Category: Сарадници

Проф. др Гордана Јовановић (1940–2024)

Преминула је проф. др Гордана Јовановић (Деспотовац, 29. јануар 1940 – Београд, 17. мај 2024), редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и дугогодишњи сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ, угледни слависта и медијевиста.

мср Марина Баги

Рођена 2. октобра 1996. године у Сремској Митровици.

2019. Завршила основне академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер Српски језик и књижевност ‒ наставнички профил).

2020. Завршила мастер академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик теорија и настава), одбранивши мастер рад О синтаксичком и семантичком понашању глагола оставити (ментор: проф. др Душка Кликовац).

2020. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик).

2021. Укључена у научноистраживачки рад Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

2023. Пријавила тему докторске дисертације под називом Примена теорије семантике оквира у српској лексикографији (на примеру глагола оштећивања и уништавања) (ментори: проф. др Душка Кликовац и др Александра Марковић).

2024. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на Одсеку за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Говори енглески, руски и шпански језик.

Види више →

Марина Баги је рођена 2. октобра 1996. године у Сремској Митровици. Гимназију „Стеван Пузић” у Руми (друштвено-језички смер) завршила је као најбољи ученик у генерацији и носилац Вукове дипломе 2015. године. Током средњошколског образовања учествовала је на различитим такмичењима и добијала је награде и похвале. На републичком такмичењу из српског језика и језичке културе освојила је друго место 2013. године и треће место 2015. године.

 Године 2015. уписала се на Филолошки факултет Универзитета у Београду на смер Српски језик и књижевност – наставнички профил, а дипломирала је 2019. године. Мастер академске студије на истом факултету (модул Српски језик – теорија и настава) завршила је 2020. године, одбранивши мастер рад на тему „О синтаксичком и семантичком понашању глагола оставити” пред комисијом у следећем саставу: проф. др Душка Кликовац (ментор) и доц. др Балша Стипчевић (члан комисије). Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је исте године. У септембру 2023. године пријавила је тему докторске дисертације под називом „Примена теорије семантике оквира у српској лексикографији (на примеру глагола оштећивања и уништавања)”, а као менторе је предложила проф. др Душку Кликовац и др Александру Марковић. Изабрана је у звање истраживача приправника 28. новембра 2023. године.

За постигнуте резултате током основних и мастер студија добила је стипендију Фонда за младе таленте Републике Србије и била је носилац плакете „Доситеја”. Била је и носилац Награде Љубомир Стојановић 2020. године, коју додељује Матица српска за најбољи мастер рад у области српског језика. Тако је постала и члан ове институције.

Од 2021. године је, као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, ангажована у научноистраживачком раду Института за српски језик САНУ. Најпре је била укључена у рад Одсека за стандардни језик као сакупљач и обрађивач грађе за Појмовник српских лингвистичких термина, а од јуна 2022. године укључује се у рад Одсека за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ. На поменутом Одсеку је, од 1. марта 2024. године, запослена у звању истраживача приправника.

До сада је објавила неколико научних и стручних радова и учествовала је на неколико научних скупова. Говори енглески, руски и шпански језик.

Учешћа на научним скуповима:

XV научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, који је одржан 1. априла 2023. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, са излагањем на тему О нарочитој употреби релативних реченица у језику друштвених мрежа [у коауторству са Александром Томашевић].

I научна конференција за младе истраживаче и докторанде Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе, која је одржана 27. и 28. маја 2022. године на Филолошком факултету у Београду, са излагањем на тему Евалуативни коментари у језику спортских новинара.

XIV научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, који је одржан 2. априла 2022. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, са излагањем на тему О недоследностима у Речнику уз правопис [у коауторству са Александром Томашевић].

Радионице, усавршавања и курсеви:

Семинар Увод у дигиталну хуманистику: радионице за имплементацију удаљеног читања у истраживачкој пракси, у организацији Друшва за језичке ресурсе и технологије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковићˮ, у периоду од 4. до 9. децембра 2023. године у НКОЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.

Онлајн семинар о рецензирању за истраживаче, у организацији Центра за промоцију науке и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, одржан 18. и 27. маја 2021. године.

Чланства:

2021. члан Матице српске

2023. члан Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех)

мср Јована Иваниш

Рођена 26. марта 1994. године у Београду.

2013. Завршила друштвено-језички смер Девете гимназије „Михаило Петровић Аласˮ у Београду.

