Category: Одсеци

др Милица Божић Синчук

Рођена 19. априла 1991. у Београду.

2021. изабрана у звање научни сарадник.

21. априла 2021. одбранила докторску дисертацију Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2020. изабрана у звање истраживач – сарадник.

2018. Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

2018. Пријавила докторску дисертацију на Филолошком факултету у Београду.

2015. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик).

2015. Стекла звање мастера на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик – наука и примена).

2014. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност – наставнички профил).

Говори и пише руски, енглески и француски језик.

Види више →
 

Образовање

  • Милица Божић Синчук рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Филолошку гимназију (2006–2010) и стекла основно музичко образовање (Музичка школа „Мокрањац”). Основне студије (Српски језик и књижевност, 2010–2014) и мастер студије (Српски језик – наука и примена, 2015) завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је академске 2015/2016. године, модул Српски језик. Докторска дисертација пријављена је 17. јануара 2018. године, а одбрањена 21. априла 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 

Остале активности

  • Члан сарадник Матице српске (од 2020. године).
  • Члан Српске књижевне задруге (од 2018. године).
  • У академској 2017/2018. години ангажована као помоћ у настави у Центру за учење српског језика као страног на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
  • У академској 2016/2017. години – сарадник у настави (ван радног односа) – демонстратор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима,
  • Школске 2015/2016. године радила у Филолошкој гимназији у Београду као професор (на замени) Српског језика и Увода у општу лингвистику.

Запослење

  • 2020. изабрана у звање истраживач сарадник.
  • 2018. године запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

Познавање страних језика

  • Говори и пише руски, енглески и француски језик.

 

Тезе

  • 21. априла 2021. године одбрањена докторска дисертација Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, председник Комисије: проф. др Вељко Брборић, чланови Комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Јованка Радић, научни саветник).
  • 2015. Синонимија именичких деминутива у српском језику, мастер рад, одбрањен је на Филолошком Факултету Универзитета у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић, члан комисије: проф. др Весна Ломпар.

Учешћа на научним скуповима

  • 14. октобра 2021. учествовала на 13. симпозијуму Андрићева приповетка у оквиру истраживачког пројекта Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту (Грац, 2007-) са темом: Ономастичка слика у  приповеци Црвен цвет И. Андрића (Антропоними у приповеци Црвен цвет И. Андрића). [Зум конференција]
  • 15. новембра 2018. учешће на Округлом столу посвећеном Светиславу Божићу добитнику награде Златна књига Библиотеке Матице српске, одржаном у Матици српској у Новом Саду, са темом: Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића.
  • 26. октобра 2018. године на IV међународном научном скупу Српски као страни језик у теорији и пракси, одржаном у Ректорату Универзитета у Београду, излагала реферат: Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика.
  • 31. марта 2018. године на X научном скупу младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевацу излагала је реферат: Систем акцентуације у говору Лапова (код Крагујевца).
  • 19. новембра 2017. године учешће на научном скупу Језици и културе у времену и простору 7 на Филозофском факултету у Новом Саду, са рефератом Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика.
  • 8. априла 2017. године учествовала на IX научном скупу младих филолога и докторанада Србије на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, са рефератом Статус суплетивних множинских облика именице дугме у савременом српском језику. На том научном скупу била је и у својству председавајућег сесиjом Савремена проучавања језика.

Јавна предавања и промоције

  • 19. априла 2018. излагала на Данима Музеја језика и писма у Тршићу у организацији Центра за културу Вук Караџић (Лозница) поводом два века Српског рјечника Вука Караџића са темом: О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића.
  • 21. новембра 2016. године одржала јавно предавање Иновације у језику младих у сарадњи са проф. др Весном Ломпар и студентима постдипломских студија у Задужбини Илије М. Коларца.

 

Милосав Тешић

Милосав Тешић  је рођен у Љештанском код Бајине Баште, 15. новембра 1947.

Диплому је стекао 1970. на Филолошком факултету у Београду.

Радио је као уредник Речника српскохрватког књижевног и народног језика у Институту за српски језик у Београду до пензије.

За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.

Рад на Речнику САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат1–петогласник, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Тешић, Милосав:  оцат1–оцељивати: основна редакција; очин1–ошинуће: суредакција; ошипка–ошчуро: суредакција; пажња–пакост: суредакција; паљеница–пансионар: суредакција; папрат–парали: суредакција; парализа–парламентаран: суредакција; парламентарац–партаја: суредакција; партајизам–пасиште: суредакција; пекарина–пентрати: суредакција; пентрати се–период: суредакција; периода–перфекција: суредакција; петачки-петогласник: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање–оцарити, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Тешић, Милосав: оповргавање–опонашљив: обрада, основна редакција; опсенити–опсјати: обрада, основна редакција; опскакивање–опустити: суредакција; ос1–освештење2: суредакција; освешћавање–осигуратељац: суредакција; осој–останак: суредакција; откоракнути–отолошки: основна редакција; отпослати–отреситост: суредакција; оћ1–охој2: суредакција; охол–оцарити: основна редакција]
Види више →

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао–Опово, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр.

[Тешић, Милосав: одјене–одљокнути: суредакција; одљубити–одмољавати: основна редакција; одојак–одочкурити: суредакција; одра–одринути: суредакција; ођа–оздоњи: суредакција; оздрава–ојчнути: суредакција; ок–окинчити: суредакција; окоп–окрепљујући: суредакција; ом–ометара: суредакција; он–онаковица: обрада, основна редакција; опетњача–опирача: суредакција; оплов–Опово: обрада, основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат–одврзивати, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 781 стр.

[Тешић, Милосав: нормалан–нотесић: суредакција; нотешче–нука: суредакција; нукати–њушчица: суредакција; предлог о и везник о: суредакција; објезати–облести: основна редакција; обрт–обурити: суредакција; ода1–одаламарити: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав–нокавац, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 799 стр.

[Тешић, Милосав: независно–незнанка: суредакција; неказненост–некрофобија: суредакција; немилост–ненаклоњеност: суредакција; неологизам–неплодност: суредакција; неплодноћа–непомично: суредакција; непомичност–непредметан: суредакција; непредобив–неприступачно: основна редакција; неприступачност–непутан: суредакција; непутно–неразмрсица: суредакција; нерука–несаструган: суредакција; неспавач–несумњиво: суредакција; несумњивост–неумолит: суредакција; нехатилац–нешуш: суредакција; ни–никада: обрада, основна редакција; никадак–Ниџо: суредакција; Ниш–ништитељица: суредакција; ништити–новац: суредакција; новозаведен–новштина: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати–недотруо, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр.

