Category: Дијалектолошка истраживања

проф. др Недељко Богдановић

 Биографија:

Рођен је у Бучуму (1938, – родитељи Рада и Раден), општ. Сврљиг. Основну школу учио је  у Бучуму, нижу гимназију у Сврљигу, средњу економску у Нишу. Вишу педагошку завршио је у Нишу (1966), Филолошки факултет у Београду (1968), где је положио магистратуру (1976, тема: ,,Говори Бучума и Белог Потока у светлости најновије дијалектолошке грађеˮ), и докторат (1985, тема ,,Говор Алексиначког Поморављаˮ). После надничарења по грађевинама и пољопривредним добрима у Бачкој, радио је  у грађевинарству Ниша, службовао  у Сврљигу као књиговодствени и административни радник. Служба у просвети: Основна школа у Белом Потоку (Књажевац), Школа за металске раднике ,,Станко Пауновићˮ, Ниш. Радио је као лектор/коректор у Издавачкој установи ,,Градинаˮ.  Ниш. Универзитетска служба: Филозофски факултет у Приштини  (1980–1988: Дијалектологија), Филозофски факултет у Нишу (1988–2004: Дијалектологија, Историја језика, Старословенски језик). Од 2004. године пензионер. Стекао звање редовни професор универзитета, био ментор магистарских и докторских дисертација.

Био је оснивач и управник србистичких студија на Филозофском факултету у Нишу, наставник и продекан за науку Фулозофског факултета у Нишу, начелник Одсека језика и књижевност Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.

Био је секретар Редакционог одбора Енциклопедије Ниша,       Био је главни и одговорни уредник научног часописа Facta universitatis, члан редакције Нишког зборника, члан уредништва часописа за књижевност, културу и баштину БДЕЊЕ, уредник Етно–културолошког зборника,  и члан Уредништва Српскког дијалектолошког зборника. Члан је Одбора за дијалектологију и ономастику и Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе САНУ. Сарадник на научноистраживачком пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Био је руководилац пројекта Лексиколошка истраживања југоисточне Србије, и Пројекта Пастирска лексика југоисточне Србије.

Покретач је истраживања опсцене и вулгарне лексике у српском језику (скупови, зборници, сопствене лексичке збирке).

Учесник је на научним скуповима, држао предавања по позиву, рецензирао и промовисао издања из области науке о српском језику.

Поред својих ауторских издања приредио је више од 30 туђих издања и зборника радова са научних скупова.

Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву,  (са више ауторских књига прича, песама, приређених књига).

мср Сандра Савић

Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.

2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.

2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

Види више →

Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018.  на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Учешћа на скуповима:

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.

Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.

Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.

Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.

Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.

Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.

Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.

мср Миљана Чопа

Рођена 22. 4. 1993. године у Ћуприји.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и стекла звање истраживач приправник.

2021. Изабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију Светозар Марковић у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески, шпански и македонски језик и познаје основе пољског, немачког и руског.

Учешћа на скуповима

VI Међународна интердисциплинарна конференција Словенство у прошлости и данас – језик, литература, култура [Słowiańszczyzna dawniej i dziś – język, literatura, kultura VI], Универзитет у Вроцлаву (Пољска), Институт за словенску филологију, 23–24. фебруара 2023.

Научна конференција Језик нишких медија, Огранак САНУ у Нишу, 29. новембар 2022.

Међународнa научнa конференција Македонскиот јазик – извор на научни истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 1920. октобар 2022.

Међународна интердисциплинарна конференција Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 16. 4. 2021. Чопа, Миљана, Аксић, Нина. Косовско-ресавски дијалекат у реп музици – (социо)лингвистички и културолошки аспект. Књига сажетака, 27–28.

Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.

Међународна научна конференција Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.

Међународна научна конференција Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.

Међународна научна конференција Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018. Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.

Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.

Остало

Као студент докторских студија била је ангажована у настави на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду школске 2018/2019. године на предметима Дијалектологија српског језика 1 и 2, Дијалектологија српског језика, Дијалекти српског језика у настави, Урбана дијалектологија и Стандардни српски језик 1: Фонологија.

Током докторских студија као стипендиста програма CEEPUS усавршавала се на Универзитету у Варшави, на Институту за славистику (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Rzeczpospolita Polska), као и на Јагелонском универзитету у Кракову (Uniwersytet Jagielloński) где је, између осталог, учила пољски језик, а похађала је и Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, Warszawa, Rzeczpospolita Polska). У више наврата учествовала је на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј из Скопља, у Охриду (Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Универзитетот Св. Кирил и Методиј, Скопје – Охрид, Северна Македонија), у оквиру којег је учила македонски језик. Боравила је и у Братислави (Словачка), на Универзитету Коменског (Univerzita Komenského v Bratislave), на Департману за славистичке студије, у оквиру CEEPUS програма, ради стручног усавршавања. Познавање више словенских језика од посебне је важности за послове које обавља као истраживач у Институту, који су везани за израду Општесловенског лингвистичког атласа.

Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру лингвистичког семинара за ученике средњих школа, под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик, у  Образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу (од 2018. године).

др Јована Бојовић Јоксимовић

Рођена 1. децембра 1989. у Приштини.

2013. дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (студијска група – србистика)

2014. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2014/2015. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер – Српски језик)

2014. запослила се у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић (Материјална и духовна култура Косова и Метохије)

2017. пријавила тему докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2017. изабрана у звање истраживач сарадник

2017. запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2022. докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду
2022. изабрана у звање научни сарадник

Види више →
 

Рођена 1. децембра 1989. године у Приштини. Основне студије србистике завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Звање мастер професора српског језика и књижевности стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 2017. пријавила тему докторске дисертације „Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У библиотеци Центра за црквене студије у Нишу радила је као библиотекар-волонтер од 2009. до 2013. године.

У периоду од 2014. до 2017. године била ангажована као истраживач-приправник на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

Од 1. новембра 2017. године као истраживач-сарадник ангажована на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ.

Тезе:

Докторска теза:

Бојовић, Јована, Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића, докторска дисертација, одбрањена 10.2.2022. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, чланови комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Светлана Слијепчевић Бјеливук).

Бојовић, Јована, Зоонимија Ибарског Колашина, мастер рад одбрањен 4. јула 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић; члан комисије: проф. др Рада Стијовић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (15.9.2017)

Учешћа на скуповима:

Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 6.7 – 7.7.2015.

Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић, 30.11.2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2.4.2016.

Византијско-словенска чтенија, Ниш, 25.11.2017.

Предавања, промоције и сл.

  • промоција монографије Зоонимија Ибарског Колашина, аутора Јоване Бојовић, на 60. међународном београдском Сајму књига, Београд, 30.10.2015.
  • промоција библиографије Библиографија радова о Григорију Божовићу, аутора Јоване Бојовић и Снежане Бојовић, на 61. међународном беорадском Сајму књига, Београд, 30.10.2016.

Чланства у научним и стручним телима и у научним удружењима:

У периоду од 2010. до 2013. године била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Године 2013. била је члан Програмског одбора изложбе Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе.

Од 2013. године сарадник је Међународног центра за православне студије.

Од октобра 2015. године члан је Асоцијације православних научника из Русије (Вороњеж).

Од 2016. године члан је Центра за црквене студије.

проф. др Софија Милорадовић

Рођена 1. децембра 1963. у Ћуприји.

1987 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности).

1991   Магистрирала на Филозофском факултету у у Новом Саду.

2001  Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2002   Изабрана у звање научни сарадник.

2005   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2009   Изабрана у звање научни саветник.

2007   Изабрана у звање ванредни професор.

2012   Изабрана у звање редовни професор.

1988   Запослила се у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

2002   Запослила се у Етнографском институту САНУ.

2004   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2012   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

2012–2016   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2003   Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

2008   Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation.

2014‒2021   Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија.

2009−2020  Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик).

2004–2006   Директор Института за српски језик САНУ.

2010‒2016   Председник Научног већа Института за српски језик САНУ.

2004–2006 Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије.

2010–2014  Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије.

2014–2018 Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

2003−   Члан Одбора за дијалектолошке атласе САНУ (раније под другим називима).

2004−   Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске.

2013‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта.

2004−  Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога.

2016    Уредник Годишњака за српски језик, Филозофски факултет у Нишу.

2017–  Члан Уређивачког одбора Годишњака за српски језик.

2017–  Члан Научног одбора часописа Acta et Documenta Slavica, Ополе (Пољска).

2018–  Члан Издавачког савета Фолклористике (Удружење фолклориста Србије).

2022– Члан Уређивачког одбора Српског дијалектолошког зборника.

Види више

Рођена је 1. децембра 1963. у Ћуприји.

Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности (1987), магистрирала је (1991) и докторирала (2001) на истоме факултету.

Радила је у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе САНУ (1988–2002).

Радила је као научни сарадник у Етнографском институту САНУ, на пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (2002–2004).

На радно место директора Института за српски језик САНУ и научног сарадника на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора дошла је 2. фебруара 2004. године. Након усвојене оставке на место директора Института, поднете из личних разлога, од 1. априла 2006. године ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Након укидања пројеката, од 1. јануара 2020. године руководи Дијалектолошким одсеком Института, а од 23. марта 2021. обавља функцију директора.

Била је ангажована као предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, за предмет Акцентологија српског језика на Катедри за српски језик и књижевност и за предмет Акцентологија са дијалектологијом на Катедри за српску књижевност и језик (шк. 2005/2006. и 2006/2007).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици (2007–2012). Држала је курс Ареална лингвистика на мастер студијама (шк. 2010/2011. и 2011/2012).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, за ужу научну област Савремени српски језик, на Департману за српски језик.  (2012–2016).

Држи предавања из предмета Етнолингвистика на другој години ДАС-а, на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, Косовска Митровица (од шк. 2015/2016. године).

Тезе:

Магистарски рад: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (18. 11. 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Гордана Вуковић, проф. др Мато Пижурица).

Докторска дисертација: Употреба падежних облика у поморавским говорима параћинског краја (26. 4. 2001. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Милка Ивић, академик САНУ, чланови комисије: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Мато Пижурица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (6. 6. 2002).

Изабрана у звање виши научни сарадник (16. 3. 2005).

Изабрана у звање научни саветник (25. 11. 2009).

Изабрана у звање ванредни професор (1. 5. 2007).

Изабрана у звање редовни професор (12. 4. 2012).

Научна делатност:

У свом научном раду бави се, радећи на дијалекатском корпусу, фонологијом, морфологијом, синтаксом и семантиком, лексикологијом, а има и више радова из области етнолингвистике. Објављене су јој три монографије: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (1993), Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект (2003), Музички жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг. Компаративни поглед (2012), као и једно монографско поглавље (U naučnoj kritici, Lingvistika Milke Ivić, 2008). У домаћим и страним научним часописима објављено јој је око стотину педесет ауторских радова, лингвистичких карата, енциклопедијских одредница, критичких приказа и стручних текстова. Била је уредник или коуредник тринаест публикација.

