Category: Стандардизација

“СРПСКО ДРЖАВЉАНСТВО”, А НЕ “РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”

 

Ретка средства јавног информисања у Србији, ваљда и зато што се већина и не сматра српским средствима јавног информисања, готово стидљиво и скрајнуто од главних вести,   пренела су вест да у Србији од 1. октобра наступа велика промена у пасошима. У њима више неће у рубрици држављанство писати “српско” већ “држављанство Републике Србије”(http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3009581/zasto-se-u-pasosu-menja-oznaka-drzavljanstva.html). При томе се наводи да је до овакве одлуке дошло на захтев Странке за Санџак заштитнику грађана (омбудсману) Републике Србије. Захтев се темељи, како то наводи председник Странке за Санџак Февзија Мурић, на схватању или тумачењу да “стављање придева ‘српско’ [држављанство] значи, у ствари, да се ставља једна национална одредница, једно национално обележје, што није у складу ни са Уставом ни са Законом. Сви мањински народи, односно, несрпски народи у Републици Србији, подводе се под одредницу ‘српско’ и ми смо тражили да се то исправи”.

др Срето Танасић

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, Босна и Херцеговина, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011–             Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције у Институту за српски језик САНУ:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Види више →

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, БиХ, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Тезе:

Магистарски рад: Пасивне конструкције у савременом српскохрватском језику и њихова семантичка анализа (на материјалу дневне штампе), одбрањен 1. априла 1980. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Ксенија Милошевић, чланови комисије: проф. др Новица Петковић, проф. др Милоје Ђорђевић).

Докторска дисертација: Презент у савременом српскохрватском језику, одбрањена 25. априла 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Милош Окука, проф. др Богдан Л. Дабић).

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011– Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Рад у настави:

На Филозофском факултету у Нишу изабран 1993. године у звање доцента, 2001. у звање ванредни професор, а 2008. године у звање редовни професор за предмет Синтакса савременог српског језика.

Више година био гостујући професор за савремени српски језик на Филозофском факултету у Бањој Луци (15 година).

Децембра 2008. и 24–30. новембра 2013. године по позиву одржао предавања из савременог српског језика на Универзитету „Ломоносов” у Москви.

Лектор за српски језик на Универзитету „Ломоносов” у Москви школске 1975/1976. године.

Уредник часописа, зборника и књига: 

  1. I. Књиге, зборници:

Танасић, Срето (ур.): Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2007, 494 стр.

Танасић, Срето (ур.): Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2007, 223 стр.

Танасић, Срето (ур.): Зборник радова Института за српски језик САНУ I. Посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2008, 663 стр.

Танасић, Срето (ур.): Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад: Матица српска – Београд: Институт за српски језик САНУ, 2011, 594 стр.

Танасић, Срето, Јекатарина Јанушкина (прир.): В. П. Гудков, Грамматические очерки / Граматички огледи, Београд: Славистичко друштво Србије, 2013, 189 стр.

Танасић, Срето (ур.): Зборник радова Института за српски језик САНУ II. Српски језик и актуелна питања језичке политике, Београд: Институт за српски језик 2014, 229 стр.

Танасић, Срето (ур.): Зборник радова Института за српски језик САНУ III. Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2016, 203 стр.

  1. II. Часописи:

Наш језик XXXVI/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2005;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Наш језик XXXIX/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008;

Наш језик XL/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009;

Наш језик XLI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010;

Наш језик XLII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011;

Наш језик XLIII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012;

Наш језик XLIV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2013;

Наш језик XLV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2014;

Наш језик XLVI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2015;

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2016.

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017.

Члан уређивачких одбора / редакција часописа и зборника:

Члан редакција часописа: Јужнословенски филолог (Београд), Славистика (Београд), Задужбина (Београд) и Годишњак за језик и књижевност (Ниш).

Члан Редакције часописа Зборник радова Филозофског факултета, Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица, 2010;

Члан Уређивачког одбора часописа Исходишта, Темишвар: Савез Срба у Румунији – Ниш: Филозофски факултет, 2013–.

Рецензент научних радова у часописима:

Рецензент свих чланака у једанаест годишата часописа: Наш језик 37/1–4, 2006. до 47/1–2, 2016.

