Category: Стандардизација

Проф. др Гордана Димковић-Телебаковић

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

1978  Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (англистика).

1979  Запослила се на Универзитету у Београду.

1992  Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1993  Изабрана у звање предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у Београду.

1998  Изабрана у звање вишег предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2003  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2004  Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2009  Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

2014  Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today, чији је суоснивач и суиздавач Саобраћајни факултет у Београду (2013– ).

Види више →
 

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

Диломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Група за енглески језик и књижевност (1978).

Запослила се на Универзитету у Београду (1979).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: „Васпитни вид наставе енглеског као страног језика“ (13. III 1992, ментор проф. др Наум Димитријевић, комисија: доц. др Јелисавета Милојевић, проф. др Драган Крстић).

Докторска теза: „Савремени енглески језик струке и науке с анализом корпуса из области саобраћаја“ (7. V 2003, ментор проф. др Борис Хлебец, комисија: проф. др Љубомир Михаиловић, доц. др Смиљка Стојановић, проф. др Зоран Радмиловић).

НАУЧНА ЗВАЊА:

Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду (22. III 2004).

Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (6. V 2009).

Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (20. V 2014).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Студијски боравци на Универзитету у Брадфорду, Велика Британија (1976-1977), на Универзитету у Редингу, Велика Британија (1997) и на Универзитету у Лондону (2009).

Вишегодишња сарадња са Западним универзитетом у Темишвару (West University of Timişoara) резултирала је објављивањем две монографије Гордане Димковић-Телебаковић:

Some Explorations in Fuzzy Semantics, Editura Universității de Vest, Timişoara 2007, и

English Adverbs in Theory and Practice, Editura Mirton, Timişoara 2013.

ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ ТЕЛИМА И КОМИСИЈАМА:

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today од оснивања (2013–).

Члан IATEFL-a (The International Association of Teachers of English as a Foreign Language) (2002–), односно ЕLTAB-а (The English Language Teachers’ Association – Belgrade), огранка IATEFL-a, затим ELTA (The English Language Teachers’ Association) (2004–).

Члан ESSE-a (The European Society for the Study of English) (2005–).

Члан Југословенског друштва за примењену лингвистику (1996–2006), затим Друштва за примењену лингвистику Србије (2006–).

Члан Удружења универзитетских професора и научника Србије, Секције наставника страних језика на нефилолошким факултетима (1993–2011).

Члан Друштва за стране језике и књижевности Србије, Секције универзитетских наставника страног језика струке (2011–).

Члан УГ Philologia (2007–).

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

Учествовала је на педесет научних скупова, конференција, конгреса, симпозијума, саветовања и округлих столова  у земљи и иностранству. На многима је и председавала.

Симпозијум Eнглески језик у науци и настави, Филолошки факултет, Катедра за англистику, Београд, 19-20. мaja 1995.

Саветовање Страни језик струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Београд, 3. и 4. јуни 1995.

Округли сто Неговање језичке културе, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Филозофски факултет, Нови Сад, 21. децембар 1996.

Симпозијум Tемељи наставе енглеског језика, Универзитет у Крагујевцу и Филолошки факултет у Београду – настава у Крагујевцу, Kрагујевац, 29. i 30. мaj 1998.

Саветовање Meтодика наставе страног језика струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Саобраћајни факултет, Београд, 13. јуни 1998.

VI симпозијум Koнтрастивна језичка истраживања, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Друштво за примењену лингвистику Војводине, Филозофски факултет, Нови Сад, 29. и 30. мaj 1998.

1st International Congress of Applied Linguistics Language and Society at the Turn of the XXI Century – MALA 98, Филолошки факултет „Блаже Конески“ / Друштво за применета лингвистика на Република Maкедонија, Скопје, Maкедонија,  May 8-10, 1998.

Third EFL Conference IATEFL-East 98, the Ovidius University, Constanţa, Romania, August  27-30, 1998.

Seventh TETA Conference, University of Timişoara, Timişoara, Romania, December 4-5, 1999.

8th International ESP Anti–Conference, St. Petersburg, Russia, October 18-21, 2001.

1st ELTAB Conference Meet the Challenge of Tomorrow, The British Council and English Language Teachers’ Association – Belgrade, Belgrade, May 24, 2003.

ELTA Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 21-22, 2004.

International Conference Language for Specific Purposes, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 23-25, 2004.