[Тешић, Милосав: накострушено–накркаче: суредакција; наличе–намерити2: основна редакција; намирје–намрсити се: суредакција; намрскан–нањијати се: суредакција; напудерисати–нараслост: основна редакција; нараст–народносни: суредакција; народносни– насељавати: суредакција; наћевити се–наука: суредакција; наукијер–нацквацкати (се): основна редакција; начкаљати–нашчињати се: суредакција; недовољство–недорухо: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, Моире–наклапуша, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр.

[Тешић, Милосав: Мостарац–мочварка: обрада; наадиђарити–набрати2: суредакција; набрашнавити (се)–навејавати: основна редакција; нагазиште–наговор: основна редакција; наговоран–над: обрада (над–над), основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 12, маквен–мозурица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1984, 800 стр.

[Тешић, Милосав: малокаван–малуља: обрада; малуљица–Мамцић: обрада; мастија–матафјун: помоћна редакција; матафолико1–маузолеј: помоћна редакција; метва–мехов: обрада; Мимо–мираља: основна редакција; мистик–михана: обрада; михача–мјузикхолски: основна редакција; многомужац–модриљка: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11, кукутка–маква, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1981, 800 стр.

[Тешић, Милосав: курјачар–кусарица: помоћна редакција; кусарка–кутушица: помоћна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 10, колити–кукутица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1978, 800 стр.

[Тешић, Милосав: кривка–крикњава: обрада]

“СРПСКО ДРЖАВЉАНСТВО”, А НЕ “РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”

 

Ретка средства јавног информисања у Србији, ваљда и зато што се већина и не сматра српским средствима јавног информисања, готово стидљиво и скрајнуто од главних вести,   пренела су вест да у Србији од 1. октобра наступа велика промена у пасошима. У њима више неће у рубрици држављанство писати “српско” већ “држављанство Републике Србије”(http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3009581/zasto-se-u-pasosu-menja-oznaka-drzavljanstva.html). При томе се наводи да је до овакве одлуке дошло на захтев Странке за Санџак заштитнику грађана (омбудсману) Републике Србије. Захтев се темељи, како то наводи председник Странке за Санџак Февзија Мурић, на схватању или тумачењу да “стављање придева ‘српско’ [држављанство] значи, у ствари, да се ставља једна национална одредница, једно национално обележје, што није у складу ни са Уставом ни са Законом. Сви мањински народи, односно, несрпски народи у Републици Србији, подводе се под одредницу ‘српско’ и ми смо тражили да се то исправи”.

др Јована Бојовић Јоксимовић

Рођена 1. децембра 1989. у Приштини.

2013. дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (студијска група – србистика)

2014. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2014/2015. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер – Српски језик)

2014. запослила се у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић (Материјална и духовна култура Косова и Метохије)

2017. пријавила тему докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2017. изабрана у звање истраживач сарадник

2017. запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2022. докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду
2022. изабрана у звање научни сарадник
Види више →
 

Рођена 1. децембра 1989. године у Приштини. Основне студије србистике завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Звање мастер професора српског језика и књижевности стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 2017. пријавила тему докторске дисертације „Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У библиотеци Центра за црквене студије у Нишу радила је као библиотекар-волонтер од 2009. до 2013. године.

У периоду од 2014. до 2017. године била ангажована као истраживач-приправник на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

Од 1. новембра 2017. године као истраживач-сарадник ангажована на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ.

Тезе:

Докторска теза:

Бојовић, Јована, Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића, докторска дисертација, одбрањена 10.2.2022. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, чланови комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Светлана Слијепчевић Бјеливук).

Бојовић, Јована, Зоонимија Ибарског Колашина, мастер рад одбрањен 4. јула 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић; члан комисије: проф. др Рада Стијовић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (15.9.2017)

Учешћа на скуповима:

Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 6.7 – 7.7.2015.

Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић, 30.11.2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2.4.2016.

Византијско-словенска чтенија, Ниш, 25.11.2017.

Предавања, промоције и сл.

  • промоција монографије Зоонимија Ибарског Колашина, аутора Јоване Бојовић, на 60. међународном београдском Сајму књига, Београд, 30.10.2015.
  • промоција библиографије Библиографија радова о Григорију Божовићу, аутора Јоване Бојовић и Снежане Бојовић, на 61. међународном беорадском Сајму књига, Београд, 30.10.2016.

Чланства у научним и стручним телима и у научним удружењима:

У периоду од 2010. до 2013. године била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Године 2013. била је члан Програмског одбора изложбе Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе.

Од 2013. године сарадник је Међународног центра за православне студије.

Од октобра 2015. године члан је Асоцијације православних научника из Русије (Вороњеж).

Од 2016. године члан је Центра за црквене студије.

др Никола Рамић

Рођен 1. марта 1954. године у Богдашима, код Ливна, Босна и Херцеговина. Ту завршио основну школу, а у Ливну гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао 1977, на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. На истом факултету магистрирао1980, а докторску дисретацију, под насловом „Икавскошћакавски говори југозападне Босне”, одбранио 1997. године.

Од 1978. до 2005. године запослен у Институту за српски језик САНУ, ангажован на пословима израде  „Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”, најпре као обрађивач грађе, затим млађи уредник, а од 2001. године један од уредника Речника.

Од 1982. до 2005. године обављао дужност техничког уредника и секретара редакције „Српског дијалектолошког зборника” (САНУ), члан Уредништва часописа „Наслеђе” (ФИЛУМ, Крагујевац).

Сарађивао на пројектима Матице српске, посебно на изради једнотомног „Речника српскога језика”.

У Вуковој задужбини водио пројекат „Испитивање и опис говора југозападне Босне”.

На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Одсеку за филологију од 2005. године наставник у звању доцента, а од 2010. у звању ванредног професора. Ментор у изради  и члан комисија за одбрану више местер радова и докторских дисертација.

Види више

Научни скупови

Међународни научни скуп Српски језик и друштвена кретања, октобар 2006, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Научни скуп Допринос Срба из Босне и Херцеговине науци и култури, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале 2007.

Међународни научни скуп Српски језик у (кон)тексту,  октобар 2007, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Српски језик у употреби,  октобар 2008, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Језички систем и употреба језика, 2009, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2010.

Међународни научни скуп Структурне карактеристике српског језика, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2011.

Међународни научни скуп Традиција и иновације у савременом српском језик, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2012.

Међународни научни скуп Језик, књижевност, вредности, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш 2013.

Округли сто Практични проблеми израде дијалекатских речника, Департман за српски језик Филозофског факултета Универзитета у Нишу, 13. април 2013.

Међународни научни скуп Вишезначност у језику, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2013.

Mеђународни научни скуп Српски језик – од Вука до данас, одржан 24 – 25. октобра 2014. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Mеђународни научни скуп Језик, књижевност, уметности, одржан 23 – 25. октобра 2015. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп (Српски) Језик у комуникативној функцији, одржан 28 – 29 октобра 2016. на Филолошко- уметничком факултету у Крагујевцу.