Педагошки рад:

Била је ментор једне одбрањене докторске дисертације (ФИЛУМ Универзитета у Крагујевцу) и коментор у изради двеју докторских дисертација које су одбрањене (Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду), коментор је за израду једне докторске дисертације (Филолошки факултет Универзитета у Београду), члан комисије за израду двадесетак докторских дисертација, од којих је већина одбрањена, као и члан комисије за израду четири магистарске тезе, а именована је и за члана трију комисија за одбрану мастерских радова, од који су два одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Била је члан неколико комисија за припремање извештаја о пријављеним кандидатима на конкурсе које су расписивали  Филозофски факултет Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, као и члан више комисија за испитивање услова за изборе у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ и  Етнографског института САНУ и Балканолошког института САНУ.

 Учешћа на скуповима:

Учествовала је са рефератима на преко тридесет међународних и домаћих научних скупова, одржала је девет уводних излагања на међународним и домаћим научним скуповима, а као један од представника Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) учествовала је на четрнаест заседања Међународне комисије и Међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта, одржаних 1988. и  2003. у Аранђеловцу, 2006. у Струги (Македонија), 2007. у Будишину / Бауцену (Немачка), 2008.  у Сарајеву (Босна и Херцеговина), 2009. у Минску (Белорусија), 2010. у Софији (Бугарска), 2011. у Звењигороду (Русија), 2013. у Порторожу (Словенија), 2016. и 2018. у Београду, 2017. у Братислави (Словачка), као и у онлајн форми 2020. и 2021. године.

Уводна излагања на међународним научним скуповима:

‒ „Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи“ (тема Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине – стање и перспективе), Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 2003.

‒ „Славянская филология: исследовательский и методический аспекты“ (тема Глоттофагия и процессы языковой интеграции: сербское меньшинство в венгрии и румынии), Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 2009.

‒ „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси), Западни универзитет, Факултет за филологију, историју и теологију, Темишвар, 2014.

‒ „Осми међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура“ (тема Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране српског стариначког становништва у Војводини), Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2014.

‒ „Језик, књижевност, време“ (тема Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. „Кој у какьв се амин роди, тека проживи“), Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, 2016.

‒ „Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима” (тема Лингвистичке карте као поуздани сведок особености периферних говора), Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2018.

‒ „Јавни говор Ниша у условима пандемије Ковид 19“ (тема Речници термина везаних за епидемију ковида – сведочанство злог времена), Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 2021.

‒ „Philologia Serbica“ (тема Вода у народној традицији и у народним говорима Срба – између животворног и уништитељског), Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2022.

‒ VIII Међународни научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа), Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару,  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2022

Учешће са рефератима на међународним и домаћим научним скуповима:

‒ Научни скуп са међународним учешћем Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Нишка Бања, 18‒20. јун 1992.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Дани српског духовног преображења IV, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 21‒22. август 1996.

‒ Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, САНУ, Институт за српски језик САНУ и Народна библиотека Србије – Матица српска и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду – Градска библиотека, Београд – Нови Сад – Суботица, 17‒19. септембар 2001.

‒ Међународни научни скуп Актуелни славистички пројекти и програми, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 10‒12. јануар 2002.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Јединство наука данас (интердисциплинарни приступ сазнању), Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука,  6‒8. новембар 2003.

‒ Међународни научни скуп Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, РАН, Санкт-Петербург, 11‒12. јун 2004.

‒ Међународни научни скуп Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27‒29. октобар 2005.

‒ Међународни научни скуп Српско-румунски и општебалкански културни мозаик, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 11‒13. новембар 2005.

‒ Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, Центар за културу, Лесковац, 7. децембар 2006.

‒ Међународни научни скуп Слике културе – некад и сад, Етнографски институт САНУ, Крушевац, 16‒19. октобар 2007.

‒ Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 2‒4. новембар 2007.

‒ Научни симпозијум Obdobja 26 – Metode in zvrsti: Slovenska narečja med sistemom in rabo, Филозофски факултет, Љубљана, 15‒17. новембар 2007.

‒ Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 8‒11. октобар 2009.

‒ 8th World Congress of ICCEES (панел The Grammar of Possessivity in South Slavic Languages: Areal and Typological Approaches), INTERNATIONAL COUNCIL FOR CENTRAL AND EAST EUROPEAN STUDIES, Стокхолм, 26‒31. јул 2010.

‒ Међународна научна конференција Современная славистика и научное наследие Самуила Борисовича Бернштейна, Московски државни универзитет „М. В. Ломоносов“, Москва, 15–17. март 2011.

‒ Међународна научна конференција Језик, књижевност, комуникација, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15–16. април 2011.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 9‒10. новембар 2011.

‒ III Международная научно-практическая Интернет-конференция Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 7‒9. новембар 2011.

‒ Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару и Савез Срба у Румунији, Темишвар, 19‒20. октобар 2012.

‒ Научни скуп Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт у Будимпешти – Институт за српски језик САНУ – Српска самоуправа у Будимпешти, Будимпешта, 14‒15. децембар 2012.

‒ Међународна научна конференција Релацијата село < > град на словенската територија денес (лингвистичко-социолошка анализа), ИЦАЛ „Божидар Видоески“ МАНУ, Скопље, 16‒17. мај 2013.

‒ Конференција Дни славянской письменности, Институт за славистику РАН, Москва, 20‒21. мај 2013.

‒ Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Одељење језика и књижевности САНУ – Одбор за стандардизацију српског језика – Институт за српски језик САНУ – Фонд „Ђорђе Зечевић“ за неговање и унапређивање ћирилице, Београд, 28. октобар 2013.

‒ VIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 25‒26. октобар 2013.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15‒16. новембар 2013.

‒ Међународна научна конференција Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w kontekście dziedzictwa narodowego i kulturowego, Институт за славистику ПАН, Варшава, 11‒12. јун 2015.

‒ Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 17‒18. април 2015.

‒ XVI Међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београду, 20–27. август 2018.

‒ Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, САНУ, Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Београд, 15. октобар 2019.

‒ Интернет-конференција „Современные методы изучения сербского языка в синхронии и диахронии“, Московский государственный университет им. М. В. Ломоносова, Институт лингвистических исследований РАН и Институт славяноведения РАН, Москва, 17–19. мај 2021.

 Предавања, промоције, трибине и сл.:

Одржала је више предавања по позиву, учествовала у промовисању већег броја лингвистичких и етнолошких публикација, а говорила је и на више лингвистичких трибина, тематских округлих столова и књижевних вечери — у периоду од 2001. године до 2023. године имала је око шездесет активности ове врсте.

‒ Предавање на тему Реорганизација средстава за исказивање посесивности у српским народним говорима, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Скопље,  новембар 2010.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Предавање на тему Романски супстрат и ширење балканизама у народним говорима српске језичке периферије, Институт за лингвистичка истраживања РАН Санкт Петербург, 24. мај 2013.

‒ Предавање на тему Балкански језички савез – јединство у различитост, Трибина Огранка САНУ у Новом Саду, 13. новембар 2013.

‒ Предавање на тему Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране, ИЦАЛ МАНУ, Скопље, 11. фебруар 2015.

‒ Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Циклус предавања „Српска лингвистика данас“ (део програма за обележавање 175-годишњице оснивања Друштва српске словесности), САНУ, Београд, 7. март 2016.

Предавање на тему Именная объектная редупликация в сербских народных говорах – статус, условия реализации и балканский контекст, панел „Various Aspects of Clitic Doublingin Balkan Slavic: Grammaticalization, Areal Diffusion and Typology“, Универзитет у Токију – Japan Society for the Study of Slavic Languages and Literatures, Токио, 29. март 2018.

– Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији за школу србистике Доминанте српске културе на МГУ Ломоносов, Москва, 6–10. новембар 2020.

***

‒ Излагање на Лингвистичкој трибини Института за српски језик САНУ, сесија Српски језик у дијаспори, Београд, 2001.

‒ Излагање на књижевној вечери посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Параћин, 2002.

‒ Излагање на Трибини Етнографског института САНУ, тема Балканизми, Београд, 2003.

‒ Предавање на тему Дијалектологија: методологија научног рада за студенте  Катедре за славистику, Филолошки факултет Универзитета у Београду, мај 2004.

‒ Представљање јубиларног, десетог броја часописа Славистика, Славистичко друштво Србије, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Руски дом, Руски дом у Београду, мај 2006.

‒ Поздравна реч на отварању скупа Словенска етимологија данас, САНУ, Београд, 5. септембра 2006.

‒ Представљање двеју монографија: Годишњи обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, и Између култура Истока и Запада, аутора Драгане Радојичић, Библиотека града Београда, 2007.

‒ Представљање монографије Живот Срба у Гораждевцу, аутора Милете Букумирића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2007.

‒ Представљање монографије Календарски празници и обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, Библиотека града Београда, мај 2007. и Месна заједница Зуце, Београд, октобар 2007.

‒ Представљање монографије Говор Новог Сада, Лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ „Истраживање урбаних говора“, Београд, 2009.

‒ Представљање Зборника Института за српски језик САНУ посвећеног др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 2009.

‒ Предавање о изради и значају лингвистичких атласа, Циклус предавања „Етнолошка / антрополошка преиспитивања перспективе теренских истраживања“, Етнографски институт САНУ, Београд, 2009.

‒ Представљање монографије Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић,  Међународни сајам књига „Трг од књиге“, Херцег Нови, 26. јул 2009.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Представљање зборника радова с међународног симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима, Трибина Библиотеке САНУ, Београд, 27. марта 2012.

‒ Представљање LX књиге (св. 1 и 2) Гласника Етнографског института САНУ,  Библиотека града Београда, 17. децембар 2012.

‒ Излагање о стању српског језика у Румунији и Мађарској, Округли сто Српски језик и писменост (одржан поводом Светског дана писмености), Задужбина „Доситеј Обрадовић“,  Београд, 10. септембар 2012.

‒ Представљање монографије Дијалози за трпезом. Антрополошка монографија о култури исхране, аутора др Драгане Радојичић, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 24. октобар 2012.

‒ Представљање монографије Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића, 58. међународни београдски Сајам књига, Београд, 24. октобар 2013.

‒ Представљање монографије Чауш у селима златиборског краја, аутора Снежана Томић-Јоковић, Музеј на отвореном „Старо село“, Сирогојно, 30. јул 2013.

‒ Представљање зборника радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Матица српска, Нови Сад, 15. децембар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, 60. међународни београдски Сајам књига, Београд, 27. октобар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, Дом културе, Грачаница, 26. март 2015.

‒ Излагање на трећој трибини (Са)чувајмо српски језик, у оквиру пројекта Министарства културе и информисања и дневног листа „Политика“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24. новембар 2015.

‒ Представљање коауторске монографије Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића и др., Библиотека „Милутин Бојић“, Београд, 17. јун 2015.

‒ Излагање о финансирању истраживања у области друштвено-хуманистичких наука (кореферент са др Вером Дондур), скуп Друштвено-хуманистичке науке у Србији – стање и питање вредновања, САНУ, Београд, 11. март 2016.

‒ Излагање на Округлом столу Матићева огледала, Народна библиотека „Душан Матић“ и Удружење књижевника Србије, Ћуприја, 13. септембар 2016.

‒ Излагање о терминологији обредне исхране, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 16. јул 2016.

