фебруара 2018. године (тема радионице: Називи животиња у настави лексикологије српског језика).

Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 5. 2017. године.

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику, Друштво младих лингвиста, предавање по позиву, Београд, 26. 4. 2017.

Одржана радионица Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Маријаном Богдановић), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Предавање Како изаћи из врзиног кола, изрази у речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Маријаном Богдановић), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Одржана радионица Компјутерски термини у настави правописа српског језика, 55. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2014.

Комисије:

Члан Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима при Одбору за стандардизацију српског језика (председник Комисије проф. др Вељко Брборић);

Учестовање у ревизионој комисији за тестове на 28. Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу 26. и 27. маја 2018. године.

Члан комисије за одбрану мастер рада Статус неакцентованих дужина у колубарском говору – кандидат Мирјана Јелесијевић 2011/100078, датум одбране – 27. 12. 2018. Филолошки факултет у Београду;

Члан комисије за одбрану мастер рада на Филолошком факултету у Београду (кандидат Катарина Варшиц /бр. инд. 2008/10067, тема „Стилска вредност антропонима у романима Младена Маркова”, 27. 12. 2018. Филолошки факултет у Београду).

Члан ревизионе комисије за преглед тестова на Књижевној олимпијади (Републичког такмичења из књижевности) одржане у Сремским Карловцима 11. и 12. маја 2019;

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мср Невене Јевтић Трифуновић под насловом: „Фонологија са фонетиком и морфофонологија у савременој настави српског језика“ (комисија: др Ана Батас (председник комисије), др Драгана Вељковић Станковић и др Слободан Новокмет), одржане на Филолошком факултету у Београду 16. априла 2021. године.

Члан комисије за одбрану докторске дисертације под насловом: „Хумористички дискурс у настави српског језика и књижевности” (комисија усвојена на седници Факултета од 16. маја 2019) кандидата Саше Чорболоковића; одбрана одржана 27. новембра 2019. године на Филолошком факултету у Београду (комисија у саставу проф. др Вељко Брборић, проф. др Весна Ломпар, проф. др Милош Ковачевић, др Слободан Новокмет);

Председник комисије за доделу прве награде за научноистраживачки рад из српског језика на 62. и 63. Републичком такмичењу талентованих ученика средњих школа при Републичком центру за таленте „Михаило Пупин” (1. јун 2019; 31. мај 2021);

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Лексикологија српског језика на Филолошком факултету (Комисија: др Рајна Драгићевић, председник комисије);

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Методика наставе српског језика и књижевности на Филолошком факултету (Комисија: др Вељко Брборић, председник Комисије);

Уредништва и рецензије:

Језик око нас, уредници: Слободан Новокмет, Марина Николић, Светлана Слијепчевић Бјеливук, Нови Сад: Прометеј, 2019.

Уредништво часописа „Новоречје”, научно-популарног неолошког часописа ISSN2683-4901 (http://www.alma.rs/Novorecje/Novorecje1.pdf)

Рецензент часописа „Књижевност и језик”, „Српски језик”, Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje, зборника Philologia Serbica

Припрема библиографске публикације поводом обележавања седамдесетогодишњице Института за српски језик САНУ – 70 година Института за српски језик САНУ: између два јубилеја (2007–2017) (Београд: Институт за српски језик САНУ, 2017, VIII + 337 стр.).

Рецензент и приређивач речника “Мој кинески сликовни речник” Института Ханбан, The Commercial Press, Beijing, ISBN: 978-7-100-07017-1

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28-30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Стипендије:

Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије  (2001–2004);

Стипендија Филозофског факултета Универзитета у Љубљани за 39. семинар словеначког језика, литературе и културе, 2003.

Остале активности (радионице, трибине, промоције, семинари и др.):

Секундарна значења зоолошких лексема у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Чардак, 2013.

Нове речи са суфиксом -ина у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Дивчибаре, 2013.

Кад се удруже језичка култура и интернет (са Светланом Слијепчевић и Марином Николић), Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 15. 4. 2015.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са проф. др Вељком Броборићем и мср Маријаном Богдановић), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Бањалучка гимназија, Бањалука, 4. 10. 2016.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Филолошки факултет Универзитета у Бањалуци, 5. 10. 2016.

Промоција књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Међународни београдски сајам књига, 27. 10. 2016.

Представљање сајта и књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Народна библиотека „Ресавска школа”, Деспотовац, 9. 3. 2017.

Учествовање у реализацији изложбе Института за српски језик САНУ на Ноћи музеја у оквиру Заједнице института 20. маја 2017. године.

Представљање књиге и сајта Језикофил на Педагошком факултету у Бјељини 9. јуна 2017. године.

Један од реализатора лингвистичког семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.

Члан ревизионе комисије на републичком такмичењу “Књижевна олимпијада” 12. маја 2019. године у Сремским Карловцима.

Председник комисије за српски језик на 62. Републичком такмичењу талентованих ученика при Регионалном центру за таленте “Михаило Пупин” у Панчеву.