Рецензент појединих чланака у чaсопису Јужнословенски филолог: 65, 2009; 66, 2010; 67, 2011; 68, 2012; 69, 2013.

Рецензент појединих чланака у часопису Српски језик: 19, 2014; 20, 2015.

Чланство у програмским комитетима научних конференција:

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенске синтаксе”, Нови Сад: Матица српска, 27–29. октобра 2005;

Члан Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у УНИКОДУ”, септембар 2007;

Председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „60 година Института за српски језик САНУ”, децембар 2007;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Граматика и лексика у словенским језицима”, који је 2010. у оквиру програма рада Синтаксичке комисије при МКС одржан у организацији Матице српске и Института за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, септембар 2010;

Председник Организационог одбора за научни скуп с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичке политике”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма октобра 2013;

Члан Републичког одбора за обележавање 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, 2014. године;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Вук Караџић 1814 – 1914 – 1864”, који је одржан у САНУ, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Вукове задужбине 2014;

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије, који је одржан априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу у организацији Филозофског факултета у Нишу и  Института за српски језик САНУ;

Члан и председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичког  планирања”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма и Матице српске октобра 2015;

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенска терминологија данас”, у оквиру програма рада Терминолошке комисије при МКС, који се одржава у Београду 11–13 маја 2016, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Матице српске;

Члан је Програмског одбора за организацију XVI Међународног конгреса слависта, који ће се одржати у Београду 2018. године.

Такође, посљедњих година био је члан организационих одбора више научних скупова које организује Славистичко друштво Србије.

Чланство у стручним телима:

Члан Одбора за језик АНУРС.

Потпредседник Славистичког друштва Србије.

Потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика и члан његове Комисије за синтаксу.

Стални члан Матице српске у Новом Саду и члан њеног Одбора за језик и књижевност.

Члан Одбора за награду Павле и Милка Ивић.

Члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића.

Сарадник САНУ и АНУРС на изради Српског дијалектолошког атласа.

Члан комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.

Учешће на скуповима:

Актуелни проблеми граматике српског језика, међународни научни скуп, Градска библиотека, Суботица, 22–24. октобар 1977, реферат: „Неке карактеристике просте реченице у језику дневне штампе”;

Личност и дјело академика Јована Вуковића, Удружење Дурмитораца у Београду, Београд, 29. и 30. јун 1998, реферат: „Јован Вуковић као синтаксичар”;

Међународни симпозијум Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Славистичко друштво Србије, Београд, 1–5. јун 1998, реферат: „Босанска вила о словенским језицима”;

Научни скуп Аксиолошки аспект традиције у српској књижевној периодици – Српски књижевни гласник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 23. и 24. мај 2000, реферат: „Језичке теме у Српском књижевном гласнику”;

Међународни научни скуп Породица Јована Илића у српској књижевности и култури 1824–1826, Институт за књижевност и уметност, Београд, 12–14. децембар 2000, реферат: „Пјесничка породица Илић и развој српског језика”;

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд, Нови Сад и Суботица, 17–19. септембар 2001, реферат: „Из синтаксе говора Срба добојског краја: падежи са финалним значењем”;

Језик и демократизација, Неум (БиХ), 21. и 22. септембар 2001, реферат: „Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблеме у школству”;

Научни скуп Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека, Филозофски факултет,  Бања Лука, 2001, реферат: „Један поглед на србистику”;

XLII скуп слависта Србије, Славистика и словенство од Првог српског устанка до наших дана, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. фебруар 2004, реферат: „Српска граматика Стојана Новаковића као уџбеник српског језика за Русе”;

Језик у Босни и Херцеговини, Институт за језик у Сарајеву, Институт за источне и оријенталне студије у Ослку, Сарајево, 2004, реферат: „Језици штампе до 1918”;

Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27–29. октобар 2005, реферат: „Из проблематике безличних реченица: реченице са глаголом имати”;

Шездесет година Института за српски језик САНУ, Институт за српски језик САНУ и САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007, реферат: „Шездесет година Института за српски језик САНУ” (у коауторству са Драгом Ћупићем);

XLV Скуп слависта Србије. Славистичко друштво Србије, Београд, 11–12. јануар 2007, реферат: „Источни и западни словенски језици у Јужнословенском филологу”;

Међународни научни скуп поводом шездесет година Института за српски језик САНУ, Стање и перспективе науке о српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007;

XLVI Скуп Слависта Србије, Српска славистичка баштина у словенском контексту, Славистичко друштво Србије, Београд, 9–11. јануар 2008, реферат: „Мјесто Института за српски језик САНУ у српској славистичкој баштини (Поводом шездесет година постојања)”;

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет, Бања Лука, 12. и 13. новембар 2008.