International Conference English Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations – ELLSii 75, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, December 10-12, 2004.

3rd ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 6-8, 2005.

British and American Studies XV, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 19-21, 2005.

4th ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 12-14, 2006.

British and American Studies XVI, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 18-20, 2006.

International Congress Applied Linguistics Today, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, September 28-30, 2006.

British and American Studies XVII – in honour of Hortensia Pârlog, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 17-19, 2007.

International Conference Languages and Cultures in Contact, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 16-18, 2007.                                     

British and American Studies XVIII, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 22-24, 2008.

15th ICEHL (International Conference on English Historical Linguistics), University of Munich, Munich, Germany, August 24-30, 2008.  

British and American Studies Conference / XIX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2009. 

International Conference 2009 Across Languages and Cultures, Institute of Foreign Languages, University of Montenegro, Herceg Novi, 4-6 June 2009.

III International Congress of Applied Linguistics Applied Linguistics Today: Between Theory and Practice, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 31 October – 1 November 2009.

International Conference English Language and Literature Studies: Image, Identity, Reality (ELLSIIR), English Department, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 4-6 December 2009.                                                                                                                               

British and American Studies Conference / XX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 20-22 May 2010.

ESSE (European Society for the Study of English) 10 Conference, Università degli Studi di Torino, Torino, Italy, 24-28 August 2010.

V међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Књижевни (стандардни) jeзик и језик књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 29-30. 10. 2010.

International Conference Philological Research Today, University of Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade, 26-27 November 2010.

II International Conference Language for Specific Purposes: Challenges and Prospects, Друштво за стране језике и књижевности Србије, Секција универзитетских наставника страног језика струке, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 4-5. фебруара 2011.

The First International Conference on English Studies English Language and Anglophone Literatures Today (ELALT), University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Department of English, Novi Sad, 19 March 2011.

Fifth International Interdisciplinary Conference Language, Literature, Communication, University of Niš, Faculty of Philosophy, English Department, Niš, 15-16 April 2011.

British and American Studies Conference / XXI, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 19-21 May 2011.

International Conference Genre Variation in English Academic Communication: Emerging Trends and Disciplinary Insights, CERLIS (Centro di Ricerca sui Linguaggi Specialistici), Università degli Studi di Bergamo, Bergamo, Italy, 23-25 June 2011.

VI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Структурне карактеристике српског језика, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 28-29. 10. 2011.

British and American Studies Conference XXII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 17-19 May 2012.

4th International Congress Applied Linguistics Today (ALT4) – Challenges of Modern Times, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 12-14 October 2012.

VII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Традиција и иновације у савременом српском језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 26-27. X 2012.

British and American Studies Conference / XXIII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 16-18 May 2013.

CELLS – Conference on English Studies: Going Against the Grain, the Department of English, at the Faculty of Philology, University of Banja Lukа, 6-8 June 2013, organised in cooperation with the Department of English and Creative Writing, Faculty of Design, Arts and Humanities, De Montfort University (UK).

VIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Вишезначност у језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 25-26. X 2013.

British and American Studies Conference / XXIV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 15-17 May 2014.

III  International  Conference  Language  for Specific Purposes:  Past,  Present,  Future,  Друштво за стране језике и књижевности Србије, Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Факултет организационих наука – Универзитет у Београду, Београд,  26. и 27. септембар 2014.

IX међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 24-25. X 2014.

British and American Studies Conference / XXV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2015.

X међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 23-25. X 2015.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 28-29. X 2016.

British and American Studies Conference / XXVII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 18-20 May 2017.

ПРЕДАВАЊА, СЕМИНАРИ И СЛ.:

“ESP and EGP”, предавање одржано  у оквиру ЕSP Summer Programme, нa Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (26. јула 1997).

“Language and Content in ESP”, предавање одржано у оквиру ЕSP Summer Programme, на Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (28. јула 1997).

“Issues and Approaches in ESP (English for Specific Purposes)”, предавање по позиву, одржано нa Winter School 2002, у VI београдској гимназији (11. јануара 2002).

“Introduction to the 36th IATEFL Conference – plenaries”, уводно предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду (26. априла 2002).

“ESP Today”, предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду  (26. априла 2002).

“Teaching and Testing Your Students”, трочасовни семинар, одржан у Британском савету у Београду (18. јуна 2005).