Учествовање на Округлом столу о англокализмима у језицима балканских Словена, који је у формату видео-конференције одржан 8. новембра 2021. године са темом Статус и положај нових англицизама из домена телевизије и филма у српском језику.

Коаутор граматика за 5, 7, и 8. разред за основну школу.

Преводи (са словеначког на српски језик):

Некропола, Борис Пахор, Klett 2009. (са сарадницима)
Десетка, Збирка савремених словеначких приповетки, 2006. (са сарадницима)

Говори и пише енглески и словеначки језик.

др Вања Миљковић

Рођен 23. јула 1988. у Новој Градишци. Основну и средњу школу завршио у Мајданпеку.
2011. Дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
2012. Одбранио мастер рад „Ментални простори, синтаксички модели и полисемија глагола ићи“, и потом, на истом факултету, уписао докторске студије српског језика.
2014. Почео да ради као истраживач приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“.
2015. Изабран у звање истраживача сарадника. Пријавио тему докторске дисертације –„Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.
Стручни је сарадник програма лингвистике Истраживачке станице Петница. Учествовао је на више научних конференција. Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Види више →

Вања Миљковић је рођен 1988. у Новој Градишци (Хрватска, СФРЈ). Основну и средњу школу завршио је у Мајданпеку. Током гимназијског школовања више пута је побеђивао на републичким такмичењима из српског језика и из књижевности, а био је и полазник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница. Основне студије српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду отпочео је 2007. године, а завршио 2011, са просечном оценом 9,98. За рад „Природа акцента у говору Суботице“ Катедра за српски језик доделила му је 2010. године награду „Др Петар Ђукановић“. Мастер рад „Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи“, рађен под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбранио је 2012. године, након чега је уписао докторске студије на истом факултету. Од 2006. до 2013. био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Републике Србије.

У марту 2014. почиње да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. У звање истраживача сарадника изабран је у априлу 2015.

Стручни је сарадник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница од 2011. године. На петничким семинарима је у протеклих неколико година одржао више предавања о когнитивнолингвистичким темама и менторисао неколико истраживачких радова полазника лингвистичког програма.

Током 2012. био је ангажован на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костиће (Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду и Институт за експерименталну фонетику).

Резултате својих истраживања излагао је на више научних конференција.

Ради на докторској дисертацији „Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.

Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, дериватологијом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Библиографија радова

Студије и чланци

Миљковић, Вања: Божићне посланице СПЦ као жанр јавне комуникације, Синтезис: часопис за хуманистичке науке и друштвену стварност 3, Београд, 2011, 117–146.

Миљковић, Вања: Тип глаголске ситуације и тип темпоралног конституента као фактори итеративног значења у српском језику, Анали Филолошког факултета 25/I, Београд, 2013, 195–226, Београд: Филолошки факултет.

Миљковић, Вања: Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 5/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 139–151.

Миљковић, Вања: Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре-, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 6/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2015, 137–152.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику, у Снежана Гудурић, Марија Стефановић, Језици и културе у времену и простору, 4/2, Нови Сад: Филозофски факултет, 2015, 301–314.

Миљковић, Вања: Поредбене конструкције са оператором као у савременом српском језику, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 7/1, Крагујевац: ФИЛМУМ, 2016, 199–212.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić, Jezik, književnost, značenje: jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2016, 557–576

Миљковић, Вања: Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси, у: Diana Blagoeva, Siya Kolkovska, Lexicography at the Beginning of 21st  Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016, 129–141.

Миљковић, Вања: Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику – когнитивнолингвистички приступ, у: Биљана Мишић Илић, Весна Лопичић, Језик, књижевност, време: језичка истраживања, Ниш: Филозофски факултет, 2017, 143–158.

Прикази, критике, хронике, сећања итд.

Миљковић, Вања: Dirk Geeraerts, Theories of Lexical Semantics, Путовање кроз модерну лексичку семантику, Српски језик, 18, 2013, 775–781.

Резимеи

Миљковић, Вaња: Когнитивнолингвистички приступ глаголском префиксу из- (сажетак), Савремена изучавања српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, 24.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику (сажетак), Језици и културе у времену и простору. Сажеци и програм конференције, Нови Сад, 2014, 44.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, Jezik, književnost, značenje, knjiga sažetaka, Niš, 2015, 68

Миљковић, Вања: Глаголски префикси и значење почетности у савременом српском језику, Језик, књижевност, време, Ниш, 2016, 76

Тезе

Миљковић, Вања: Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи, мастер рад, одбрањен 4. октобра 2012. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, члан комисије: проф. др. Драгана Вељковић Станковић).

Радови у научнопопуларним публикацијама:

Миљковић, Вања: Јесмо ли на компјутеру или поред компјутера?, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 151–154.

Миљковић, Вања: Слепи од љубави и заслепљени мржњом, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 155–158.