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет Бања Лука, 27. и 28. новембар 2009.

Наука и политика, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2010, реферат: „Рефлексивни и партиципски пасив у језику штампе”;

Граматика и лексика у словенским језицима, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 15. и 16. септембар 2010, реферат: „Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, таман што”;

Наука и идентитет, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 22. и 23. мај 2011, реферат: „Експлицитни и неексплицитни агенс у пасивним конструкцијама у језику медија”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28. и 29. октобар 2011, реферат: „Пасивне конструкције у прози Иве Андрића”;

Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет, Ниш, 10. и 11. новембар 2011, реферат: „Девербативне именице у прози Иве Андрића”;

Језик и писмо у Републици Српској, Бања Лука, 25. новембар 2011, реферат: „Језичка политика у Босни и Херцеговини послије Другог свјетског рата”;

Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 16. и 17. новембар 2012, реферат: „Безличне реченице у Травничкој хроници Иве Андрића”;

Наука и традиција, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 18. и 19. мај 2012, реферат: „Језичко-стилске карактеристике прозе Радослава Братића”;

Научни скуп Иво Андрић: На Дрини Ћуприја, Institut für Slavistik Graz, Вишеград, 6–8. октобар 2012, реферат: „Декомпоновање глагола у роману На Дрини ћуприја Иве Андрића”;

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 19–21. октобар 2012, реферат: „Исказивање времена у Сеобама Милоша Црњанског”;

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Филозофски факултет, Ниш,  12. и 13. април 2013, реферат: „Дијалекатска лексика у Нашем језику”;

Научни скуп Наука и глобализација, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 17–19. мај 2013, реферат: „Временске реченице у прози Бранка Ћопића”;

XV Међународни конгрес слависта, Минск, 20–27. август 2013, реферат: „Слагање везника и партикула у координираним конструкцијама”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 25–26. октобар 2013, реферат: „Безличне партиципске конструкције”;

Српски језик и актуелна питања језичке политике, САНУ, Институт за српски језик САНУ и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2013, реферат: „Значај научних институција за статус српског језика”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 3, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 15. и 16. новембар 2013, реферат: „Вријеме у прози Јована Дучића: реченица с везником кад”;

Международная научная конференция 26–28 ноября 2013 года, Москва, реферат:  „Временскo-узрочна полисемичност везника пошто, кад, чим и док у савременом српском језику”;

Научни скуп Славистика и глобализација: нови методолошки изазови, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануар 2014, реферат: „Српски слависти у Јужнословенском филологу о словенским језицима”;

Научни скуп Књижевност за децу у настави, Јагодина, 11–12. април 2014, реферат: „О исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића”;

Међународни научни скуп Први свјетски рат – узроци и посљедице, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 30–31. мај 2014, реферат: „Језик наслова у  српској штампи 1914. године”;

Научни скуп Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Педагошки факултет у Врању и Филозофски факултет у Нишу, Врање, 3–4. октобар 2014, реферат: „Време у роману Време смрти Добрице Ћосића: изражавање појединачног и општег глаголским облицима”;

Научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 17–19. октобар 2014, реферат: „Сеобе Милоша Црњанског: на путу између реалног и жељеног (један могући језички аспект)”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 4, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 14. и 15. новембар 2014, реферат: „Пасивне реченице у роману Време смрти Добрице Ћосића”;

Међународни научни скуп Вук Караџић 1814 – 1864 – 2014, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4–6. децембар 2014, реферат: „Александар  Белић о Вуку Караџићу”;

Међународни научни скуп Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2015, реферат: „Планирање издавачке дјелатности”;

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет, Ниш, 17–18. април 2015, реферат: „Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику”;

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Западни универзитет у Темишвару, 24–16. октобар 2016, реферат: „О синтакси језика листа Наша реч”;

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016, реферат: „Ред ријечи у конструкцијама с девербативном именицом”.

