Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема одржана је од 28. до 30. октобра 2020. године у Београду, у организацији Института за српски језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметности, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Лингвисти из 11 земаља – Русије, САД, Велике Британије, Пољске, Чешке, Словеније, Хрватске, Бугарске, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије – излагали су своје реферате у оквиру 10 тематски организованих секција: 1) Терминолошки речници и терминологија, 2) Дескриптивна лексикографија и металексикографија, 3) Дијалектолошки и етимолошки речници, 4) Електронски речници / Дериватологија, 5) Историјска лексикологија и лексикографија, 6) Неологија, 7) Специјални речници, 8) Практични проблеми лексикографије, 9) Фразеолошки речници и фразеологија / Граматика / Синтакса и речник / Парадигматика, 10) Културологија.
Свечано отварање Конференције и пленарна седница одржани су у среду, 28. октобра у Свечаној сали САНУ, где се учесницима и гостима поздравном речју обратила др Јасна Влајић-Поповић, директор Института за српски језик САНУ. Пленарни говорници били су еминентни европски лексиколози и лексикографи: проф. др Патрик Хенкс – професор лексикографије на Универзитету у Вулверхемптону и Одсеку за лингвистику Универзитета Западне Енглеске, проф. др хаб. Јежи Бартмињски – редовни члан Пољске академије наука, проф. др Маргарита Чернишова, из Института за руски језик „Виктор В. Виноградов” у Москви, председница Комисије за лексикологију и лексикографију при Међународном комитету слависта, као и др Стана Ристић, научни саветник Института за српски језик (у пензији) и дугогодишњи руководилац пројекта израде Речника САНУ.
Током тродневног трајања Конференције имали смо прилике да чујемо 80 реферата, чијих је 96 аутора представило најзначајније лексикографске пројекте, објављене речнике и актуелна истраживања из сфере лексикологије у својим научним срединама. Услед неповољне епидемиолошке ситуације у Европи, Конференција је имала тзв. хибридни карактер – већина учесника из иностранства представили су своје реферате посредством платформе Zoom, док су колеге из земље у већем броју излагале уживо. Овакав вид реализације скупа омогућио је изузетну транспарентност и посећеност сесија, што је допринело квалитету Конференције и интензивнијој размени научних и лексикографских знања и искустава.
Учесници Конференције и слушаоци који су били уживо присутни током њеног трајања, могли су да погледају изложбу значајних публикација Института – речника, научних часописа, монографија, зборника и посебних издања. Књиге су биле постављене у изложбеним витринама испред Свечане сале САНУ, а посебно место заузео је тек објављен 21. том Речника САНУ.