Чланци у електронским медијима:

У нарцисовој замци – једно могуће читање Кафкиног „Преображаја“ (2013). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2013/mart/rec_i_ljubav/vanja_miljkovic.php

Простори фикције: „Дан шести“ Растка Петровића и хронотоп апокалипсе (2012). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2012/decembar/rec_i_misao/vanja_miljkovic.php

Две поетике смрти (Наратив и искуство смрти у причи „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша и филму „Kolekcioniere“ Кристине Буожите) (2011). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2011/decembar/reci_u_pokretu.php

Остале активности

Предавања по позиву

Теорија појмовне интеграције у језику и култури, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 12. мај 2012.

Чути или видети глас (увод у експерименталну фонететику), Истраживачка станица Петница, 19. мај 2012.

Простори у којима мислимо, теорија менталних простора у синтаксичкој и лексичкој семантици, Друштво младих лингвиста, Београд, 6. март 2013.

Простори у којима мислимо, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јул 2013.

Когнитивнолингвистичке теорије у семантичким истраживањима, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 22. фебруар 2014.

Како је диносаурус постао птица (ментални простори у семантичкој анализи), Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 28. март 2014. године.

Од утеловљеног језика ка утеловљеној теорији, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јун 2015.

Шта се крије иза префикса, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 30. јул 2015.

Шта све може као – ментални простори и синтаксичке конструкције, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 9. новембар 2015.

Између телесног и друштвеног – когнитивнолингвистички погледи на метафору, Истраживачка станица Петница, Интердисциплинарни семинар друштвених наука 4. март 2016.

Језик, тело, сазнање – увод у когнитивну лингвистику, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 18. март 2016.

Увод у семантику утеловљености, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 4. март 2017.

Учешће на скуповима

Прва студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 2011.

V Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

VI Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

XVIII Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

VII Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

др Владан Јовановић

Рођен 21. новембра 1977. године у Крушевцу.
2002 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003 Запослио се у Институту за српски језик САНУ.
2007 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Докторирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Изабран у звање научни сарадник.
2013– Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта.
2015– Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.
2016– Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад: Деминутивне и аугментативне именице у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 22. јуна 2007. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Божо Ћорић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторска дисертација: Српска војна лексика (са елементима војног језика) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 30. марта 2012. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Милица Радовић-Тешић и проф. др Рајна Драгићевић.

Научна звања:

Изабран у звање научни сарадник (31. 10. 2012).

Међународна сарадња:

Владан Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003). Потом, био је сарадник на међународном пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао по основу међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2012). Такође, В. Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Живот Срба у Батањи, који се остварује у сарадњи неколико домаћих Академијиних института и Српског института из Будимпеште.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта (од 2013).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (од 2015).

Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии који издаје ТК МКС  (од 2016).

Учешћа на скуповима:

Владан Јовановић је учествовао са рефератом на следећим научним скуповима у земљи и иностранству:

  • Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских

језика и књижевности, Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

  • Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембра 2008. године.
  • Језик, књижевност, идентитет. Филозофски факултет у Нишу, 24–25. априла
  1. године.
  • Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије,  Сокобања, 18–20. септембра 2009. године.
  • Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 23–25. марта 2009. године.
  • Лексикографията в европейското културно пространство, Пета национална конференция с международно участие, Институт за български език, София, 19–20. октобра 2009. године.
  • II Международный научный симпозиум Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 21–24. марта 2012. године.

8) 42. Научни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар,

Филолошки факултет у Београду, 12–14. 9. 2012.

9) Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт, Будимпешта, 14–15. децембар 2012.

10) Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, 20–23. 4. 2012.

11) Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима – Lyrische Welterfahrung in den Werken von Branko Copic, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2–4. октобар 2012.

12) Языковые категории и единицы: синтагматический аспект [Зборник радова са скупа посвећеног 60-годишњици Катедре за руски језик Владимирског универзитета, који се одржао 24–26. септембра 2013. године у Владимиру, Русија].

13) 43. Научни састанак слависта у Вукове дане, Иновациони процеси у српском књижевном језику – утицаји других језика и култура, Београд, 12–15. 9. 2013.

14) Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковачки културни центар, Педагошки факултет у Врању, Лесковац–Врање, 2014.

15) Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, 17–18. август 2013. године.

16) 44. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Први светски рат и периодизација развоја српског књижевног језика, Београд, 11–14. 9. 2014.

17) Мiжнародна наукова конференцiя „Українська термінологія и сучасність“, 22–24. 4. 2015, Институт за украјински језик Националне академије наука Украјине, Кијев.

18) Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Матица српска, 28. октобар 2015.године.

19) 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, 17–20. септембар 2015. године.

20) Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

21) Међународна научна конференција Terminologia słowiańska: dziś i jutro , који се одржао 25‒26. јуна 2017. г. у Пољској аккадемији наука у Варшави.

Организација скупова:

Председник Организационог одбора скупа: Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

Остале активности:

Рецензент двеју монографија и више радова за часописe Славистика, Годишњак за српски језик, Jezikoslovni zapiski.

Члан комисије за избор у истрживачка звања сарадника Института за српски језик САНУ и члан комисије за одбрану дисертације (30. јун 2017).