2018. Завршила основне академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер Српски језик и књижевност).

2019. Завршила мастер академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик), одбранивши мастер рад Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије (ментор проф. др Ана Батас).

2019. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик).

2020. Укључена у научноистраживачки рад Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

2022. Пријавила тему докторске дисертације под називом Интонација упитних реченица у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Ана Батас).

2023. Запослила се у звању истраживач-сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ.

Говори енглески и шпански језик, служи се немачким језиком.

Види више →

Јована Иваниш рођена је 26. марта 1994. године у Београду, где је завршила Девету гимназију „Михаило Петровић Аласˮ (друштвено-језички смер). Основне академске студије, студијски профил Српски језик и књижевност, завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2018. године. Мастер академске студије, студијски профил Српски језик, завршила је 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши мастер рад из области акцентологије српског језика под насловом Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије, под менторством проф. др Ане Батас. Докторске академске студије, модул Српски језик, уписала је у октобру 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Лекторско искуство стицала је током студирања као лектор студентских часописа, фестивала и догађаја, а након завршених студија неколико месеци радила је као професор српског језика и књижевности у основним школама. У јуну 2020. године ангажована је у научноистраживачком раду на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Докторску дисертацију из области фонетике и фонологије српског језика под насловом Интонација упитних реченица у савременом српском језику,под менторством проф. др Ане Батас, пријавила је у децембру 2022. године, а тема је прихваћена на седници Већа научних области друштвено-хуманистичких наука, одржаној 21. марта 2023. године. Изабрана је у звање истраживач-сарадник у септембру 2023. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од децембра 2023. године запослена у звању истраживач-сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Примарне области научног истраживања и интересовања јесу области фонетике, акцентологије и интонације савременог српског језика, уз осврте на поједина лексиколошка и синтаксичка истраживања. Предмет интересовања представљају и питања језичке норме и корпусне лингвистике. У оквиру научноистраживачког рада из области савременог српског језика учествовала је на неколико научних конференција, објавила и припремила одређене научне и стручне радове, лексикографске одреднице и приказе. Говори енглески и шпански језик, служи се немачким језиком.

Тезе:

Јована Иваниш, Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2019. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Ана Батас).

Учешћа на научним скуповима:

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 11, одржана 17. и 18. новембра 2023. године на Филозофском факултету у Новом Саду, са излагањем на тему Интонационе карактеристике упитних реченица без лексичког знака упитности у савременом српском језику.

Округли сто Језик медија данас у организацији пројекта Фонда за науку Јавни дискурс у Републици Србији, одржан 28. новембра 2022. године у Београду, са излагањем на тему Интонационе карактеристике говора водитеља у телевизијским емисијама.

I научна конференција за младе истраживаче и докторанде Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе,одржана 27. и 28. маја 2022. године на Филолошком факултету у Београду, са излагањем на тему Акценат придева страног порекла у српском језику.

XIII научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 10. априла 2021. године у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са излагањем на тему Акценат нових англицизама у српском језику.

XII научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 26. септембра 2020.године у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са излагањем на тему Основне особине говора Срба у Буковици (Северна Далмација): на примеру говора села Жегара.

Студентска лингвистичка конференција СТУЛИКОН, одржана 10. и 11. маја 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, са излагањем на тему Конотативна семантика глагола говорења у српском језику.

Радионице, усавршавања и курсеви:

Радионице о коришћењу веб-корпуса PDRS 1.0. и о коришћењу корпуса за различита лингвистичка истраживања и статистичку обраду података, које је у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији одржао др Филип Васершајт са Универзитета Хумболт у Берлину, у периоду од 27. до 29. априла 2023. године, као и 19. и 20. октобра 2023. године у Институту за српски језик САНУ.

Семинар Увод у дигиталну хуманистику: радионице за имплементацију удаљеног читања у истраживачкој пракси, у организацији Друшва за језичке технологије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковићˮ, у периоду од 4. до 9. децембра 2023. године у НКОЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.

Популаризација науке:Учестовала је у више радијских и телевизијских емисија, у којима је говорила о различитим темама из области српског језика, пре свега из области фонетике, акцентологије, језичке културе и језичке норме. Написала је и неколико научнопопуларних чланака за писане медије, као и за сајт посвећен српском језику Језикофил.

мср Небојша Ђорђевић

Рођен 1. јуна 1995. године у Смедеревској Паланци.

