Проф. др Софија Милорадовић говорила је 7. новембра 2021. године у Јутарњем програму „Уранак” ТВ канала К1 поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар и питања о значају дијалеката који нису ушли у основицу српског стандардног језика. 

Проф. др Софија Милорадовић говорила је 1. новембра 2021. године у Јутарњем програму телевизије Nova S поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар.

Научни сарадник Института за српски језик САНУ др Драгана Цвијовић гостовала је у емисији „Ткање кроз векове” на телевизији Корени поводом Закона о родној равноправности. 

Научни саветник Института за српски језик САНУ, проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика и дописни члан АНУРС, гостовао је у емисији „Ткање кроз векове” на телевизији Корени.

С обзиром на велико интересовање јавности за поменути закон, „Политика” је позвала филологе србисте, који су најконкретнији у критиковању закона, да изнесу своја мишљења и примедбе.

Др Владан Јовановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и члан Одбора за стандардизацију српског језика, гостовао је на Телевизији Вести поводом Закона о родној равноправности.

Научни сарадник Института за српски језик САНУ др Светлана Слијепчевић Бјеливук гостовала је у јутарњем програму телевизије К1 „Уранак” поводом Закона о родној равноправности.

Др Марина Спасојевић, виши научни сарадник, гостовала је 13. априла у јутарњем програму ,,Пробуди се” на телевизији Нова ес.

Гошће ауторке и уреднице Мелихе Правдић биле су др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ и професорка емерита Универзитета у Новом Саду Свенка Савић.

Дебата се водила у вези са законском одредбом да се „родно осетљив” језик (= свест која у називима типа ректор, судија, пешак, бициклиста и сл. види податак ‘мушко’ па тражи да се у језику „види” и ‘женско’ – као ректорка, судиница/суткиња, бициклисткиња, пешакиња) користи како у уџбеницима, наставном материјалу и свим другим „облицима васпитног рада”, тако и „у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима” и др.

Оспоравајући ваљаност феминистичког тумачења „родне осетљивости” српског језика, Ј. Радић је, поред осталог, указала на то да ће насилно доследна поларизација типа ректор – ректорка онемогућити да се једна номинална форма утврди као реч-појам неутрална на податак о полу (‘особа која…’ / ‘лице које…’ /  ‘звање’), што ће се негативно одразити на развој мишљења у онтогенези.

Сарадница Института за српски језик САНУ Др Марина Николић говорила о томе како је пандемија променила језик и о Речнику појмова из перида епидемије ковида за Би-Би-Си на српском.

Промене које су услед пандемије захватиле начин живота људи и свакодневно функционисање одразиле су се и на наш језик.

Гости аутора и уредника Мелихе Правдић били су др Владан Јовановић, редактор Речника САНУ и члан Одбора за стандардизацију српског језика и др Рада Стијовић, члан Уређивачког одбора Речника САНУ.

Сараднице Института за српски језик САНУ  др Свeтлана Слијепчевић Бјеливук и проф. др Марина Николић у емисији Шта рече? Радија Београд 202 говориле су о Речнику појмова из периода епидемије ковида.

Др Марина Спасојевић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, била је 27. новембра 2020. године гост Мелихе Правдић у емисији „Спорови у култури” Радио Београда 2.

Редакција Културног дневника РТС-а направила је прилог о међународном научном скупу „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” , који се од 28. до 30. октобра 2020. године одржао у Српској академији наука и уметности.