Одржао неколико предавања по позиву и учествовао на промоцијама: Коларчева задужбина, Филозофски факултет у Новом Саду, предавање студентима српског језика на Катедри за славистику у Будимпешти, промоција књиге у Музеју Будимске епархије СПЦ у Сентандреји итд.

Унутрашњи ментор колегама у нижим звањима на пројекту.

др Ружица Левушкина

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима
1996 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (општа лингвистика).
2000 Почела да ради у Институту за српски језик САНУ као стипендиста.
2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
2004 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2013 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2014 Изабрана у звање научни сарадник.
Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Види више →
 

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за општу лингвистику (1996).

Од треће године основних и до краја постдипломских студија била је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Србије, а од 2000. до 2003. године стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Социолингвистички аспекти преференције српског стандардног / црквенословенског језика у својству богослужбеног језика Српске Православне Цркве,  магистарски рад, одбрањен 21. 5. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Ксенија Кончаревић, чланови комисије: проф. др Гордана Јовановић, академик Предраг Пипер и проф. др Драган Протић).

Докторска теза: Лексика из сфере православне духовности у српском језику и њена лексикографска обрада, докторска дисертација, одбрањена 3. 9. 2013. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: академик Предраг Пипер и проф. др Ксенија Кончаревић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 30. 4. 2014.

Међународна сарадња:

Члан „Удружења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Учешћа на научним скуповима:

Учествовала је на преко тридесет научних скупова, конференција и конгреса: на девет скупова у Србији; шеснаест скупова у Русији (у десет различитих градова, од чега седам пута у Москви); на два научна скупа у Белорусији и на по једном скупу у Украјини, Пољској, Бугарској, Црној Гори и Кини (Шангају).

Међународна научна конференција Современная православная гимнография у Москви (Институт руског језика им. В. В. Виноградова РАН), 27. и 28. фебруара 2020.

Православно монаштво. Научни скуп посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу. У Нишу и у ман. Липовцу, марта 2019. Организатор: Центар за црквене студије, Ниш.

VI Международный конгресс исследователей русского языка, у Москви, марта 2019. Организатори: Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова, при участии Института русского языка имени В.В. Виноградова.

Международная научно-практическая конференция: Научная дискуссия: вопросы филологии и методики преподавания иностранных языков. априла 2019. Организатор: Мининский государственый педагогический университет, Нижний Новгород.

Међународна научна конференција Edictionaries and Elexicography, у Загребу, маја 2019. Организатор: Хрватска заклада за знаност.

Други конгрес православних научника – Међународна научно-практична конференција Образовање, култура, наука. маја 2019. у Нишу. Организатори: Међународна просветна друштвена организација (МПОО) „Обједињење православних научника” (Русија, Вороњеж); Одељење МПОО „Обједињење православних научника” у Нишу; Универзитет у Нишу: Центар за византијско-словенске студије и Међународни центар за православне студије, Ниш.

ХVII Међународна научна конференција Ономастика Поволжья. Велики Новгород, септембар 2019. Организатори: Министарство науке и високог образовања Руске Федерације; Новгородски државни универзитет Јарослав Мудри. Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет.

Међународна научна конференција Религија и стил, септембра 2019. у Ополу. Организатори: Комисија за језик религије при Међународном комитету слависта, Институт полонистике и културологије и Институт славистике Ополскога универзитета.

XVI Конгрес Међународног комитета слависта у Београду, август 2018.

Међународна научна конференција Преводиоци и изазови III миленијума, октобар 2018. у хотелу Палас у Београду.

Међународна научна конференција Руско-српске појачке везе, Музиколошки институт САНУ, Београд, октобар 2018.

Међународна научна чтенија у част стогодишњице рођења професора Фјодора Михаиловича Јанковског, октобра 2018. на Бјелоруском државном педагошком институту Максима Танка, Минск.

Современная православная гимнография, Москва, 2017.

Terminologia slowiańska: dziś i jutro, Варшава, 2017.

Први конгрес православних научника – Међународна научна конференција Православље и наука, Београд, Коларчев народни универзитет, октобар 2017.

Закључно заседање Првог међународног конгреса православних научника Вороњежу Евангельские ценности и будущее православного мира, децембар 2017.

Современная православная гимнография, Москва, 2016.

Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Современная православная гимнография, Москва, 2014.

Православный ученый в современном мире, Вороњеж, 2013.

ΙΙ међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2012.

Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, 2012.

Язык, культура и общество в современном мире, Нижний Новгород, 2012.

Српска теологија данас, Београд, 2012.

Маргиналии-2012: границы культуры и текста, Касимов, 2012.

Православный ученый в современном мире: проблемы и пути их решения, Вороњеж, 2012.

ХІІ конгрес Международной ассоциации преподавателей русского языка и литературы „Русский язык и литература во времени и пространстве”, Шангај, 2011.

Лексикографические ракурсы: традиции и вызовы ХХІ века, Иваново, 2011.

Међународни научни симпозијум „Лексикография и фразеография в контексте славистики”, Магнитогорск, 2011.

Српска теологија данас, Београд, 2010.