‒ Излагање на књижевној вечери под називом Поред Мораве, посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 28. фебруар 2017.

‒ Излагање о обичају кумачења / поцања код Срба и Влаха, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 15. јул 2017.

‒ Предавање на тему Народни живот и његов језички израз. Значај и именовање времена у традиционалном начину живота, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 24. август 2017.

‒ Уводно предавање на тему Дијалекти, жаргон, стандард, одржано у оквиру првог семинара под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 30. јул – 12. август 2018), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић, 31. јула 2018.

‒ Предавање под називом Вуков „Српски рјечник“ из 1818. и утемељење српске филологије, одржано поводом 140 година од оснивања (1878) Гимназије у Параћину и 200 година од објављивања првог издања Вуковог Рјечника, Галерија Културног центра, Параћин, 20. април 2018.

‒ Учешће (као дискутант по позиву) на Округлом столу „Пројекти Српског института. Теме, резултати, могућности“, САНУ, Одбор за проучавање националних мањина и људских права, у суорганизаторству са Српским институтом из Будимпеште и Етнографским институтом САНУ, Београд, 11. децембар 2018.

‒ Представљање монографије Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића, 63. међународни београдски сајам књига: Република Србија, Канцеларија за Косово и Метохију, Београд, 27. октобар 2018.

‒ Предавање под називом Крв у фразеологизмима похрањеним у српским дијалекатским речницима, одржано у оквиру другог семинара под називом Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 28. јул – 10. август 2019), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић,  30. јула 2019.

‒ Предавање о српским дијалектима на Светски дан књиге, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 23. април 2019.

‒  Предавање (онлајн) Драгослав Михаиловић – очима дијалектолога и етнолингвисте, Лингвистички семинар „Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик“, НОКЦ „Вук Караџић“, Тршић, 18–31. јул 2021.

‒ Јавно предавање Вода у српској народној религији и традицији и у речницима из призренско-тимочке дијалекатске зоне – између животворног и уништитељског, Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 17. мај 2022.

‒ Свечана беседа поводом Дана Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци – Дана Св. Ћирила и Методија,  Бањалука, 24. мај 2022.

‒ Уводно предавање у оквиру четвртог Лингвистичког семинара „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика“, НОКЦ „Вук Караџић“, Тршић, 19. јул 2022.

‒ Промоција зборника ученичких радова Тој ти викам на Косову и Метохији, Штрпце, Шилово и Грачаница, 10–12. септембар 2022.

‒ Представљање Института за српски језик САНУ и његових издања: Институт за словеначки језик Франа Рамовша у Љубљани (19–21. септембар 2022), Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, поводом Дана српског језика, Дојран (21. октобар 2022), Огранак САНУ у Нишу (31. октобар 2022), Српска књижевна задруга (3. новембар 2022), Огранак САНУ у Новом Саду (9. новембар 2022). Представљање Института и његовог Дијалектолошког одсека на Свечаној академији поводом јубилеја ИСЈ САНУ (16. новембар 2022).

‒ Поздравна реч на научном скупу Говор нишких медија, Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 22. новембар 2022.

‒ Реферат Институт за српски језик САНУ као један од носилаца стратегије научног развоја Републике Србије, свечана седница Одбора за стандардизацију српског језика поводом 25 година постојања Одбора, Београд (Свечана сала САНУ), 12. децембар 2022.

Гостовања у медијима:

Гост тридесетоминутне емисије „Одтамњење“, чији је аутор Емил Милојевић, премијерно приказане 1. новембра 2015. на  RTV Kanal М.

Гостовање на РТС 2 на тему о језику јунака у делима Драгослава Михаиловића писаним дијалектом (2018).

Учешће у емисији Спорови у култури, на тему Ијекавци и екавци, Радио Београд 2, 23. октобар 2020.

2021: Интервју дат за TV Euronews Srbija 7. септембра 2021. поводом Међународног дана писмености; гостовање у Јутарњем програму „Уранак“ ТВ канала К1 7. новембра 2021. поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар и питања о значају дијалеката који нису ушли у основицу српског стандардног језика; гостовање у Јутарњем програму телевизије Nova S 1. новембра 2021. поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар.

2022: Интервју дат 20. јула 2022. за „Дневни магазин културе. Културни кругови“, Радио Београд 2; гостовање у емисији Клуб 2, Радио Београд 2, 6. децембра 2022; два гостовања у Културном дневнику РТС 1 и више других гостовања у медијима поводом јубилеја Института за српски језик САНУ.

Гостовање у радио-емисији „Југ сас један падеж“, на тему Хоће ли призренско-тимочки дијалекат надјачати буку 21. века?, аутор: Власта Ценић, Радио Алексинац, септембра 2022.

Уреднички рад:

Уредила је дванаест публикација (в. Библиографију, под Секундарно ауторство).

Приредила је тематски зборник радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Нови Сад: Матица српска, 2014.

Рецензентски рад:

Рецензирала је знатнији број радова за следеће научне часописе: Јужнословенски филолог (Београд), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), Гласник Етнографског института САНУ (Београд), Зборник радова Филозофског факултета (Приштина / Косовска Митровица), Philologia Мediana (Ниш), Годишњак за српски језик (Ниш), Наслеђе (Крагујевац), Филолог (Бања Лука), Исходишта (Темишвар), Slavia Iaponica (Токио), Slovenika (часопис словеначке националне мањине у Београду), као и већи број радова за тематски зборник Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на българи и сръби (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), за међународни тематски зборник Словенска терминологија данас (Београд: Институт за српски језик САНУ – САНУ – АНУРС – Матица српска, 2017), за зборник Сусрет култура (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду) те за зборник Глобализација vs. глокализација (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2017).

Била је један од рецензената за седамнаест публикованих научних монографија: Између култура Истока и Запaда. Северозападна Бока Которска, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 56, Београд: Етнографски институт САНУ, 2006), Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 62, Београд: Етнографски институт САНУ, 2008), Старосрпска зависна реченица од XII до XV века, аутора Слободана Павловића (Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009), Копаонички говор – етногеографски и културолошки приступ, аутора Првослава Радића (Посебна издања, књ. 70, Београд: Етнографски институт САНУ, 2010), Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине), аутора Радмиле Жугић (Монографије 13, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2010), Речник говора северне Метохије, аутора Милете Букумирића (Монографије 15, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2012), Дијалози за трпезом. Антрополошки огледи о култури исхране, аутора Драгане Радојичић (Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ, 2012), Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића (Монографије 18, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013), Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића са коауторима Зорицом Ђорђевић, Марином Савић, Анђелком Марићем и Анђелком Вучетић-Драговић (Београд: Етнографски институт САНУ – Друштво српских родословаца „Порекло“, 2015), Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, аутора Милине Ивановић-Баришић (Посебна издања, књ. 87, Београд: Етнографски институт САНУ, 2017), Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића (Косовска Митровица – Куршумлија: Филозофски факултет – Народна библиотека Куршумлија, 2017), Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора, аутора Зорана Симића (Библиотека Јужнословенског филолога, Нова серија, књ. 25, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2018), Српска језичка баштина на уништеним гробљима Косова и Метохије, аутора Митре Рељић (Нови Сад: Матица српска, 2019), Језик око нас (Лингвистичке едиције, Едиција „Популарна лингвистика“, Књига 13, Нови Сад: Прометеј, 2019), Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора, аутора Драгољуба Златковића (Београд: Етнографски музеј, 2019), Когнитивни правац у српској етнолингвистици. Почеци развоја и актуелни проблеми, коауторки Стане Ристић и Иване Лазић Коњик (Едиција „Монографије“ 29, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2020), Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића. Диференцијални приступ (Едиција „Монографије“ 34, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022).

Рецензирала је и уџбеник Сербский язык с историческими коментариями, коаутора Е. Е. Рибникове и С. В. Стеванович (Кемерово : ГОУ ВПО Кемеровский государственный университет, 2010), одобрен од стране Министарства образовања и науке РФ, као и његово друго издање (Стеванович С.В., Рыбникова Е.Е., Трапезникова О.А., Сербский язык с историческими комментариями, 2017).

Такође, рецензирала је и шест тематских зборника радова: Путеви и домети дијалекатске лексикографије (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), НИСУН 3. Језик, књижевност и култура (Ниш:  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), Језик, књижевност, значење. Језичка истраживања (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната (Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2014), Александар Белић110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2017), Језици и културе у времену и простору – тематски зборник (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2018).

Године 2012. била је међународни рецензент за један од пројеката Министарства просвете Републике Словачке и Словачке академије наука, ангажована од стране државне институције „Vedecka grantova agentura“.

Рецензирала је и неколико пројеката за потребе Министарства културе Републике Србије.

 Теренски рад и боравци у оквиру међуакадемијске размене и студијски боравци:

За потребе Српског дијалектолошког атласа прикупила је и проверила грађу из тридесетак теренских пунктова са подручја свих српских дијалеката. У организацији Катедре за славистику Универзитета Lorand Eötvös у Будимпешти истраживала је српске говоре у Мађарској 1994. године, а у организацији Српског института у Будимпешти руководила на терену лингвистичким сектором истраживања српског говора у Батањи, септембра 2013. Године. Српске клисурске говоре у Румунији испитивала је 2007. године у оквиру међуакадемијске размене.

У 2003. години прикупљала је грађу за дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања говора Срба из Метохије, смештених у колективне центре, у оквиру пројекта Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, одобреног од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије и финансираног од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

У оквиру међуакадемијске размене између САНУ и МАНУ боравила је два пута у Скопљу (2010. и 2015. године), у Центру за ареалну лингвистику при МАНУ. У оквиру ове врсте размене између САНУ и РАН боравила је у Москви 2013. године, при Институту за славистику.

Учествовала је на LI летњој школи Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу, при Универзитету „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, у периоду од 16. јуна до 1. јула 2018. у Охриду (средњи курс, изборни курс „Македонскиот јазик меѓу традицијата и иновацијата“).

 Учешће на домаћим и међународним пројектима:

− Учешће на националном пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (Етнографски институт САНУ) (2002–2004).

− Учешће на националном пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (Институт за српски језик САНУ) (2004–2020).

− Учешће на пројекту Истраживања српског језика на Косову и Метохији (Филозофски факултет у Косовској Митровици) (2008–2010).

– Учешће на пројекту Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе (носилац: Етнографски институт САНУ) (2011– 2020).

− Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

− Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation (2008).

‒ Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија (2014–2021).

‒ Консултант на пројекту Declining Case: Inflectional Loss in Progress, финансираном од стране  Leverhulme Trust (носилац: Оксфорд – Универзитет Сари) (2021–2024).

‒ Члан тима на потпројекту Српски народни говори Косова и Метохије, у оквиру стратешког пројекта САНУ „Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији“ (2022–2024).

‒ Члан тима на пројекту Јавни дискурс у Републици Србији (са 15%), у оквиру Програма ИДЕЈЕ (носилац: Институт за српски језик САНУ, финансијер: Фонд за науку Републике Србије) (2022–2025).

‒ Саветник на пројекту Обредна исхрана у Војводини. Енциклопедијски речник термина (носилац: Матица Српска) (2021– ).