Године 2014. уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, смер Српска књижевност и језик са компаратистиком.

Занимање за историју језика и српски средњи век додатно је подстакнуто на Старословенистичком семинару и у познанству с професором Ђорђем Трифуновићем. На Старословенистичком семинару стекао је знања о основама археографије, а у разговорима с професором Трифуновићем занимање за српски средњи век проширено је на словенски средњи век и историју словенске филологије.

Године 2020. одбранио дипломски рад „Чиниоци исихазма у Цамблаковом грађењу лика Светог краља Стефана Дечанског“ и уписао мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, модул Српска филологија.

Године 2022. одбранио мастер-рад „Слово о преносу моштију Свете Петке Григорија Цамблака: рукописно наслеђе и издање текста“ (научни руководилац проф. др Ђорђе Трифуновић, ментор проф. др Виктор Савић) и уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

У априлу 2023. године запослио се на Институту за српски језик САНУ (Старословенистички одсек).

Види више →

Учешће на научним скуповима:

Учествовао је на више научних скупова. Међу њима посебно треба издвојити Научно-практичну школу србистике „Доминанте српске културе“, коју од 2019. године редовно организују Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“, Институт за славистику РАН, Институт за лингвистичка истраживања РАН, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Московска духовна академија (од 2023. године), уз подршку Фонда Светога манастира Хиландара.

Остале активности:

Сарађивао са Задужбином Милоша Црњанског (2018–2019. године). Сарадник је Друштва за српски језик и књижевност Србије (од 2015. године), а на различитим програмима сарађује и са Центром словенских култура Библиотеке страних књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви (од 2022. године). Редовни је члан Матице српске (од 2023. године).

Као сарадник Друштва за српски језик и књижевност Србије учествовао у реализацији програма за награђене ученике у Тршићу (октобар 2022. године); марта 2023 године, у сарадњи са Славистичким друштвом Србије, у циклусу „Славистика у зуму“, одржао је предавање Хождения по земле русской: путевима руске средњовековне историје и културе; у Центру словенских култура Библиотеке стране књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви током 2023. године одржао неколика предавања о кнезу Лазару, Косовском завету, српској средњовековној култури и српско-руским везама у средњем веку.

мср Катарина Штетић

Рођена 14. јануара 1998. у Јагодини.

2017. Завршила природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић“ у Јагодини.

2017. Уписала основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Уписала мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Вук–Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос између источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Српски језик.

2023. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ.

Говори енглески језик, служи се руским језиком.

Радно искуство:

2021–2022. Предавала српски језик и књижевност у Фармацеутско-физиотерапеутској школи у Београду, као и српски језик, књижевност и увод у општу лингвистику у Филолошкој гимназији у Београду. Хонорарно радила лектуру и коректуру научних радова и једне монографије.

2022. Учествовала у раду Друштва за српски језик и књижевност Србије као волонтер на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.

др Мирослав Лазић

Рођен 6. марта 1973. у Пожаревцу.

2003. дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

2008. завршио мастер студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду.

2008–2009. био је запослен у Галерији Матице српске у Новом Саду

2012. запослио се у Одељењу за археографију Народне библиотеке Србије, где је радио до јануара 2023; стекао је звање вишег археографа

2013. уписао је докторске студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду (ментор проф. др Мирослав Тимотијевић)

2021. одбранио је докторску дисертацију под насловом Издавачка делатност Божидара и Вићенца Вуковића у Венецији (1519–1561) (ментор проф. др Зоран Ракић).

2022. стекао је звање научног сарадника.

Од фебруара 2023. запослен је у Институту за српски језик САНУ

Члан је Одељења за ликовне уметности Матице српске Говори енглески, служи се руским и италијанским језиком.

мср Јована Тодорић

Рођена 28. јануара1998. у Крушевцу.

2021. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Уписала мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Ономастичка слика говора села Суваја пред комисијом у следећем саставу: проф. др Михаило Шћепановић (ментор) и проф. др Милош Ковачевић.

2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2023. Запослила се на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Радно искуство:

Од октобра 2020. до децембра 2022. године била је ангажована као хонорарни сарадник при Одбору за ономастику САНУ на задатку Дигитализација ономастичке грађе Одбора за ономастику САНУ у оквиру пројекта Ономастичка истраживања српског језичког простора и издавање часописа „Ономатолошки прилози“, где је заједно са колегом Матијом Нешовићем нумерисала и припремила за скенирање преко пола милиона ономастичких података.