I-е Бриковские чтения, Москва, 2010.

Речеведение: современное состояние и перспективы, Перм, 2010.

Ι међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2009.

Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Сокобања, 2009.

Међународни научни симпозијум „Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика”, Магнитогорск, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 2009.

IV Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск 2009.

I научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2009.

Српска теологија данас, Београд, 2009.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2008.

Дни Адама Мицкевича в Крыму, Гурзуф (Крим), 2008.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2007.

Церковь и проблемы современной комуникации, Нижний Новгород, 2007.

Српска теологија у ХХ веку, Београд, 2007.

Стање и перспективе науке о српском језику, Београд, 2007.

Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, Волгоград, 2007.

Styl i czas. Ополе, 2006.

Россия и Греция: диалоги культур, Петрозаводск, 2006.

III Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск, 2005.

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 2005.

Студијски боравци

Године 2012, три недеље је била гост у Институту за руски језик В. В. Виноградова у Москви.

Остале активности

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Члан „Обједињења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных) (Вороњеж).

Члан Међународног центра за православне студије (Ниш).

Рад на организацији конференције „Православље и наука“ Удружења православних научника у Београду 2017.

Говори и пише руски језик; служи се енглеским; чита француски и неке словенске језике

мср Никола Санковић

Рођен 1985. године у Бенковцу.
2011. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
2016. Изабран у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођен је 2. децембра 1985. године у Бенковцу. Основну и средњу школу завршио је у Београду. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирао је школске 2010/2011. године. На истом факултету 2014. завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер рад Стабилност акценатских парадигми једносложних именица мушког рода, под менторством проф. др. Јелице Јокановић Михајлов.

Од 2014. године ради у звању истраживача-приправника, а од 2016. у звању истраживача-сарадника  на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Научна звања:

Изабран у звање истраживач-сарадник (5. 2. 2016).

Учешће на научним скуповима

Осамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2015.

др Ненад Ивановић

Образовање

2013 Доктор лингвистичких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2008 Магистар филолошких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2004 Дипломирани филолог јужнословенске филологије, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Одбрањен докторски рад

2013 Речник САНУ и његова улога у лексичкој стандардизацији српског језика (са историјског и лексикографског аспекта), проф др Мирослав Николић (ментор), проф. др Рајна Драгићевић, др Стана Ристић, научни саветник.

Одбрањен магистарски рад

2008 Апстрактне именице у српском језику (творбени и семантички аспекти), проф. Гордана Јовановић (ментор), проф. др Предраг Пипер, проф. др Радојица Јовићевић.

Научна звања

2013– Научни сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

2004–2013 Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

Стручна звања

2013– Уредник Речника САНУ

2011–2013 Помоћни уредник Речника САНУ

2004–2011 Обрађивач грађе Речника САНУ

Научни пројекти

2003– сарадник МПНТР 178009: Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ, Београд 2003–

2006–2007 сарадник, секретар UNESCO Participation Programme 33 C/5 2006–2007  Language and Identity in the Republic of Serbia

Чланство у научним и стручним удружењима

1) Члан Комисије за лексикологију и лексикографију при Међународном комитету слависта

2) Секретар Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика

др Наташа Миланов

Рођена 1980. године у Ваљеву.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2007 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2014 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018 Изабрана у звање научни сарадник.

Служи се руским и енглеским језиком.

Види више →
 

Тезе

Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ одбрањена 27. 9. 2017. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), проф. др Јелена Јовановић Симић (ванредни професор), др Стана Ристић (научни саветник у пензији).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2007–2016. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће од 2013. године на међународним пројектима Andrić–Initiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (од 2017).

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Andrićeva Avlija – Andrićs Hof, Grac, 2015.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се руским и енглеским језиком.

др Милица Стојановић

Рођена 1981. године у Књажевцу.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2013–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2013 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2019. Изабрана у звање научни сарадник.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

Види више →
 

Тезе

Докторска теза:

„Полипрефиксирани глаголи у српском језикуˮ, одбрањена 3. 5. 2017. године (ментор: др Рајна Драгићевић; чланови комисије: др Весна Ломпар, др Марина Спасојевић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 2019. године.

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006 – 2016.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти:

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

др Милена Јакић Шимшић

Рођена је 1979. године у Београду.
Oд 2001. сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.
2003. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (група: Општа лингвистика).
2008. Сарадник на пројекту Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (УНЕСКО).
2008. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Израда Речника САНУ)
2009. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду.
Од 2010. спољни сарадник Истраживачке станице Петница.
2011. Сарадник на пројекту: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic. Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, (руководилац B. Wiemer).
2013. Сарадник на пројекту: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: M. Dunn, F. Jordan, A. Majid).
Од 2015. уредник је часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.
2016. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду.
2017. Изабрана је у звање научни сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад : „Утицај карактеристика асоцијата на брзину обраде стимулуса” (5. септембар 2009, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: проф. др Александар Костић, проф. др. Предраг Пипер).

