Category: Одсеци
Одлука Одбора од 31. 5. 2021. године
О Закону о родној равноправности
Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)
Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.
мр Олга Сабо
мср Сандра Савић
Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.
2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.
2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.
2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.
2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).
Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018. на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.
Учешћа на скуповима:
Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.
Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.
Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.
Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.
Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.
Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.
Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.
Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.
Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.
Шта је (актуелни) молебан и служе ли се ових дана молебни или молебани
Одлука Одбора – Писање назива вируса
проф. др Мирослав Николић
проф. др Митра Рељић
проф. др Радослава Трнавац
проф. др Дојчил Војводић
проф. др Рајна Драгићевић
мср Александра Милосављевић
Рођена је 14. септембра 1993. године у Смедереву.
2016. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност – наставнички профил).
2017. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Српски језик – теорија и настава).
2017. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (Језик, књижевност, култура, модул Српски језик).
2018. Одбранила мастер рад на Факултету политичких наука у Београду (смер Комуникологија).
2018. Запослила се у Институту за српски језик (Лексикографски одсек).
2021. Пријавила докторску дисертацију „Семантика и прагматика допусних везника у савременом српском језику (когнитивнолингвистички приступ)”, ментор проф. др Душка Кликовац.
Говори и пише енглески и шпански језик.
Високо образовање:
2012–2016. Основне академске студије Српски језик и књижевност (наставнички профил) на Филолошком факултету у Београду.
2016–2017. Мастер академске студије Српски језик – теорија и настава на Филолошком факултету у Београду.
2016–2018. Мастер академске студије Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду.
2017. – Докторске академске студије Језик, књижевност, култура, модул Српски језик на Филолошком факултету у Београду.
Награде и стипендије:
2011; 2012; 2013. Награда „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије за успех на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.
2013–2017. Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије студентима првог и другог степена студија.
2014; 2015; 2016. Награда града Смедерева за успех на основним академским студијама.
Академски радови:
2017. Непрелазни (неповратни и неправи повратни) семикопулативни глаголи и њихове допуне у савременом српском језику, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету у Београду (ментор др Балша Стипчевић).
2018. Функције политичког дискурса у Породичној трилогији Данила Киша, мастер рад, одбрањен на Факултету политичких наука у Београду (ментор др Добривоје Станојевић).
Излагања на научним скуповима и конференцијама:
2014. „Sudbina jezika naslednika srpskohrvatskog na primeru reklamnog sadržaja (analiza uputstava za korišćenje kozmetičkih proizvoda)”, Studentska lingvistička konferencija StuLiKon, Sarajevo, 25 – 27. april.
2017. „Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског”, IX научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 8. април.
2018. „Семантичка мрежа глагола остати”, X научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 31. март.
2018. „Конкурентност придева и прилога као допуне глаголу изгледати”, Third International Philological Forum for Young Scholars, Софија, 15. новембра.
2019. „О једном типу датива у савременом српском језику: нереференцијална употреба енклитике му”, XI научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 30. март.
Одржане радионице / презентације:
2019. [радионица] „Зоолексеме као поетички поступак у Сеобама Милоша Црњанског”, радионица на 60. Републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика, Филолошки факултет, Београд, 1. фебруар.
2019. [презентација] „Литванија: литвански језик и Институт за литвански језик, приказ реферата из зборника EFNIL-а [How does your institution track language? The case of the Institute of the Lithuanian Language, Jolanta Zabarskaitė]”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4. март.
Похађање научних школа и радионица:
2018. Eastern Generative Grammar, Бања Лука, од 30. јула до 10. августа.
2019. Metaphor Wars:
Conceptual Metaphor in Human Life (проф. Рејмонд Гибс), Филолошки факултет, Београд, 2. јуна.
2019. Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex (Тома Тасовац), Институт за српски језик САНУ, Београд, 14. јуна.
2019. Eastern
Generative Grammar, Вроцлав, од 28. јула до 9. августа.
Популаризација науке:
2016. Писање лингвистичких чланака у оквиру пројекта Лингвопедија.
[https://sr.wikipedia.org/sr-el/Википедија:Лингвопедија_2016]Радно искуство:
2017. Лектор за српски језик у преводилачкој агенцији Alkemist European Translation Company.
2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ „Вук Караџић” (Сремчица).
2018. Истраживач-приправник (од 13. септембра) на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.
Двадесет година од смрти Павла Ивића
Дана 19. септембра 2019. године навршило се двадесет година од смрти академика Павла Ивића, једног од оснивача и првог председника Одбора за стандардизацију српског језика.
Саопштење Одбора са 21. пленарне седнице Одбора за стандардизацију
Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика – Српски говори призренско-тимочке области
мср Стефан Степановић
Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.
2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).
2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.
Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.
Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.
Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.
- Говори и пише енглески језик.
Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика
мср Миљана Чопа
Рођена 22. 4. 1993. године у Ћуприји.
2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).
2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).
2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).
2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и стекла звање истраживач приправник.
2021. Изабрана у звање истраживач сарадник.
Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију Светозар Марковић у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески, шпански и македонски језик и познаје основе пољског, немачког и руског.
Учешћа на скуповима
VI Међународна интердисциплинарна конференција Словенство у прошлости и данас – језик, литература, култура [Słowiańszczyzna dawniej i dziś – język, literatura, kultura VI], Универзитет у Вроцлаву (Пољска), Институт за словенску филологију, 23–24. фебруара 2023.
Научна конференција Језик нишких медија, Огранак САНУ у Нишу, 29. новембар 2022.
Међународнa научнa конференција Македонскиот јазик – извор на научни истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 19–20. октобар 2022.
Међународна интердисциплинарна конференција Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 16. 4. 2021. Чопа, Миљана, Аксић, Нина. Косовско-ресавски дијалекат у реп музици – (социо)лингвистички и културолошки аспект. Књига сажетака, 27–28.
Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.
Међународна научна конференција Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.
Међународна научна конференција Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.
Међународна научна конференција Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018. Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.
Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.
Остало
Као студент докторских студија била је ангажована у настави на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду школске 2018/2019. године на предметима Дијалектологија српског језика 1 и 2, Дијалектологија српског језика, Дијалекти српског језика у настави, Урбана дијалектологија и Стандардни српски језик 1: Фонологија.
Током докторских студија као стипендиста програма CEEPUS усавршавала се на Универзитету у Варшави, на Институту за славистику (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Rzeczpospolita Polska), као и на Јагелонском универзитету у Кракову (Uniwersytet Jagielloński) где је, између осталог, учила пољски језик, а похађала је и Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, Warszawa, Rzeczpospolita Polska). У више наврата учествовала је на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј из Скопља, у Охриду (Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Универзитетот Св. Кирил и Методиј, Скопје – Охрид, Северна Македонија), у оквиру којег је учила македонски језик. Боравила је и у Братислави (Словачка), на Универзитету Коменског (Univerzita Komenského v Bratislave), на Департману за славистичке студије, у оквиру CEEPUS програма, ради стручног усавршавања. Познавање више словенских језика од посебне је важности за послове које обавља као истраживач у Институту, који су везани за израду Општесловенског лингвистичког атласа.
Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру лингвистичког семинара за ученике средњих школа, под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик, у Образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу (од 2018. године).