 Организација научног рада:

− Директор Института за српски језик САНУ (2004–2006).

− Председник Научног већа Института за српски језик САНУ (2010‒2016).

− Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик) (2009–2020).

− Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије (2004–2006).

– Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије (2010–2014).

– Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС (2014–2018).

– Члан Програмског одбора Образовно-културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу, формираног од стране МПНТР-а Републике Србије (2018– ).

 Организација научних скупова:

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Аранђеловцу од 19. до 25. октобра 2003. године, у организацији САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног скупа Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, одржаног у Београду од 26. до 29. новембра 2003. године, у организацији Одељења друштвених наука САНУ.

− Члан Програмског одбора међународног научног скупа Етнологија и антропологија: стање и перспективе, одржаног у Београду децембра 2004. године, у организацији Етнографског института САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска етимологија данас, одржаног у Београду од 5. до 10. септембра 2006. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

− Координатор Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, одржаног у Косовској Митровици од 8. до 11. октобра 2009. године, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини.

– Члан Програмског одбора Међународне научне конференције Културе и границе, одржане у Вршцу од 6. до 8. октобра 2011. године, у организацији Етнографског института САНУ и Општине Вршац.

‒ Члан Програмског одбора III Међународне научно-стручне интернет-конференције Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, одржане у Кемерову од 7. до 9. децембра 2011. године, у организацији Факултета за филологију и журналистику Кемеровског државног универзитета.

‒ Члан Организационог одбора Међународне научне конференције Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, одржане у Темишвару октобра 2014. године, у организацији Филолошког, историјског и теолошког факултета Западног универзитета у Темишвару.

‒ Члан Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, одржаног у Београду од 11. до 13. маја 2016. године, у организацији САНУ, АНУРС, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Београду од 16. до 23. октобра 2016. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

‒ Члан Програмског одбора XVI Међународног конгреса слависта, одржаног у Београду од 20. до 27. августа 2018. године, у организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду.

‒ Члан Организационог одбора научне конференције Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржане у Београду 15. октобра 2019. године, у организацији САНУ, Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије, Института за српски језик САНУ и Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

‒ Члан Програмског одбора научне конференције Јавни говор Ниша у условима пандемије Ковид 19, одржане у Нишу 18. новембра 2021. године, у организацији Огранка САНУ у Нишу.

Чланства у научним и стручним телима:

− Члан Академијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (именована на VII седници Извршног одбора Председништва САНУ, 5. марта 2003. године).

‒ Члан Одбора за Етимолошки речник српског језика (од 2004).

− Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске (именована од стране Управног одбора Матице српске 2. новембра 2004. године).

‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта (од 2013).

− Члан Фонетске секције Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународној комисији за Општесловенски лингвистички атлас (од 1989) и Међународне радне групе за разраду принципа сачињавања морфолошких карата ОЛА (од 2007).

− Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас (од 1997).

− Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога (од 2004), и Српског дијалектолошког зборника (од 2022), Научног одбора часописа Studia et Documenta Slavica (Институт за славистику Универзитета у Ополу, Пољска) (од 2017), Уређивачког одбора Годишњака за српски језик (Филозофски факултет Универзитета у Нишу) (од 2017), Издавачког савета Фолклористике (од 2018), Редакције издања Етнографског института САНУ (у два сазива) и Уређивачког одбора Славистике (у једном сазиву).

‒ Члан Уређивачког одбора зборника са научне конференције „Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије“ (САНУ – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2021).

‒ Члан Редакционог одбора Појмовника српске културе (носилац пројекта је Етнографски институт САНУ, www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik.php ).

Награде и признања:

 − Друга награда на савезном конкурсу за младе лингвисте „Вук у своме времену и данас“ за ауторски рад Речи у Вуковим речницима забележене у Србији, 1987.

− ПОСЕБНА награда Владе Републике Србије и Министарства за науку, технологије и развој најбољим младим истраживачима, млађим од 40 година, са одбрањеном докторском дисертацијом, 2001.

− Награда „Јухорско око“, која се додељује „за изузетно значајан допринос истраживању језика којим се говори на територији на којој се остварује активност Културолошког пројекта Јухорско око“, 2003.

− Награда „Павле Ивић“ за монографију Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект, коју додељује Славистичко друштво Србије, 2004.

проф. др Радивоје Младеновић

Рођен 22. 11. 1950. године.

1973 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду

1991 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду

1997 Докторирао на Филолошком факултету у Београду

1999 Изабран у звање научни сарадник

2003 Изабран у звање виши научни сарадник

2003 Изабран у звање доцента

2008 Изабран у звање ванредног професора

2013 Изабран у звање редовног професора

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Види више →
 

Рођен 22. 11. 1950. године.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група Српскохрватски језик и књижевност (1973)

Запослио се у гимназији у Призрену (1973)

Ради као предавач па потом професор Више педагошке школе у Призрену (1983–1989)

Ради као професор српског језика и опште лингвистике у Филолошкој гимназији у Београду (1990–1999)

Ради у Институту за српски језик САНУ (1999–2003).

Ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2003–2016)

Тезе

Младеновић, Радивоје: Говор Срба у Сиринићу, магистарски рад, одбрањен 1991. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Душан Јовић, проф. др Недељко Богдановић).

Младеновић, Радивоје: Говор Призренске Горе, докторски рад, одбрањен 1997. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Радоје Симић, проф. др Недељко Богдановић).

Научна звања

Изабран у завње научни сарадник (1999)

Изабран у звање виши научни сарадник (2003)

Наставно-научна звања

Изабран у звање доцента (2003)

Изабран у звање ванредни професор (2008)

Изабран у звање редовни професор (2013)

Међународна и међууниверзитетска сарадња

 Гостујући професор: Masarykova univerziteta, Filozofická fakultá, Ústav slavistiki, Seminář jihoslovanských folologií a balkanistiky, Brno, Česko (Масариков универзитет у Брну, Чешка, Филозофски факултет  у Брну, Одсек за славистику, Семинар за јужнословенску филологију и балканистику) (академска 2007/2008)

Гостујући професор: Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Reologie, Catedra de limbi şi literaturi slave (Западни универзитет у Темишвару, Катедра за словенске језике и књижевност) (академска 2009/2010)

Македонска академија на науките и уметностите (Истражувачки центар за ареална лингвистика „Божо Видоески”), Скопје; 12. јун 2014. године; предавање на тему: Интерференцијата и јазичните системи на словенските говори во југозападниот дел на Косово и Метохија (Интерференција и језички системи словенских говора југозападног дела Косова и Метохије).

Гостујући професор: Филозофски факултет у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици. Циклус предавања Српски говори Косова и Метохије, 10–12. новембар 2015.

Чланство у научним и стручним телима и комисијама

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Учешћа на скуповима

Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, 21–22. 8. 1996. (реферат: Падежне дистинкције у говорима Шарпланинске области)

Проблеми садашњег положаја Горанаца, Муслимана, и Турака у крајњем јужном делу Србије, осносно Косова и Метохије, Београд, 19. 4. 2000. (реферат: Горански говор)

Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 17–19. 9. 2001. (реферат: Дијалекатска диференцијација српских говора на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у светлу етнологије, Београд, 24–26. 12. 2001. (реферат: Српски говори на југозападу Косова и Метохије (географски, историјски и социогеографски предуслови за формирање говора)

Првата македонско–српска научна конференција од областа на јазикот и литертурата / Прва македонско–српска научна конференција из области језика и литературе, Охрид, 16–17. 8. 2002 (реферат: Глаголски облици у северношарпланинским и јужнометохијским  говоримау светлу српско-македонских језичких контаката)

Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица, 15–16. 11. 2002. (реферат: Српски (словенски) говори на југозападу Косова и Метохије)

Скривене мањине на Балкану, Београд, 25–26. 11. 2003. (реферат: Словенска лингвистичка припадност, конфесионална припадност и етнички трансфер у светлу скривених мањина на југозападу Косова и Метохије)

Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, Санкт-Петербург, 11–12 6. 2004. (реферат: Говоры трех мусульманских славянских этнокультурных групп на юго-западе Косово и Метохии)

Положај националних мањина у Србији, Београд, 24–26. 11. 2005. (реферат: Мањинске етнојезичке заједнице на Косову и Метохији, са посебним освртом на југозападни део Косова и Метохије)

Румунско-српски и општебалкански културни мозаик / Mozaicul cultural romano-sarb si general balcanic, Темишвар, 11–13. 11. 2005. (реферат: Романски трагови у ономастици северношарпланинских говора)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац 31. 10 – 1. 11. 2006. (реферат Семантика и граматичка стабилност именица pluralia tantum у српским (словенским) говорима на југозападу Косова и Метохије)

Право и језик, Крагујевац, 4. 5. 2006. (реферат: Требају ли Србима брокер, дилер, тренд, бренд)

Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике / Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistica timisoreana, Темишвар, 2–4. 11. 2007. (реферат: Судбина африката на југозападу Косова и Метохије у светлу балканске језичке интерференције)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2007. (реферат: Заменичке енклитике у српско-македонском пограничју)

О језику, пореклу и обичајима Карашевака, Дани културе Срба у Решици, Решица (Румунија), 25–26. 10. 2008. (реферат: О језику, пореклу и обичајима Карашевака)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 31. 10. – 1. 11. 2008. (реферат: Заменице за количину и заменице за каквоћу у српским говорима на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. (реферат: Језички и дијалекатски односи у Северношарпланинској области)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 30–31. 10. 2009. (реферат: Антиципацијска палаталност као последица балканског слабљења палаталности)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 29–30. 10. 2010. (реферат: Дијалекатски језик и језик дијалекта у путничким записима Ивана Степановича Јастребова)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2011. (реферат: Дијалектизми у поезији Милоша Прелића Мишевчанина)

Юбилейни Паисиеви четения, Пловдив (България), 3–4. 11. 2011. (реферат: Словенски лингвистички и етнички идентитет на Косову и Метохији)

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 26. 11. 2011. (реферат: Преобликовања 3. лица јд. и 3л. мн. одричног перфекта у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 21–24. 3. 2012. (реферат: Флексија и аналитизам у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Единаести национални славистички четения Време и история в славянските езици, литератури и култури, София, 1922. 4. 2012. (реферат: Подгорански – један мешавински горанско-јужнометохијски говор)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат: Језичка периферија и језички контакт у неким ареалима српске етнојезичке територије)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат Младеновић Р. и Радан М.): Дистрибуција енклитика у карашевским и југозападним косовско-метохијским говорима)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2012. (реферат: Предлози временског значења ПРЕД + и ПРЕ + у призренско-јужноморавским говорима – чување односно брисање дистинкције)

Језици у времену и простору 2, Нови Сад, 24. 11. 2012. (реферат: Преобликовање множине имперфекта и аориста српских говора у српско-македонском пограничју)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 25–26. 10. 2013. (реферат Вишезначни предлози НИЗ + (= низ, уз, кроз) у горанском и ИЗ + (= низ, уз, кроз) у подгоранском говору)

Језици и културе у времену и простору 3, Нови Сад, 16. 11. 2013. (реферат: Редослед енклитика у горанском говору)

