„Е, баш си нашао у којој ћеш цркви да се помолиш!” – каже се некоме ко се са одређеним захтевом, молбом, очекивањем обрати на „погрешну адресу”, то јест, неодговарајућој особи или установи, тако да нема шансе да му буде удовољено.
Иначе, осим овога, са именицом „црква” у српском језику нема још много израза: чује се још „не хтети ни у цркву” (с неким ићи) у смислу „не желети имати икаква посла с неким”. Познато поређење „сиромах као црквени миш” вероватно је настало зато што је црква у народу била појам чистоће, како нам говори поређење чист као црква (што куће, изгледа, обично нису биле). Отуд и дубровачки песник Марин Држић сликовито каже: „Кућа наредна (тј. сређена) како црква бјеше”.