САОПШТЕЊЕ ОДБОРА ЗА СТАНДАРАДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРЕДСТАВНИКА ЊЕГОВИХ ОСНИВАЧА

У Београду је у Институту за српски језик САНУ, Кнез Михаилова 36, велика сала,  24. фебруара 2011. године одржана тринаеста и четрнаеста седница Одбора за станадрадизацију српског језика. Одбор сачињавају истакнути српски лингвисти и представници трију академија наука и ум(ј)етности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), те осам универзитета с катедрама за српски језик (у Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Подгорици, Косовској Митровици (раније Приштини) и Српском (сада Источном) Сарајеву, затим и три најзаначајније научне и културне институције, јединствене у целокупном српском свету: Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Српска књижевна задруга. Стандaрдолошки рад и нормирање српског језика организује се у девет комисија – за поједина подручја (српскога) језичког стандарда: фонологија / фонетикаморфологијатворба р(иј)ечисинтакксалексикологија и лексикографијапраћење и проучавање правописне проблематике, историја језичког стандарда, затим за стандардни језик у школству администрацији, издаваштву и јавним гласилима, и  за питања  корпуса српскога језика. Међу девет комисија налази се и Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Ком. бр. 7). Потоња комисија, названа још и „мали“ Одбор, врши функцију великог (матичног)  Одбора између годишњих / пленарних с(ј)едница. У њој се налазе представници трију академија, те предс(ј)едници или секретари Комисија Одбора.

Циљеви Одбора вишеструки су и дугорочни. Они се не тичу само крупних питања српског језичког стандарда, његове слојевитости и поливалентности, већ и ситнијих језикословних питања која намећу језички и друштвени развој и комуникацијске потребе људи.

За протеклих тринаест година под окриљем Одбора урађени су капитални пројекти из више језичких области описа и стандардизације српскога језика. Све су то прилози граматици српскога језика и настојања да добијемо модерне описе засноване на модерним нормативистичким принципима. У области лексикологије и лексикографије Мирослав Николић, члан Одбора, приредио је Обратни речник српскога језика (2000. г.), најобимнији одостражњи или инверзни речник у целокупном словенском свету. Мирослав Николић је редактор и Речника српскога језика (2007. г.), ауторског дела више сарадника. То је, у ствари, једнотомник, на који се дуже време чекало. Рајна Драгичевић, члан комисије Одбора, аутор је Лексикологије српског језика (2007. г.). Академик Иван Клајн, актуелни председник Одбора, аутор је две књиге творбе речи у савременом српском језику  – префиксација и композиција суфиксација и конврезија (2002. и 2003. г.), које представљају значајан помак у односу на претходне радове у тој области. У 2005. години, под руководством Предрага Пипера и сарадника а у редакцији академика Милке Ивић, објављена је књига Синтакса савременога српског језика, први део – проста реченица. Овај низ  у 2010. години обогаћен је још једним прилогом – Драгољуб Петровић, члан Одбора, и Снежана Гудурић, професор Филозофског факултета у Новом Саду, аутори су Фонологије српскога језикаУскоро очекују се и друга дела како би био комплетиран списак прилога граматици српскога језика: друга књига Синтаксе, Нормативна граматика и Морфологија. У Програму рада Одбора од капиталних пројеката непокривен је остао само пројекат израде акценатског  речника. Било је предлога да до његове појаве замена буде Правописни речник (2010), који је  остао неакцентован јер би то повећало обим приручника.