Међународни научни скуп Српски језик: статус, систем, употреба, одржан октобра 2017. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, одржан октобра 2018. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

др Радмила Жугић

Библиографија научних радова

Монографске публикације (монографије)

Жугић, Радмила: Речник говора јабланичког краја, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2005, XLII + 470 стр.

(Српски дијалектолошки зборник, LII).

Смиљковић Стана, Жугић Радмила, Стојановић Славка, Настава српског језика на дијалекатском подручју, Врање: Учитељски факултет у Врању, 2009, 189 стр.

Жугић, Радмила: Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине, Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2010, 226 стр.

(Монографије, 13).

Жугић, Радмила: Микротопонимија доњег слива Јабланице (семантичко-творбени аспект), Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2014, 272 стр. 

(Монографије, 20).

Жугић Радмила, Станковић Станислав: Књига сажетака, Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Ниш – Косовска Митровица – Лесковац: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет – Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет – Лесковачки културни центар, 2014, 126 стр.

Види више →

Секције у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, народносни– насељавати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 363–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, ненакнадан – неолитски, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 189–228.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, несатарив – неспавање, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 450–493.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, обљубљен– обожаватељка, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 341–373.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одатрати–одбирати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 705–721.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одбирач–одвадити2, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 721–747.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, оздрава – ојчнути, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 320–364.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, окињати (се)– окњижевити, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 401–425.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опетњача–опирача, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 751–763.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опиргати се–опличати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 763–792.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, отпослати– отреситост, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 677–718.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, пакостан–паљеника, пом. Р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 190–242.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, паљеница–пансионар, обр. и пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 242–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, петачки–петогласник, пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 775–780.

Прикази, критике, хронике

 

Жугић, Радмила: Николай Ковачев, Честотно-етимологичен речник на личните имена в съвремената българска антропонимия, Јужнословенски филолог LII, Београд 1996, 203–207. [научна критика].

Жугић, Радмила: Ценка Иванова, Мариана Алексић, Српско-бугарски тематски речник, Лексикон међујезичких хомонима и полисема (Сръбско-български тематичен речник, Лексикон на междуезиковите омоними и полисеми, Зборник Матице српске за славистику 58–59, Нови Сад 2000, 245–249. [научна критика].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора јужне Србије, Лингвистичке актуелности I/2, Београд 2000, 33–41.

[приказ].       

Жугић, Радмила: Марин Младенов, Бугарско-српски речник (Българско сръбски речник), Зборник Матице српске за славистику 61, Нови Сад 2002, 218-221 [приказ].

Жугић, Радмила: Делото на Блаже Конески (Остварувања и перспективи), Јужнословенски филолог LIX, Београд 2003, 212-216 [приказ].

Жугић, Радмила:  Јаворка Маринковић, Микротопонимија бујановачког и прешевског краја, Јужнословенски филолог LХ, Београд 2004, 248–253. [приказ].

Жугић, Радмила: Трајко Стаматоски, На ономастички теми, Јужнословенски филолог Јужнословенски филолог LXI, Београд 2005, 302–310.  [приказ].

Жугић, Радмила: Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, Зборник Матице српске за славистику 69, Нови Сад 2006, 291–294  [приказ].

Жугић, Радмила: Јаворка В. Маринковић, Јован Љ. Јањић, Диференцијална граматика, Српски језик и призренско-тимочки говорни простор, Лингво-методички аспекти, Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац 2009, 302–315 [приказ].

Жугић, Радмила: Радосав Стојановић, Црнотравски речник, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (1), Нови Сад 2013, 234–240 [приказ].

Жугић, Радмила: Три научна скупа о дијалекту и дијалекатској књижевности у Лесковачком културном центру – три зборника радова са научних скупова у издању Лесковачког културног центра, Јужнословенски филолог LXIX, Београд  2013, 525–540. [хроника].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора југа Србије, Зборник Матице српске за славистику 84, Нови Сад 2013, 252–257    [научна критика].

Жугић, Радмила: Два двоброја Нашег стварања, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица 2013, 787–798 [приказ].

Жугић, Радмила: Милета Букумирић, Речник говора северне Метохије, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (2), Нови Сад 2013, 231–238. [научна критика].

Жугић, Радмила: Влатко Мурдаров и др. Обратен речник на българския  език, Октоих IV/5, Никшић 2014,  201–209 [научна критика].

Резимеи

Жугић, Радмила: Олаф Брох као истраживач говора „најјужније Србије“, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 27.

Жугић, Радмила: Неке граматичке особености поетског језика Власте Н. Ценића, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 90–91.

Остале активности

Учешћа на скуповима:

Први лесковачки дијалектолошки скуп: Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност и уметност, Српски језик у (кон)тексту, Крагујевац, 2006.

Међународни научни скуп: Лексикографията и лексикологията в съвременен свят, София, 2006.

Међународни научни скуп: Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд, 2006.

Други лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2008.

Међународни научни скуп: Граматика и лексика у словенским језицима, Београд, 2010.

Трећи лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Четврти лесковачки дијалектолошки скуп (међународни): Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Организација скупова:

Покренут и у сарадњи са Лесковачким културним центром организован Први лесковачки дијалектолошки скуп.

Председник Организационог одбора Другог лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Трећег лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа.

Уреднички послови:

Уредник зборника радова са Другог лесковачког дијалектолошког скупа, Трећег лесковачког дијалектолошког скупа и Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа: Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1.

 

Рецензије радова:

Рецензије радова: Годишњак за српски језик, Година XXVI, бр. 13; Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица, 2013; Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност1.

Теренска истраживања:

Теренска истраживања говора јабланичког краја (бележење дијалекатске и ономастичке грађе за потребе САНУ и Института за српски језик САНУ) обављала сам по 30 дана годишње у периоду од 1985. до 2008. године. Сређену грађу сам предавала Одбору за ономастику и Одбору за дијалектологију САНУ и Института за српски језик САНУ.

др Јованка Радић

Рођена 1958. у Фочи (Република Српска, БиХ), девојачко презиме Аврам.

1982    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1994    Изабрана за асистента (предмет Српски језик) на Учитељском факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу.

1999    Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2000    Изабрана у звање доцента на Учитељском факлутету у Јагодини.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ (у звању научни сарадник).

2006    Изабрана у звање виши научни сарадник.

2011    Изабрана у звање научни саветник.

Члан Одбора за језик Академије наука и уметности Републике Српске (2005–).

Члан Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности (2006–).

Члан уређивачког одбора часописа Ономатолошки прилози (2006–).

Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност (2016–).

