Category: Саопштења

СПИСАК   ЧЛАНОВА  ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА на дан 20. 4. 2022.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕИНСТИТУЦИЈА
проф. др Срето Танасић, председникСАНУ Београд
академик Слободан РеметићАНУРС Бањалука
академик Бранислав ОстојићЦАНУ Подгорица
проф. др Александар МилановићМатица српска
проф. др Исидора БјелаковићМатица српска
проф. др Мирослав НиколићИнститут за српски језик САНУ
др Владан Јовановић, секретарИнститут за српски језик САНУ
проф. др Милорад ДешићФилолошки факултет у Београду
проф. др Душка КликовацФилолошки факултет у Београду
проф. др Слободан МарјановићФилозофски факултет у Нишу
проф. др Драгољуб ПетровићФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Мато ПужурицаФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Сања ЂуровићФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу
проф. др Софија МилорадовићФилозофски факултет у Приштини/ Косовској Митровици
проф. др Милош КовачевићФилозофски факултет у Источном  Сарајеву
проф. др Јелица СтојановићФилолошки факултет у Никшићу
проф. др Драгомир КозомараФилолошки факултет у Бањалуци
проф. др Вељко Брборић,        потпредседникСрпска књижевна задруга
  

Годишња скупштина Одбора за стандардизацију српског језика

Одбор за стандардизацију српског језика одржао је годишњу скупштину 20. априла 2022. године. Скупштину је отворио њен председник проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС. После одавања почасти преминулим члановима Одбора и његових комисија уследиле су поздравне речи. Академик Владимир Костић, председник САНУ, у својој речи указао је на значај Одбора за стандардизацију српског језика и истакао потребу да и држава јаче стане иза њега. Академик Рајко Кузмановић, председник АНУРС, у писму скупштини је такође изнео да цени велико залагање Одбора за статус српског језика и бригу о језичкој култури. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, у поздравној речи истакао је значај Одбора као највишег тела науке и струке и  казао да га држава мора питати кад су посреди језичка питања, да не би доносила погрешне одлуке. Академик Бранислав Остојић, представник ЦАНУ у Одбору, писмом се обратио и такође подржао рад Одбора и своју спремност да у њему и убудуће ради. Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, у коме је и седиште Одбора, указала је да пред Одбором и језичком струком стоје обавезе које треба у наредном периоду решавати и спремност Института да и даље сарађује са Одбором у свим пословима. Одбор је поздравила проф. др Биљана Бабић, декан Филолошког факултета у Бањој Луци и указала на значај његовог рада, а у име Филозофског факултета у Приштини/Косовској Митровици обратио се проф. др Станислав Станковић у име декана. У име Министарства просвете и науке обратила се др Милка Андрић, истакавши значај Одбора и захвалила се Одбору за стручно мишљење које је ово министарство добило поводом решавања неких крупних проблема. У своме обраћању Одбор су подржале и истакле његов  значај и професори Рајна Драгићевић и Весна Ломпар, председници Савеза славистичких друштава Србије и Друштва за српски језик и књижевност Србије. Из Министарства културе и информисања стигао је допис да је потпредседник Владе и министар овог ресора Маја Гојковић спречена да присуствује раду скупштине јер није у држави. Седници Одбора присуствовали су и председници – сем једног, заменици, секретари и неки чланови Одборових комисија.  

Пошто због вируса короне претходне две године скупштина није могла бити држана, председник Одбора Срето Танасић се у извештају осврнуо на  рад у периоду 2019–2021. одина. Он је детаљније говорио о ангажовању Одбора у овом периоду око више крупних проблема. Дуго година се Одбор залагао за усвајање новог закона о језику и писму, што је било  потребно после распада велике Југославије и распада српско-хрватског језичког заједништва како би се законски регулисао статус српског језика у новим приликама, али и обавеза после усвајања Устава Србије ради усклађивања закона са уставним одредбама о језику и писму. То је, нажалост, дуго одлагано због чега смо трпели велику штету. Коначно је закон донесен у септембру 2021. Добро је што је закон усвојен јер се тиме стварају услови да се у Србији ради на осмишљавању и спровођењу језичке политике, што је задатак државе и струке. Одбор је задовољан улогом коју му је закон наменио у будућем Савету за језик. Танасић је затим истакао да је прошле године  донесен и Закон о родној равноправности, који је у виду у ком је усвојен врло штетан, не само са становишта лингвистичке струке, јер је под плаштом бриге о положају жена озаконио један идеолошки покрет који руши језике и културе, хришћански начин живота, разара породицу, уводи вербални деликт и забрану слободе научног мишљења, о чему су говорили стручњаци разних профила на Округлом столу у Матици српској 3. јула 2021.

