Category: Дијалектолошка истраживања

др Ана Савић-Грујић

Рођена 20. јула 1981. године у Нишу.

2006    Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (студијска група за српски  језик и књижевност).

2006    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2010    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Изабрана у звање научни сарадник.

Види више →
 

Рођена 20. јула 1981. године у Нишу.

Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу на студијској групи за српски  језик и књижевност (2006).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2006).

Тезе

Докторска теза:

Савић-Грујић, Ана: Антропографска лексика у говорима сврљишког краја ‒ лингвогеографски приступ, докторска дисертација, одбрањена 11. 7. 2016. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Првослав Радић, комисија: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Софија Милорадовић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (2017).

Међународна сарадња и пројекти

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Руководилац потпројекта Атлас пастирске лексике југоисточне Србије (Огранак САНУ у Нишу).

Учешће на научним скуповима

Традиционална естетска култура III: тело и одевање, Ниш, 2009.

Традиционална естетска култура IV: хлеб, Ниш, 2010.

Антрополошки и теоантрополошки поглед на физичке активности од Константина Великог до данас, Ниш, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац,  2012.

Наука и савремени универзитет 2, Ниш, 2012.

Стварност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Наука и савремени универзитет 4, Ниш, 2014.

Традиционална естетска култура VII: врт, Ниш, 2014.

Традиционална естетска култура VIII: занат, Ниш, 2015.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Четрнаеста међународна славистичка конференција – Стереотипи у словенским језицима, књижевности и култури. Софија, 2018.

Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, Ниш, 2019.

Наука без граница 3, Косовска Митровица, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2019.

Језик, књижевност, алтернативе, Ниш, 2021.

Предавање и презентација

Антропографска лексика у говорима сврљишког краја, Друштво младих лингвиста, Канцеларија за младе „Гнездо“, Масарикова 5, Београд, 10. новембар 2016.

Промоције

Представљање студија о призренско-тимочким говорима у издању Српског дијалектолошког зборника и Института за српски језик САНУ,  Ниш: Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ, 24. јун 2019. године.

Представљање зборника радова Гора калинова, биљни свет у традиционалној култури Словена (уредила Зоја Карановић). Алексинац: Центар за културу и уметност Алексинац и Огранак САНУ у Нишу, 25. септембар 2019. године.

др Јелена Капустина

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

19981999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануарјун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Говори и пише на енглеском, руском и грчком језику, служи се старогрчким, латинским, црквенословенским, немачким, италијанским и француским језиком.

Види више →
 

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

19981999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануарјун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В. М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Тезе

Капустина, Јелена: Словенски превод Дијалектике Јована Дамаскина и почеци српске философске терминологије, магистарски рад, одбрањен 22. децембра 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Лома, чланови комисије: проф. др Љиљана Црепајац, доц. др Ненад Ристић).

Капустина, Јелена: Стара српска философска терминологија – покушај аналитичке систематизације, докторска дисертација, одбрањена 29. јуна 2016. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: академик Александар Лома, чланови комисије: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Александар Поповић, доц. др Дарко Тодоровић, доц. др Сандра Шћепановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (6. октобар 2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (20. март 2014).

Учешће на научним скуповима

Шести симпозијум Констрастивна језичка истраживања, Нови Сад, 1999.

Стипендије и студијски боравци

19921994: Стипендија Српске републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.

1992: Двомесечна стипендија за учење италијанског језика у Ређо ди Калабрија, Италија.

1994: Шестонедељна стипендија за учење савременог грчког језика у Кавали, Грчка.

19981999: Стипендија Грчке државне фондације (IKY) у оквиру програма за допунско образовање из грчког језика и културе.

јануарјун 2008: Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа.

мр Веселин Петровић

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

2003  Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2004  Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2006  Запослио се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“).

2009 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

2010 Изабран у звање истраживач сарадник.

2012 Пријавио тему за израду докторске дисертације на Филозофском факултету у Нишу.

2014 Реизабран у звање истраживач сарадник.

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

Види више →
 

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књижевност (2003).

Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (2004).

Запослио се на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ (2006).

 Тезе

Магистарски рад: „Зоонимски систем говора села на обронцима Јадовника“, одбрањен фебруара 2009. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Милорад Дешић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић и доц. др Михаило Шћепановић).

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (06.12.2010).

Реизабран у звање истраживач сарадник (20.03.2014).

Учешће на научним скуповима

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет 3, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014.

Округли сто о књижевном стваралаштву Исмета Реброње, Београд, 2016.