Члан Комисије за ономастику при Међународном комитету слависта (2018– )

мср Милица Рабреновић

Биографија:

Рођена 13. 12. 1993. године у Врбасу.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017–2022. радила у основној и средњој школи као професор српског језика.

2021. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2022. положила испит за лиценцу.

2022. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика и стекла звање истраживач приправник.

Види више →

Рођена 13. децембра 1993. године у Врбасу. Похађала Гимназију „Жарко Зрењанин” у Врбасу, друштвено-језичког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом „Употреба активних партиципа у делу ’Стефанит и Ихнилат’ у препису из 17. века”. Од септембра 2017. године до јуна 2022. године радила у основној и средњој школи као професор српског језика и књижевности. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2021/2022. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Дана 11. маја 2022. године положила је испит за дозволу за рад наставника, васпитача и стручних сарадника, наставна јединица Акценатски систем стандардног српског језика. Од јула 2022. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за стандардизацију. Говори енглески језик.

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стили–стика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматич–ки и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Реч–ника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

мср Ивана Маринковић

Предавања:

Септембра 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Јованом Јовановић, одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ.

Излагање на 59. међународном Београдском сајму књига у оквиру трибине Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст (модератор: др Рајна Драгићевић); тема излагања: „Вуков превод Новог завјета (1847)”, октобра 2014.

Учешћа на научним конференцијама у земљи и иностранств

  1. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  2. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  3. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
  4. III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2011.
  5. Четврти међународни симпозијум посвећен Иву Андрићу, Иво Андрић – књижевник и дипломата у сјени двају свјетских ратова (1925–1941), Грац, 6–8. октобар 2011.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
  7. Учешће на међународном научном скупу под називом XI полско-български колоквиум у оквиру секције ЕЗИКЪТ НА КУЛТУРАТА. КУЛТУРАТА НА ЕЗИКА у Пловдиву (Бугарска), у организацији Пловдивског универзитета „Паисий Хилендарскиˮ од 7. до 8. октобра 2010.
  8. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010.
  9. Научни скуп одржан у Лесковцу 18. новембра 2010. године, Лесковац, Лесковачки културни центар.
  10. Реферат „Типови исказивања мноштва код именица 2. врсте у српском језикуˮ (у коауторству са мр Марином Спасојевић) изложен на 14. међународном скупу слависта у Опатији у периоду од 22. до 25. 6. 2009. године.

др Наташа Вуловић Емонтс

Рођена 1. марта 1973. године у Ужицу.

1997    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2004   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2014   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2015   Изабрана у звање: научни сарадник.

2020  Изабрана у звање виши научни сарадник.

Секретар Комисије за фонетику и фонологију у Одбору за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ (2000‒2011).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Члан редакције часописа Преводилац (2009‒2015).

Види више →

Рођена 1. марта 1973. у Ужицу.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (1997).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (1999).

Тезе:

Магистарски рад : „Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића”, (30. 12. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Живојин Станојчић и проф. др Рајна Драгићевић).

Докторска теза: „Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику”, ( 11. 7. 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, чланови комисије: проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање: научни сарадник (20. 5. 2015).

Међународна сарадња:

Међуакадемијска сарадња између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука, пројекат: Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију), (2009–2015).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Учешћа на скуповима:

Међународни научни скуп XV Международные образовательные Рождественские чтения. Москва, 28. 1–3. 2. 2007.

Научни скуп Српска теологија у ХХ веку. Београд, 24–25. 5. 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту. Лесковац, 25–26. 9. 2008.

Међународни научни скуп Славянские языки и культуры в современном мире. Москва, 24–26. 3. 2009.

Међународни научни скуп ХI полско-български колоквиум. Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. 10. 2010.

Међународни научни скуп Лексикография и фразеография в контексте славистики. Москва, Магнитогорск, Новосибирск, 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 27–28. 5. 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 25–26. 5. 2012.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац, 23–24. 8. 2015.

Међународни научни скуп Експресивност у српском језику. МСЦ, Београд, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Фразеологија и (наивна) психологија. Грац, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Словенска терминологија. Београд, 10–12. 5. 2016.

Предавања, промоције и сл.:

Коауторско предавање У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Коауторско предавање Лексички фонд српског језику у  Речнику САНУ одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру  трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014 (у коауторству са др Маријом Ђинђић и мср Данијелом Радоњић).

Предавање у Друштву младих лингвиста 3. 11. 2016. године на тему Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед).

Речник САНУ јуче, данас, сутра, 5. децембра 2016 (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Маријом Ђинђић и Данијелом Радоњић) у Крагујевцу, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Остале активности:

Говори и пише енглески, руски и немачки језик; служи се бугарским језиком.

др Мирјана Гочанин

 

Рођена 22. децембра 1975. у Краљеву.

1999. завршила Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду одбранивши дипломски рад Семантичко-творбени модели назива за животиње (студијска група Српски језик и књижевност).

1999/2000, 2000/2001. и 2001/2002.  као стипендиста Министарства за науку и технологију ангажована у настави на Катедри за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (на предметима Морфологија са основама лексикологије, Стандардизација српског језика и Стандардни српски језик I (фонологија са основама морфологије)).

2003. запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006. магистрирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду одбранивши рад Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године.

2018. докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду одбранивши дисертацију Синтакса глаголских допуна у српском језику 16. и 17. века.

2020. изабрана у звање научни сарадник.

Члан пројекта COST Action CA19102 „Language in the Human-Machine Era (LITHME)” (2020–2024).

Види више →

Рођена је 22. децембра 1975. године у Краљеву.

По завршетку гимназије у Врњачкој Бањи уписaла се на Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду 1994. године, на групу Српски језик и књижевност.

Током студија добијала је универзитетске награде за просек оцена изнад 9.5, а за испите из четврте године, положене са просечном оценом 10, додељена јој је Изузетна награда. Добитник је и награде Филозофског факултета и награде Универзитета у Новом Саду за целокупни учинак на основним студијама.

Филозофски факултет завршила је 1999. године одбранивши дипломски рад Семантичко-творбени модели назива за животиње са оценом 10 и просечном оценом током студија 9.80.

Те године је уписала постдипломске студије ― групу Наука о српском језику на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 4. октобра 2006. одбранила магистарски рад Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године под менторством проф. др Милице Грковић.

Године 2014. пријавила је докторску дисертацију под насловом Синтакса глаголских допуна у српском језику 16. и 17. века. Тезу је одбранила 21. 12. 2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду, пред комисијом коју су сачињавали: др Рада Стијовић, научни саветник (председник комисије), др Александар Милановић, ванредни професор (члан), др Исидора Бјелаковић, ванредни професор (члан) и др Милан Ајџановић, ванредни професор (члан).