др Марина Николић

Рођена 28. јануара 1982. године.

2014 Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доцент на Катедри за српски језик и књижевност;

2013 „Језикофил”, оснивач и уредник;

2013 Постдокторско усавршавање на Филололошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу

2012 Докторат Филолошког факултета у Београду (тема: Семантичка категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика)

2008 Институт за српски језик САНУ, научни сарадник на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика;

2008 Магистратура Филолошког факултета Универзитета у Београду (тема: Теорија језичке културе у србистици и славистици)

2001‒2005 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, одсек: Српски језик и књижевност (тема: Девербативна именица као кондензатор реченичног садржаја у језику новина)

Међународни пројекти:

Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen FWF-Projekt, P19158-G03 (2006-2010)

Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu Forschungsprojekt / Istraživački projek(a)t (2007-2015)

Саопштење са седнице Одбора од 6.12.2016.

САОПШТЕЊЕ

с осамнаесте пленарне годишње седнице Одбора за стандардизацију српског језика одржане 6. 12. 2016. године у САНУ, Кнез Михаилова 35, Београд

И без минималне материјалне подршке, Одбор за стандардизацију српског језика у континуитету осамнаестогодишњег постојања остварио је релативно добре резултате на пољу планирања и нормирања српског језика.

Одбор је усвојио извештај о раду између шеснаесте и седамнаесте пленарне седнице (25. фебруар 2015) и осамнаесте седнице и предлоге за план рада у 2017. години и раздобљу које је пред нама.

На пленарној седници је донет закључак да треба обележити  јубилеј – 20 година  рада Одбора, што ће се десити 12. 12. 2017. године.

Одбор се налази у периоду када нису у првом плану само тзв.  капитални пројектина пољу планирања и стандардизације српског језика. Наши приоритети су и реактивирање рада комисија, у чему су, за кратко време, постигнути видни резултати, при чему је дошло и до замене руководстава и подмлађивања чланства у неким комисијама.

Надаље, настојимо да мотивишемо чланове Одбора и његових комисија да дају своје појединачне доприносе и у већем броју припремају нове одлуке о појединачним питањима језичког планирања.

У наредном периоду планирали смо неколико  важних послова и поставили то као приоритетне задатке на основу конкретног програмског садржаја. Централно место у 2017. години је дато припремама за обележвање   јубилеја – 20 година рада Одбора за стандардизацију српског језика. Наставиће се даље са праксом реактивирања рада комисија, које ће своје планове прилагодити предстојећем јубилеју. Прихваћен је предлог да се настави с издавањем списа Одбора за стандардизацију српског језика. Одбор ће наставити борбу за идентификовање српског језика и писма у међународним библиотечким стандардима и исправити грешку која још увек наноси штету националним интересима. Заложићемо се за укључивање Одбора за стандардизацију српског језика у наредну стратегију културе и језичке политике, као и присуство његових представника у одговарајућим радним групама  и саветима приликом доношења Закона о језику, јер се у Одбору садржи целокупна лингвистичка струка. Покренућемо поступак  за формирање исцрпног корпуса српског ијекавског изговора. Најзад, два битна приоритета односе се на праксу: започећемо праћење остваривања правописне норме и њено периодично дограђивање, као и заложити се да капитални пројекти и приоритетни послови Одбора убудуће буду у избору тема за мастер студије на факултетима.

Одбор се залаже за нормирану и кодификовану стандардизацију, планирање српског језика и вођење језичке политике која је усклађена с оснивачима, надлежним државним органима и другим институцијама као и цивилизацијским токовима.