Током априла 2022. године под покровитељством и за потребе Одбора за ономастику САНУ сакупљала је ономастичку грађу на терену (с. Суваја, о. Крушевац).

Од априла 2023. запослена је као истраживач-приправник на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Говори и пише енглески језик, служи се руским и италијанским.

Учешћа на научним скуповима/конференцијама:

Конгрес студената филолошких и филозофских факултета Србије, Палић (24–26. децембар 2021), тема реферата: Акценатски систем говора села Суваја.

XV научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац (1. април 2023), тема реферата: Лични надимци у Суваји код Крушевца.

Стручна усавршавања:

2023. Учествовала у радионици о коришћењу веб-корпуса Serbian Web Corpus PDRS 1.0 (израђеног у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији), која је одржана у Институту за српски језик САНУ.

мср Матија Нешовић

2016. Завршио Филолошку гимназију у Београду (главни језик: руски).

2016. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).

2017. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Руски језик, књижевност, култура (тренутно у статусу апсолвента).

2021. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).

2021. Уписао мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршио мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект) пред комисијом у следећем саставу: проф. др Душка Кликовац (ментор) и доц. др Јован Чудомировић.

2022. Уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2023. Запослио се на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Течно говори енглески и руски језик, служи се пољским и чешким језиком.

Радно искуство:

Од октобра 2020. до децембра 2022. године био је ангажован као хонорарни сарадник при Одбору за ономастику САНУ на задатку Дигитализација ономастичке грађе Одбора за ономастику САНУ у оквиру пројекта Ономастичка истраживања српског језичког простора и издавање часописа Ономатолошки прилози“, где је заједно са колегиницом Јованом Тодорић нумерисао и припремио за скенирање преко пола милиона ономастичких података.

Током августа 2022. године под покровитељством и за потребе Одбора за ономастику САНУ сакупљао је ономастичку грађу на терену (с. Шеховци, о. Мркоњић Град, Република Српска).

Од октобра 2022. ангажован је као сарадник ван радног односа (демонстратор) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где држи вежбе из предмета Савремени руски језик П-1, П-2, П-3 и П-4.           

Од 2017. до 2023. у више наврата је био ангажован као лектор и коректор (зборника радова Музеја популарних и супкултура Camping the trash out, збирке поезије Марине Влаовић Корпа пуна песама, веб-сајта компаније А. П. Илић), те као консекутивни преводилац са српског на руски и обратно (за издавачку кућу Pilgrim Education).

Од априла 2023. запослен је као истраживач-приправник на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Учешћа на научним скуповима:

лингвистичкa конференцијa В мирe русского языка и русской культуры на Институту А. С. Пушкин, Москва (26. април 2018), тема реферата: Мотивация как основа процeсса обучeния русскому языку на филологичeском факультeтe Бeлграда);

студентска лингвистичка конференција СТУЛИКОН на Филолошком факултету у Београду (11. мај 2019), тема реферата: Језичка и научна слика света: прехлада од хладноће? (лингвокултуролошки и етимолошки аспект);

LXI скуп слависта на Филолошком факултету у Београду (12. јануар 2023), тема реферата: Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект).

Стручна усавршавања:

2018. Провео месец дана на Московском државном универзитету М. В. Ломоносов, где је похађао предавања из руског језика и књижевности.

2023. Учествовао у тродневној радионици о коришћењу веб-корпуса PDRS 1.0 (израђеног у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији), која је одржана у Институту за српски језик САНУ.

Популаризација науке:

Аутор је неколико сценарија из области језичке културе и норме, који су емитовани у емисији Српски на српском на Радио Београду (Један од оних дана, Лаптоп колапс, Рођенданска математика, Родитељске муке), а потом и објављени у оквиру посебних издања РТС-а (Српски на српском. 2, Српски на српском. 3).

Проф. др Гордана Јовановић

Редовни професор Филолошког факултета у Београду и вишегодишњи сарадник Института за српски језик САНУ у којем је обављала дужност председника Научног већа и руководиоца Старословенистичког одсека. На Филолошком факултету у Београду била управник Центра за постдипломске студије, управник Одсека за славистику, члан Савета Међународног славистичког центра, председник Југословенског славистичког комитета, председник Славистичког друштва Србије.