Професионално искуство:

После уписаних постдипломских студија 1999. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду постала је стипендиста Министарства за науку и технологију, што јој је омогућило трогодишњу сарадњу са проф. Горданом Вуковић, проф. Мирјаном Јоцић и проф. Љиљаном Недељков у својству асистента на предметима Морфологија са основама лексикологије, Стандардизација српског језика и Стандардни српски језик I (фонологија са основама морфологије) на Катедри за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Од децембра 2003. ради у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), најпре као истраживач-приправник, потом у звању истраживач-сарадник, а од 2020. године у звању научног сарадника. На изради Речника ангажована је у својству обрађивача речничке грађе.

Учешће на научним скуповима:

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе Актуелни проблеми у проучавању и настави српског и других словенских језика и књижевности, одржан 6‒8. октобра 2005. године у Врњачкој Бањи. Организатор: Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе.

Четврта национална конференција са међународним учешћем у част проф. Кристалине Чолакове Лексикографията и лексикологията в съвременния свят, одржана 21‒22. октобра 2006. године у Софији. Организатор: Българско лексикографско дружество и Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „проф. Любомир Андрейчин” БАН.

Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, одржан 7. децембра 2006. године у Лесковцу. Организатор: Лесковачки културни центар (уз подршку Министарства за науку и технолошки развој).

Међународна научно-практична конференција Церковь и проблемы современной комуникации, одржана 5‒7. фебруара 2007. године у Нижњем Новгороду. Организатор: Нижегородская Духовная семинария, Нижњи Новгород, Русија.

Међународна научна конференција Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, одржана 24‒26. априла 2007. године у Волгограду. Организатор: Филологический факультет Волгоградского государственого университета, Русија. Гл. уредник: О. В. Иншаков (пред.).

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику, одржан 17‒18. децембра 2007. године у Српској академији наука и уметности поводом шездесетогодишњице постојања Института за српски језик САНУ (Радови су објављени у  зборнику.).

Научни скуп Књижевност на дијалекту, одржан 25‒26. септембра 2008. године у Лесковцу. Организатор: Лесковачки културни центар.

Шести словенски међународни научни скуп Урал. Православие. Культура: Духовно- нравственное, патриотическое образование и воспитание в традиции православия: исторический опыт, актуальность возрождения в культуре современной России, одржан 15‒17. маја 2008. године у Чељабинску (Русија). Организатори: Челябинская государственная Академия культуры и искусств; Министерство культуры челябинской области; Министерство образования и науки челябинской области; Управление образования администрации г. Челябинска; Челябинская епархия Русской Православной Церкви; Главное управление по делам печати и массовых коммуникаций челябинской области; Комитет по взаимодействию с общественными, религиозными и национально-культурными объединениями.

Међународна научно-практична конференција за предаваче историје, предаваче језика и предаваче из области културе словенских народа ХХХ Кирилло-Мефодиевска чтения, одржана 22‒24. маја 2008. године у Самари (Русија). Организатори: Федеральное агентство по образованию; Министерство образования и науки самарской области; Самарский научный центр РАН; Государственное образовательное учреждение высшего профессионального образования „Самарский государственный университет”.

Девета кримска међународна научна интердисциплинарна конференција Дни Адама Мицкевича в Крыму, одржана 11‒14. септембра 2008. године на Криму, у Гурзуфу (Украјина). Организатори: Таврический национальный университет им. В. И. Вернадского; Академия им. Яна Длугоша в Ченстохове; Кафедра української фїлологїі РВНЗ, Кримський інженерно-педагогічний університет; Европейский коллегиум польских и украинских университетов; Союз польских ученых Украины; Крымское отделение Союза польских ученых Украины; Кримский центр гуманитарных исследований.

Први научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 14. фебруара 2009. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (који је и организатор).

Међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 24–26. марта 2009. године на Филолошком факултету МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Мултидисциплинарна конференција Језик, књижевност, идентитет, одржана 24‒25. априла 2009. године на Филозофском факултету у Нишу.

Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, одржан 18‒20. септембра 2009. године у Сокобањи. Организатор: Савез славистичких друштава Србије.

Међународни научни симпозијум Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика, одржан 18‒20. новембра 2009. године у Магнитогорску (Русија). Организатори: Међународни Комитет слависта (Фразеолошка комисија) (Международный Комитет Славистов (Фразеологическая комисия)); Институт лингвистичких истраживања РАН (Институт лингвистических исследований РАН); Институт руског језика им. В. В. Виноградова РАН (Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН); Санкт-Петербуршки државни универзитет (Санкт-Петербургский государственный университет); Ernst-Moritz-Arndt-Universität (Greifswald, Institut Für Slavistik) и Магнитогорски државни универзитет (Магнитогорский государственный университет).

Међународни научни симпозијум Лексикография и фразеография в контексте славистики, одржан 18‒20. новембра 2011. године у Магнитогорску (Русија).

Други међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 21‒24. марта 2012. године на МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Трећи међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 23‒26. маја 2016. године на МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржана 15. октобра 2019. године у Српској академији наука и уметности у Београду. Организатори су: Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ, Институт за српски језик САНУ и Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана 28‒30. октобра 2020. године у Београду у организацији Института за српски језик САНУ и под покровитељством САНУ и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Деветнаести међународни виртуелни конгрес EURALEX (Proceedings of the XIX EURALEX Congress of the European Assocition for Lexicography: Lexicography for Inclusion (Volume 2), одржан 7‒9. септембра 2021. године у организацији грчког Универзитета Демокритус (Democritus University of Thrace).

Међународни округли сто Александар Невски и Свети Сава: подвиг и светост у језику, књижевности, култури, историји, који је одржан виртуелно 24. новембра 2021. године у организацији Института славянской культуры РГУ им. Косыгина и Института славяноведения Российской академии наук из Москве.

Седми међународни конгрес Примењена лингвистика данас – савремена теорија и пракса, одржан 28. маја 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Организатори су: Друштво за примењену лингвистику Србије, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Научни скуп Језик, књижевност, моћ, одржан 6‒7. маја 2022. године (у онлајн формату) у организацији Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

др Данијела Радоњић

Остале активности

Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.

У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.

Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Говори и пише енглески језик.

Види више →

Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године

Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.

 

Тезе

Докторска теза:

Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).

Међународна сарадња и пројекти

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

  1. Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 6. март 2010. године.
  3. ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.
  4. Међународни научни скуп Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26‒27. новембар 2010.
  5. Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.
  6. Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values), Филозофски факултет у Нишу, 27–28. април 2012.
  7. Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, Румунија, 17–19. октобар 2014.

Предавања и промоције

  1. У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ (коауторско предавање у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Коларчева задужбина у Београду, 7. март 2008. г.
  2. Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ (коауторско предавање одржано у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 14. мај 2008. г.
  3. Неколико речи о речнику (коауторско предавање у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености), Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014. г.
  4. Речник САНУ: јуче, данас, сутра (коауторско предавање у оквиру Промоције штампане и дигиталне верзије Речника САНУ), Катедра за српски језик, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 5. 12. 2016. г.