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. 4. 2014. (реферат: Северношарпланинско-јужнометохијски микроконтинуум)

Дванадесетите международни славистични четения – Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, София (Бьлгария) 9–10. 5. 2014. (реферат: Конструкције са значењем дирекције и локације у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и  духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 17–19. 10. 2014. (реферат: Аорист и имперфекат у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 24–25. 10. 2014. (Реферат: Од значења ка облику – из дијалекатске морфосинтаксе метохијско-косовских говора призренско-јужноморавског типа)

Српски језик данас и вуковска језичка парадигма, Београд (Филолошка гимназија), 6. 11. 2014, (реферат: Дијалекатска основица и вуковски књижевни језик у контексту двоизговорности и двоазбучја)

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17–18. 4. 2015. (реферат: Облици именица са несистемском множином у северношарпланинским и метохијско-косовским говорима)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 16–17. 10. 2015 (реферат: Датив у говорима метохијско-косовско-сиринићког ареала)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 23–25. 10. 2015. (Реферат: Дијалекатска основица језика мемоарске прозе Герасима Зелића)

Паисиеви четения, Пловдив (България), 29–31 11. 2015. (реферат: Парадигматски акценат као међуетапа између граматичког и ритамског нефонолошког акцента)

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд, 28. 11. 2015. (реферат: Проучавање српске језичке баштине Косова и Метохије)

  1. међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 15–18. 9. 2016. (реферат: Именска и глаголска флексија у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 14–16. 10. 2016. (реферат: Последице међујезичког контакта на фонолошко-фонетском плану у српским говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2016. (Реферат: Дијалекат и идентитет)

Научни округли сто Радоје Симић, Крагујевац, 11. 3. 2017. (Реферат: Дијалектолошки доприноси  Радоја Симића)

Ментор у изради докторских дисертација

Владимир Поломац, Језик у повељама и исправама деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 15. јуна 2011.

Тања Милосављевић, Лексика српског призренског говора (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 3. септембра 2016.

Бојана Вељовић, Глаголски систем говора Тутина, Новог Пазара и Сјенице – облици и употреба (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 5. новембра 2016.

проф. др Драгољуб Петровић

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога. Аутор је или коаутор четрнаест књига.

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан више међународних и домаћих научних од­бо­ра и комисија.

Види више →
 

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога.

Књиге: О говору Змијања (Нови Сад, 1973), Говор Баније и Кордуна (Нови Сад – Загреб, 1978), Топонимија Куча (Београд, 1988), Школа не­му­штог језика (Нови Сад, 1996), Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола  (Нови Сад, 2005), Зловременик (Подгорица 2011); Српски језички заперци (Београд, 2013; ИК „Мирослав“; на корици погрешан наслов: Заперци српскога језика).

Коаутор: Фонолошки описи словеначких, српскохрватских / хрват­ско­српских и македонских говора обухваћених Општесловенским лингви­стич­ким атласом (Сарајево, 1981), Najnowsze dzieje języków słowiańskich: Српски је­зик (Ополе, 1996; српска верзија: Језик на крају века, Београд, 1996); Serbian Sociolinguistics (Berlin – New York, 2001), Оно­мастика Качера (Београд, 2003 – с Миодрагом Јаћимовићем), Демократија с наличја (Србиње – Београд – Ваљево, 2006 – с Илијом Петровићем), О говору Спича : Грађа (Београд, 2009 – с Момчилом Поповићем), Фонологија српскога језика (Београд, 2010 – са Снежаном Гудурић), Из лексике Качера (Београд, 2011 – с Јеленом Капустином), Речник Куча (Београд, 2013 – с Иваном Ћелић и Јеленом Капустином)

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан Међународне комисије за језичке контакте, Међународне ко­ми­сије за Општесловенски лингвистички атлас, Међународног редак­ци­оног коле­ги­ју­ма Општекарпатског дијалектолошког атласа (све под окриљем Међународног комитета слависта) и више до­маћих научних од­бо­ра и комисија. Стални је члан Матице српске, члан уред­ништва Зборника Ма­ти­це српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Српског дијалектолошког зборника (Београд), а био је и члан уредништва Прилога проуча­ва­њу језика (Филозофски факултет Нови Сад).

Од 1. јануара 2002. налази се у пензији.

За 2003. годину Славистичко друштво Србије доделило је приређивачима Речника српских говора Војводине Награду „Павле Ивић”; за 2010. иста награда додељена је Драгољубу Петровићу и Снежани Гудурић за књигу Фонологија српскога језика.

академик АНУРС Слободан Реметић

Биографија

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ.

1970    Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици).

1976    Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

1984    Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

1973 – 1984    радио у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

1984 – 1988    Био на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ.

1984    Изабран у звање научни сарадник.

1988 – 1996    Био у сталном радном односу на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу.

1996 – 2004    Био директор Института за српски језик САНУ.

2004 – 2012    Био у сталном радном односу на Филозофском факултету у Нишу.

1999 – 2010    Хонорарно држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Руководилац је пројекта Дијалектолошка истраживања српског јзичког простора.

Види више →
 

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ. Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици) у септембру 1970. Магистрирао 6. јуна 1976. на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 2. новембра 1984. Од 9. јануара 1973. до 1. Фебруара 1984. радио је у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ. Од 1. фебруара 1984. до 15. јуна 1988. г. био је на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ. Звање научног сарадника стекао је 25. децембра 1984. Од 15. јуна 1988. до 15. октобра 1996. г. био је у сталном радном односу (најпре као доцент, од 5. јула 1989. као ванредни, а од 1. јуна 1995. као редовни професор) на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу. Од 15. октобра 1996. до 31. јануара 2004. г. био је директор Института за српски језик САНУ, а од 1. фебруара 2004. стални радни однос поново је засновао на Филозофском факултету у Нишу. Од шк. 1999/2000. до краја шк. 2009/2010. г. хонорарно је држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци. Посебном одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу 2007. године му је поверена настава из домена савременог српског језика (предмети: Фонетика; Фонологија; Акцентологија). Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу од 16. јуна 2010. г. продужен му је радни однос за школску 2010/2011. и 2011/2012. г. Пензионисан је 30. септембра 2012. године.

Руководилац је пројекта “Дијалектолошк истраживања српског јзичког простора”.

Био је руководилац и пројеката:

“Типолошко проучавање српских говора на тлу југоисточне Србије” (Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу).

“Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

“Говори Босне и Херцеговине у контексту дијалекатске интерференције” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: “Језик пјесама Гаврила Ковачевића”, одбрањен 6. јуна 1975. на Филолошком факултету у Београду. Комисија: дописни члан САНУ Павле Ивић, проф. др Александар Младеновић, проф. др Славко Вукомановић.

Докторска теза: “Говор централне Шумадије”, одбрањена 2. новембра 1984. на Филозофском факултету у Новом Саду. Комисија: академик Павле Ивић, ментор, др Митар Пешикан, проф. др Александар Младеновић, проф. др Драгољуб Петровић.

Међународна сарадња:

Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) при Међународном славистичком комитету (Лексичка секција).

Члан Међународног редакцијског колегијума Општекарпатског дијалектолошког атласа (ОКДА).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Председник Одбора за језик АНУРС-а.

Председник Одбора за доделу Награде “Павле и Милка Ивић”.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе, Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије, Одбора за Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Одбора за ономастику, Одбора за Етимолошки речник српског језика, Вардарског одбора.

Члан Одбора за стандардизацију српског језика као представник АНУРС-а.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Главни уредник Српског дијалектолошког зборника.

Члан уређивачког одбора Јужнословенског филолога, Ономатолошких прилога и Косовско-метохијског зборника.

Члан Уређивачког одбора Енциклопедије Републике Српске.

Члан Централне редакције Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Језик – лингвистика” Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Лингвистика – филологија” Српске енциклопедије.

Учешће на научним скуповима:

Научни састанак слависта у Вукове дане 6/1 (Везе српскохрватског језика са другим језицима у синхронијској и дијахронијској перспективи), Београд  – Приштина – Тршић 1976.

Научни састанак слависта у Вукове дане 7/1 (Типолошке карактеристике граматичке структуре српскохрватског језика [у синхронијској и дијахронијској перспективи]), Београд  – Нови Сад – Тршић 1977.

Научни састанак слависта у Вукове дане 10/1 (Развој књижевнојезичке норме на српскохрватском језичком подручју. Идеја просветитељства у свом и нашем времену),  Београд  – Нови Сад – Тршић 1980.

Научни састанак слависта у Вукове дане 11/1 (Савременост, традиција и контакти у српскохрватском језику и југословенским књижевностима), Београд  – Вршац – Нови Сад – Тршић 1981.

Научни скуп  Лексикографија и лексикологија, Беград – Нови Сад 1982.

Научни састанак слависта у Вукове дане 17/2 (Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас), Београд  – Нови Сад – Тршић 1987.

Научни састанак слависта у Вукове дане 19/1 ( Косовски бој у књижевном и културном наслеђу), Београд  – Крушевац – Тршић – Нови Сад 1989.

Четврта конференција Лексикологија и лексикографија, Загреб 1989.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1994.

Научни скуп Стојан Новаковић. Личност и дело, Београд 1994.

Научни скуп О Српским народним говорима (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења IV), Деспотовац 1997.

Међународни научни скуп Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица 1997.

Научни скуп Српски духовни простор, Бијељина, 1998.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 2001.

Научни скуп  Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека (проблеми и правци развоја), Бања Лука 2001.

Међународни нучни скуп Језик и демократизација, Неум 2001.

Научни скуп Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине, Рогатица 2002.

Научни скуп Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица 2002.

Међународни скуп Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca, Беч 2003.

Међународни научни скуп Језик у Босни и Херцеговини, Сарајево 2003.

Научни скуп Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења ХI), Деспотовац 2004.

Међународни научни скуп Десет година од Дејтона, Бања Лука 2005.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке у српском језику, Београд 2007.

Међународни научни скуп Република Српска — петнаест година постојања и развоја,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Ресурси Републике Српске,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Петар Кочић данас,  Бања Лука 2007.

Научни скуп Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевност, Бања Лука 2010.

Научни скуп Андрић између Истока и Запада,  Бања Лука 2011.

Међународни научни скуп  Република Српска двадесет година развоја — достигнућа, изазови и перспективе, Бања Лука 2012.

Међународни научни скуп Први балкански рат 1912/13. Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства, Београд 2012.

XV међународни конгрес слависта, Минск 2013.

Међународни научни скуп  Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш 2013.

Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Београд 2013.

Научни скуп Разговор о језику Срба у Хрватској, Загреб 2013.

Међународни научни скуп  Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/ли периферним областима, Темишвар 2014.

Међународни научни скуп  Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Врање 2014.

Међународни научни скуп Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014), Београд 2014.

Научни скуп Дејтонски мировни споразум двадесет година послије, Бања Лука 2015.

Научни скуп Александар Белић — 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш 2015.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења VII), Деспотовац 2015.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд 2015.

Научни скуп Вук Караџић у нашем времену, Пљевља, 2015.