Такође, протеклих година Одбор је стално указивао на лош статус српског језика у основној и средњој школи, о чему сведочи и недозвољиво мали број часова наставе српског језика, све израженији проблеми у вези са уџбеницима и др. Одбор се обратио и Конференцији универзитета Србије са захтевом да се настава српског језика уведе на све факултете у складу с њиховим профилима, што је нужан услов за функционалну писменост академских грађана, на чему одлучно инсистира и новоустановљена Интеркатедарска србистичка конференција. Нажалост, КОНУС је без било каквих разговора са струком тај предлог одбио. То говори да код многих представника академске заједнице још не постоји свест о значају српског као националног језика. Одбор је у претходне три године посебно радио на стварању стручне подлоге за ново издање Правописа српског језика. Са једне тематске конференције објављен је зборник реферата, а са оне од 23. октобра 2021. зборник је у штампи.

 У овом трогодишњем периоду Одбор је давао стручно мишљење многима – државним институцијама, информативним кућама, појединцима из земље и иностранства, свима који су му се обраћали, али и кад је сам видео потребу, писао је многим органима и институцијама. Усвојио је и више одлука о појединим питањима од ширег значаја за стручну и културну јавност. У овим пословима је често сарађивао и са појединим својим комисијама, које су радиле све време у складу са својим годишњим плановима, о чему сведоче извештаји. Чланови Одбора су држали предавања у вези са статусом српског језика и писма на трибинама, округлим столовима у информативним кућама, у Београду и другде у Србији, али и изван Србије.

На крају је истакнуто да је у протекле три године Одбор био изузетно активан делујући у складу са задацима који су приликом оснивања стављени пред њега. Делатност Одбора је и у Србији и на целокупном српском језичком и националном простору препозната и прихваћена, он добија широку подршку културне јавности.

Председник Одбора је рекао да ће  се у 2022. години радити на задацима који стоје пред њиме и у складу са потребама које се буду јављале. А најавио је да ће се крајем 2022. године одржати скупштина на којој ће се обележити и јубилеј – 25 година од оснивања Одбора.

Извештај и предлог плана рада у 2022. години чланови Одбора су једногласно подржали.

27. априла 2022.                                  Председник Одбора

                                                                                             проф. др Срето Танасић,                                                                    дописни члан АНУРС

Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског  језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.

Саопштење са седнице Одбора од 6.12.2016.

САОПШТЕЊЕ

с осамнаесте пленарне годишње седнице Одбора за стандардизацију српског језика одржане 6. 12. 2016. године у САНУ, Кнез Михаилова 35, Београд

И без минималне материјалне подршке, Одбор за стандардизацију српског језика у континуитету осамнаестогодишњег постојања остварио је релативно добре резултате на пољу планирања и нормирања српског језика.

Одбор је усвојио извештај о раду између шеснаесте и седамнаесте пленарне седнице (25. фебруар 2015) и осамнаесте седнице и предлоге за план рада у 2017. години и раздобљу које је пред нама.

На пленарној седници је донет закључак да треба обележити  јубилеј – 20 година  рада Одбора, што ће се десити 12. 12. 2017. године.

Одбор се налази у периоду када нису у првом плану само тзв.  капитални пројектина пољу планирања и стандардизације српског језика. Наши приоритети су и реактивирање рада комисија, у чему су, за кратко време, постигнути видни резултати, при чему је дошло и до замене руководстава и подмлађивања чланства у неким комисијама.

Надаље, настојимо да мотивишемо чланове Одбора и његових комисија да дају своје појединачне доприносе и у већем броју припремају нове одлуке о појединачним питањима језичког планирања.