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Уредник тематског зборника радова под насловом Foreign Language in Transport and Traffic Engineering Profession and Science – Strani jezik u saobraćajnoj struci i nauci, University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering, Belgrade 2013, 154.

Рецензент три монографије, четири уџбеника и више радова за часопис Romanian Journal of English Studies.

Члан редакције публикације Универзитет у Београду  Информатор 1988, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1988.

Члан редакције публикације 150 година Универзитета у Београду, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1989.

Члан комисије за одбрану тезе (магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду, 20. новембар 2009).

Члан више комисија за избор наставника и сарадника за Енглески језик на Универзитету у Београду и ван њега, и писац неколико реферата.

Учесник пројекта Института Саобраћајног факултета у Београду под насловом Терминологија из области саобраћаја у периоду 1993-1999.

мср Јанко Ивановић

Рођен је 18. марта 1988. године у Нишу.

2013. завршио основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (смер – србистика).

2014. завршио мастер студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (смер – Српски језик и лингвистика).

2014/2015. уписао докторске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом саду (смер – језик).

2022. пријавио тему докторске дисертације на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

2022. запослио се на Институту за српски језик САНУ.

2022. изабран у звање истраживач-приправник.

2022. изабран у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Један од аутора Појмовника српских лингвистичких термина.

Радио је и као волонтер на Филозофском факултету у Нишу на предметима Старословенски језик, Славеносрпски језик и Историја српског књижевног језика током школске 2014/2015.

У периоду од 2015. до 2021. године радио је, такође, и као наставник српског језика и књижевности у следећим школама: Основна школа „Стојан Љубић“ у Косанчићу, Основна школа „Радоје Домановић“ у Нишу, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”, Метрополитан ИТ гимназија. Положио је и испит за лиценцу октобра 2018.

Био је, такође, хонорарно ангажован као предавач у Центру за српски као страни и нематерњи језик на Филозофском факултету у Нишу  од октобра 2017. до јануара 2018.

Био је и учесник пројекта Развој општих стандарда постигнућа за српски као нематерњи језик (тестирање ученика основних и средњих школа), у организацији Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Филозофског факултета у Нишу и Фонда за отворено друштво.

Два пута био је учесник пројекта „Да те цео свет разуме”, у организацији Канцеларије за дијаспору града Ниша и Филозофског факултета у Нишу, где је радио као наставник српског језика за децу из дијаспоре путем интернета.

Од маја 2017. године ради и као наставник српског језика као страног и нематерњег на платформи за наставнике Припли (https://preply.com/en/tutor/54530). Такође је и оснивач и власник предузетничке радње „Јанкова учионица”, где ради као наставник српског језика као страног и нематерњег  од марта 2021. године. До сада је остварио сарадњу са неколико иностраних компанија, као и представницима амбасада различитих земаља.

Савладао је следеће обуке: обука за предаваче српског као страног/нематерњег језика у организацији Центра за српски језик и културу „Азбукум” из Новог Сада, „Групни рад и интердисциплинарност” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, Медијска писменост за наставнике” у организацији Департмана за комуникологију  и новинарство Филозофског факултета у Нишу, „Дигитална учионица / Дигитално компетентан наставник – увођење електронских уџбеника и дигиталних образовних материјала” (ЗУОВ), програм обуке за смањење стреса у ситуацији миграција кроз примену стручног упутства за укључивање ученика избеглица у систем образовања и васпитања (ЗУОВ), „Управљање тимовима” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, „Блог, Инстаграм и Фејсбук у настави” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, „Оцењивање у функцији развоја и учења” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, обука наставника првог разреда гимназије за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (ЗУОВ), „Умеће комуникације – како да говоримо и слушамо да би ученици хтели да нас чују и разговарају са нама” у организацији Удружења грађана ТИМ ПСИХОКОД из Београда.

Током школске 2020/2021. године снимио је пет часова за РТС планету, који су доступни у делу „Моја школа” – 2. разред средње школе (29, 30. и 31. час), 7. разред основне школе (33. и 36. час).

Био је и добитник награде Фонда за младе таленте, а као средњошколац освојио је друго место на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе у Тршићу. Био је ученик генерације Основне школе „Чегар” у Нишу и Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”.

Године 2009. и 2010. био је учесник 42. и 43. Летње школе македонског језика, у оквиру Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу на Охриду у организацији Универзитета „Св. Кирил и Методиј” и Филолошког факултета из Скопља.