Рођена 29. јануара 1940. у Деспотовцу.

1963. завршила групе за руски и пољски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

1964–1967. лектор за руски језик на Филозофском факултету у Приштини.

1967–1968. стипендиста на Јагјелонском универзитету у Кракову.

1969. докторирала на Јагјелонском универзитету у Кракову.

1968–1971. лектор за српскохрватски језик на Катедри за славистику Јагјелонског универзитета.

1972. запослила се у Институту за српскохрватски језик.

1978. изабрана за доцента на Филолошком факултету у Београду.

1989. изабрана за редовног професора на Филолошком факултету у Београду.

2005. руководилац Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ.

2007. отишла у пензију.

Члан Старословенског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Главни уредник едиције Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности (= Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу).

мср Ана Крстић

Рођена 17. 8. 1994. у Нишу.

2017. године завршила Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу

2018. године завршила Мастер академске студије филологије, смер Српски језик, на Филозофском факултету у Нишу, одбранила мастер рад под називом Српски језик као наследни код деце Срба у земљама где је немачки службени

2018. године уписала Докторске академске студије филологије на Филозофском факултету у Нишу

2019 – 2022. радила као истраживач приправник на Филозофском факултету у Новом Саду

2022. пријавила тему докторске дисертације под називом Конгруенција билингвалних говорника српског као наслеђеног језика у немачкој говорној средини, а исте године је изабрана у звање истраживача сарадника

2023. запослила се на Институту за српски језик САНУ

Види више →

    Пројекти

јануар 2022 – април 2022. ангажовање на пројекту SCHEMAS (руководилац др Владимир Ж. Јовановић, Филозофски факултет у Нишу) у оквиру програма ИДЕЈЕ Фонда за науку.

            мај 2019 – децембар 2019. ангажовање на пројекту Језици и културе у времену и простору (руководилац Снежана Гудурић), Филозофски факултет, Нови Сад

Усавршавања

Семинари:

Jezični laboratorij – provođenje eksperimenata i obrada podataka, Свеучилиште у Задру, 3–5. Април 2024.

Лингвистички семинар за студенте српске филологије Методологија лингвистичких истраживања савременог српског језика, Тршић, новембар 2023.

Симпозијум Bilingualism Matters Research Symposium 2023,одржан 20. и 21. октобра 2023 (онлајн). https://www.bilingualism-matters.org/events/bilingualism-matters-research-symposium-2023

Truly Global /L+/ Summer/Winter School on Language Acquisition, август 2023.

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES II (април 2018)

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES III (мај 2019)

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES IV (децембар 2019),  у оквиру Центра за когнитивне науке у Нишу.         

Семинар о рецензирању за истраживаче, у Центру за промоцију науке, у Нишу, 5.3.2020.

Летње и зимске школе:

25th Central European Summer School in Generative Grammar, у Бањалуци, од 30. 7. до 10. 8. 2018.

Интернационална COIMBRA GROUP летња школа под називом European Multilingualism, спроведена на Филозофском факултету у Сарајеву, од 30. 6. до 6. 7. 2019.

Пета зимска школа NYI (онлајн), на програму за лингвистику, когнитивна и културна истраживања, са седиштем у Санкт Петербургу, од 18. до 29. јануара 2021.

Друга интернационална пролећна школа психолингвистике, неуролингвистике и клиничке лингвистике, на Филозофском факултету у Новом Саду (онлајн), од 25. до 29. 10. 2021, стечено 3 ЕСПБ.

Интернационална летња школа мултилингвизма, Универзитет у Гринвичу, од 11. до 15. јула 2022