Остале активности

Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).

мр Марија Милосављевић Тодоровић

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2003. Уписала последипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2003. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

2009. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2010.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Пријавила докторску тезу на Филолошком факултету у Београду (2015).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2003).                                                   

Тезе

Магистарска теза:

„Глаголске врсте у српском језику – преглед и коментари“, одбрањена 23. децембра 2009. године (ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Милан Стакић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. 3. 2010).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (25. 4. 2013).

Међународна сарадња и пројекти

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Иво Андрић у европском контексту (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик и речници, 2007.

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Бањалука, 2013.

Предавања и промоције

Како настаје Речник САНУ; РСАНУ : РМС, Истраживачка станица Петница, 2005, 2006, 2007, 2008.

Како настају речници: домаћа лексикографска традиција; Од речника до речника – вежбе из лексикографије, Истраживачка станица Петница, 2011.

Остале активности

Говори и пише енглески, а служи се немачким и руским.

др Данијела Станић

Данијела С. Станић је рођена 25. марта 1978. год. у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. У Београду је дипломирала на Филолошком факултету, на Групи за српски језик и књижевност и на Факултету ликовних уметности, Одсек сликарства, у класи проф. др Зорана Вуковића. На Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду одбранила је мастер рад са темом Проблем синонимије у лексикографским дефиницијама у речницима савременог српског језика, а на истом факултету на модулу Наука о језику уписала и докторске студије. Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији. Радила је најпре као професор српског језика и књижевности у основној школи у Сирогојну код Ужица и у Пољопривредној школи у Пожеги, у периоду 2004–2006. године. У Институту за српски језик САНУ ради од 2006. год. на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ као основни обрађивач Речника.

Види више →

До сада је завршила четири лексикографске обраде на нивоу основне обраде.

У оквиру дана Европске културне баштине одржала је 2014. г. стручно предавање на Коларчевом народном универзитету и била гостујући предавач по позиву на два стучна предавања на Филолошком факултету у Београду студентима српског језика и књижевности.

Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији.

Влада енглеским и руским језиком (диплома Б2 нивоа, сертификат Универзитета Пушкин из Москве).

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе:

  1. Боје у речима ‒ речи у бојама, предавање у оквиру манифестације Дани европске културне баштине, Коларчева народна задужбина, 20. септембар 2014.
  2. Боје у речима ‒ речи у бојама, два предавања по позиву на Филолошком факултету на предметима Савремени српски језик за студенте II године и Савремени српски језик II за студенте III године, 23. октобар 2014.

Учешћа на скуповима:

  1. Савремена проучавања језика и књижевности, година I, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2009. год.;
  2. Пета национална конференција са међународним учешћем из лексикографије и лексикологије Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 19‒20 октобар 2009. год.;
  3. Савремена проучавања језика и књижевности, година II, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2010. год.;
  4. Савремена проучавања језика и књижевности, година III, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2011. год.;
  5. Језик, књижевност и комуникација, Педагошки факултет, Усти над Лабем, Чешка, 2011. год.;
  6. Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, год.;
  7. Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, год.;
  8. Савремена проучавања језика и књижевности, година IV, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2012. год.;
  9. Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет 3, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2013. год.;
  10. Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014. год.;
  11. Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 4, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, 2014. год.

мр Радојка Вуксановић

Мр Радојка Вуксановић (1953), истраживач сарадник, ради у Институту од 1977. год. на пројекту израде Речника САНУ.

Урадила око 3000 страна лексикографског текста.

Магистрирала са темом Језик мемоара војводе Анте Даковића 1979. године (историјска дијалектологија) на Филолошком факултету у Београду.

Радила као лектор за српски језик на Универзитету у Лилу у Француској, у период од 1985. до 1989.

Бави се проучавањем емоција примењујући концептуалну анализу.

Види више →

РЕЧНИК САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, моире – наклапуша, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр. [муња – мусјаин: основна обрада, 291–310; мусјак – мутљање: основна обрада, 310–335].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати – недотруо, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр. [наслонак – настанак: основна обрада, 420–449].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав – нокавац, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 800 стр. [независан – незнанка: основна обрада, 23–63; нога – ножунтара: основна обрада, 769–797; нозба – нокавац: основна обрада, 797–799].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат – одврзивати, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 800 стр. [нокат – нормала: основна обрада, 1–15].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао – Опово, ур. Митар Пешикан и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр. [одојак – одочкурити: помоћна редакција, стр. 160–172; окруна – окш: основна обрада, стр. 509–545].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање – оцарити, ур. Даринка Гортан-Премк и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр. [опустошавајући – опшчаство: основна обрада, 136–165; останац – осудан: основна обрада, 452–485; отћакати – отчушнути: помоћна редакција, 740–763; оћ – охој: помоћна редакција, 763–791; охол – оцарити: помоћна редакција, 791–800].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат – петогласник, ур. Стана Ристић и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр. [оцат – оцеђивати: помоћна редакција, 1–5; оцрвити – очимчити: помоћна редакција, 11–39; пансионат – папраст: основна обрада, 292–328; пансионат – папраст: редакција, 292–328; перценат – петачка: основна обрада, 747–775]

Учешће на скуповима:

1) Шести лингвистички скуп ,,Бошковићеви дани”, Подгорица, 2005.

2) 16. конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка бања, 2005.

3) Седми лингвистички научни скуп ,,Бошковићеви дани”, Подгорица, 2008.

4) 17. конгрес славистичких друштава Србије, Сокобања, 2009.

5) Осми лингвистички скуп „Бошковићеви дани”, ЦАНУ, Подгорица, 2011.

др Марина Николић

Рођена 28. јануара 1982. године.

2014 Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доцент на Катедри за српски језик и књижевност;

2013 „Језикофил”, оснивач и уредник;

2013 Постдокторско усавршавање на Филололошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу

2012 Докторат Филолошког факултета у Београду (тема: Семантичка категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика)

2008 Институт за српски језик САНУ, научни сарадник на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика;

2008 Магистратура Филолошког факултета Универзитета у Београду (тема: Теорија језичке културе у србистици и славистици)

2001‒2005 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, одсек: Српски језик и књижевност (тема: Девербативна именица као кондензатор реченичног садржаја у језику новина)

Међународни пројекти:

Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen FWF-Projekt, P19158-G03 (2006-2010)

Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu Forschungsprojekt / Istraživački projek(a)t (2007-2015)

Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića (Graz, 2011–):

Види више

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2020. године шеф Одсека за савремени српски језик САНУ.