            Одлучно одбацујемо залагање неких лингвиста и стручњака из других лингвистици додирних области који се залажу за некакву спонтану, имплицитну и некодификовану стандардизацију и за наметнуту престижност регионалне лингвистике како се, наводно, брига о језику не би претворила у национализам. Такође, не прихватамо неодмерене и неаргументоване оцене изговорене поводом   настојања и акције да се чува српски језик која се наставља у дневном листу Политика, као и акција „Негујмо српски језик“, коју наставља Министарство културе и информисања. Такав напор може бити оспораван или неприхваћен од појединаца који о томе другачије мисле, али не може да се назове нацизмом.

Нико нема монопол када је реч о језику, стога ћемо настојати да стварамо сараднике, а не противнике јер  свој књижевни и стандардни језик  сви морамо учити како бисмо га на најбољи начин сачували.

Одбор се залаже да се обезбеде минимална материјална средстава за обављање организационих и административних послова Одбора.

Одбор подржава оправдане захтеве Срба из заграничних земаља изван матице да користе право на употребу свог језика и писма и да им се гарантују права која Република Србија обезбеђује националним мањинама и етничким групама.

У Београду,

15. децембра 2016. г.

                 Председник Одбора

                                                                                                                                                                                                              aкадемик Иван Клајн

Нова имена држава

Одговор Министарству спољних послова

 

У вези са Вашим предметом број 9540 од 9. марта 2016. године, који се односи на писање имена страних  држава – Република Зеленортска Острва  и Република Обала Слоноваче,  обавештавамо Вас о следећем:

            Ако Влада Републике Србије, на захтев наведених држава, одлучи да у дипломатској преписци користи непреведена имена, препоручујемо ове облике:

Република Кабо Верде и краће Кабо Верде (уместо досадашњег  Република Зеленортска Острва) и Република Кот д’ Ивоар  икраће Кот д’ Ивоар (уместо досадашњег Обала Слоноваче).

Предложена решења биће унесена у наредно издање Правописа српскога језика уколико  буду званично усвојена.

Писање имена римског папе

Одбор за стандардизацију српског језика је разматрао питање писања имена римских папа и донео следећу препоруку. У српском језику постоји традиција да се имена римских папа пишу у облицима каква су у обичају у српском језику (Никола, Јован, Инокентије и сл.). Зато би требало задржати облик папа Фрања и додати као другу могућност – папа Фрањо и не замењивати те облике другима који би били ближи изворном облику и звучању.

 

Београд, 10. 6. 2016.

Закључно саопштење са скупа „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“

Закључно саопштење

На научном скупу „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“, који је одржан у САНУ 28. октобра 2015. године, закључено је да постоје бројна питања у области језичког планирања у Републици Србији, која треба решавати у добро усклађеној међусобној сарадњи просветних, научних и установа за културу које се баве српским језиком, с једне стране, као и њиховој сарадњи с надлежним министарставима и националним саветима, са друге.

САОПШТЕЊЕ ОДБОРА ЗА СТАНДАРАДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРЕДСТАВНИКА ЊЕГОВИХ ОСНИВАЧА

У Београду је у Институту за српски језик САНУ, Кнез Михаилова 36, велика сала,  24. фебруара 2011. године одржана тринаеста и четрнаеста седница Одбора за станадрадизацију српског језика. Одбор сачињавају истакнути српски лингвисти и представници трију академија наука и ум(ј)етности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), те осам универзитета с катедрама за српски језик (у Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Подгорици, Косовској Митровици (раније Приштини) и Српском (сада Источном) Сарајеву, затим и три најзаначајније научне и културне институције, јединствене у целокупном српском свету: Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Српска књижевна задруга. Стандaрдолошки рад и нормирање српског језика организује се у девет комисија – за поједина подручја (српскога) језичког стандарда: фонологија / фонетикаморфологијатворба р(иј)ечисинтакксалексикологија и лексикографијапраћење и проучавање правописне проблематике, историја језичког стандарда, затим за стандардни језик у школству администрацији, издаваштву и јавним гласилима, и  за питања  корпуса српскога језика. Међу девет комисија налази се и Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Ком. бр. 7). Потоња комисија, названа још и „мали“ Одбор, врши функцију великог (матичног)  Одбора између годишњих / пленарних с(ј)едница. У њој се налазе представници трију академија, те предс(ј)едници или секретари Комисија Одбора.

