У среду 28. новембра 2018. године у просторијама библиотеке Института за српски језик САНУ свечано је уручена повеља проф. др Даринки Гортан Премк за вишедеценијски самопрегоран, узоран и изузетно обиман рад у области српске дескриптивне лексикографије.
Професорки Гортан Премк повељу је уручила др Рада Стијовић, председник Уређивачког одбора Речника САНУ, уз присуство директора Института за српски језик САНУ др Јасне Влајић-Поповић, руоводилаца пројеката, пријатеља, колега и сарадника са Института за српски језик САНУ и Филолошког факултета. Из говора др Раде Стијовић издвајамо:
“Одабрали смо да се данас окупимо у библиотеци Института мада смо знали да је простор скучен за све оне који ће доћи, али овде су књиге које су Вас цео радни век окружавале, као и сада нас, и овде је она главна књига – Речник САНУ, која је обележила цео Ваш живот и у коју сте, у сваки њен том, уградили себе.
Подсетићу оне који знају и рећи онима који не знају – од те књиге је почело лексикографско искуство Даринке Гортан Премк. Она је учинила да постане врстан лексикограф какав јесте и остави трајан траг у науци о језику уопште, али, пре свега, у лексикографији – као један од аутора шестостомног Речника српскохрватског књижевног језика, једнотомног Речника српскога језика, Семантичко-деривационог речника, чију израду је конципирала и реализовала, Речника Његошевог језика, чији је суредактор била, па Речника одомаћених речи и израза Иве Андића, у чијем критичком приређивању је учествовала итд.
Знање и искуство које је стекла радећи, пре свега, на Речнику САНУ омогућило је да заснује лексиколошка истраживања у Србији и Лексикологију као предмет на Филолошком факултету у Београду, чији је први предавач била.
Подсетићу и на импозантне резултате које је Даринка Гортан Премк остварила у Речнику. Од 1961. године, када је почела да ради у Институту и када је израђиван други том Речника, учествовала је у свим наредним томовима (у другом тому у техничкој редакцији, а у осталима као аутор у свим лексикографским звањима). У фази редакције урадила је 1688 стубаца речничког текста (један том има 1600 стубаца), затим 4621 стубац суредакције (то су готово три књиге Речника). У 18, 19. и 20. књизи била је и рецензент.
Оно што је за нас на Речнику нарочито важно јесте то што своје знање и лексикографско умеће она никада није престајала да преноси на своје млађе колеге. То чини и данас када се повукла из активног рада на Речнику. Не постоји сарадник који јој се не може јавити у било које време и добити лексикографски савет.”