Дана 21. априла Институт су посетиле члан РАН и инострани члан САНУ Светлана М. Толстој, руководилац Одсека за етнолингвистику и фолклор Института за славистику Руске академије наука, и др Марфа Н. Толстој, виши научни сарадник Института за славистику РАН, скупа са дописним чланом САНУ Љубинком Раденковићем.
Директор Института Софија Милорадовић упознала је гошће са новијим активностима Института и поклонила им публикације које су објављене поводом институтског јубилеја обележеног 2022. године.
Истога дана Институт је посетио и проф. др Бранко Тошовић, који је у разговору с директором Института др Софијом Милорадовић детаљније представио израније достављен предлог Комисије за стилистику Међународног славистичког комитета и руководства Међународног научноистраживачког пројекта „Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту“ да Институт буде суорганизатор Првог стилистичког колоквијума на тему Словенски публицистички стил (с посебним тежиштем на публицистичком стилу Ива Андрића), који би био организован у Београду 8. и 9. септембра 2023. године. Професор Тошовић је у разговору истакао завидне резултате поменутог пројекта, који се већ петнаест година реализује у Институту за славистику „Карл Франц“ у Грацу (Аустрија), а чији су настанак, концепција и резултати потанко представљени у сасвим недавно објављеној монографији Андрићаријум (Branko Tošović, Andrićarijum (2007–2022), Beograd: Svet knjige, 2023), која је донета Институту на поклон. Институту је суорганизаторство предложено будући да је током читавог трајања овога пројекта учешће у њему узело преко двадесет сарадника Института, који су – по речима професора Тошовића – својим рефератима, радовима у зборницима, па и рецензијама, у значајној мери допринели развоју Пројекта, те афирмацији и популаризацији српског језика на међународном плану.
Дана 9. маја Институт су посетили др Ангелина Панчевска и мр Давор Јанкулоски, сарадници Истраживачког центра за ареалну лингвистику „Божидар Видоески“ МАНУ, са којима је директор Института С. Милорадовић разговарала о досадашњој дугогодишњој сарадњи у области дијалектологије, пре свега – на лингвогеографским пословима, уз изражавање жеље да ова успешна сарадња добије нове видове на корист и србистике и македонистике.