Од 2018. године члан FEPS Scientific Council-а (Брисел).

Од 2013. године члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Од 2012. године члан-сарадник Матице српске.

Од 2008. године секретар Комисије синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика.

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе

Српска језичка култура данас, предавање одржано у оквиру Скупа слависта Србије (Стручни семинар за наставнике руског језика), Руски дом, Београд, 31. 1. 2017.

Промоција сајта Језикофил, Задужбина Илије М. Коларца, 24. 4. 2015.

Циклус предавања из срског језика, Филолошки факултет Државног универзитета у Санкт Петербургу, током зимског семестра 2013/2014. године.

Језик пословне комуникације, Мегатренд универзитет, 25. 5. 2103.

Теорија језичке културе, Одјел за хуманистичке знаности Свеучилишта Јурја Добриле, Пула 11. 6. 2012. године.

Теорија језичке културе, Филозофски факултет Загребачког свеучилишта, Загреб 6. 6. 2012. године.

Учешћа на скуповима

Неформални приступи неговању језичке културе на интернету. У коауторству са Слијепчевић, С., Новокмет, С. Наука без граница 3. Међународни научни скуп у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица 21–22. септембар 2019. године.

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2018, са рефератом „Стандардизација термина у српском језику“.

11. Симпозијум Андрићева Сунчана страна, Херцег Нови (Црна Гора)11–14. октобар 2018, са рефератом „Поређење као синтаксичко-стилско средство у роману На сунчаној страни“.

Учешће на семинару за наставнике руског језика са предавањем „Српска језичка култура данас“, 31. јануар 2017, Руски дом, Београд.

Међународни научни скуп Словенски језици, књижевности и културе у контакту, Универзитет Коменски, Братислава, 29. септембар 2017, са рефератом „Семантичка категорија степена у фразеологизмима (на примеру српског језика).“

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2017, са рефератом „Језичко нормирање и интернет“, заједно са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом.

Језици и културе у времену и простору 7, тематска секција: Српски језик на прелазу векова: новине у систему и употреби, Нови Сад, 19. новембар 2017, са рефератом „Српска језичка норма на прелазу векова: проблеми и изазови.“

Međunarodni znanstveni skup Perspektive jezičnoga planiranja i jezične politike / Perspectives on Laguage Planning and Policies, CLARC 2016, Rijeka, 3., 4. i 5. 6. 2016. g., sa referatom Izazovi globalne komunikacije – jezičko planiranje i internet.

Симпозијум Ћопићева поетика простора, 8–10. септембар 2016. г., Београд, са рефератом „Изражавање семантичке категорије простора у Делијама на Бихаћу Бранка Ћопића“, у коауторству са Гораном Милашином.

Трибина Српски језик данас ‒ актуелни проблеми. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 12. 3. 2015. године, са рефератом Српска језичка култура у образовању ‒ изазови савременог доба.

Научни скуп Синтакса сложене реченице у српском језику, Матица српска, 29. априла 2015.  с рефератом Реченице с поредбеном клаузом у српском језику.

5. Simpozijum Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu, Бања Лука septembar 2015, sa referatom Jezik dece u Ćopićevim delima ili zašto deca vole da čitaju Ćopića.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане (17–20. IX 2015), са рефератом Категорија степена и категорија оцене – сличности и разлике.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Весном Ђорђевић.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Београд, 28. 10. 2015. са рефератом Језичко планирање и интернет.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност 1, 11–12. април, 2014. године у Лесковцу, са рефератом Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена, у коауторству са Сањом Алексић (Хајделберг, Немачка).

Српски у дијаспори, Крагујевац, 25. октобар, 2014. г. с рефератом Српски језик у Баварској – учење и изучавање (случај Минхена).

Округли сто Перспективе славистике – Изучавање словенских језика у свету са излагањем под насловом Изучавање словенских језика у Србији и славистичке катедре на универзитетима у Србији, 14. јуна 2013, на Филолошком факултету СПбУ.

Међународна конференција XV Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Сафронова са рефератом Семантичка категорија степена у светлу савремених лингвистичких теорија 12. септембра 2013. године, на Филолошком факултету СПбУ.

Стручни скуп Употреба српског језика у медијима, Друштво новинара Војводине, 23. децембар 2013. Огранак Српске академије наука у Новом Саду, са рефератом Језичка култура и медији.

5. Симпозиј(ум) „На Дрини ћуприја“, Projekt Andrić-Initiative, 4–6. Октобар 2012. Вишеград, са рефератом Синтаксичка градација као стилско средство у роману „На Дрини ћуприја“ (лингвостилистичка анализа).

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес у Сарајеву од 25. до 29. 05. 2011. године са рефератом Диферентивно степеновање у савременом српском језику.

VI међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност (Крагујевац, 28–29. 10. 2011) са рефератом Применљивост теорије семантичких локализација у проучавању категорије степена у коауторству са Страхињом Степановом.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд, Институт за српски језик САНУ), са рефератом Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику.

3. Symposium Die österreichisch-ungarische Periode in Leben und Schaffen Ivo Andrićs (8.–9. Oktober 2010, Graz), са рефератом Изражавање степена у приповеци Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића.

V међународни скуп Српски језик, књижевност и уметност (Крагујевац, 29–30. 10. 2010) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику: статус и семантички потенцијал.

III Научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност (Лесковац, 18. новембар 2010) са рефератом Настава језика и дијалекат.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у коауторству са Страхињом Степановим.

XLVII скуп слависта Савремена српска славистика у међународном контексту, 12–15. I 2009. године у Београду, са рефератом Допринос Богдана Терзића српској језичкој култури.

Simpozij(um) Gramatičke razlike između bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog i srpskog jezika, Graz, 16.–18. aprila/travnja 2009. godine, sa referatom Deverbativna imenica kao kondenzator rečeničnog sadržaja u jeziku novina (na BKS materijalu).

17. конгрес савеза славистичких друштава Србије, Сокобања, 18–20. септембар 2009. године, са рефератом О семантичкој категорији степена у поредбеним реченицама српског језика.

2. Simpozij(um) Andrićev grački opus: kulturno-(h)istorijski/povijesni, književni i jezički/jezični aspekti, Graz, 9. i 10. oktobаr/listopad 2009. godine, са рефератом О једној врсти сложене реченице у Андрићевом грачком опусу.

Организација скупова:

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд

Комисије и стручна тела:

Члан комисије за именовање у звање истраживач сарадник, Весне Ђорђевић

Члан комисије за избор сарадника (звање виши асистент) за ужу научну област Специфични језици – српски језик, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.

Члан комисије за избор сарадника др Светлане Слијепчевић у звање научни сарадник.

Члан комисије за именовање у звање научни сарадник др Весне Ђорђевић.