У наредном периоду планирали смо неколико  важних послова и поставили то као приоритетне задатке на основу конкретног програмског садржаја. Централно место у 2017. години је дато припремама за обележвање   јубилеја – 20 година рада Одбора за стандардизацију српског језика. Наставиће се даље са праксом реактивирања рада комисија, које ће своје планове прилагодити предстојећем јубилеју. Прихваћен је предлог да се настави с издавањем списа Одбора за стандардизацију српског језика. Одбор ће наставити борбу за идентификовање српског језика и писма у међународним библиотечким стандардима и исправити грешку која још увек наноси штету националним интересима. Заложићемо се за укључивање Одбора за стандардизацију српског језика у наредну стратегију културе и језичке политике, као и присуство његових представника у одговарајућим радним групама  и саветима приликом доношења Закона о језику, јер се у Одбору садржи целокупна лингвистичка струка. Покренућемо поступак  за формирање исцрпног корпуса српског ијекавског изговора. Најзад, два битна приоритета односе се на праксу: започећемо праћење остваривања правописне норме и њено периодично дограђивање, као и заложити се да капитални пројекти и приоритетни послови Одбора убудуће буду у избору тема за мастер студије на факултетима.

Одбор се залаже за нормирану и кодификовану стандардизацију, планирање српског језика и вођење језичке политике која је усклађена с оснивачима, надлежним државним органима и другим институцијама као и цивилизацијским токовима.

            Одлучно одбацујемо залагање неких лингвиста и стручњака из других лингвистици додирних области који се залажу за некакву спонтану, имплицитну и некодификовану стандардизацију и за наметнуту престижност регионалне лингвистике како се, наводно, брига о језику не би претворила у национализам. Такође, не прихватамо неодмерене и неаргументоване оцене изговорене поводом   настојања и акције да се чува српски језик која се наставља у дневном листу Политика, као и акција „Негујмо српски језик“, коју наставља Министарство културе и информисања. Такав напор може бити оспораван или неприхваћен од појединаца који о томе другачије мисле, али не може да се назове нацизмом.

Нико нема монопол када је реч о језику, стога ћемо настојати да стварамо сараднике, а не противнике јер  свој књижевни и стандардни језик  сви морамо учити како бисмо га на најбољи начин сачували.

Одбор се залаже да се обезбеде минимална материјална средстава за обављање организационих и административних послова Одбора.

Одбор подржава оправдане захтеве Срба из заграничних земаља изван матице да користе право на употребу свог језика и писма и да им се гарантују права која Република Србија обезбеђује националним мањинама и етничким групама.

У Београду,

15. децембра 2016. г.

                 Председник Одбора

                                                                                                                                                                                                              aкадемик Иван Клајн

Нова имена држава

Одговор Министарству спољних послова

 

У вези са Вашим предметом број 9540 од 9. марта 2016. године, који се односи на писање имена страних  држава – Република Зеленортска Острва  и Република Обала Слоноваче,  обавештавамо Вас о следећем:

            Ако Влада Републике Србије, на захтев наведених држава, одлучи да у дипломатској преписци користи непреведена имена, препоручујемо ове облике:

Република Кабо Верде и краће Кабо Верде (уместо досадашњег  Република Зеленортска Острва) и Република Кот д’ Ивоар  икраће Кот д’ Ивоар (уместо досадашњег Обала Слоноваче).

Предложена решења биће унесена у наредно издање Правописа српскога језика уколико  буду званично усвојена.

Писање имена римског папе

Одбор за стандардизацију српског језика је разматрао питање писања имена римских папа и донео следећу препоруку. У српском језику постоји традиција да се имена римских папа пишу у облицима каква су у обичају у српском језику (Никола, Јован, Инокентије и сл.). Зато би требало задржати облик папа Фрања и додати као другу могућност – папа Фрањо и не замењивати те облике другима који би били ближи изворном облику и звучању.

 

Београд, 10. 6. 2016.

Закључно саопштење са скупа „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“

Закључно саопштење

На научном скупу „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“, који је одржан у САНУ 28. октобра 2015. године, закључено је да постоје бројна питања у области језичког планирања у Републици Србији, која треба решавати у добро усклађеној међусобној сарадњи просветних, научних и установа за културу које се баве српским језиком, с једне стране, као и њиховој сарадњи с надлежним министарставима и националним саветима, са друге.

