Оспоравајући ваљаност феминистичког тумачења „родне осетљивости” српског језика, Ј. Радић је, поред осталог, указала на то да ће насилно доследна поларизација типа ректор – ректорка онемогућити да се једна номинална форма утврди као реч-појам неутрална на податак о полу (‘особа која…’ / ‘лице које…’ /  ‘звање’), што ће се негативно одразити на развој мишљења у онтогенези.

Јер, такви (поларизовани) односи онемогућавају развој појма као менталног „бића” одвојеног од ствари (и неутралног на све разлике између „ове” и „оне” ствари), тиме и фиксирање појмовне форме способне да представи све ствари одређене врсте, односно, да као равноправне представи све носиоце одређеног занимања, улоге у друштву, звања и др.