Говори неколико страних језика: енглески језик (Б2), шпански језик (Б1), македонски језик (Б2), немачки језик (А1), норвешки језик (А1).

Учешће на научним скуповима

VII научни скуп Млади македонисти, Скопље, 2010.

VII научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2015.

III  међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад, 2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2016.

IV  међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад,  2017.

IX научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2017.

Доц. др Биљана Марић

Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Запослена је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe као асистент нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe oдбрaнилa  је мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

1. новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Види више →
 

Мр Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Aсистeнт је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe Биљана Марић је oдбрaнилa  мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

Бави се превођењем духовне литературе и белетристике с руског на српски језик.

Новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Објавила је следеће радове:

  1. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy // Aктyeлнoст мeђyслoвeнских jeзичких и књижeвних кoнтaкaтa и вeзa (рeзимea). – Бeoгрaд: Филолошки факултет, 1995, стр. 31.
  2. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 1 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), број 1882 (7), фeбрyaр, 1995, стр. 4-5.
  3. Дрaгoцeн дoпринoс нaстaви (прикaз yџбeникa Дaвaйтe лyчшe гoвoрить пo-рyсски) // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), дeцeмбaр, 1995, стр. 7.
  4. Библиoгрaфиja дисeртaциja из мeтoдикe нaстaвe рyскoг кao стрaнoг jeзикa oдбрaњeних y Рyскoj фeдeрaциjи oд 1985. дo 1995 // Glossa, 1996, 2, 2/3, стр. 59-62. (са Ксенијом Кончаревић)
  5. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 2 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), oктoбaр, 1996, стр. 4-6
  6. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв (тeзисы дoклaдoв). – Бeлгрaд – Нoви-Сaд, 1996, стр. 15.
  7. Рeд рeчи y рyскoм и српскoм гoвoрнoм jeзикy // Слaвистикa. – 1 (1997), стр. 63-66.
  8. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв. Дoклaды (Бeлгрaд). – 1997, стр. 379-385.
  9. Нeкe синтaксичкe oсoбeнoсти припoвeдaчкe прoзe Љ. Пeтрyшeвскe и С. Дoвлaтoвa // Слaвистикa. – 2 (1998) , стр.127-134.
  10. Рyсский язык в eгo фyнкциoнирoвaнии. Урoвни языкa (пoд рeдaкциeй Д. Н. Шмeлeвa и М. Я. Глoвинскoй), Мoсквa, 1996 // Слaвистикa. – 2 (1998), стр.274-275.
  11. Нaслoви y рyскoj и српскoj днeвнoj штaмпи // Изyчaвaњe слoвeнских jeзикa, књижeвнoсти и кyлтyрa y инoслoвeнскoj срeдини ( Бeoгрaд). – 1998, стр. 224-228.
  12. XXXVIII Скyп слaвистa Србиje // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 54–55 (1998) , стр. 305-306.
  13. Скaз Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Слaвистикa. – 3 (1999) , стр. 227-232.
  14. O нeкoтoрых oсoбeннoстях нaррaтивнoй стрyктyры пoвeсти “Врeмя нoчь” Людмилы Пeтрyшeвскoй // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 212-218.
  15. Г. A. Зoлoтoвa, Н. К. Oнипeнкo, М. Ю. Сидoрoвa, Кoммyникaтивнaя грaммaтикa рyсскoгo языкa, Мoсквa, 1998 // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 286-287.
  16. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe. – Бeoгрaд, 2001. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићeм и Ч. Мaнчићем).
  17. М. В. Всeвoлoдoвa: Тeoрия фyнкциoнaльнo-кoммyникaтивнoгo синтaксисa. Фрaгмeнт приклaднoй (пeдaгoгичeскoй) мoдeли языкa. Учeбник. Изд. Мoскoвскoгo yнивeрситeтa, Мoсквa, 2000, 502 с. // Слaвистикa. – 6 (2002), 323–324.
  18. Трeтирaњe тyђeг гoвoрa y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 62 (2002), 159–173.
  19. Изражавање квалификативности у руском језику у поређењу са српским // Синтакса руског језика у поређењу са српским: Проста реченица: Научни колоквијум : Зборник теза и резимеа. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета, 2002, стр. 3.
  20. Стилскe oсoбeнoсти синтaксe (нa примeрy прoзнoг дeлa Љyдмилe Пeтрyшeвскe) // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 65-66 (2004), 219–235.
  21. Рeчeвoй этикeт y сeрбoв и рyсских // Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe. Вып. 19. Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe слaвянских нaрoдoв (Вoрoнeж). – 2004, 95–101.