Докторска теза: „Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему” (5. јул, 2016, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: дописни члан САНУ, проф. др Александар Костић, академик Предраг Пипер).

Научна звања:

Изабрана је у звање научни сарадник (2017).

Међународна сарадња и пројекти

2008: Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА).

2011: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic (Integrative Theory with the construction of a database). Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, Björn Wiemer (руководилац пројекта).

2013: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: Michael Dunn, Fiona Jordan, Asifa Majid). http://www.mpi.nl/departments/other-research/research-consortia/eoss/people

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

2011: Рецензенирање радова учесника Студентске лингвистичке конференције „Стуликон“, одржане на Филолошком факутлету у Београду од 6. до 8. маја 2011. године http://stulikon.fil.bg.ac.rs/

Учешћа на скуповима:

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2002.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 3–4. фебруар 2005.

XIV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2008.

3rd Workshop on “Quantitative Investigations in Theoretical Linguistics“ (QITL-3), Helsinki, 2–4. june 2008. http://www.ling.helsinki.fi/sky/tapahtumat/qitl/QITL3_Proceedings.pdf

XV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 6–7. фебруар 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Дигитализација културне и научне баштине, Филолошки факултет, Београд, 30. септембар 2011. http://www.digitalheritage.fil.bg.ac.rs/papers.php?lan=sr

Naučno-stručni skup Savremeni trendovi u psihologiji, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 11–13. Oktobar, 2013, 111–112. http://www.psihologija.edu.rs/skup/STuP_2013.pdf

SinFonIJA 6, Ниш (септембар) 26.–27.9.2013.

http://www.filfak.ni.ac.rs/konferencije/sinfonija-6/program.html  http://www.filfak.ni.ac.rs/dokumenti/konferencije/2013/sinfonija/abstrakti/antonymy_as_a_continuum.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 50–51. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 47–48. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

Предавања, промоције и сл.:

Утицај типа везе међу асоцијативно повезаним речима на ефекат фацилитације у задатку лексичке одлуке, 28. мај 2008. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Утицај јачине асоцијативне везе на обраду речи, 8. октобар 2009. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Лексички односи у психолингвистици, 20. март. 2010. и 1. мај 2010. године, Истраживачка станица Петница.

Извештај о радионици Lexicom 2010, одржаној у Љубљани, у јуну 2010. године, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 10. новембар 2010.

Да ли се супротности привлаче или одбијају? Истраживачка станица Петница.

Унапређење израде Речника САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 19. октобар 2011. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Рад на Речнику САНУ. Традиционални и савремени начин. 24. новембар 2011. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Нешто мало о психолингвистици, Истраживачка станица Петница, 29. март 2014.

Лексички односи виђени очима психолингвисте, Друштво младих лингвиста, 16. април 2014.

Антонимија. Како психолингвиста може помоћи лексикографу?, Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду, 8. мај 2014.

Containers in Serbian language, Laboratoire Dynamique du Langage, Institut des Sciences de l’Homme, Universite de Lyon / CNRS, 3. јун 2014.

Парадигматски лексички односи у српским описним речницима (гостујући предавач у оквиру предмета Практична лексикографија, проф. Рајна Драгићевић) Филолошки факултет у Београду, 4. мај 2015.

Представљање колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Задужбина Илије М. Коларца, 29. април 2015. http://www.kolarac.rs/en/predavanja/689-discussion-about-the-mutual-monography-the-modern-serbian-lexicography-in-the-theory-and-practice

Пиперови доприноси проучавању вербалних асоцијација, Матица српска, Нови Сад, 15. новембар 2016. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/skup-o-delu-akademika-predraga-pipera_774733.html

Парадигматски лексички односи у Речнику САНУ, Институт за српски језик САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 8. фебруар 2017.

У каквом односу могу бити речи у Речнику САНУ?, Задужбина Илије М. Коларца, Циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика, 5. јун 2017. http://www.kolarac.rs/lat/predavanja/1499-ciklus-uloga-deskriptivnih-recnika-u-negovanju-srpskog-jezika

Остале активности:

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Лазар Бојичић: Утицај прозодијског система српског језика на феномен такете–малума. http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Ана Голубовић: Лексички односи синонимије и антонимије у асоцијативном пољу именица и придева.

http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

од  2015: Уредник часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

мср Маријана Ђукић

Рођена 22. марта 1988. године у Ваљеву.
2012. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).
2013. Стекла звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.
2013. Уписала докторске академске студије, модул: Српски језик.
2014. Почела да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.
2015. Изабрана у звање истраживач-сарадник.
2016. Пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић).
Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →
 

Тезе

2016. године пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић Емонтс).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (22. април 2015).

 Учешћа на скуповима:

1) Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

2) Втори международен филологически форум за студенти и докторанти, Софија, 2016.

3) Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

4) VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2015.

5) VI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2014.

6) Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

7) XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

8) Језици и културе у времену и простору III, Нови Сад, 2013.