Остале активности

Током опсежних теренских истраживања за потребе Ономастичког одбора САНУ прикупио је вишесатну ономастичку грађу из девет пунктова у општинама Пријепоље и Нова Варош (децембар 2012).

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

др Бранкица Марковић

Рођена 23. августа 1979. године у Новом Саду.

2004    дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (група Српски језик и књижевност).

2004/ 2005 године уписала постдипломске студије на одсеку Српски језик и лингвистика на Филозофском факултету у Новом Саду.

2005    запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

2010    магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2016    докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

Сарадник на научном пројекту Матице српске Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (2015–).

Учесник на пројекту Истраживање културе и историје Срба у Румунији 2016. године.

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Види више →
 

Рођена 23. августа 1979. године у Новом Саду, где је завршила основну школу и гимназију општег смера.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду на групи Српски језик и књижевност (2004) из предмета Синтакса и семантика стандардног српског језика. Тема њеног дипломског рада је била Предлози у језику уџбеника Социологија села Милована Митровића (ментор: проф. др Ивана Антонић).

Постдипломске студије на одсеку Српски језик и лингвистика на Филозофском факултету у Новом Саду уписала школске 2004/ 2005. године.

Запослила са у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2005).

ТЕЗЕ:

Магистарска теза: „Спацијалне падежне конструкције у говору староседелаца Новог Сада“, одбрањена 28. јуна 2010. године (ментор: проф. др Жарко Бошњаковић, чланови комисије: проф. др Ивана Антонић, проф. др Софија Милорадовић).

Докторска дисертација: „Виноградарска терминологија Војводине“, одбрањена 28. септембра 2016. године (ментор: проф. др Гордана Драгин, коментор: проф. др Софија Милорадовић, члан комисије: проф. др Душанка Вујовић).

НАУЧНА ЗВАЊА:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. II 2011).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (3. II 2014).

Изабрана у звање научни сарадник (28. II 2018).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ПРОЈЕКТИ:

Претходних година радила на електронској припреми грађе из седам црногорских пунктова за потребе Општесловенског лингвистичког атласа (белоруски фонетски том; бугарски лексички том и словачки морфолошки том).

Учесник на пројекту Истраживање културе и историје Срба у Румунији 2016. године (у оквиру потписане сарадње Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији и Института за српски језик САНУ из Београда).

ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ ТЕЛИМА И КОМИСИЈАМА:

Члан је Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

УЧЕШЋА НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА:

Научни скуп Књижевност на дијалекту, Лесковац, 25–26. септембра 2008.

Научни скуп Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 18. децембар 2010.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12–13. априла 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. априла 2014. (са два реферата: један самостално и један у коауторству са Станиславом Станковићем).

Други међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким и/ или периферним областима, Темишвар, 17–19. октобра 2014.

Јазичната работилница Различни аспекти на лексиката со субјективна оценка, Охрид, 24. и 25. септембар 2015.

Трећи међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким и/ или периферним областима, Темишвар, 14–16. октобра 2016. (у коауторству са Биљаном Савић).

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Други међународни научни скуп Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе – Српски језик и књижевност данас, Подгорица, 26–28. маја 2017.

Годишње заседање Међународне комисије и Међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, август 2018.

Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 19–21. октобра 2018.

Осма међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 17. новембар 2018.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

За потребе Пројекта претходних година радила на обради грађе за прва четири лексичка тома Српског дијалектолошког атласа и учествовала у изради првих лексичких карата.

У оквиру Пројекта са проф. др Љиљаном Недељков неколико година радила на припреми Библиографије Дијалекатска лексикографија штокавског наречја (1818–2014) (СДЗб LXII, 2015).

Учесник Округлог стола Култура становања у Ваљевској Подгорини, Ваљево, 11. XII 2015.

Сарадник на научном пројекту Матице српске Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (2015–).

др Мирјана Петровић-Савић

Рођена 14. септембра 1979. године у Лозници.

2003 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Српски језик и књижевност).

2005 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошки одсек).

2007 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2013 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2014 Изабрана у звање научни сарадник.

Види више →
 

Рођена 14. септемба 1979. године у Лозници.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду на Групи за српски језик и књижевност (2003).

Запослила се у Дијалектолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2005).

