Опис и стандардизација савременог српског језика

Ово је пети, најмлађи одсек Института за српски језик САНУ, покренут 2006. године на предлог Одбора за стандардизацију српског језика и уз подршку Одељења језика и књижевности САНУ. Циљ одсека јесте да се у Институту на организован начин, користећи се достигнућима савремене лингвистике у земљи и свету, приступи описивању савременог српског језика, што би водило осавремењавању и допуњавању његове норме. Замишљено је да се посао одвија у виду писања монографија, мањих чланака, мастерских радова и докторских дисертација, а да се резултати истраживања проверавају и на научним скуповима. Резултати рада би, заједно са резултатима рада на другим пројектима који се баве проучавањем савременог српског језика, те делима насталим под покровитељством Одбора за стандардизацију српског језика, омогућили стално осавремењавањe норме српског језика. Одсек је засновао академик Предраг Пипер, а после  две године, на његов предлог, руководилац одсека постао  је Срето Танасић.

Види више →

На одсеку су од његовог заснивања били ангажовани сарадници Института за српски језик САНУ и већи број сарадника с неколико наших  факултетâ: Из Института на одсеку били су ангажовани Срето Танасић, Ђорђе Оташевић, Олга Сабо, Марина Николић и Весна Ђорђевић; изван  Института  су ангажовани у целом периоду или  неко време постојања одсека: Предраг Пипер, Мирослав Николић, Рајна Драгићевић, Људмила Поповић, Биљана Марић (Вићентић) – Филолошки факултет у Београду, Дојчил Војводић,  Снежана Гудурић и Драгољуб Петровић – Филозофски факултет у Новом Саду,  Митра Рељић – Филозофски факултет у Косовској Митровици, те Гордана Димковић Телебаковић – Саобраћајни факултет (англиста) и Софија Мићић – Медицински факултет (англиста).

Иако је основан тек пре десетак година, у том, десетогодишњем периоду на одсеку су постигнути значајни резултати, о чему говоре и извештаји који су прецизно рађени за потребе Института и Одељења САНУ, али и за Министарство. О томе сведоче и категорије које сарадници на одсеку имају, углавном врло високе и највише. Тако је и у последњих шест година откад тече садашњи циклус финансирања пројеката у Министарству. Поред тога што су сви сарадници писали научне радове, неколико их је писало и докторске дисертације: један сарадник из Института је одбранио дисертацију (Марина Николић), један завршава дисертацију (Весна Ђорђевић). Такође, два спољашња сарадника су одбранили докторске дисертације (Биљана Марић и Митра Рељић). За одсек је, такође, било везано и неколико успешних стипендиста министарства за науку у току докторских студија.  Уз то, сви сарадници на одсеку су с рефератима ишли на домаће и међународне скупове, сваке године неко од сарадника је имао такво учешће. Посебно су сарадници овога одсека били укључени у два научна скупа који су у Србији одржани у организацији Комисије за Синтаксу при МКС: Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад 27–29. октобар 2005. и Граматика и лексика у словенским језицима (2011). Неколико сарадника  је  с рефератима учествовало на два скупа посвећена језичкој политици, Београд (2013. и 2015),  који су одржани у САНУ,  што је,  опет, везано за проблематику овога пројекта.

У последњих шест година (2011–2016) објављено је преко триста   радова који се категоризују, од тога више од половине из поља високих категорија.

То изгледа овако:

резултати су објављени у категоријама

М11 М12 М13 М14 М21 М22 М23 М24 М41 М42 М43 М44 М45 М51 М52 М53
/ 5 25 91 / 1 9 39 7 20 3 17 34 27 28 25

Треба скренути пажњу на чињеницу да је већи број сарадника ангажован на овом одсеку са тзв. додатним истраживачким месецима од четири до осам истраживачких месеци, те да су овде само они њихови радови који су настали на овоме одсеку. Међу овим радовима има највише краћих студија, али има и монографских студија, монографија и других књига, што се може видети на сајту Института за српски језик САНУ и у годишњим извештајима. Сарадници на овоме одсеку су у десетогодишњем периоду објавили око шездесет књига и монографија. Међу најзначајније резултате треба навести обимна дела у серији „Прилози граматици српскога језика“ која се реализују на подстицај Одбора за стандардизацију српског језика. Једно такво дело је Синтакса савременога српског језика: проста реченица, у редакцији академика Милке Ивић као издање Института за српски језик САНУ, Београдске књиге и Матице српске (2005), у чијој изради је учествовало више сарадника с пројекта који је покренут следеће године. У оквиру одсека настала су и следећа два дела из исте серије: Лексикологија српског језика, Рајне Драгићевић (2007. и 2010) и Фонологија српскога језика Драгољуба Петровића и Снежане Гудурић. Један сарадник на одсеку (Мирослав Николић) ангажован је на одсеку с договором да му први задатак буде писање Морфологије српског језика за ову едицију. Објавио је већ неколико монографских студија и већих радова из ове тематике. Нека дела  која су настала у оквиру овог одеска су јединствена те врсте код нас. Таква су, на пример, Српски језик између великих и малих језика Предрага Пипера, Асоцијативни речник српскога језика Предрага Пипера, Рајне Драгићевић и Марије Стефановић и Језичка слика света. Когнитивни аспект контрастивне анализе Људмиле Поповић.  Неке књиге настале у оквиру овог одсека су и једине књиге у целини посвећене одређеним питањима српског језика, као што су Синтакса пасива у савременом српском језику Срете Танасића или Категорија степена у српском језику: сложена реченица Марине Николић. Такође, у оквиру овога одсека Ђорђе Оташевић обрађује појаву нових речи у савременом српском језику; објавио је већ неколико свесака.  Овом проблематиком се у србистици на такав начин  нико други не бави. Међу монографијама бих овде издвојио једну, по много чему посебну:  Српски језик на Косову и Метохији данас (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) Митре Рељић, која је настала у оквиру одсека, објављена 2015. Тешко би се истина о српској језичкој и културној стварности на Косову и Метохији могла тако детаљно и аргументовано предочити да је није Митра Рељић приказала на основу богатих података до којих је дошла живећи свих ових година на Косову и Метохији. Треба овом приликом рећи да је доста радова и више књига посвећено проучавању српског језика у поређењу с другим језицима, словенским и несловенским, што је значајно јер  се тако српски језик сагледава и из других перспектива.

Резултати истраживања на овоме одсеку, заједно с резултатима на сличним пројектима у другим институцијама и неким крупним делима насталим у окриљу Одбора за стандардизацију српског језика, могу да послуже писању велике Академијине граматике ако би се такав подухват планирао и организовао, али и писању других   граматика различитог типа и других инструмената стандардног језика.

Овај пројектни период завршава се опет и једним обимним колективним делом; управо је пред изласком из штампе Синтакса сложене реченице српском језику, у редакцији академика Предрага Пипера, опет као издање Института за српски језик САНУ и Матице српске. Да наведемо овде неколико реченица из рецензије: „Монографија Синтакса сложене реченице у српском језику плод је дугогодишњег рада групе аутора, од којих већина има искуство плодне сарадње на заједничким пројектима, а сви заједно више објављених монографија из синтаксичке литературе. Она се наслања пре свега на књигу Синтакса српског језика: проста реченица у редакцији Милке Ивић (2005), како у концепцијском, теоријском и методолошком погледу, тако и начину обликовања и презентирања истраживања о појединим питањима о којима је у књизи реч, све до техничког уређивања књиге. Ауторско језгро чини неколико непосредних ученика и сарадника академика Милке Ивић и њихови млађи сарадници који деле исте или сличне  погледе на принципе синтаксичких истраживања. Истовремено Синтакса сложене реченице у српском језику доноси и више теоријских и проблемских новина чврсто ослоњених на  заједничке полазне позиције. Видљив је и концепцијски ослонац на Нормативну граматику српског језика П. Пипера и И. Клајна, најексплицитније исказан у уводној глави књиге“ (из рецензије академика Милорада Радовановића).

РУКОВОДИЛАЦ ОДСЕКА

др Марина Николић

др Марина Николић

виши научни сарадник

САРАДНИЦИ У РАДНОМ ОДНОСУ

др Марина Николић

др Марина Николић

виши научни сарадник
др Ђорђе Оташевић

др Ђорђе Оташевић

виши научни сарадник
др Весна Ђорђевић

др Весна Ђорђевић

научни сарадник
мр Олга Сабо

мр Олга Сабо

истраживач сарадник

СПОЉНИ САРАДНИЦИ И САРАДНИЦИ У ПЕНЗИЈИ