Међународна сарадања и пројекти:

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (руководилац пројекта Драгана Радовановић) (од 2017);

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– );

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015);

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Предавања (научна и популарна), презентације, радионице

Фразеологија у тестовима из српског језика са такмичења за средњу школу, 58. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 2. 2017.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са Вељком Броборићем и Слободаном Новокметом), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Слободаном Новокметом), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Како изаћи из врзиног кола: изрази у Речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Остале активности:

Члан ревизионе комисије на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу, год. 2015, 2016 и 2017.

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

др Драгана Цвијовић

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.
2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2006).

Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (2008).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику (2017).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2006).

Тезе:

Мастер рад: „Англицизми у српском језику из области моде и њихова лексикографска обрада” (октобар 2008, пред комисијом у саставу: проф. др Драгана Мршевић Радовић (ментор), проф. др Александар Милановић).

Докторска теза: „Збирне именице у савременом српском језику” (30. 6. 2017, пред комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Весна Ломпар и др Владан Јовановић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. XII 2009).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (21. I 2013).

2018 Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач (2007‒).

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Језик и идентитет у Републици Србији реализовао је Институт за српски језик САНУ, у периоду од марта до краја октобра 2008. године, а финансирао је УНЕСКО. Руководилац пројекта била је др Стана Ристић.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Језик. Књижевност. Идентитет, Ниш, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Опсцена лексика у српском језику, Ниш, 2015.

Остале активности

Бави се и објављивањем популарних текстова из области србистике.

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Члан комисије за давање стручне оцене, стручног мишљења, односно експертског мишљења о квалитету уџбеника, приручника и наставних материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средства и дидактичких игровних средстава из предмета Српски језик и књижевност Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) (2010‒).

Говори и пише енглески и италијански, а служи се руским.

др Бојана Томић

Рођена 23. априла 1981. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Докторска теза: „Именске речи које се јављају само у множини у српском језику”, (ментор проф. др Весна Ломпар, чланови комисије проф. др Рајна Драгићевић, др Марина Спасојевић).

Мастер рад: „Мађаризми у речницима српског језика и њихова лексикографска обрада (синхронијски и дијахронијски аспект)” (октобар 2008, ментор проф. др Драгана Мршевић Радовић, члан комисије: проф. др Александар Милановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник ().

Реизабрана у звање истраживач сарадник ().

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Остале активности

Говори и пише енглески, служи се руским језиком.

мср Бојана Тодић Санковић

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.
2015 Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил);

2016 Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија);

2016 Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик);

2017 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више →
 

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.

Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил) (2015).

Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија) (2016).

Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) (2016).

Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) (2017).

Учешћа на научним скуповима:

Девети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књжевности, Крагујевац, 2017.

Предавања:

Представљање узорних мастер радова – Придевска антонимија у „Асоцијативном речнику српскога језика”, Друштво младих лингвиста, Београд, 2017.

др Бојана Милосављевић

Рођена 30. марта 1978. године у Крушевцу.
2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003–2004. Стипендиста Министарства науке и технолошког развоја РС, ангажована у Институту за српски језик на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“
2004–2007. Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ.
2006. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2007. Изабрана за асистента на Учитељском факултету у Београду.
2011. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2012. Изабрана у звање доцента на Учитељском факултету.
2017. Изабрана у звање ванредног професора на Учитељском факултету у Београду.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад Форме учтивости у српском језику (лексичко-синтаксичка и семантичко-прагматичка анализа) одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 11. маја 2006. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Рајна Драгићевић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторску дисертацију Оговарање као говорни жанр свакодневне комуникације одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 14. новмбра 2011. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Весна Половина и проф. др Твртко Прћић.

Учешћа на скуповима:

Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских језика и књижевности — Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе Србија, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

Језик медија — Шести лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 19–20. мај 2005. године.

Словенске културе као предмет филолошких истраживања и наставе језика, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2006. године.

Българско лексикографско дружество, Велико Търново, Бугарска, Софија, 19–21. октобар 2006. године

Актуелни славистички научноистраживачки пројекти, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2007. године.

Глас у језику, књижевности и култури, Удружење Philologia, Београд, Србија, 29–30. марта 2007. године.

Лексикографија и лексикологија — Седми лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 23–24. мај 2008. године.

мср Анета Спасојевић

Рођена 1. октобра 1981. у Кладову.

2016. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

2010/2011. Уписала постдипломске докторске студије на Филолошком факултету у Београду.

2009/2010. Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

2008/2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

Види више →
 

Анета Спасојевић (рођ. Шаманц) рођена је 1981. године у Кладову, где је завршила основну школу и гимназију. Школске 2008/2009. године дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност, са просечном оценом 8,96. На истом факултету одбранила је мастер рад под називом Морфолошке и лексичке особености у роману Ходочашће Арсенија Његована Б. Пекића, под менторством проф. др Мирослава Николића, са просечном оценом 9,50. Радила је у Петој и Осмој београдској гимназији као професор српског језика и библиотекар. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је школске 2010/2011. године. Од 2011. године ради у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског стандардног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, најпре као истраживач-приправник, а од 2013. и даље као истраживач-сарадник. Поред лексикографског и научноистраживачког рада, ради на изради докторске дисертације под називом Попридевљавање радног глаголског придева  у српском језику (граматичко-семантички и лексикографски аспект). Области интересовања: морфологија, творба речи, синтакса, семантика, лексикологија, лексикографија.