Тезе

Магистарски рад : Лексика свадбених обичаја у Рађевини (март 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: ванр. проф. Љиљана Недељков, чланови комисије: доц. др Жарко Бошњаковић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Докторска теза: Топонимија Рађевине (октобар 2013. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Мато Пижурица, чланови комисије: академик Александар Лома и проф. др Жарко Бошњаковић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (30. IV 2014).

Учешће на научним скуповима

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Трећи научни скуп младих филолога, Крагујевац, 2011.

Четврти научни скуп младих филолога, Крагујевац, 2012.

II Међународни научни симпозијуми „Славянские языки и культуры в современном мире“, Москва, 2012.

Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Организација скупова

Секретар Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Промоције

Учествовала у промоцији наших издања на заседању Међународне комисије и међународне радне групе ОЛА у Кракову са излагањем о шездесет трећем броју Српског дијалектолошког зборника.

На Сајму књига (Београд) говорила о зборнику радова посвећеном Милораду Ћорцу: Милорад Ћорац, педагог и научни радник и о монографији Књиге и књижевници: о језику и белетристици на страницама приштинског Јединства.

Педагошки рад

Члан комисије за испитивање услова за изборе у истраживачка звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Унутрашњи је ментор сараднику на Институту за српски језк САНУ.

Остале активности

Члан Одбора за Ономастику САНУ.

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Доц. др Драгана Радовановић

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2013 Изабрана у звање научни сарадник

2013 Изабрана у звање доцента на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Види више →
 

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка страживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

2003– Руководилац и сарадник на другим научним пројектима:

Руководилац научног пројекта у Матици српској (2017–2020): Речник говора Ваљевске Подгорине

Руководилац пројекта Култура становања у Ваљевској Подгорини, 2015, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ; www.valjevskapodgorina.edu.rs

Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, у реализацији Института за српски језик САНУ (руководилац: др Стана Ристић, 2003), Министарство за науку, технологије и развој Републике Србије и UNESCO ERC/EPC/PP Section.

Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолингвистички аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2010–2013), Матица српска.

Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2013–2016; наставак: 2017–2020), Матица српска.

Испитивање српских говора румунског дела Баната (руководилац: проф. др Жарко Бошњаковић, 2010–2013), Матица српска.  

Од архаичних обредних поворки до савремених карневала (у Банату) (руководилац пројекта: проф. др Весна Марјановић, Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди, 2017.

Тезе:

Дипломски рад: „Географска терминологија у Цетињском љетопису и Паштровским исправама“ (24.12.1999, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, мр Жарко Бошњаковић)

Магистарска теза: „Морфолошке особености средње Колубаре“ (29.06.2005, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Слободан Реметић, дописни члан АНУРС и доцент др Жарко Бошњаковић.)

Докторска дисертација: „Говор Ваљевске Подгорине“ (04.06.2012, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Слободан Реметић, редовни члан АНУРС)

Научна и наставна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27.03.2013)

Изабрана у звање доцента (20.06.2013)

Међународна сарадња

Сарадник на пројекту Истраживања историје и културе Срба у Румунији (руководилац пројекта: проф. др Миља Радан, 2016–2019), Научни центар при Савезу Срба у Румунији и Западни универзитет у Темишвару

Учешће у научним и стручним телима

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

Учешће на скуповима

Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, 2-4, новембар, 2007, Темишвар (Наговештаји лексичке диференцијације српских говора у румунском Банату на сегменту лингвистичких карата)

Научни скуп Књижевност на дијалекту, одржан у Лесковцу 25. и 26. септембра 2008. године, Лесковац: Лесковачки културни центар (Ијекавица у Потајнику Ивана Негришорца)

Научни скуп Књижевност на дијалекту одржан у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године. Лесковац: Лесковачки културни центар (Грех њене маме – између дијалекта и стандарда)

IV скуп младих филолога Србије. Научни скуп одржан у Крагујевцу 17. марта 2012. године, Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Јетрва, свекрва у српским дијалектима)

Културе у дијалогу. Научни скуп одржан на Филолошком факултету у Београду 28–30. септембра 2012. године, Филолошки факултет Београд (Говор Срба у румунском Банату на примеру радијских емисија)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (О појединим сродственим терминима у српском и румунском Банату.)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (Услови чувања јата у штокавским говорима)

VII међународни скуп одржан у Крагујевцу 26–27. октобра 2012. Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Статус дијалекатске и покрајинске лексике у речницима српског језика)

Међународни научни скуп одржан у Новом Саду 24. новембра 2012. године, Филозофски факултет: Филозофски факултет (Српска и румунска трпеза у северном и средњем Банату)