Циљеви Одбора вишеструки су и дугорочни. Они се не тичу само крупних питања српског језичког стандарда, његове слојевитости и поливалентности, већ и ситнијих језикословних питања која намећу језички и друштвени развој и комуникацијске потребе људи.

За протеклих тринаест година под окриљем Одбора урађени су капитални пројекти из више језичких области описа и стандардизације српскога језика. Све су то прилози граматици српскога језика и настојања да добијемо модерне описе засноване на модерним нормативистичким принципима. У области лексикологије и лексикографије Мирослав Николић, члан Одбора, приредио је Обратни речник српскога језика (2000. г.), најобимнији одостражњи или инверзни речник у целокупном словенском свету. Мирослав Николић је редактор и Речника српскога језика (2007. г.), ауторског дела више сарадника. То је, у ствари, једнотомник, на који се дуже време чекало. Рајна Драгичевић, члан комисије Одбора, аутор је Лексикологије српског језика (2007. г.). Академик Иван Клајн, актуелни председник Одбора, аутор је две књиге творбе речи у савременом српском језику  – префиксација и композиција суфиксација и конврезија (2002. и 2003. г.), које представљају значајан помак у односу на претходне радове у тој области. У 2005. години, под руководством Предрага Пипера и сарадника а у редакцији академика Милке Ивић, објављена је књига Синтакса савременога српског језика, први део – проста реченица. Овај низ  у 2010. години обогаћен је још једним прилогом – Драгољуб Петровић, члан Одбора, и Снежана Гудурић, професор Филозофског факултета у Новом Саду, аутори су Фонологије српскога језикаУскоро очекују се и друга дела како би био комплетиран списак прилога граматици српскога језика: друга књига Синтаксе, Нормативна граматика и Морфологија. У Програму рада Одбора од капиталних пројеката непокривен је остао само пројекат израде акценатског  речника. Било је предлога да до његове појаве замена буде Правописни речник (2010), који је  остао неакцентован јер би то повећало обим приручника.

Најзапаженији послови у којима је Одбор имао значајно учешће били су у области правописног пројекта. То је најстарији, најзначајнији и најобимнији  пројекат у области српске лингвистике и културе. Започет још далеке 1989. године као прилози правопису и уобличен у српском језику између 1993. и 2001. године, а последња редакција измена и допуна урађена је 2010. године. Тај пројекат има три дела: лингвистичко и универзитеско издање, издање намењено школама и издање за општу употребу. Увођење Правописа Матице српске у администрацију, школе, културне и јавне институције претходио је научно-стручни скуп (1997), препорука два министарства (просвете и културе) и осмишљен програм припреме, посебно када је реч о школама. О томе сведочи зборник прилога К новој писмености (1998). У домену службене, па и јавне односно школске, употребе има још нерешених питања не само када је реч о правопису већ и о писму. Наиме, правопис не може да замени државу и надомести недостатак законске регулативе подстакнуте уставним променама из 2006. године. Као шире културно, културолошко, национално и државно питање, разрешење садашњег стања двоазбучја у српском језику (тачка 6 Програма Одбора, усвојеног на другој седници 1998. г.), не може се решти простим укидањем једног од писама (латинице). Одбор је у више наврата дао препоруке да се у школској употреби писма не треба више придржавати начела равоправности двају писама (ћирилице и латинице). Посебно је то непотребно када је реч о завршном испиту и матурском испиту, односно званичном (службеном) документу. Друга се питања употребе писма могу решити доношењем закона о језику, а затим договором лингвиста и државе. Сада када је постигнут договор међу лингвистима и урађен значајан посао на побољшању правописних решења и правописне норме, односно правописног речника неопходно је обезбедити услове за примену правописа у пракси и доследно поштовање правописне норме. При томе је потребно имати на уму специфичности појединих делатности и прихватити разумне предлоге да се омогући ученицима и студентима да заврше текућу школску годину без правописних корекција допуњеног и измењеног издања (испити, такмичења, текуће провере и сл.). Измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске (2010) примењиваће се у школској пракси од 1. септембра 2011. године.

      Измењена и допуњена  верзија Правописа српскога језика Матице српске (2010) не захтева неку нову препоруку или одобрење за увођење у институције. Реч је о континуитету који омогућава институцијама да оне јавно и саме стану уз измењено и допуњено издање већ одобреног Правописа.

