Научно веће Института за српски језик САНУ је у септембру 2021. године позитивно одговорило на молбу Друштва за српски језик и књижевност „Старо Косово“ упућену Институту – да подржи публиковање зборника кратких прича на дијалекту, који би био резултат конкурса под именом Тој ти викам за ученике основних и средњих школа, а припремили би га наставници који су поменути конкурс реализовали.
Тако је настао истоимени зборник прича са терена призренско-јужноморавских говора, објављен као суиздање, с речником непознатих речи и израза у прилогу, који су припремили мср Емилија Реџић Мирковић, са Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, и проф. др Радивоје Младеновић, који је написао и поговор у коме су представљене основне особине говора на којима су приче написане. Уредници зборника су проф. др Софија Милорадовић и проф. Душанка Илић, председник Друштва „Старо Косово“, рецензирали су га проф. др Слободан Реметић, академик АНУРС, и проф. др Недељко Богдановић, а за фотографију Шаре и изглед корица зборника прича заслужан је Никола Митић.
Промоцију зборника Тој ти викам организовало је Друштво за српски језик и књижевност „Старо Косово“ 10. септембра 2022. г. у средњој школи „Јован Цвијић“ у Штрпцу, а 11. септембра 2022. г. у KПЦ „Божидар Митровић Шандор“ Шилово–Гњилане у Шилову, и потом у Дому културе у Грачаници. Поред Софије Милорадовић и Душанке Илић, као представника двају издавача, на промоцијама је говорио и Радивоје Младеновић, а одломке из појединих прича читало је неколико ученика – њихових аутора. Такође, на промоцији у Штрпцу говорила је колегиница Емилија Реџић Мирковић, у Шилову – проф. Марко Јовановић, а у Грачаници је промоцију водио господин Ђорђе Јевтић. Промоције су својим музичким извођењем оплеменили Црквени хор „Цар Душан“ из Штрпца, под руководством Александре Спасић, као и Школа фруле Николе Митића, са ученицима ОШ „Вук Караџић“ Гњилане–Шилово.
Присуство знатног броја публике у сва три места показало је и меру интересовања и меру поштовања за мали издавачки подухват који су Институт и Друштво „Старо Косово“ извели. Све што се могло чути и видети током два дана у Штрпцу подно Шаре – у жупи Сиринић, у Шилову покрај Гњилана – у Косовском Поморављу, као и у Грачаници – на централном Косову, посведочило је да обим ове збирке прича на дијалекту и њен значај нису у корелацији, што може бити разлог за понос ауторима, њиховим наставницима и издавачима.