САОПШТЕЊЕ ОДБОРА ЗА СТАНДАРАДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРЕДСТАВНИКА ЊЕГОВИХ ОСНИВАЧА

У Београду је у Институту за српски језик САНУ, Кнез Михаилова 36, велика сала,  24. фебруара 2011. године одржана тринаеста и четрнаеста седница Одбора за станадрадизацију српског језика. Одбор сачињавају истакнути српски лингвисти и представници трију академија наука и ум(ј)етности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), те осам универзитета с катедрама за српски језик (у Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Подгорици, Косовској Митровици (раније Приштини) и Српском (сада Источном) Сарајеву, затим и три најзаначајније научне и културне институције, јединствене у целокупном српском свету: Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Српска књижевна задруга. Стандaрдолошки рад и нормирање српског језика организује се у девет комисија – за поједина подручја (српскога) језичког стандарда: фонологија / фонетикаморфологијатворба р(иј)ечисинтакксалексикологија и лексикографијапраћење и проучавање правописне проблематике, историја језичког стандарда, затим за стандардни језик у школству администрацији, издаваштву и јавним гласилима, и  за питања  корпуса српскога језика. Међу девет комисија налази се и Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Ком. бр. 7). Потоња комисија, названа још и „мали“ Одбор, врши функцију великог (матичног)  Одбора између годишњих / пленарних с(ј)едница. У њој се налазе представници трију академија, те предс(ј)едници или секретари Комисија Одбора.

Циљеви Одбора вишеструки су и дугорочни. Они се не тичу само крупних питања српског језичког стандарда, његове слојевитости и поливалентности, већ и ситнијих језикословних питања која намећу језички и друштвени развој и комуникацијске потребе људи.

За протеклих тринаест година под окриљем Одбора урађени су капитални пројекти из више језичких области описа и стандардизације српскога језика. Све су то прилози граматици српскога језика и настојања да добијемо модерне описе засноване на модерним нормативистичким принципима. У области лексикологије и лексикографије Мирослав Николић, члан Одбора, приредио је Обратни речник српскога језика (2000. г.), најобимнији одостражњи или инверзни речник у целокупном словенском свету. Мирослав Николић је редактор и Речника српскога језика (2007. г.), ауторског дела више сарадника. То је, у ствари, једнотомник, на који се дуже време чекало. Рајна Драгичевић, члан комисије Одбора, аутор је Лексикологије српског језика (2007. г.). Академик Иван Клајн, актуелни председник Одбора, аутор је две књиге творбе речи у савременом српском језику  – префиксација и композиција суфиксација и конврезија (2002. и 2003. г.), које представљају значајан помак у односу на претходне радове у тој области. У 2005. години, под руководством Предрага Пипера и сарадника а у редакцији академика Милке Ивић, објављена је књига Синтакса савременога српског језика, први део – проста реченица. Овај низ  у 2010. години обогаћен је још једним прилогом – Драгољуб Петровић, члан Одбора, и Снежана Гудурић, професор Филозофског факултета у Новом Саду, аутори су Фонологије српскога језикаУскоро очекују се и друга дела како би био комплетиран списак прилога граматици српскога језика: друга књига Синтаксе, Нормативна граматика и Морфологија. У Програму рада Одбора од капиталних пројеката непокривен је остао само пројекат израде акценатског  речника. Било је предлога да до његове појаве замена буде Правописни речник (2010), који је  остао неакцентован јер би то повећало обим приручника.

Најзапаженији послови у којима је Одбор имао значајно учешће били су у области правописног пројекта. То је најстарији, најзначајнији и најобимнији  пројекат у области српске лингвистике и културе. Започет још далеке 1989. године као прилози правопису и уобличен у српском језику између 1993. и 2001. године, а последња редакција измена и допуна урађена је 2010. године. Тај пројекат има три дела: лингвистичко и универзитеско издање, издање намењено школама и издање за општу употребу. Увођење Правописа Матице српске у администрацију, школе, културне и јавне институције претходио је научно-стручни скуп (1997), препорука два министарства (просвете и културе) и осмишљен програм припреме, посебно када је реч о школама. О томе сведочи зборник прилога К новој писмености (1998). У домену службене, па и јавне односно школске, употребе има још нерешених питања не само када је реч о правопису већ и о писму. Наиме, правопис не може да замени државу и надомести недостатак законске регулативе подстакнуте уставним променама из 2006. године. Као шире културно, културолошко, национално и државно питање, разрешење садашњег стања двоазбучја у српском језику (тачка 6 Програма Одбора, усвојеног на другој седници 1998. г.), не може се решти простим укидањем једног од писама (латинице). Одбор је у више наврата дао препоруке да се у школској употреби писма не треба више придржавати начела равоправности двају писама (ћирилице и латинице). Посебно је то непотребно када је реч о завршном испиту и матурском испиту, односно званичном (службеном) документу. Друга се питања употребе писма могу решити доношењем закона о језику, а затим договором лингвиста и државе. Сада када је постигнут договор међу лингвистима и урађен значајан посао на побољшању правописних решења и правописне норме, односно правописног речника неопходно је обезбедити услове за примену правописа у пракси и доследно поштовање правописне норме. При томе је потребно имати на уму специфичности појединих делатности и прихватити разумне предлоге да се омогући ученицима и студентима да заврше текућу школску годину без правописних корекција допуњеног и измењеног издања (испити, такмичења, текуће провере и сл.). Измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске (2010) примењиваће се у школској пракси од 1. септембра 2011. године.