Најзапаженији послови у којима је Одбор имао значајно учешће били су у области правописног пројекта. То је најстарији, најзначајнији и најобимнији  пројекат у области српске лингвистике и културе. Започет још далеке 1989. године као прилози правопису и уобличен у српском језику између 1993. и 2001. године, а последња редакција измена и допуна урађена је 2010. године. Тај пројекат има три дела: лингвистичко и универзитеско издање, издање намењено школама и издање за општу употребу. Увођење Правописа Матице српске у администрацију, школе, културне и јавне институције претходио је научно-стручни скуп (1997), препорука два министарства (просвете и културе) и осмишљен програм припреме, посебно када је реч о школама. О томе сведочи зборник прилога К новој писмености (1998). У домену службене, па и јавне односно школске, употребе има још нерешених питања не само када је реч о правопису већ и о писму. Наиме, правопис не може да замени државу и надомести недостатак законске регулативе подстакнуте уставним променама из 2006. године. Као шире културно, културолошко, национално и државно питање, разрешење садашњег стања двоазбучја у српском језику (тачка 6 Програма Одбора, усвојеног на другој седници 1998. г.), не може се решти простим укидањем једног од писама (латинице). Одбор је у више наврата дао препоруке да се у школској употреби писма не треба више придржавати начела равоправности двају писама (ћирилице и латинице). Посебно је то непотребно када је реч о завршном испиту и матурском испиту, односно званичном (службеном) документу. Друга се питања употребе писма могу решити доношењем закона о језику, а затим договором лингвиста и државе. Сада када је постигнут договор међу лингвистима и урађен значајан посао на побољшању правописних решења и правописне норме, односно правописног речника неопходно је обезбедити услове за примену правописа у пракси и доследно поштовање правописне норме. При томе је потребно имати на уму специфичности појединих делатности и прихватити разумне предлоге да се омогући ученицима и студентима да заврше текућу школску годину без правописних корекција допуњеног и измењеног издања (испити, такмичења, текуће провере и сл.). Измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске (2010) примењиваће се у школској пракси од 1. септембра 2011. године.

      Измењена и допуњена  верзија Правописа српскога језика Матице српске (2010) не захтева неку нову препоруку или одобрење за увођење у институције. Реч је о континуитету који омогућава институцијама да оне јавно и саме стану уз измењено и допуњено издање већ одобреног Правописа.

У стандардолошком раду и нормирању српскога језика ништа се не укида, забрањује или прогања било да је то изговорена, штампана или у електронском облику створена реч. Одбор доноси препоруке, саопштења, мишљења, закључке, што је именовано као одлука– споразумевањем стручњака на професионалним, лингвистичким и социолингвистичким аргументима. Као резултат нормативне делатности  и процеса стандардизације у складу с претходно реченим, у 2006. години објављена је књига Српски језик у нормативном огледалу – 50 одлука Одбора за стандардизацију српског језика, коју су приредили Бранислав Брборић, секретар Одбора, Јован Вуксановић и Радојко Гачевић, секретари комисија Одбора. Потоња три имена у вези су с припремом Картотеке језичких недоумица(1999), која је дата претежно у форми питања и назнака могућих решења за различите недоумице у свим језичким областима, било да су оне стварне и привидне, реалне и виртуелне. Међу већином чланова Одбора једна је сасвим рашчишћена: учење језика и књижевности у основној и средњој школи треба раздвојити јер ће  језик и даље остати у подређеном положају.

Сведочанство о раду Одбора су и сакупљена документа – списи, који прате активности чланова Одбора, те председника и секретара и чланова комисија и чувају вредне прилоге и штите заједничко дело од могућег заборава. До сада, закључно с 2008. годином, објављено је десет свезака списа, што с различитим прилозима (записници, белешке, извештаји, дописи, писма, исечци из штампе, прилози с интернета и други прилози научне и стручне литературе, одлуке и сл.) износи више хиљада страна. Та разноврсна и богата документација корисна је и за различита истраживања.

У свом досадашњем раду Одбор је имао и озбиљне проблеме када је реч о изворима финасирања, организационим и административним пословима, које по договору од почетка обавља Институт за српски језик САНУ, сагласно Споразуму о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика члан 3, став 3. Договори око тога с државом и појединим министарствима нису дали резултате, иако је било обећања и конкретне материјалне помоћи,  посебно у 2006. години. После тога узалудна су била обраћања Одбора министарствима у различитим саставима влада. На писмено обраћање није било чак ни куртоазних одговора. А требало је решавати ургентна питања, посебно опстанка српског језика у лекторатима широм света, а пре свега у словенском свету.

Одбор има обавезу да решава и нека унутрашња питања и отклони узроке краћег застоја у раду. Рад на пројектима одвијаће се и даље студиозно, одговорно и без журбе. Активирањем сајта Одбора омогућиће се појединцима и колективима да дођу до благовремених и поузданих одговора на постављена питања и да добију битне информације о раду и активностима Одбора. Досадашња искуства указују на то  да ће и даље најспорије  тећи  процеси када је у питању професионализација рада Одбора и обезбеђивање барем минималне материјалне надокнаде за све што се уради у складу с програмом Одбора. Тешко се може  очекивати  да има више заинтересованих за одговоран научно-стручни  рад само на основу ентузијазма. Стога се за помоћ треба обратити и дијаспори и донаторима.