Учешћа на научним скуповима

  • Крстић, А. (2023). Иронија у реакцијама на активности градских власти Ниша. Језик мржње у интерперсоналном и јавном говору, Огранак САНУ у Нишу, 17–18. октобра 2023.
  • Крстић, А., Станковић, Б. (2023). Methodical approaches to online Serbian heritage language, на конференцији на Упсала универзитету у Шведској, под називом Perspectives on Home, Heritage, and Community Languages, одржаној  19. и 20. октобра 2023 (онлајн).
  • 29. новембар 2022 – Однос инфинитива и конструкције да + презент у појединим нишким медијима, научни скуп ,,Језик нишких медија”, у оквиру пројекта ,,Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу”, Огранак САНУ у Нишу
  • 28–29. октобар 2022 – Pro-drop у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја (у коауторству са Исидором Јакшић Перовић),међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност, ФИЛУМ, Крагујевац
  • 23–25. септембар 2022 – Gender Agreement in Heritage Serbian A Pilot Study, конференција на Универзитету на Кипру, под називом Heritage Languages & Variation, коауторско излагање са др Бранимиром Станковићем
  • 28–29. мај 2022 – Специфичности онлајн индивидуалне наставе српског језика као страног и као језика дијаспоре, Седми међународни конгрес примењене лингвистике данас – савремена теорија и пракса, Филозофски факултет Нови Сад
  • 28–29. мај 2022 – Позајмљенице у говору јужне пруге, Седми међународни конгрес примењене лингвистике данас – савремена теорија и пракса, Филозофски факултет Нови Сад, коауторско излагање са Иваном Милошевић
  • 6–7. мај 2022 – Говорни чинови као пример манипулаторне моћи речи у говору Александра Вучића, међународна конференција Језик, књижевност, моћ, Филозофски факултет у Нишу
  • 24–25. март 2022 – Прецедентна имена у српској култури и рефлексије на комуникативну језичку функцију, међународна студентска конференција друштвених наука, у организацији Савеза студената Филозофског факултета Бања Лука, коауторско излагање са Ђином Весић
  • 20–21. новембар 2021 – Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика на примеру појединих координираних синтагми, међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет у Новом Саду;
  • 24–26. фебруар 2021 – Object drop in Serbian heritage speakers with English as the dominant language, међународна конференцијаInternationalisms in Slavic as a window into the architecture of grammar (INTERNATIONAL/INTERSLAVIC 2020/2021), Универзитет у Грацу, коауторско излагање (са Младеном Поповићем и Иваном Милошевић);
  • 16. новембар 2019 – Синхронизација анимираног филма Зоотрополис са енглеског на српски језик – лингвистички и културни аспект, међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 9, Филозофски факултет у Новом Саду;
  • 16. новембар 2019 – Испуштање објекта код немачких говорника српског као наследног језика, међународни скуп Језици и културе у времену и простору 9, Филозофски факултет у Новом Саду, коауторско излагање (са Младеном Поповићем, Иваном Милошевић, Сандром Савић);
  • 17–19. октобар 2019 – Неговање српског језика и културе у дијаспори кроз призму наследних говорника, међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу;
  • 21–22. септембар 2019 – Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном, међународни научни скуп Наука без граница 3, Филозофски факулет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици;
  • 29. нов. – 1. дец. 2018 – Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним, Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци;
  • 10. новембар 2018 – Микротопонимија насеља Ораховац и Велика Хоча, Наука и студенти – Студкон 4, у оквиру скупа Наука и савремени универзитет – НИСУН 8, Филозофски факултет у Нишу;
  • 10–12. мај 2018 – Врсте речи са префиксима негације и супротности у Путописима (Беч. Минхен, Писма из Париза, Тајна Албрехта Дирера, Finistere) Милоша Црњанског, Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу;
  • 27–28. април 2018 – Домаћи задаци у настави српског језика и књижевности са психолошко-педагошким освртом, Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли;
  • 31. март 2018 – Појмовне метафоре у спортској штампи, Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу;
  • 27–30. новембар 2017 – Моциони суфикси у роману Нове Јелене Димитријевић, Десета научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци;
  • 10. новембар 2017 – Конструкције са неексплицираним (имплицитним) обавезним детерминатором у српском језику, Студкон 3, у оквиру скупа Наука и савремени универзитет – НИСУН 7, Филозофски факултет у Нишу;
  • 12–14. мај 2017 – Семантичка еквивалентност спацијалних предлога на, по, у у српском и auf, an, in у немачком језику, Шеста студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.

мср Драгана Дукић

2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.

2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.            

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →

Радно искуство:

2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.

2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.

2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар II Карађорђевићˮ у Београду.

Учешћа на научним скуповима:

Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.

Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.

Популаризација науке:

2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.

Остале активности:

2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.            