Научно-политички скуп Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Предавања, излагања, промоције, округли столови:

Округли сто Језик и писмо у Републици Српској, Академија наука и умјетности Републике Српске,  Бања Лука, 25. новембар 2011.

Округли сто Двјеста година од Његошевог рођења, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 6. децембар 2014.

Реч на промоцији књиге Дијане Црњак, Терминологија куће и покућства у Лијевчу Пољу и Жупи, Бања Лука, 26. октобар 2006.

Реч на промоцији Речника српских говора Војводине, св. 6, Нови Сад (Матица српска), 18. децембар 2006.

Реч на представљању XVII књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ 2006.

Реч на промоцији књиге Неђе Шиповца Записи о Петру, Београдски сајам књига, 27. октобар 2011.

Реч на промоцији књиге Радосава Стојановића Црнотравски Речник,Ниш, 6. децембар 2011.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Београдски сајам књига, 30. септембар 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Источно Сарајево, 26. јун 2013

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Пале, 27. јун 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Вишеград,  27. јун 2013.

Реч на промоцији књиге Пантелије Дакића Велики траг у малом времену, Београд (Удружење књижевника Србије), 30. септембар 2013.

Реч на промоцији књиге Радивоја Младеновића Говор јужнокосовског села Гатње, Београдски сајам књига 2013.

Реч на промоцији књиге Драгољуба Петровића Српски језички заперци, Београд, 19. новембар 2013.

Реч на промицији Зборника радова Ка изворима речи: тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Трибина Библиотеке САНУ, 17. децембар 2013.

Округли сто Српски језик данас и Вукова језичка парадигма, Филолошка гимназија, Београд, 6. новембар 2014.

Реч на представљању књиге Еп гуслара о Великом рату, Београдски сајам књига,  2014.

Реч на представљању Правописа српског језика, ијексавски изговор, Нови Сад (Матица српска) , 10. септембар 2014.

Реч поводом јубилеја Сто десет година Српског дијалектолошког зборника, Трибина Библиотеке САНУ, 17. новембар 2015.

Реч на представљању 5. књиге Косовско-метохијског зборника, Трибина Библиотеке САНУ 2016, 18. новембар 2014.

Реч на представљању XXII. књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ, 13. септембар 2016.

Српска дијалектологија јуче, данас и сутра, Циклуса предавања Српска лингвистика данас, Српска академија наука и уметности 1. фебруар 2016.

Језик наш насушни,  Округли сто Крајишка култура данас, поглед у сутра, Вукова задужбина 24. новембар 2016.

Научно-политичка трибина Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Округли сто Српски језик и ћирилица данас, Андрићев институт, Вишеград, 29. јуна 2017. године.

Biljana Savić, PhD

Born in Banja Luka, 16 January 1970.

1997    Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Linguistics).

2002    Took her MA degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Linguistics).

2002    Started working at the Matica Srpska Library (Department of Old and Rare Books and Legacies).

2005    Started working at the at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Analysis of Old Serbian Written Records and the Completion of the Dictionary of Church Slavonic in the Serbian Recension and the Old Church Slavonic Dictionary of the Gospels.

2016    Took her PhD degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Linguistics).

2017    Started working at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space.

See more →

Biljana Savić was born on January 16, 1970 in Banja Luka, where she completed elementary school, grammar school and Pedagogical Academy. She graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of Serbian Language and Linguistics) in 1997, with an average grade of 9.24.

She took her MA degree in 2002 (grade 10) at the Department of Serbian Language and Linguistics at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

During her bachelor and postgraduate studies, she was involved in field research, collecting materials for the Serbian Dialectological Atlas.

Between October 2002 and February 2005, she worked as an archaeographer at the Department of Old and Rare Books and Legacies of the Matica Srpska Library in Novi Sad, where she was involved in the exploration and description of Cyrillic manuscripts. She was involved in the project Catalogue of Cyrillic Manuscript Books in the Collection of the Matica Srpska Library –13th to 18th centuries.

Since 2005, she has been working at the Institute for the Serbian Language of SASA in Belgrade as a Research Assistant. She was involved in the project Analysis of Old Serbian Written Records and the Completion of the Dictionary of Church Slavonic in the Serbian Recension and the Old Church Slavonic Dictionary of the Gospels.

Since 2017, she has been involved in the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space.

THESES

Master’s Thesis

Savić, Biljana: Phonetic and Morphological Features of the Archieratikon from the 15th/16th Century, MA thesis defended on 12 April 2002 at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Advisor: Prof. Jasmina Grković Major, PhD; Referees: Prof. Vera Jerković, PhD, and Prof. Mato Pižurica, PhD).

Savić, Biljana: Dictionary of the Kings’ Hagiographies by Archbishop Danilo II (according to the Manuscript of Danilo’s Codex in the Archives of SASA, 1553), PhD thesis defended on 26 September 2016 at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Advisor: Prof. Jasmina Grković Major, PhD; Referees: Prof. Nataša Dragin, PhD, and Viktor Savić, PhD).

Research titles:

Research Assistant (2005).

CONFERENCES

Conference Dialect – Dialect Literature, Leskovac, 2011.

Dialects of the Serbian Language: research, education, literature I, Leskovac, 2014.

Third International Conference Material and Spiritual Culture of Serbs in Multiethnic Environments and/or Peripheral Areas, Timisoara, 2016.

Serbian Studies Today, Banja Luka, 2017.

др Тања Милосављевић

Рођена 25. 2. 1977. године у Нишу.

2004. дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (Студијска група за српски језик и књижевност).

2009. магистрирала на Филозофском факултету у Нишу.

2011. запослила се у Институту за српски језик САНУ и изабрана у звање истраживач сарадник.

2014. реизабрана у звање истраживач сарадник.

2016. докторирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

2017. добитник награде Павле и Милка Ивић за монографију Лексика српског призренског говора.

2018. изабрана у звање научни сарадник.

2022. изабрана у звање виши научни сарадник.

Говори и пише руски и енглески језик.

Види више →
 

Рођена 25. фебруара 1977. године у Нишу.

Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу на Студијској групи за српски језик и књижевност (2004).

Магистрирала на Филозофском факултету у Нишу, на Одсеку за српски језик (2009).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2011).

Докторирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2016).

Тезе

Магистарска теза: ,,Говор села Присјана (Горњег и Доњег)“, одбрањена 8. септембра 2009. године (ментор: проф. др Љубисав Ћирић, чланови комисије: проф. др Божо Ћорић, проф. др Јордана Марковић).

Докторска теза: ,,Лексика српског призренског говора“, одбрањена 3. септембра 2016. године (ментор: проф. др Радивоје Младеновић, чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Никола Рамић).

Научна звања

Изабрана у звање истраживач приправник (8. 2. 2011).

Изабрана у звање истраживач сарадник (1. 9. 2011).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (2. 2. 2014).

Изабрана у звање виши научни сарадник (2022).

Међународна сарадња и пројекти

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Члан Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ. У оквиру потпројекта Српски народни говори Косова и Метохије пројекта Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији, руководи задатком израде Речника српског призренског говора.

Члан пројекта Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Огранак САНУ у Нишу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик, књижевност, уметност, IV, Крагјевац, 2009.

Традиционална естетска култура V: игра, Ниш, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, 3, Лесковац, 2010.

Име у култури Срба и Бугара, Ниш, 2011.

Антрополошки и теоантрополошки поглед на физичке активности од Константина Великог до данас, Ниш, 2011.

Српски језик, књижевност, уметност, VI, Крагујевац, 2011.

Традиционална естетска култура VII: врт, Ниш, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, 4, Крагујевац,  2012.

Наука и савремени универзитет 2, Ниш, 2012.

Contexts, 1, Novi Sad, 2012.

Стварност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Српски језик, књижевност, уметност, VIII, Крагујевац, 2013.

Наука и савремени универзитет 3, Ниш, 2013.

Традиционална естетска култура VIII: занат, Ниш, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Традиционална естетска култура IX: простор, Ниш, 2014.

Наука и савремени универзитет 4, Ниш, 2014.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Српски језик, књижевност, уметност, XI, Крагујевац, 2016.

Српско језичко и књижевно насљеђе на простору Црне Горе. Српски језик и књижевност данас, II, Подгорица, 2017.

50. Научни састанак слависта у Вукове дане – МСЦ, Филозофски факултет у Београду, Београд, 16–20. IX 2020. (реферат: Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен)

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Институт за српски језик САНУ, Београд, 28−30. октобар 2020. (реферат: Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора).

51. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет у Београду, Београд, 15–20. IX 2021. (реферат: Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији).

Међународнa конференцијa Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 20–21. новембар 2021. (реферат: Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору).

52. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет у Београду, Београд, 14– IX 2022. (реферат: Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша Јелене Димитријевић).

XVI Międzynarodowa konferencja naukowa Wyraz i zdanie w językach słowiańskichopis, konrontacja, przekład, Instytut filologii słowiańskiej, Uniwersitet Wrocławski, Wrocław, 20–21. października 2022. (реферат: Експресивна вербализација концепта (не)хигијене у призренско-тимочким говорима).

27. Меѓународен научен собир Од збор до речник („Денови на Благоја Корубин“), Институтот за македонски јазик „Крсте Мисирков “ – Скопје, 4 и 5 мај 2023. (реферат: Дијалекатски лингвокултуролошки речник).

XI Международная научная конференция Проблемы  концептуализации  действительности и  моделирования  языковой  картины  мира, Кафедра общего и германского языкознания Гуманитарного института филиала ФГАОУ ВПО «Северный (Арктический) федеральный университет имени М.В. Ломоносова» в г. Северодвинске, Международная академия наук педагогического образования (МАНПО, г. Москва), Москва, 6–7 июня 2023. (реферат: Концепт пријатељство у језичкој слици света призренских Срба).

Остале активности

Говори и пише енглески и руски.

др Зоран Симић

2017    Изабран у звање научног сарадника.

2016    Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

2014    Реизабран у звање истраживача сарадника.

2011    Изабран у звање истраживача сарадника.

2011    Запослен у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

2009    Магистрирао на Филозофском факултету у Новом Саду (студијска група Српски језик и лингвистика).

2004–2011      Радиo као лектор српског језика и књижевности на Филолошком, историјском и теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару у Румунији (Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Teologie).

2001    Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (српски језик и књижевност).

Види више →
 

Основни подаци и образовање

Рођен je 26. јула 1975. године у Сокоцу (Република Српска, Босна и Херцеговина), где је завршио основну и средњу школу.

Докторску дисертацију под насловом Синтакса падежа у романијским говорима Старог Влаха: метафоризација простора (ментор: проф. др Слободан Павловић, коментор: проф. др Жарко Бошњаковић, чланови комисије: проф. др Ивана Антонић, проф. др Софија Милорадовић) одбранио је 24. VI 2016. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Постдипломске студије на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду завршио је положивши испите предвиђене планом и програмом магистарских студија с просечном оценом 10,00 (десет) и одбранивши 26. X 2009. године магистарску тезу под насловом Исказивање просторних односа падежним формама у говору Гласинца (ментор: доц. др Слободан Павловић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица, проф. др Слободан Реметић, проф. др Ивана Антонић).