Учешћа на научним скуповима:

[1] Научни скуп Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.

[2] Научни скуп Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.

[3] Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011.

 [4] III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.

Говори и пише енглески; служи се румунским; чита руски језик.

др Ана Миленковић

Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.
Основну и средњу школа завршавала у Сиднеју и Београду.
2003. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Општа лингвистика).
2003. Уписала постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).
2009. На Филолошком факултету у Београду одбранила магистарску тезу под насловом: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса (Комисију су сачињавали: Проф. др Рајна Драгићевић, Проф. др Предраг Пипер и Проф. др Александар Костић).
2009. Запослила се у Институту за српски језик САНУ
2010. Изабрана у звање истраживач сарадник
2017. Одбранила докторску дисертацију под називом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Општа лингвистика (2003).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2009).

Тезе

Магистарска теза: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса

Докторска теза: Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику

Научна звања

Изабрана у звање истраживач сарадник (2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (2016).

Међународна сарадња и пројекти

Електронски корпус српског језика (Костић, Ђ. 2001), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду и Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2003–2009).

Мултидисциплинарна истраживања ресурса српског језика и њихова апликација у лингвистици, дефектологији и комуникацијама (бр.1784), Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2005).

Фреквенцијски речник Тодора Манојловића, Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2005).

Фундаментални когнитивни процеси и функције (бр.149039), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2006–2008).

Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (бр. 178009), Институт за српски језик САНУ, Београд (од 2009).

Учешће на научним скуповима

VII International Conference on Lexicography and Lexicology – Lexicography at the Beginning of 21st Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2002.

Скуп Југословенског друштва за примењену лингвистику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2001.

Остале активности

Бави се превођењем и лектуром стручних текстова са српског на енглески језик.

Изворни је говорник енглеског језика, служи се руским језиком.

др Ана Мацановић

Рођена 16. октобра 1985. године у Београду.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2016. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана у звање научни сарадник.

Сарадник пројекта Језик и идентитет у Републици Србији Института за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА) (2008).

Сарадник пројекта Лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића, Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Института за експерименталну фонетику (2012–).

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–).

Члан-сарадник Матице српске (2016–).

Сарадник на пројекту Речник славеносрпског језика, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Сарадник на пројекту Писци предстандардног периода српског језика и њихова дела, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Види више →
 

Рођена је 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирала је школске 2008/2009. године, а на истом факултету 2010. завршила је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши рад Творбена структура именица у поезији Јована Дошеновића, под менторством доц. др Александра Милановића. Године 2017. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Језикословна терминологија код Срба у 19. веку пред комисијом у саставу: проф. др Александар Милановић (ментор), проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник и доц. др Исидора Бјелаковић.

Од 2011. године ради у звању истраживача-приправника, од 2013. у звању истраживача-сарадника, а од 2017. у звању научног сарадника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Учествовала је на неколико међународних и домаћих научних скупова и објавила је више научних радова из области историје српског књижевног језика, дериватологије и лексикологије.

Тезе

Докторска теза:

Језикословна терминологија код Срба у 19. веку, докторска дисертација, одбрањена 2. 6. 2016. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник, доц. др Исидора Бјелаковић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (13. 2. 2013).

Изабрана у звање научни сарадник (24. 5. 2017).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–)..

Члан-сарадник Матице српске (2016–)..

Учешће на научним скуповима

Научни скуп Књижевност и језик у Друштву српске словесности, 28. октобар 2016, Српска академија наука и уметности, Београд.

XII међународнa славистичка конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софијски универзитет Св. Климент Охридски, 9–10. мај 2014.

Научна кoнференција Језик, књижевност, дискурс, Филозофски факултет, Ниш, 25–26. април 2014.

XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2013, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, маргинализација, април 2013, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору III, новембар 2013, Филозофски факултет, Нови Сад.

IV научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2012, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, вредности, април 2012, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору I, новембар 2011, Филозофски факултет, Нови Сад.

Научни скуп Наука и идентитет, мај 2011, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2011, ФИЛУМ, Крагујевац.

Предавања, промоције и сл.

[1] Предавања о Речнику САНУ за студенте IV године Групе за српски језик и књижевност (филолошки профил), у оквиру предмета Лексикографска пракса (2014–).

[2] Језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? (у коауторству са Јованом Јовановић и Иваном Маринковић Мандић), одржана у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ (септембар 2014).

[3] Радионица на 56. републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности, у организацији Друштва за српски језик и књижевност, на тему Префиксација као начин творбе у настави српског језика (јануар 2015).

[4] Предавање по позиву Друштва младих лингвиста на тему Лингвистичка терминологија код Срба у 19. веку (децембар 2016).

Остале активности

Служи се енглеским, француским и италијанским језиком.