  22. Вырaжeниe кaчeствeннoсти: крaткиe и пoлныe прилaгaтeльныe в рyсскoм и сeрбскoм языкaх // Слaвистикa. – 8 (2004), 140–147.
  23. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe (дрyгo, пoпрaвљeнo издaњe). – Бeoгрaд: Институт за српски језик САНУ, 2004. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићем и Ч. Мaнчићем)
  24. Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000. (заједно с Предрагом Пипером) – Нови Сад, 2006, стр. 141.
  25. А. Г. Балакай: Толковый словарь русского речевого этикета, Москва, Астрель, Аст. Транзиткнига, 2004, 682 стр. // Славистика, Београд, 2006, X, 375-377.
  26. Синтаксичка деривација у руском и српском језику // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2007, 71–72, стр. 581–586.
  27. Арто Мустайоки, Теория функционального синтаксиса (приказ) // Јужнословенски филолог, Београд, 2006, LXII, стр. 396-399.
  28. Т. Ф. Ефремова: Толковый словарь служебных частей речи русского языка (2-ое издание, исправленное), Москва, Астрель. Аст, 2004, 814 стр; Словарь наречий и служебных слов русского языка (сост. В. В. Бурцева), Москва, Русский язык, Медиа, 2005, 752 стр. // Славистика, Београд, 2007, XI, стр. 398-399.
  29. Конструкције са фазним глаголима и девербативним именицама у руском и српском језику // Славистика, Београд, 2008, XII, стр. 250-257.
  30. Синтакса девербативних именица у руском у поређењу са српским // Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних, Београд, 2008, стр. 84-90.
  31. Синтакса именица nomina agentis у руском у поређењу са српским // Славистика, Београд, 2009, XIII, стр. 137–149.
  32. Максим Кронгауз. Русский язык на грани нервного срыва, Москва, Языки славянских культур, 2009, с. 229 (приказ) // Зборник Матице српске за славистику, 2009, 76, стр. 161-163.
  33. Синтаксички аргументи девербативних именица у руском у поређењу са српским // I научни скуп младих филолога Србије. Савремена проучавања језика и књижевности, Филум, Крагујевац, 2009, стр. 15-34.
  34. Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи у руском у поређењу са српским језиком // Филолошки преглед, Београд, 2009, 36, 3, стр. 75–86.
  35. Деадјективни глаголи у светлу синтаксичке деривације (у руском у поређењу са српским језиком) // Славистика, Београд, 2010, 14, стр. 116-125.
  36. Номинализации (деадъективы и девербативы) в роли объектного аргумента предиката (в русском и сербском языках) // Десятый международный симпозиум – МАПРЯЛ 2010, «Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в традиционной и корпусной лингвистике», Велико Тырново, 2010, с. 224-228.
  37. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сажетака, Матица српска – Институт за српски језик, Београд, 2010, стр. 69.
  38. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације // Филолошка истраживања данас. Језик, књижевност и култура. Зборник резимеа, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2010, стр. 70-71.
  39. Причинные девербативные/деадъективные конструкции как средство зависимого таксиса // I международный симпозиум «Русское слово на Балканах», Шуменский университет, Шумен, 14–16 oктября, 2010, ред. В. Аврамова и др., Шумен: Фабер, 2011, 75–84.
  40. До встречи в России. Руски језик за први разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2009. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић). (друго издање – 2010, треће издање – 2013, четврто издање – 2015)
  41. Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах, Шумен, 14–16 октобар 2010 (приказ, заједно са Драганом Керкез) // Славистика, 2011, 15, стр. 376–377.
  42. Интеракција граматике и речника (Ю. Д. Апресян, И. М. Богуславский, Л. Л. Иомдин, В. З. Санников: Теоретические проблемы русского синтаксиса. Взаимодействие грамматики и словаря. Изд. Языки славянских культур, 2010, с. 407) (приказ, заједно са Д. Керкез) // Јужнословенски филолог, 2011, 67, стр. 304-311.
  1. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык как инославянский, Белград, 2011, 3, 104–117.
  2. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад – Београд, 2011, стр. 435–445.
  3. Девербативне/деадјективне конструкције са временским значењем као средство зависног таксиса (у руском језику у поређењу са српским) // Славистика, 2012, 16, 151–159.
  4. Отглагольные прилагательные в русском и сербском языках: синтаксическая деривация \\ Русистика: язык, культура, перевод. Юбилейная международная научная конференция. София, 23–25 ноября 2011 г. Доклады. Ред. А.А. Градинарова, Р.А. Спасова, София, Изток-Запад, 2012, с. 107–115.