2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

проф. др Недељко Богдановић

 Биографија:

Рођен је у Бучуму (1938, – родитељи Рада и Раден), општ. Сврљиг. Основну школу учио је  у Бучуму, нижу гимназију у Сврљигу, средњу економску у Нишу. Вишу педагошку завршио је у Нишу (1966), Филолошки факултет у Београду (1968), где је положио магистратуру (1976, тема: ,,Говори Бучума и Белог Потока у светлости најновије дијалектолошке грађеˮ), и докторат (1985, тема ,,Говор Алексиначког Поморављаˮ). После надничарења по грађевинама и пољопривредним добрима у Бачкој, радио је  у грађевинарству Ниша, службовао  у Сврљигу као књиговодствени и административни радник. Служба у просвети: Основна школа у Белом Потоку (Књажевац), Школа за металске раднике ,,Станко Пауновићˮ, Ниш. Радио је као лектор/коректор у Издавачкој установи ,,Градинаˮ.  Ниш. Универзитетска служба: Филозофски факултет у Приштини  (1980–1988: Дијалектологија), Филозофски факултет у Нишу (1988–2004: Дијалектологија, Историја језика, Старословенски језик). Од 2004. године пензионер. Стекао звање редовни професор универзитета, био ментор магистарских и докторских дисертација.

Био је оснивач и управник србистичких студија на Филозофском факултету у Нишу, наставник и продекан за науку Фулозофског факултета у Нишу, начелник Одсека језика и књижевност Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.

Био је секретар Редакционог одбора Енциклопедије Ниша,       Био је главни и одговорни уредник научног часописа Facta universitatis, члан редакције Нишког зборника, члан уредништва часописа за књижевност, културу и баштину БДЕЊЕ, уредник Етно–културолошког зборника,  и члан Уредништва Српскког дијалектолошког зборника. Члан је Одбора за дијалектологију и ономастику и Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе САНУ. Сарадник на научноистраживачком пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Био је руководилац пројекта Лексиколошка истраживања југоисточне Србије, и Пројекта Пастирска лексика југоисточне Србије.

Покретач је истраживања опсцене и вулгарне лексике у српском језику (скупови, зборници, сопствене лексичке збирке).

Учесник је на научним скуповима, држао предавања по позиву, рецензирао и промовисао издања из области науке о српском језику.

Поред својих ауторских издања приредио је више од 30 туђих издања и зборника радова са научних скупова.

Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву,  (са више ауторских књига прича, песама, приређених књига).

мср Јована Шћеповић

  • Рођена 9. јуна 1994. у Ужицу
  • 2013. уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2017. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2018. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: Српски језик – наука и примена)
  • 2018. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Језик, књижевност, култура модул: Српски језик)
  • 2019. запослила се на Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ) и стекла звање истраживач-приправник
  • 2021. Пријавила докторску дисертацију Експресивна лексика говора Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
  • Говори и пише енглески језик, служи се руским и шпанским језиком
Види више

Академски радови: Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић)

Излагања на начним скуповима/конференцијама:

XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019.

VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.

Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019.

XII научни скуп Младих филолога, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар, 2020.

Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 14, Ужице, 26. и 27. април 2023. г.

Одржане радионице/презентације:

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 4. марта у Рачунарској гимназији у Београду.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 14. марта у Математичкој гимназији у Београду.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 15. новембра 2023. године у Електротехничкој школи Михаило Пупин у Новом Саду.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 6. октобра 2022. године у СШ Свети Ахилије.

Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића; 61. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 7. фебруар 2020. године

Похађање научних школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу

Радно искуство:

2022. Истраживач-сарадник (од 1. априла) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Истраживач-приправник (од 22. јула) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар‒јун].

2018. Волонтер на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ [септембар‒јул 2019].

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун].

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [Београд].

2017‒2020. Професор српског језика као страног (Lingua franca, Euroschool, Queen Victoria).

Чланства:

Члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године

Члан-сарадник Матице српске од 2020. године

Остале активности:

Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

Академик Предраг Пипер (1950–2021)

Српска славистика и србистика изгубиле су одласком академика Предрага Пипера (1950–2021) једнога од најзначајнијих слависта нашега времена и преданога посленика на плану проучавања српскога језика и језичке културе.

Академик Иван Клајн (1937–2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, један од наших најистакнутијих лингвиста и филолога, чије се читаво дуговеко делање на плану србистичке науке и струке може ставити под свод следећих речи Исидоре Секулић: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје“.

Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског  језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.

Владимир Павлович Гутков (22. мај 1934 – 5. август 2020. године)

Професор Владимир П. Гутков провео је цео свој дуги радни век на Филолошком факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“, био је дугогодишњи шеф Катедре за славистику и продекан Факултета.