Међународни научни скуп: Лексикологијата и лексикографијата (мостови меѓу јазиците), одржан 28.02–02.03.2014, Институт за македонски јазик «Крсте Мисирков», Скопље (Један поглед на савремену српску и македонску лексикографску праксу (паралеле))

Међународни научни скуп: Дијалекти српскога језика: Истраживања, настава, књижевност I, одржан у Лесковцу 11. и 12. априла 2014. Године (Функционалност дијалектизама у драми Пелиново Жарка Команина)

IX међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 24–25.10.2014 (Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852))

Међународни научни скуп, Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 17–19. октобар 2014, Савез Срба у Румунији (Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији) и Филозофски факултет Универзитета у Нишу (Свадбена лексика у Банату)

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничком срединама и/или прериферним областима одржан у Темишвару 14.10–16.10.2016, Савез Срба у Румунији–Западни универзитет у Темишвару (Теренски записи из Ченеја у румунском Банату)

Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, 11–13. мај 2016. године, Београд: Српска академија наука и уметности–Институт за српски језик САНУ–Матица српска–АНУРС (Од вукове трпезе из његовог рјечника до Матичиног једнотомника)

Организација скупова

Организовала Округли сто у Народном музеју у Ваљеву под називом Култура становања у Ваљевској Подгорини, децембра 2015. године, www.valjevskapodgorina.edu.rs

Предавања, промоције и сл.

Предавање: Српски језик у контексту обележавања матерњег језика (Бранимо језик и писмо у матичној држави), Филозофски факултет Косовска Митровица, 2015.г.

Остале активности:

Рецензент Зборника и других монографских издања Филозофског факултета у Косовској Митровици

Ментор и члан у више комисија одбрањених дипломских и мастер радова из области Дијалектологије, Дијалекатске лексикографије, Урбане дијалектологије и Ономастике на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Наставник на предмету Ареална лингвистика на докторским студијама на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Члан комисије за избор у звање доцента др Тање Трајковић, Филозофски факултет Ниш

Унутрашњи ментор на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“

Служи се немачким, енглеским, мађарским, руским и другим словенским језицима.

др Марина Јуришић

Рођена 28. децембра 1971. године у Лесковцу.

1995    Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (на групи Српски језик и југословенске књижевности).

1997    Била стипендиста Министарства за науку и технологију.

1998 – 2000    Радила као сарадник у научноистраживачком пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник (преко Завода за тржиште рада).

2000    Одбранила магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду.

2005    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошки одсек).

2005    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2013    Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2013    Изабрана у звање научни сарадник.

Види више →
 

Рођена је 28. децембра 1971. године у Лесковцу. Основну и средњу школу завршила у Врању. На Филозофском факултету у Новом Саду, на групи Српски језик и југословенске књижевности, дипломирала је 1995. године са просечном оценом 9,32. Исте године уписала је постдипломске студије на Одсеку за српски језик и лингвистику, а ангажована је и у Одбору за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности на сабирању грађе из више пунктова који су се нашли у мрежи Српског дијалектолошког атласа.

Године 1997. била је стипендиста Министарства за науку и технологију, а од априла 1998. до априла 2000. године, преко Завода за тржиште рада, радила је као сарадник у научноистраживачком пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник. У новембру 2000. године завршила је постдипломске студије одбранивши магистарски рад.

Једно полугодиште, од септембра 2000. године, била је запослена као наставник српског језика у основној школи, а затим је две године провела у иностранству. Од 1. јануара 2005. године ради као истраживач-сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Докторску дисертацију одбранила је јануара 2013. године на Филозофском факултету у Новом Саду, а у октобру исте године изабрана је у звање научног сарадника.

Тезе

Јуришић, Марина: Морфолошке одлике говора Горње Пчиње, магистарски рад, одбрањен новембра 2000. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Јуришић, Марина: Синтакса падежа у говору Горње Пчиње, докторски рад, одбрањен јануара 2013. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментор: проф. др Мато Пижурица, чланови комисије: проф. др Слободан Павловић, проф. др Софија Милорадовић и проф. др Слободан Реметић).

Научна звања

Изабрана у звање истраживач сарадник (2005).

Изабрана у звање научни сарадник (30. октобра 2013).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Учешће на научним скуповима

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Часта-Паперничка код Братиславе (Словачка), 2017.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2018.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Краков (Пољска), 2019.

Онлајн-заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2020.

Организација скупова

Научни секретар Организационог одбора годишњег заседања Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.