Сарадници Института као предавачи у Школи србистике „Доминанте српске културе”

У периоду од 6. до 10. новембра 2020. године организована је Друга научно-стручна школа србистике „Доминанте српске културе”, чији су организатори били  Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” (Филологический факультет МГУ им. М. В. Ломоносова), Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука (Институт лингвистических исследований РАН), Института за славистику Руске академије наука (Институт славяноведения РАН) и Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Домаћин школе и њен реализатор била је доц. др Екатерина Ивановна Јакушкина, научни руководилац школе био је проф. др Андреј Николајевич Собољев, а ове године је Школа реализована путем платформе Зум. Полазника Школе било је двадесет четворо и то су по саставу били студенти основних, мастер и докторских студија, србисти и слависти са  руских и српских филолошких факултета.

Проф. др Софија Милорадовић, научни саветник Института за српски језик САНУ одржала је 9. новембра предавање на тему Лингвистичка географија у Србији, а проф. др Виктор Савић, ванредни професор Филолошког факултета у Београду и виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржао је 10. новембра предавање под називом Манастир Хиландар и збирка српских повеља у манастиру Хиландару.

Поред двоје поменутих предавача из нашег института, било је још седморо предавача из Русије и Србије, из престижних високошколских и научних установа: др К. В. Мељчакова (Институт за славистику РАН), доц. др А. А. Новик (Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики” РАН / Државни универзитет у Санкт Петербургу), др А. А. Плотњикова (Институт за славистику РАН), проф. др А. Н. Собољев (Институт за лингвистичка истраживања РАН / Универзитет у Марбургу), др А. А. Турилов, инострани члан САНУ (Институт за славистику РАН); доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет у Београду), проф. др Данијела Поповић-Николић (Филозофски факултет Универзитета у Нишу).

У преподневним терминима одржавана су предавања, за која је било одређено 1.10–1.15 минута, а преосталих 10–15 минута било је предвиђено за питања. У поподневним сатима одржана су четири округла стола – два из области лингвистике, а два из области књижевности, на којима су полазници Школе наступали са својим темама.