      Измењена и допуњена  верзија Правописа српскога језика Матице српске (2010) не захтева неку нову препоруку или одобрење за увођење у институције. Реч је о континуитету који омогућава институцијама да оне јавно и саме стану уз измењено и допуњено издање већ одобреног Правописа.

У стандардолошком раду и нормирању српскога језика ништа се не укида, забрањује или прогања било да је то изговорена, штампана или у електронском облику створена реч. Одбор доноси препоруке, саопштења, мишљења, закључке, што је именовано као одлука– споразумевањем стручњака на професионалним, лингвистичким и социолингвистичким аргументима. Као резултат нормативне делатности  и процеса стандардизације у складу с претходно реченим, у 2006. години објављена је књига Српски језик у нормативном огледалу – 50 одлука Одбора за стандардизацију српског језика, коју су приредили Бранислав Брборић, секретар Одбора, Јован Вуксановић и Радојко Гачевић, секретари комисија Одбора. Потоња три имена у вези су с припремом Картотеке језичких недоумица(1999), која је дата претежно у форми питања и назнака могућих решења за различите недоумице у свим језичким областима, било да су оне стварне и привидне, реалне и виртуелне. Међу већином чланова Одбора једна је сасвим рашчишћена: учење језика и књижевности у основној и средњој школи треба раздвојити јер ће  језик и даље остати у подређеном положају.

Сведочанство о раду Одбора су и сакупљена документа – списи, који прате активности чланова Одбора, те председника и секретара и чланова комисија и чувају вредне прилоге и штите заједничко дело од могућег заборава. До сада, закључно с 2008. годином, објављено је десет свезака списа, што с различитим прилозима (записници, белешке, извештаји, дописи, писма, исечци из штампе, прилози с интернета и други прилози научне и стручне литературе, одлуке и сл.) износи више хиљада страна. Та разноврсна и богата документација корисна је и за различита истраживања.

У свом досадашњем раду Одбор је имао и озбиљне проблеме када је реч о изворима финасирања, организационим и административним пословима, које по договору од почетка обавља Институт за српски језик САНУ, сагласно Споразуму о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика члан 3, став 3. Договори око тога с државом и појединим министарствима нису дали резултате, иако је било обећања и конкретне материјалне помоћи,  посебно у 2006. години. После тога узалудна су била обраћања Одбора министарствима у различитим саставима влада. На писмено обраћање није било чак ни куртоазних одговора. А требало је решавати ургентна питања, посебно опстанка српског језика у лекторатима широм света, а пре свега у словенском свету.

Одбор има обавезу да решава и нека унутрашња питања и отклони узроке краћег застоја у раду. Рад на пројектима одвијаће се и даље студиозно, одговорно и без журбе. Активирањем сајта Одбора омогућиће се појединцима и колективима да дођу до благовремених и поузданих одговора на постављена питања и да добију битне информације о раду и активностима Одбора. Досадашња искуства указују на то  да ће и даље најспорије  тећи  процеси када је у питању професионализација рада Одбора и обезбеђивање барем минималне материјалне надокнаде за све што се уради у складу с програмом Одбора. Тешко се може  очекивати  да има више заинтересованих за одговоран научно-стручни  рад само на основу ентузијазма. Стога се за помоћ треба обратити и дијаспори и донаторима.