Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
У име уређивачког одбора часописа Новоречје, Дејан Ајдачић са Универзитета у Гдањску и Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду организовали су 12. маја 2022. године округли сто у виду видео-конференције на тему „Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима”.
Научна конференција „Језик, књижевност, моћ” (Language, Literature, Power), која се одржала 6. и 7. маја 2022. године, у организацији Департмана за англистику Филозофског факултета у Нишу, окупила је и четири сарадника Института за српски језик САНУ.
Пошта Србије је поводом 75 година од оснивања Института за српски језик САНУ издала пригодну поштанску марку и коверту првог дана – поништену поштанску марку на пригодној коверти са жигом на којем је датум када је марка издата.
Научна конференција Philologia Serbica,коју организује Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је (онлајн) 29. марта 2022. године.
У организацији Огранка САНУ у Нишу, 4. марта 2022. године, др Ана Савић-Грујић, сарадник Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ, представила је резултате свога истраживања на потпројекту Атлас пастирске лексике југоисточне Србије.
У четвртак, 3. марта 2022. године, у Свечаној сали Српске књижевне задруге представљена је Књига о Мирослављевом јеванђељу, која је објављена у 113. Колу СКЗ. О књизи су говорили проф. др Виктор Савић са Института за српски језик САНУ и проф. др Иван Стевовић.
Господин Пера Ластић, управник Српског института у Будимпешти, посетио је 3. марта 2022. године Институт за српски језик САНУ ради разговора о наставку и могућем проширењу сарадње двеју институција.
Српска књижевна задруга је 24. фебруара 2022. године у својој свечаној сали уприличила невелико окупљање пријатеља Задруге поводом добијања Сретењског ордена.
„Појединац се тиме што уме говорити, дакле – својим језиком, не само доказује да је човек (а не животиња), него својим језиком, истовремено, обелодањује каквог је, као човек, кова – уме ли добро мислити, има ли танану душу, пуну осећајности или нема, је ли уљудно васпитан или није.
Сараднице Одсека за стандардни језик Марина Николић и Светлана Слијепчевић Бјеливук одржале су 2. фебруара 2022. године онлајн-предавање студентима и сарадницима Института за славистику и хунгарологију Хумболтовог Универзитета у Берлину.
„Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав.”
Након недавне посете учињене Институту, на предлог управника Српске књижевне задруге др Душка Бабића сачињен је Протокол о сарадњи Српске књижевне задруге са Институтом за српски језик САНУ, који је потписан 29. децембра 2021. године у просторијама Задруге.
На коначној ранг-листи пројеката одобрених за финансирање у оквиру Програма ИДЕЈЕ Фонда за науку Републике Србије нашао се и пројекат Института за српски језик САНУ Јавни дискурс у Републици Србији (Public Discourse in the Republic of Serbia – PDRS).
Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су на конференцији посвећеној достигнућима у области дигиталне хуманистике (Digital Humanities Workshop), која је одржана 23. децембра 2021. године у организацији Универзитета Борис Гринченко из Кијева (Украјина), у онлајн формату.