У стандардолошком раду и нормирању српскога језика ништа се не укида, забрањује или прогања било да је то изговорена, штампана или у електронском облику створена реч. Одбор доноси препоруке, саопштења, мишљења, закључке, што је именовано као одлука– споразумевањем стручњака на професионалним, лингвистичким и социолингвистичким аргументима. Као резултат нормативне делатности  и процеса стандардизације у складу с претходно реченим, у 2006. години објављена је књига Српски језик у нормативном огледалу – 50 одлука Одбора за стандардизацију српског језика, коју су приредили Бранислав Брборић, секретар Одбора, Јован Вуксановић и Радојко Гачевић, секретари комисија Одбора. Потоња три имена у вези су с припремом Картотеке језичких недоумица(1999), која је дата претежно у форми питања и назнака могућих решења за различите недоумице у свим језичким областима, било да су оне стварне и привидне, реалне и виртуелне. Међу већином чланова Одбора једна је сасвим рашчишћена: учење језика и књижевности у основној и средњој школи треба раздвојити јер ће  језик и даље остати у подређеном положају.

Сведочанство о раду Одбора су и сакупљена документа – списи, који прате активности чланова Одбора, те председника и секретара и чланова комисија и чувају вредне прилоге и штите заједничко дело од могућег заборава. До сада, закључно с 2008. годином, објављено је десет свезака списа, што с различитим прилозима (записници, белешке, извештаји, дописи, писма, исечци из штампе, прилози с интернета и други прилози научне и стручне литературе, одлуке и сл.) износи више хиљада страна. Та разноврсна и богата документација корисна је и за различита истраживања.

У свом досадашњем раду Одбор је имао и озбиљне проблеме када је реч о изворима финасирања, организационим и административним пословима, које по договору од почетка обавља Институт за српски језик САНУ, сагласно Споразуму о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика члан 3, став 3. Договори око тога с државом и појединим министарствима нису дали резултате, иако је било обећања и конкретне материјалне помоћи,  посебно у 2006. години. После тога узалудна су била обраћања Одбора министарствима у различитим саставима влада. На писмено обраћање није било чак ни куртоазних одговора. А требало је решавати ургентна питања, посебно опстанка српског језика у лекторатима широм света, а пре свега у словенском свету.

Одбор има обавезу да решава и нека унутрашња питања и отклони узроке краћег застоја у раду. Рад на пројектима одвијаће се и даље студиозно, одговорно и без журбе. Активирањем сајта Одбора омогућиће се појединцима и колективима да дођу до благовремених и поузданих одговора на постављена питања и да добију битне информације о раду и активностима Одбора. Досадашња искуства указују на то  да ће и даље најспорије  тећи  процеси када је у питању професионализација рада Одбора и обезбеђивање барем минималне материјалне надокнаде за све што се уради у складу с програмом Одбора. Тешко се може  очекивати  да има више заинтересованих за одговоран научно-стручни  рад само на основу ентузијазма. Стога се за помоћ треба обратити и дијаспори и донаторима.

ОДЛУКА ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ О СТАТУСУ БОСАНСКОГ ИЛИ БОШЊАЧКОГ ЈЕЗИКА

Већ неколико година  новинске странице пуне текстови о различитим  питањима  везаним  за статус тзв. босанског језика, и то понајвише у Србији и Републици Српској. Тако читамо да «Бошњаци не разумеју српски језик», да је  у Новом Пазару и Пријепољу блокирано на стотине судских предмета због недостатка «преводилаца на босански језик» са српскога, да је «Министарство правде Србије објавило оглас за постављање сталних судских преводилаца за босански језик», да је министар просвете обећао да ће се на Државном универзитету у Новом Пазару вршити «обука за босански језик», након које ће бити «додељени сертификати, који ће при запошљавању служити као доказ познавања босанског језика», да ће ускоро «Србија добити шест судских тумача за босански језик», да ђаци бошњачке националности у Републици Српској неће да прихвате књижице ни сведочанства у којима је језик назван «бошњачким» а не «босанским», итд. и томе слично.