  5. В.А. Плунгян. Введение в грамматическую семантику: грамматические значения и грамматические системы языков мира, Москва, 2011, 670 стр. (приказ, заједно са Драганом Керкез) \\ Јужнословенски филолог, 2012, 68, стр. 196–207.
  6. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Књига резимеа. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 81.
  7. Девербативне конструкције са условним и сличним адвербијалним значењима (у руском у поређењу са српским језиком) \\ VII международный симпозиум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков. Доклады. Ред. Вера Белокапич-Шкунца, Белград, 2012, с. 61–67.
  8. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 623–635.
  9. VII међународни симпозијум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков, Београд 1–2. јуни 2012 \\ Филолошки преглед, 2012, 39, 2, 163–164.
  10. Синтаксичка деривација у савременом руском књижевном језику у поређењу са српским, Београд: Филолошки факултет, 2012, стр. 278.
  11. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације \\ Филолошка истраживања данас. Савремени токови у лингвистичким истраживањима. Књига 1. Уреднице Весна Половина и Јулијана Вучо, Београд: Филолошки факултет, 2013, стр. 265–279.
  12. LI конференция славистов в Белграде (совместно с Еленой Гинич) \\ Русский язык за рубежом, Москва, 2013, 2, с. 120–121.
  13. Бечки форум наставника руског језика (приказ) \\ Славистика, 17, 2013, стр. 513–514.
  14. Verbadicendi в русском и сербском языках при передаче чужой речи \\ Материалы Международной научной конференции «Славянские языки и литературы в синхронии и диахронии». 26–28 ноября 2013 года. Москва: Макс Пресс, 2013, 230–231.
  15. О једном културолошки маркираном концепту из сакралне сфере у руском језику у поређењу са српским \\ Теолингвистичка проучавања cловенских језика. Уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић. Београд: САНУ, 2013, 179–193.
  16. Введение чужой речи глаголами (в русском и сербском языках) \\ Русский язык как инославянский, Белград, 2014, 6, 35–48.
  17. Аспектуална (акционална) и дијатетичка својства глаголских и девербативних именица у руском и српском језику // Зборник 17. конгреса Савеза славистичких друштава Србије. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, стр. 291–309.
  18. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику. Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. Зборник резимеа, Београд, 2014, стр. 82.
  19. До встречи в России. Руски језик за други разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2014. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  20. Ксенопоказатели в русском и сербском языках \\ Oдиннадцатый международный симпозиум – Mапрял’14 «Теоретико-практическое изучение русского языка и его сопоставительно-типологическое описание», Велико-Тырново, 2014, 48–53.
  21. Состояние и перспективы изучения русского языка в инославянской среде \\ Этнодиалоги, Москва, № 1 (48), 2015, 26–34.
  22. До встречи в России. Руски језик за трећи разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2015. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  23. Международный форум по вопросам сотрудничества и обмена опытом в сфере образования (Россия, Москва, 24–25 октября 2014 г.) // Русский язык как инославянский, Белград, 2015, с. 259–260.
  24. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык в исследованиях сербских славистов. Составители академик Предраг Пипер, проф. д.ф.н. Ксения Кончаревич, Белград: Филологический факультет, 2015, с. 325–343.
  25. „Ограђивање” од туђег говора у публицистичком стилу руског и српског језика \\ У простору лингвистичке славистике. Зборник научних радова поводом 65 година живота академика Предрага Пипера. (Ур.) Људмила Поповић, Дојчил Војводић, Мотоки Номаћи. Београд: Филолошки факултет, 2015, стр. 471–487.
[ISBN 978-86-6153-364-8]
  1. Новые издания сербских русистов \\ Болгарская русистика, 2015\3–4, стр. 242–246.
  2. Неуправни говор у српском и руском језику \\ Јужнословенски филолог 72, 2016, 127−137.
  3. До встречи в России. Руски језик за четврти разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2016. (са Маријаном Папрић и Луком Меденицом).
  4. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику \\ Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. II. Tематски зборник, Београд, 2016, стр. 179−187.