Oсновнe студијe на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду завршио је 2001. године с просечном оценом 9,40 (девет 40/100) и оценом 10 (десет) на дипломском испиту из Дијалектологије српског језика са радом Из лексике Гласинца (под менторством проф. др Драгољуба Петровића).

Професионално искуство

Од 1. III 2011. године запослен је у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Од 1. IX 2011. године у звању је истраживача сарадника (реизбор: 1. IX 2014). У звање научног сарадника изабран је 24. V 2017. године.

Од 23. II 2004. године (школска 2003/2004. година) до краја школске 2010/2011. године радио је као лектор српског језика и књижевности на Филолошком, историјском и теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару у Румунији (Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Teologie). На овом факултету био је ангажован на следећим наставним дисциплинама: (1) Историјa културе и цивилизације (предавања), (2) Творба речи (предавања и семинар), (3) Књижевност романтизма, реализма и модерне (предавања и семинар), (4) Историја језика (предавања и семинар), (5) Фонетика (семинар), (6) Савремени српски језик (практични курс), (7) Српски језик за почетнике (практични курс), (8) Старословенски језик (предавања и семинар) и (9) Функционални стилови (предавања и семинар). Радећи као лектор руководио је и израдом више дипломских радова.

У периоду април–мај школске 2001/2002. године ангажован је као сарадник у настави на предмету Старословенски језик на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву (Република Српска).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Теренски рад

За потребе Српског дијалектолошког атласа, чија је израда у надлежности Института за српски језик САНУ, обављао је теренска дијалектолошка истраживања Гласинца (пункт Соколац, Република Српска) под руководством проф. др Драгољуба Петровића, у периоду лето–јесен 1996. године. У лето 2005. године попунио је 1. лексички упитник за три пункта из Румуније – Петрово Село и Краљевац (заједно са Ж. Милином) и Рекаш, а у јесен 2011. године за два пункта из источне Босне – Врточе (Милићи) и Крижевићи (Олово). С циљем прикупљања дијалекатске грађе, а у оквиру пројекта Историја и култура Срба у Румунији, у јулу 2016. године обавља теренска истраживања у два села Банатске Црне Горе (Петрово Село и Станчево), а у јуну 2017. године у три села Банатске Клисуре (Дивич, Белобрешка и Стара Молдава).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Историја и култура Срба у Румунији, у реализацији Савеза Срба у Румунији и Центра за истраживање културе Срба у Румунији.

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2019.

Међународнa конференцијa Језици и културе у времену и простору 8, Нови Сад, 2018.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2018.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2017.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Timişoara, 2012.

Симпозијум Lingvisticǎ. Literaturǎ. Comunicare interculturalǎ – Zilele Academici Timişene XI, Timişoara, 2009.

Међународни научни скуп Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavisticǎ timişoreanǎ, Timişoara, 2007.

Симпозијум Lingvisticǎ. Literaturǎ. Comunicare interculturalǎ – Zilele Academici Timişene X, Timişoara, 2007.

Међународни научни скуп Mozaicul cultural românosârb şi general balcanic, Timişoara, 2005.

Симпозијум Probleme de slavisticǎ – Zilele Academici Timişene IX, Timişoara, 2005.

Симпозијум Probleme de filologie slavo-românǎ, Timişoara, 2004.

Организација скупова

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistică timişoreană, одржаног у Темишвару 2–4. 11. 2007.

Члан Секретаријата Међународног научног скупа Mozaicul cultural româno-sârb şi general balcanic, одржаног у Темишвару 11–13. 11. 2005.

Остале активности

Секретар редакције часописа Probleme de filologie slavă, Universitatea de Vest din Timişoara (2006–2007).

Рецензент зборника Српско-румунске везе и прожимања на културолошком плану. [Зборник радова са истоименог међународног студентског научног скупа, одржаног у Темишвару 12–13. новембра 2003. године]. Приредио ванр. проф. др Миља Радан. Темишвар, 2005.

Ana Savić Grujić, PhD

Born in Niš on 20 July 1981.

2006    Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Niš (study group: Serbian Language and Literature).

2006    Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA (Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space).

2009    Undertook PhD studies at the Faculty of Philology, University of Belgrade (module: Language).

2010    Elected Research Assistant.

2016    Took her PhD degree at the Faculty of Philology, University of Belgrade.

2017    Elected Research Associate.

See more →

Born in Niš on 20 July 1981.

Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Niš, study group: Serbian Language and Literature (2006).

Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space (2006).

Theses

PhD Thesis:

The Anthropographic Lexicon in the Speech of the Svrljig Area: a Linguo-Geographic Approach, defended on 11 July 2016 (Advisor: Prof. Prvoslav Radić, PhD; Referees: Prof. Rajna Dragićević, PhD, Prof. Sofija Miloradović, PhD).

Research titles:

Research Associate (2017).

International cooperation and projects

Member of the Serbian National Committee for the General Slavic Linguistic Atlas.

Conferences

Traditional Aesthetic Culture III: Body and Clothing, Niš, 2009.

Traditional Aesthetic Culture IV: Bread, Niš, 2010.

Anthropological and Teoanthropological Views on Physical Activity from the Time of Constantine the Great to Modern Times, Niš, 2011.

Contemporary Research of Language and Literature, Kragujevac, 2012.

Science and Contemporary University 2, Niš, 2012.

Reality and Fiction in the Culture of the Serbs and Bulgarians, Niš, 2013.

Trends and Achievements in Dialect Lexicography, Niš, 2013.

Science and Contemporary University 4, Niš, 2014.

Traditional Aesthetic Culture VII: Garden, Niš, 2014.

Traditional Aesthetic Culture VIII: Craft, 2015.

Aleksandar Belić – 110th Anniversary of Srpski dijalektološki zbornik, Niš, 2015.

Annual meeting of the International Committee and the International Work Group of the General Slavic Linguistic Atlas under the auspices of the International Committee of Slavonic Scholar, Belgrade, 2016.

Lectures and Presentations

The anthropographic lexicon in the speeches of the Svrljig area, Society of Young Linguists, Gnezdo Youth Office, Masarikova 5, Belgrade, 10 November 2016.

др Јелена Капустина

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

19981999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануарјун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Говори и пише на енглеском, руском и грчком језику, служи се старогрчким, латинским, црквенословенским, немачким, италијанским и француским језиком.

Види више →
 

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

19981999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануарјун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В. М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Тезе

Капустина, Јелена: Словенски превод Дијалектике Јована Дамаскина и почеци српске философске терминологије, магистарски рад, одбрањен 22. децембра 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Лома, чланови комисије: проф. др Љиљана Црепајац, доц. др Ненад Ристић).

Капустина, Јелена: Стара српска философска терминологија – покушај аналитичке систематизације, докторска дисертација, одбрањена 29. јуна 2016. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: академик Александар Лома, чланови комисије: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Александар Поповић, доц. др Дарко Тодоровић, доц. др Сандра Шћепановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (6. октобар 2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (20. март 2014).

Учешће на научним скуповима

Шести симпозијум Констрастивна језичка истраживања, Нови Сад, 1999.

Стипендије и студијски боравци

19921994: Стипендија Српске републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.

1992: Двомесечна стипендија за учење италијанског језика у Ређо ди Калабрија, Италија.

1994: Шестонедељна стипендија за учење савременог грчког језика у Кавали, Грчка.

19981999: Стипендија Грчке државне фондације (IKY) у оквиру програма за допунско образовање из грчког језика и културе.

јануарјун 2008: Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа.

мр Веселин Петровић

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

2003  Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2004  Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2006  Запослио се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“).

2009 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

2010 Изабран у звање истраживач сарадник.

2012 Пријавио тему за израду докторске дисертације на Филозофском факултету у Нишу.

2014 Реизабран у звање истраживач сарадник.

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

Види више →
 

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књижевност (2003).

Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (2004).

Запослио се на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ (2006).

 Тезе

Магистарски рад: „Зоонимски систем говора села на обронцима Јадовника“, одбрањен фебруара 2009. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Милорад Дешић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић и доц. др Михаило Шћепановић).

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (06.12.2010).

Реизабран у звање истраживач сарадник (20.03.2014).

Учешће на научним скуповима

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет 3, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014.

Округли сто о књижевном стваралаштву Исмета Реброње, Београд, 2016.

Остале активности

Током опсежних теренских истраживања за потребе Ономастичког одбора САНУ прикупио је вишесатну ономастичку грађу из девет пунктова у општинама Пријепоље и Нова Варош (децембар 2012).

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

Brankica Marković, PhD

Born in Novi Sad on 23 August 1979.

2004    Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (study group: Serbian Language and Literature).

2004/2005 Undertook post-graduate studies at the Department of Serbian Language and Linguistics at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad

2005    Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space.

2010    Took her MA degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

2016    Took her PhD degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

Brankica Marković is involved in the research projects Food Culture in Vojvodina through Ritual Practice: linguistic and ethnological aspects (implemented by Matica srpska since 2015) and Study of the History and Culture of Serbs (2016).

See more →

Brankica Marković was born in 23 August 1979 in Novi Sad, where she completed primary school and the general grammar school.

She graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, at the study group Serbian Language and Literature. The title of her graduation thesis was Prepositions in the Language of Milovan Mitrović’s Textbook “The Sociology of the Village” (course: Syntax and Semantics of the Standard Serbian Language; advisor: Ivana Antonić, PhD)

She enrolled in a post-graduate programme at the Department of the Serbian Language and Linguistics at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad in the academic year 2004/2005.

Brankica Marković started working at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space in 2005.

Theses

MASTER’S THESIS:

Spatial Case Constructions in the Speech of the Long-Time Residents of Novi Sad, defended on 28 June 2010 (Advisor: Prof. Žarko Bošnjaković, PhD; Referees: Prof. Ivana Antonić, PhD, Prof. Sofija Miloradović, PhD).

PHD THESIS:

Viticulture terminology of Vojvodina, defended on 28 September 2016 (Advisor: Prof. Gordana Dragin, PhD, Co-Advisor: Prof. Sofija Miloradović, PhD; Referee: Prof. Dušanka Vujović, PhD).

RESEARCH TITLES:

Research Assistant (4 February 2011).

Re-elected Research Associate (3 February 2014).

Pending election as Research Associate.

International cooperation and projects

Over the previous years, Brankica Marković has been involved in the electronic processing of materials collected for the General Slavic Linguistic Atlas at seven sites in Montenegro (Belarusian phonetic volume, Bulgarian lexical volume and Slovak morphological volume).

She has been involved in the project Study of the History and Culture of Serbs in Romania (2016), jointly implemented by the Centre for the Study of the Culture of Serbs in Romania, under the auspices of the Union of Serbs in Romania, and the Institute of the Serbian Language of the SASA, Belgrade.

Membership in Scholarly and Professional Bodies

Member of the Serbian National Committee for the General Slavic Linguistic Atlas.

Conferences

Conference Literature in Dialects, Leskovac, 25–26 September 2008.

Conference Dialect – Dialect Literature, Leskovac, 18 December 2010.

International Conference Trends and Achievements in Dialect Lexicography, Niš, 12–13 April 2013.

