У оквиру једне од активности организованих поводом јубилеја – 75 година рада Института за српски језик САНУ, ученици београдске Филолошке гимназије посетили су Институт у периоду од 3. до 7. октобра 2022. године.
Сарадници на шест институтских одсека припремили су за ученике презентацију и радионице, како би их што боље упознали са пословима Института. Неке радионице су одржане у два термина због великог интересовања ученика.
На радионици У лексикографским ципелама – Како настаје Речник САНУ, у протоколарном делу ученике је првог дана поздравио др Владан Јовановић, а другог дана др Неђо Јошић, руководилац Одсека за лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израду Речника САНУ, док су непосредно са ученицима радионицу реализовале др Милица Стојановић, др Бојана Томић и др Наташа Миланов. Радионице су биле конципиране тако да су ученицима у првом делу представљени најзначајнији речници српског језика, затим основне информације које се тичу Речника САНУ и његовог историјата, као и најважнији принципи рада на Речнику. У другом делу радионице ученици су се на практичним примерима обраде неколико лексема и сами опробали као лексикографи. Након тога, ученици су могли да погледају садржај библиотеке, прелистају речнике, часописе и приручнике који их занимају. Учесници радионице су показали велико интересовање за припремљени садржај и активно учествовали у практичном делу, те изразили жељу за поновним сусретом.
Исту радионицу одржала је мср Јована Шћеповић у Ариљу, ученицима четвртог разреда Средње школе „Свети Ахилије“, у којој је некада била ученик. Ученици су се упознали са израдом Речника САНУ од почетних корака до објављивања једног тома, потом са концепцијом и фазама рада на Речнику, са богатством речничке грађе, али и занимљивостима везаним за лексикографски посао.
У оквиру радионице Старословенистичког одсека, под називом Од аз до ижице: како се пише на српскословенском језику, ученици су најпре имали прилике да сазнају нешто више о српскословенској епохи, тј. о функционалној диглосији, систему српскословенског језика, споменицима писаним на њему и најважнијим личностима тога периода, али и о другим појединостима у вези са средњовековном праксом писања и израде књига. У практичном делу радионице применили су тек стечено знање о основним ортографским правилима и инвентару српскословенске азбуке да би и сами направили записе попут српских средњовековних писара. На овај начин стекли су увид у део корпуса српског језика којим се примарно бави Старословенистички одсек Института и проширили знања из области дијахроније која су предвиђена школским програмом. Радионицу је водила мср Драгана Дукић.
Радионицу Шта је Етимологија?, уз представљање Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, водили су др Јелена Јанковић и др Жељко Степановић. Изабраним примерима приказана је реконструкција домаће лексике – од старосрпског преко прасловенског до праиндоевропског слоја. С друге стране, различити типови позајмљеница показали су којим све путевим речи путују из језика у језик. Ученици су кроз активну дискусију сазнали везу између речи кромпир и крушка, ослић и магарац, киоск и ћошак, пиринач и рижа; зашто су врапци дали име Врачару (а не врачеви), зашто је медвед ʼонај који једе медʼ (а не ʼонај који зна где је медʼ), зашто је шљива ʼплава воћкаʼ; из којих језика су преузете речи астал, силос, робот итд. Структура Етимолошког речника српског језика представљена је одредницама бео, белина (и Београд), у поређењу са одговарајућим одредницама из неколико етимолошких речника других словенских језика. Ученици 3. и 4. разреда Филолошке гимназије оспособили су се након ове радионице да користе различите типове етимолошких речника и научили како да следе неку реч у прошлост, односно из језика у језик.
У оквиру радионице Народни говори и стандардни језик, којом су истраживачи сарадници мср Миљана Чопа и мср Сандра Савић представиле Дијалектолошки одсек, ученици су се најпре упознали с теоријским поставкама које се тичу народног и стандардног језика, а онда и с функционисањем наведених појмова у пракси. Потом су им предочени критеријуми за класификацију српских дијалеката, њихова подела и распрострањеност, након чега им је представљена методологија која је најчешће заступљена у дијалектолошким истраживањима, као и главне карактеристике теренског рада. Кроз практичан рад, који је подразумевао одређене задатке, слушање звучног записа с подручја призренско-тимочке дијалекатске области, као и кроз изражајно читање дијалекатских текстова из дијалектолошких монографија и одломака из књижевних дела писаних на дијалектима, ученици су се упознали с појединим структуралним карактеристикама српских народних говора. Ученици су након радионице оспособљени да праве разлику између дијалеката и стандардног језика, као и да разумеју могуће разлоге због којих долази до различитих промена у језику, односно, да разумеју функционисање језика у друштву.
Радионици Одсека за стандардни језик, организованој под називом Израда речника специјалне лексике, присуствовали су ученици трећег разреда Филолошке гимназије. Ученици су укратко били упознати са активностима и циљевима Одсека за стандардни језик, а затим су им представљени и неки од његових пројеката: Речник појмова из периода епидемије ковида, Речник нових речи, као и Појмовник лингвистичких термина. Као уводни део у задатак, ученицима је представљено како настаје једна речничка одредница на примеру Речника ковида и шта све она мора да садржи. У централном делу радионице добили су задатак да, на основу примера, саставе неколико речничких чланака, пратећи инструкције предавача. У завршном делу задатак је урађен заједнички, уз додатна објашњења проблемских ситуација у лексикографској обради (однос полисемије и хомонимије; однос метафоре и метонимије; избор квалификатора и сл.). Крај радионице био је резервисан за интерактивну игру током које су ученици погађали значења речи ексцерпираних из Речника нових речи. Радионицу је водила др Светлана Слијепчевић Бјеливук, виши научни сарадник, уз помоћ истраживача приправника Јанка Ивановића и стипендисткиње Александре Томашевић.
У оквиру радионице Одсека за дигитализацију (Ретро)дигитализација – ново рухо речника и других језичких ресурса, ђаке је са радом Одсека за дигитализацију упознала др Ана Шпановић. Радионица је била прилика да учесници стекну увид у то како настају дигитална издања речника и збирки речи која се налазе на Институтским платформама Расковник и Препис, као и у то како се дигитализују текстови, на примеру дигиталног издања Вукових Српских народних пословица. Ђацима су предочене могућности које пружају дигитална издања нашег Института, а то су пре свега разноврсни начини претраживања и новог читања садржаја у дигиталном формату. Ученицима су такође објашњене основе дигиталне хуманистике и електронске лексикографије, као и њихов значај за научни и лексикографски рад.
На девет одржаних радионица учествовало је преко две стотине ученика и неколико професора српског језика. Учесници радионица били су заиста мотивисани и показали су велико интересовање за теме које су им биле презентоване. Институт за српски језик САНУ поклониће библиотеци Филолошке гимназије комплет књига из едиције Монографије и друге публикације за које искажу заинтересованост.