др Весна Ђорђевић

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (назив мастер рада: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања).

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Види више →
 

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2013. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Тезе:

Ђорђевић, Весна: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2010. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: др Весна Ломпар, члан комисије: проф. др Мирослав Николић).

Ђорђевић, Весна: Видски парњаци у српском језику (имперфективни глагол : перфективни глагол изведен префиксима за–, из–, на–, о–, по–, с– и у–), докторска дисертација, одбрањена 13. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Комисија: проф. др Весна Ломпар, ванредни професор, ментор, проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор, члан Комисије и др Марина Спасојевић, научни сарадник, члан Комисије).

Међународна сарадња и пројекти:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

Учешће на научним скуповима:

XVII научни скуп Емпиријска истраживања у психологији, 11–12. фебруар 2011, Филозофски факултет Универзитета у Београду, са рефератом Наративни и лингвистички приступ одбаченим и прихваћеним CV-јевима кандидата који конкуришу за посао, у коауторству са Наташом Цвијан.

Научни скуп Наука и традиција, 18–19. мај 2012, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, са рефератом: О значењу придевског суфикса -овит / -евит.

Међународна научна конференција Hudobné motívy vo frazeológii, 26–27. 9. 2014, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Братислави (у сарадњи са Словачком фразеолошком комисијом при Словачком комитету слависта), са рефератом: Фразеологизми с компонентом звоно, бубањ и гајде у фразеологији српског језика и њихови еквиваленти у словачком језику.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Марином Николић.

Third International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social Sciences and Humanities, Contexts 2015, 1. децембар 2015, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, са рефератом: Традиционални музички инструменти – етнолошка и фразеолошка анализа, у коауторству са Нином Аксић.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 15–18. IX 2016, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видски парњаци и префиксација (префикс из-).

47. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–18. IX 2017, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Ка речнику видских парњака типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол.

Међународна научна конференција Словенски језици, књижевности и културе у контакту (посвећена јубилеју проф. Марије Добрикове), 28–29. септембар 2017, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, Словачка, са рефератом: Видско парњаштво и категорија акционалности.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 13–17. IX 2018, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видско парњаштво и акционалност.

Slavofraz 2019, 12–13. IV 2019, Филозофски факултет Универзитета Коменски у Братислави, са рефератом: Урок у српској народној традицији, у коауторству са Нином Аксић.

Остале активности:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2016. Научни секретар на Mеђународном научном симпозијуму Словенска терминологија данас, одржаном 11–13. маја 2016. године, у организацији Института за српски језик САНУ, Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске и Матице српске.

2018. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, одржаном 30. јула – 12. августа, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2013–2018. Научни секретар на 43, 44, 45, 46, 47. и 48. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, у организацији Међународног славистичког центра у Београду.

2019. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 30. јул–12. август, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2019. Боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету Хумболт у Берлину (Одељење за јужнословенске језике и културе Института за словенске и мађарске студије) као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2021. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 19. јул – 30. јул, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу. Том приликом одржала предавање Увод у технике писања научног рада.

2021. Научни секретар на 51. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, одржаном 15–19. септембра 2021. на Филолошком факултету у Београду.

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia, који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2022–2025. Руководилац пројекта Јавни дискурс у Републици Србији (број 7750183), одобреног за финансирање у оквиру програма Идеје Фонда за науку Републике Србије. Носилац пројекта је Институт за српски језик САНУ, а партнерске институције су Филолошки факултет Универзитета у Београду и Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу.

др Ђорђе Оташевић

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу. Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ. Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2010. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).

Види више →
 

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу.

Матурирао у Шестој београдској гимназији 1978. године. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1984. године (група за српскохрватски језик са општом лингвистиком) радом из семиотике „Загонетке као знаковни системи“ (ментор проф. др Душан Јовић). Магистрирао 1995. на Филолошком факултету у Београду – „Придеви с негативним префиксима и прилози постали од њих у савременом српском језику“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк).

Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ.

Од 1999. до 2016. године секретар Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика.

Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2000. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).