Дипломски и завршни радови:

Јелена Вујисић, Одричне реченице и негација у „Травничкој хроници“ Ива Андрића (ментор), 2020.

Марија Васовић, Релативне реченице у роману „Травничка хроника“ Иве Андрића (ментор), 2019.

Тамара Миловановић, Узвичне реченице у новинским насловима, 2018 (ментор).

Валентина Милосављевић, Супротне реченице и супротност у Андрићевом делу „Травничка хроника“ (ментор), 2018.

Данијела Петровић, Анималистичка фразеологија (ментор), 2018.

Александра Јанићијевић, Футур 1 и футур 2 у делима Добрила Ненадића, 2017. (ментор)

Марија Вељковић, ПРЕДИКАТСКИ АПОЗИТИВ У ПРИПОВЕТКАМА ИВЕ АНДРИЋА

Јелена Сојић, ИНВЕРЗИЈА КАО СТИЛСКА ФИГУРА У РОМАНУ КУКАВИЧИЈИ СНИЈЕГ РАТКА ПОПОВИЋА

Милица Ђукић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Емилија Станковић, УПОТРЕБА ИНСТРУМЕНТАЛА У РОМАНУ „ДЕРВИШ И СМРТ“ МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА (ментор)

Србијана Чеперковић, ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ У ЈЕЗИКУ ШТАМПЕ

Катарина Милић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Марија Милановић, НАПОРЕДНА УПОТРЕБА ИНФИНИТИВА И ПРЕЗЕНТА С ВЕЗНИКОМ ДА У СРПСКОЈ ШТАМПИ (ментор)

Мастер радови

Муниба Дрековић Фразе и фразеологизми у „Бугарској бараци“ Милисава Савића (члан комисије), 2020.

Санела Малинић, Савремена контрастивна истраживања српског и енглеског језика (ментор), 2019.

Сања Антић Сексизми у српској и америчкој реп музици (ментор), 2019.

Јована Николић, Функционалност наслова поглавља у роману „Сеобе“ Милоша Црњанског (члан комисије), 2019.

Катарина Милић Политички дискурс и манипулативна моћ језика у порпагандним видео-спотовима за председничку кандидатуру (март–април 2017) (ментор), 2018.

Јелена Трикош, Родно осетљив језик у српској штампи (ментор), 2017.

Тијана Ђорђевић (члан комисије)

Марија Вељковић (члан комисије)

Весна Босић, Критички преглед и систематизација радова из српске етнолингвистике са посебним освртом на методологију (ментор), 2016.

Тамара Станковић, ГРАФИТИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ (ментор), 2015.

Сандра Н. Шелмић, ДЕЧИЈИ ДУХОВИТИ ОДГОВОРИ (ТЗВ. „КЕФАЛИЦЕ“) У СВЕТЛУ АНАЛИЗЕ ДИСКУРСА (ментор), 2015.

Докторске дисертације:

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мастер Миле Драгић 2020.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, 2018. године

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, одбрањене новембра 2018. године

Члан комисије за оцену теме за докторску дисертацију мастер Сање Коларевић Систем глаголских префикса са просторним значењем у руском језику у поређењу са српским, септембар 2018.

Члан комисије за оцену подобности кандидата, теме и ментора за израду докторске дисертације мастер Миле Драгић децембар 2017.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мастер Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“.

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“. Дисертација одбрањена 25. 5. 2016. године на Филолошком факултету у Универзитета у Београду.

Рецензентски послови:

Рецензирала радове за научни часопис Зборник Филозофског факултета у Приштини (1–2, 3–4 за 2016, 2017, 2018, 2019, 2020).

Рецензија уџбеника и радне свеске за 8. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2020.

Рецензирала радове за научни часопис Српски језик, студије српске и словенске (свеска 25, год. 2020).

Рецензија књиге Адвербијлна и адноминална квалификативност у стандардном српском језику Јелене Редли, Нови Сад: Филозофски факултет, 2020.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 6. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 7. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија речника 100 feminističkih termina Дејане Јовановић и Ђорђа Оташевића, Београд: Алма, 2019.

Рецензија књиге О допунама и допуњавању, Миливоја Алановића, Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 268 стр.

Рецензирала радове за научни часопис Philologia Medianа (2019) Филозофског факултета у Нишу.

Рецензирала радове за научни часопис Наш језик (1–2, 3–4 2018)

Рецензија књиге Интензификаторске партикуле у савременом српском језику Ане Јањушевић Оливери, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 5. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2018.

Рецензент књиге MALI REČNIK FEMINISTIČKIH TERMINA/Dejana D. Jovanović, Đorđe Otašević, Beograd: Alma, biblioteka Rečnici, knjiga 57, 2015, 419 str.

Рецензент радова за зборник радова Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност (2011)

Уређивачки послови

Главни уредник броја L/2 часописа Наш језик, посвећеног Срети Танасићу (2019).

Уредник зборника Језик око нас, Прометеј, 2019.

Члан уредништва зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, с. 350, 2018.

Члан уредништва часописа Наш језик (2015–).

др Неђо Јошић

Неђо Г. Јошић је рођен у Врховини;

Филолошки факултет у Београду уписао је 1981. године и дипломирао 1986.

Постдипломске студије отпочео је исте године (као стипендиста Српске академије наука и уметности).

Магистрирао је 1991. године. Тезу Микротопонимија села Јаворана бранио је на Филолошком факултету у Београду код проф. Радојице Јовићевића.

На Институту за српски језик САНУ ради од 1988. године.

Види више →

У двадесетпетогодишњем периоду као сарадник на изради Речника САНУ завршио је на десетине секција (на нивоу основне обраде, помоћне редакције и редакције).

Данас је ангажован на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ.

У последњих десетак година сакупља грађу и самостално ради на уобличењу Фразеолошког рјечника Врховине (подручје између Врбаса, Врбање и Угра).

Учествовао је на већем броју научних скупова и симпозијума с рефератима који се баве лексиком и лексиколошком проблематиком (у првом реду народном воћарском терминологијом), те објавио знатан број радова у нашим часописима и тематским зборницима.

Теза:

Јошић, Неђо: Воћарска лексика и терминологија у српском језику, докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић, др Стана Ристић).

Књиге

Књига кратких прича Топови Петраш и Зеленко (Народна књига, Београд 2008).

Монографије

Воћарска лексика терминологија у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Монографије, књ. 24, Београд 2016.

Чланство у комисијама и телима:

Члан Комисије за стандардизацију географских имена Републике Србије (чланство од 2013. год.).

Скупови:

1) Српски језик у (кон)тексту, Научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2008.

2) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2010.

3) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2011.

4) Научни скуп Наука и идентитет, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 2012.

5) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2015.

6) Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2016.

7) Српски језик, књижевност, уметност, X Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2016.