Двадесет година од смрти Павла Ивића

На данашњи дан, пре двадесет година, умро је Павле Ивић, редовни члан САНУ, професор Универзитета у Новом Саду и Београду, научник међународног угледа, филолог и лингвиста, врстан познавалац дијалектологије, историје језика, ономастике и акцентологије.

Био је и члан Америчке, Норвешке, Словеначке, Аустријске, Македонске и Руске академије наука. Учествовао је у раду више међуакадемијских одбора, био члан редакција многих лингвистичких часописа, почасни члан неколико угледних институција. Његова библиографија броји преко шестсто јединица (монографије, студије, чланци, реферати, прикази). Преко стотину његових текстова објављено је у иностранству.

У Институту за српски језик САНУ радио је на изради Речника САНУ, чији је рецензент био до краја живота. Био је идејни творац и покретач Етимолошког речника српског језика и главни уредник његове Огледне свеске. Такође, био је главни уредник Српског дијалектолошког зборника, часописа који заједнички издају САНУ и Институт.

Павле Ивић је био научник светског формата, чије су све визуре – засноване на темељном познавању српског језика у историјској и савременој перспективи – биле суштинске и глобалне. Поред свести о томе шта треба урадити у нашој науци о језику, он је истовремено поседовао и огромну енергију да своју визију оствари, и то га је чинило изузетним. Својом истинском величином и огромном ерудицијом, али пре свега својим грандиозним делом, Павле Ивић је оставио неизбрисив траг у српској и светској лингвистици.