International Conference Dialects of the Serbian Language: research, education, literature I, Leskovac, 11–12 April 2014 (two presentations: one as a sole author and the other co-authored with Stanislav Stanković).

Second International Conference Material and Spiritual Culture of Serbs in Multiethnic Environments and/or Peripheral Areas, Timisoara, 17–19 October 2014.

Linguistic Workshop Various Aspects of the Lexicon with a Subjective Assessment, Ohrid, 24–25 September 2015.

Third International Conference Material and Spiritual Culture of Serbs in Multiethnic Environments and/or Peripheral Areas, Timisoara, 14–16 October 2016 (with Biljana Savić).

Annual meeting of the International Committee and the International Work Group of the General Slavic Linguistic Atlas under the auspices of the International Committee of Slavonic Scholar, Belgrade, 2016

Second International Conference Serbian Linguistic and Literary Heritage in the Territory of Montenegro – Serbian language and literature Today, Podgorica, 26–28 May 2017.

Other activities

Over the previous years, Brankica Marković has been involved in the processing of materials for the first four lexical volumes of the Serbian Dialectological Atlas and the preparation of the first lexical maps.

Together with Prof. Ljiljana Nedeljkov, PhD, for several years she was compiling the bibliography Dijalekatska leksikografija štokavskog narečja (1818–2014) [Dialect Lexicography of the Shtokavian Dialect (1818–2014)] (SDZb LXII, 2015)

Participant in the Roundtable Housing Culture in Valjevska Podgorina, Valjevo, 11 December 2015.

Brankica Marković is involved in the research project Food Culture in Vojvodina through Ritual Practice: linguistic and ethnological aspects (Matica srpska, 2015–).

Mirjana Petrović Savić, PhD

Born in Loznica on 14 September 1979.

2003 Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Literature).

2005 Started working at the at the Institute for the Serbian Language of SASA (Dialectological Department).

2007 Took her MA degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

2013 Took her PhD degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

2014 Elected Research Associate.

See more →

Born in Loznica on 14 September 1979.

Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Literature) in 2003.

Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA (Dialectological Department) in 2005.

Theses

Master’s Thesis (non-Bologna compliant)

The Wedding Terminology in Radjevina (March 2007, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad; Advisor: Ljiljana Nedeljkov, PhD; Referees: Žarko Bošnjaković, PhD; Prof. Mato Pižurica, PhD; Prof. Slobodan Remetić, PhD)

PhD Thesis:

Toponymy of Radjevina (October 2013, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad; Advisor: Prof. Mato Pižurica, PhD; Referees: Academician Aleksandar Loma; Prof. Žarko Bošnjaković, PhD)

Research titles:

Research Associate (30 April 2014).

Conferences

Dialect – Dialect Literature, Leskovac, 2010.

Third Scientific Conference of Young Philologists of Serbia, Kragujevac, 2011.

Fourth Scientific Conference of Young Philologists of Serbia, Kragujevac, 2012

Second International Symposium Slavi͡anskie i͡azyki i kulʹtury v sovremennom mire (Slavic Languages and Cultures in the Modern World), Moscow, Russia, 2012

Slavic Terminology Today, Belgrade, 2016

Annual Meeting of the International Committee and the Work Group on the General Slavic Linguistic Atlas (OLA) under the auspices of the International Slavic Committee, Belgrade 2016

Involvement in Conference Organization

Organizing Committee Secretary of the conference Slavic Terminology Today, Belgrade 2016

Other Activities

Member of the Committee on Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts

Member of the Serbian national Committee on the General Slavic Linguistic Atlas (OLA)

проф. др Драгана Радовановић

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2013 Изабрана у звање научни сарадник

2013 Изабрана у звање доцента на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Види више →
 

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка страживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

2003– Руководилац и сарадник на другим научним пројектима:

Руководилац научног пројекта у Матици српској (2017–2020): Речник говора Ваљевске Подгорине

Руководилац пројекта Култура становања у Ваљевској Подгорини, 2015, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ; www.valjevskapodgorina.edu.rs

Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, у реализацији Института за српски језик САНУ (руководилац: др Стана Ристић, 2003), Министарство за науку, технологије и развој Републике Србије и UNESCO ERC/EPC/PP Section.

Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолингвистички аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2010–2013), Матица српска.

Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2013–2016; наставак: 2017–2020), Матица српска.

Испитивање српских говора румунског дела Баната (руководилац: проф. др Жарко Бошњаковић, 2010–2013), Матица српска.  

Од архаичних обредних поворки до савремених карневала (у Банату) (руководилац пројекта: проф. др Весна Марјановић, Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди, 2017.

Тезе:

Дипломски рад: „Географска терминологија у Цетињском љетопису и Паштровским исправама“ (24.12.1999, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, мр Жарко Бошњаковић)

Магистарска теза: „Морфолошке особености средње Колубаре“ (29.06.2005, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Слободан Реметић, дописни члан АНУРС и доцент др Жарко Бошњаковић.)

Докторска дисертација: „Говор Ваљевске Подгорине“ (04.06.2012, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Слободан Реметић, редовни члан АНУРС)

Научна и наставна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27.03.2013)

Изабрана у звање доцента (20.06.2013)

Међународна сарадња

Сарадник на пројекту Истраживања историје и културе Срба у Румунији (руководилац пројекта: проф. др Миља Радан, 2016–2019), Научни центар при Савезу Срба у Румунији и Западни универзитет у Темишвару

Учешће у научним и стручним телима

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

Учешће на скуповима

Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, 2-4, новембар, 2007, Темишвар (Наговештаји лексичке диференцијације српских говора у румунском Банату на сегменту лингвистичких карата)

Научни скуп Књижевност на дијалекту, одржан у Лесковцу 25. и 26. септембра 2008. године, Лесковац: Лесковачки културни центар (Ијекавица у Потајнику Ивана Негришорца)

Научни скуп Књижевност на дијалекту одржан у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године. Лесковац: Лесковачки културни центар (Грех њене маме – између дијалекта и стандарда)

IV скуп младих филолога Србије. Научни скуп одржан у Крагујевцу 17. марта 2012. године, Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Јетрва, свекрва у српским дијалектима)

Културе у дијалогу. Научни скуп одржан на Филолошком факултету у Београду 28–30. септембра 2012. године, Филолошки факултет Београд (Говор Срба у румунском Банату на примеру радијских емисија)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (О појединим сродственим терминима у српском и румунском Банату.)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (Услови чувања јата у штокавским говорима)

VII међународни скуп одржан у Крагујевцу 26–27. октобра 2012. Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Статус дијалекатске и покрајинске лексике у речницима српског језика)

Међународни научни скуп одржан у Новом Саду 24. новембра 2012. године, Филозофски факултет: Филозофски факултет (Српска и румунска трпеза у северном и средњем Банату)

Међународни научни скуп: Лексикологијата и лексикографијата (мостови меѓу јазиците), одржан 28.02–02.03.2014, Институт за македонски јазик «Крсте Мисирков», Скопље (Један поглед на савремену српску и македонску лексикографску праксу (паралеле))

Међународни научни скуп: Дијалекти српскога језика: Истраживања, настава, књижевност I, одржан у Лесковцу 11. и 12. априла 2014. Године (Функционалност дијалектизама у драми Пелиново Жарка Команина)

IX међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 24–25.10.2014 (Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852))

Међународни научни скуп, Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 17–19. октобар 2014, Савез Срба у Румунији (Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији) и Филозофски факултет Универзитета у Нишу (Свадбена лексика у Банату)

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничком срединама и/или прериферним областима одржан у Темишвару 14.10–16.10.2016, Савез Срба у Румунији–Западни универзитет у Темишвару (Теренски записи из Ченеја у румунском Банату)

Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, 11–13. мај 2016. године, Београд: Српска академија наука и уметности–Институт за српски језик САНУ–Матица српска–АНУРС (Од вукове трпезе из његовог рјечника до Матичиног једнотомника)

Организација скупова

Организовала Округли сто у Народном музеју у Ваљеву под називом Култура становања у Ваљевској Подгорини, децембра 2015. године, www.valjevskapodgorina.edu.rs

Предавања, промоције и сл.

Предавање: Српски језик у контексту обележавања матерњег језика (Бранимо језик и писмо у матичној држави), Филозофски факултет Косовска Митровица, 2015.г.

Остале активности:

Рецензент Зборника и других монографских издања Филозофског факултета у Косовској Митровици

Ментор и члан у више комисија одбрањених дипломских и мастер радова из области Дијалектологије, Дијалекатске лексикографије, Урбане дијалектологије и Ономастике на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Наставник на предмету Ареална лингвистика на докторским студијама на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Члан комисије за избор у звање доцента др Тање Трајковић, Филозофски факултет Ниш

Унутрашњи ментор на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“

Служи се немачким, енглеским, мађарским, руским и другим словенским језицима.

др Марина Јуришић

Рођена 28. децембра 1971. године у Лесковцу.

1995    Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (на групи Српски језик и југословенске књижевности).

1997    Била стипендиста Министарства за науку и технологију.

1998 – 2000    Радила као сарадник у научноистраживачком пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник (преко Завода за тржиште рада).

2000    Одбранила магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду.

2005    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошки одсек).

2005    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2013    Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2013    Изабрана у звање научни сарадник.

2023    Изабрана у звање виши научни сарадник.

Види више →
 

Рођена је 28. децембра 1971. године у Лесковцу. Основну и средњу школу завршила у Врању. На Филозофском факултету у Новом Саду, на групи Српски језик и југословенске књижевности, дипломирала је 1995. године са просечном оценом 9,32. Исте године уписала је постдипломске студије на Одсеку за српски језик и лингвистику, а ангажована је и у Одбору за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности на сабирању грађе из више пунктова који су се нашли у мрежи Српског дијалектолошког атласа.

Године 1997. била је стипендиста Министарства за науку и технологију, а од априла 1998. до априла 2000. године, преко Завода за тржиште рада, радила је као сарадник у научноистраживачком пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник. У новембру 2000. године завршила је постдипломске студије одбранивши магистарски рад.

Једно полугодиште, од септембра 2000. године, била је запослена као наставник српског језика у основној школи, а затим је две године провела у иностранству. Од 1. јануара 2005. године ради као истраживач-сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Докторску дисертацију одбранила је јануара 2013. године на Филозофском факултету у Новом Саду, а у октобру исте године изабрана је у звање научног сарадника.

Тезе

Јуришић, Марина: Морфолошке одлике говора Горње Пчиње, магистарски рад, одбрањен новембра 2000. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Јуришић, Марина: Синтакса падежа у говору Горње Пчиње, докторски рад, одбрањен јануара 2013. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментор: проф. др Мато Пижурица, чланови комисије: проф. др Слободан Павловић, проф. др Софија Милорадовић и проф. др Слободан Реметић).

Научна звања

Изабрана у звање истраживач сарадник (2005).

Изабрана у звање научни сарадник (30. октобра 2013).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Учешће на научним скуповима

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Часта-Паперничка код Братиславе (Словачка), 2017.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2018.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Краков (Пољска), 2019.

Онлајн-заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2020.

Организација скупова

Научни секретар Организационог одбора годишњег заседања Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.