Четврти Лингвистички семинар „Жаргонизми, фразеологизми, дијалтектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманстика” у Тршићу

Четврти Лингвистички семинар Жаргонизми, фразеологизми, дијалтектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманстика реализован је у периоду од 18. до 30. јула 2022. године у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Програм семинара похађало је 45 ученика гимназија и средњих стручних школа из градова широм Србије (Бела Црква, Београд, Бор, Вршац, Жагубица, Зајечар, Зрењанин, Инђија, Косовска Митровица, Књажевац, Крушевац, Ниш, Панчево, Параћин, Пожаревац, Суботица, Шабац) и из Републике Српске (Источно Сарајево, Приједор, Требиње).

Семинар се одвијао паралелно у оквиру четири радионице, којима су руководили сарадници Института за српски језик САНУ: др Јована Јовановићдр Вања Миљковићмср Миљана Чопа, мср Марија Гмитровић и мср Ленка Бајчетић, а координатор семинара била је је проф. др Марина Николић.

Гости-предавачи на семинару били су: проф. др Милош Ковачевић (са темом Књижевност и језик и језик књижевности), проф. др Софија Милорадовић (Стандардни српски језик, дијалекти и социолекти – односи, утицаји, истраживања), др Ана Шпановић (Дигитална хуманистика – гледајмо прошлост на нов начин), проф. др Марина Николић (Технике израде научног рада) и мср Горан Милашин (Српски језик на друштвеним мрежама). И неки од  руководилаца радионица одржали су посебна тематска предавања током трајања радионица, и то: др Јована Јовановић (Речници као извори за лингвистичка истраживања), др Вања Миљковић (Семантика тела – тело као предмет и средство језичке концептуализације) и мср Миљана Чопа (Језичка анксиозност).

Постигнути су главни циљеви семинара: показати ученицима како функционише маркирана лексика у српском језику, какав је однос супстандардног и стандардног језика, какве су релације између српских дијалеката и стандардног српског језика, где је место жаргона у језику, као и оспособљавање полазника за основно разумевање и стварање садржаја из области хуманистике у дигиталном окружењу. Ученици су обучени за коришћење савремене релевантне литературе, а оно што је најважније – оспособљени су за самосталан рад и научно утемељено лингвистичко истраживање, као и за презентовање добијених резултата након објективне и стручне анализе, уз одговарајућу методологију и релевантан корпус. Наравно, главни циљ семинара био је да се развије интересовање ученика за сопствени језик, који је и једно од најважнијих индентитетских обележја.