Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
У оквиру манифестације „Март – месец српског језика“, коју организују Друштво за српски језик и књижевност Србије и Подружница за Косово и Метохију, чланови пројекта Института за српски језик САНУ Јавни дискурс у Републици Србијидр Слободан Новокмет, проф. др Марина Николић и мср Миљана Чопа приредили су 26. марта 2024. године радионицу под називом „Нове речи у медијима“ за заинтересоване ученике из Косовске Митровице.
Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су 26. марта на конференцији Philologia Serbica на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци.
У оквиру манифестације „Март – месец српског језика”, др Марија Ђинђић са Института за српски језик САНУ одржала је у Сали 11 Филолошког факултета предавање „Српско-турске језичке и културне везе у прошлости и данас”.
У Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу успешно је окончан први Лингвистички семинар за студенте српске филологије Методологија лингвистичких истраживања савременог српског језика.
Дана 18. марта 2024. године, на предлог Института за славистику Руске академије наука, који заступа проф. др Константин Владимирович Никифоров, директор, потписан је Уговор о научној сарадњи међу нашим двама институтима.
На предлог мр Снежане Ненезић, директора Народне библиотеке Крушевац, директор Института проф. др Софија Милорадовић разговарала је 14. марта 2024. године са проф. Зораном Ђурићем, чланом Управног одбора Библиотеке, о могућим видовима сарадње Института за српски језик САНУ и Библиотеке у Крушевцу. Разговору је присуствовао и одређене предлоге за сарадњу дао др Владан Јовановић, научни саветник Института.
У понедељак 4. марта и у среду 14. марта 2024. г. гошћа Рачунарске и Математичке гимназије била је мср Јована Шћеповић, истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ, запослена на одсеку за Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
Министарство науке, технолошког развоја и иновација дана 13. 3. 2024. године расписало је Седми позив за укључење талентованих младих истраживача – студената докторских студија у научноистраживачки рад НИО.
Институт за српски језик САНУ је у оквиру споразума о сарадњи са Руским центром за науку и културу у Београду – Руски дом организовао поводом Дана матерњег језика предавање проф. др Вање Станишића на тему „Петровска реформа писма и њен утицај на судбину ћириличног културног света“.
Пред препуном Салом за седнице Филолошког факултета, 29. фебруара је одржана комеморација посвећена проф. др Даринки Гортан Премк, дугогодишњем професору Катедре за српски језик са јужнословенским језицима.
Неколико просветних и културних институција у Србији организовало је предавања поводом Међународног дана матерњег језика која су одржали сарадници нашег Института.
У петак, 23. фебруара 2024. године, Институт за српски језик САНУ угостио је ученике Филолошке гимназије и њихову професорку Мирјану Којић у Библиотеци Института.
Институт за српски језик био је позван да за Дан државности Републике Србије припреми предлог за изложбу која би се тицала неке од старијих верзија ћириличног писма, а која би била постављена на Савској променади у Београду. То је учињено и стога су директор Института др Софија Милорадовић и проф. др Виктор Савић са Старословенистичког одсека припремили текст напомене која прати поменуту изложбу на Савској променади поводом Дана државности 2024. године:
Где је људима завичај? Тамо где други људи око њих разумеју до краја и до дна шта они кажу, до последњег спољног и унутрашњег трепета језичког разумеју шта је онима драго и шта их боли. Заузме ли нашу њиву и село народ другога језика, завичају нашем је крај; они који се до дна и до краја разумеју родним језиком, кад јад додија, селе. Куда селе?
У организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије, Министарства просвете Републике Србије и Филолошког факултета у Београду одржан је 65. Традиционални републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, под називом „Успостављање функционалних веза у различитим модулима предавања српског језика и књижевности“, у периоду од 12. до 14. фебруара 2024. године.
У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву одржана је, на Савиндан, 27. 01. 2024. године, традиционална Светосавска беседа. На тему „Шта је Свети Сава чинио за српски род?“ говорио је проф. др Виктор Савић, сарадник Института.
На старом бечком бидермајерском гробљу Светог Марка (St. Marx), у трећем бечком округу, на којем је Вук био настањен и првобитно сахрањен, Академско друштво за ширење дела Вука Ст. Караџића одржало је 7. фебруара 2024. године у 12.30 скуп, помен Вуку.
Преминуо је проф. др Мирослав Николић (1947 – 29. 1. 2024), редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ, уредник Речника САНУ.
У Народној библиотеци Србије је одржан научни скуп „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“, 16. јануара 2024, у организацији Информативне службе Српске православне цркве и Матице српске.