академик Александар Лома

e-mail:

loma.aleksandar@gmail.com


Основни подаци

Линкови ка сајтовима:

www.aleksandarloma.com

Телефон:

+381 11 3208220

Научне области:

Филологија H 004, Лингвистика H 350, Лексикологија H353, Историја језика H355, Ономастика H 370, Компаративна лингвистика H 380, Грчки језик H 420, Балтички и словенски језици и књижевности H 590

Кључне речи:

В. http://www.aleksandarloma.com/2013-10-21-19-22-27

Признања и награде:

Награда „Александар Белић“ за најбољи чланак младог лингвисте 1987, награда Вукове задужбине за најбољу научну књиху објављену у 2002. години („Пракосово“), награда Славистичког друштва Србије „Павле и Милка Ивић” за 2015. годину („Топонимија Бањске хрисовуље“)

Научна делатност:

У периоду од 1978. до сада (август 2017) објавио 279 научних радова (укључујући преводе и приказе); ажурирана библиографија на www.aleksandarloma.com/2013-10-21-19-23-26. Учествовао на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству; организовао скуп „Словенска етимологија данас“ у Београду 2006. Држао предавања по позиву у Минхену, Солуну, Будимпешти, Бресту (Француска), Монпељеу, Бечу, Копенхагену. Преводио старе писце и савремена научна дела на српски са старогрчког, латинског, немачког, енглеског и француског.

Изабране публикације:

Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд, Балканолошки институт САНУ, 2002.

Етимолошки речник српског језика, Београд, САНУ, св. 1/2003, 2/2006, 3/2008 (коаутор и главни уредник)

Словенска етимологија данас, Зборник радова са научног скупа одржаног од 5. до 7. децембра 2006. у Београду, Београд 2007. (издавач).

Топонимија Бањске хрисовуље, Београд, САНУ, 2013.

Види више →

академик Александар Лома

Библиографија

Монографске публикације

Огледна свеска (Александар Лома, Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Павле Ивић, Биљана Сикимић, Снежана Петровић), Београд: Етимолошки одсек Института за српски језик, 1998, L + 99 стр. (Библиотека Јужнословенског филолога, н. с. књ. 15)

Етимолошки речник српског језика, 1, а–аш, Александар Лома (уредио), Александар Лома, Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Снежана Петровић (израдили), Марија Вучковић, Маја Ђокић (сарадници), Београд: САНУ, Институт за српски језик САНУ, 2003, 257 стр.

Етимолошки речник српског језика, 2, БА-БД, Александар Лома (уредио), Александар Лома, Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Марија Вучковић, Маја Ђокић и Снежана Петровић (израдили), Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за етимолошки речник; Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2006, 289 стр.

Етимолошки речник српског језика, Свеска 3: БЕ-БЈ, Александар Лома (уредио), Александар Лома, Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Марија Вучковић и Снежана Петровић (израдили), Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за етимолошки речник; Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2008, 365 стр.

Лома, Александар: Топонимија Бањске хрисовуље. Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именских образаца, Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, 2013, 388 стр. (Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2).

Студије и чланци

Лома, Александар: Прајезичка метонимија у српским басмама и загонеткама, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 31/1, Нови Сад 1988, 37–46.

Лома, Александар: Неки славистички аспекти српске етногенезе, Зборник Матице српске за славистику 43, Нови Сад 1993, 105–126.

Лома, Александар: На ушћу Дњепра у Колубару. Стара словенска баштина у географској терминологији ваљевског краја, Календар Ваљевац за 1994, Ваљево 1994, 229–236.

Лома, Александар: Још о географској терминологији северозападне Србије, Календар „Ваљевац за 1995, Ваљево 1995, 175–177.

Loma, Aleksandar: Dalje od reči: Rekonstrukcija prajezičkih leksemskih spojeva kao perspektiva slovenske i indoevropske etimologije. I. O slovenskom i dačkom nazivu biljke ‘Verbascum’; II. Neki refleksi ie. korena *dereu u slovenskim jezicima, Јужнословенски филолог 51, Београд 1995, 31–58.

Лома, Александар: Два словенска назива за црну тополу и Аполон као божански огањ, Кодови словенских култура. Биљке 1, Београд 1996, 23–30.

Лома, Александар, Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић: Нивои етимолошке анализе и сегментација одреднице у Етимолошком речнику српскохрватског језика, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 40/1, Нови Сад 1997, 9–19. [= Бјелетић, Марта, Јасна Влајић-Поповић, Александар Лома: Методолошки приступ и структура одреднице, у: Марта Бјелетић (прир.), Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013, 64–75.]

Loma, Aleksandar: Mundartliche Gliederung des späten Urslavischen und frühe slavische Stammesbildungen. Mit besonderer Rücksicht auf die sorbisch–serbischen Isolexen, in: Јerzy Rusek, Wiesław Boryś (eds.), Prasłowiańszczyzna i jej rozpad, Warszawa: Wydawnictwo Energeia, 1998: 143–160.

Лома, Александар: „Петлић“, „палидрвце“ или „оплодитељ“?, Кодови словенских култура. Делови тела 4, Београд 1999, 131–144.

Лома, Александар: Прасл. *xaloga < др.–греч. φάλαγγ‑ и скифский nереход f > χ, Этимология 1997–1999, Москва 2000, 87–96.

Loma, Aleksandar: Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos, Зборник радова Византолошког института 38, Београд 1999–2000: 87–161.

Loma, Aleksandar: Skythische Lehnwörter im Slavischen. Versuch einer Problemstellung, u: Ilona Janyšková, Helena Karlíková (eds.), Studia etymologica Brunensia 1, Praha: Euroslavica, 2000, 333–350.

Лома, Александар: Порекло и изворно значење словенске речи чудо, у: Дејан Ајдачић (ур.), Чудо у словенским културама, Београд / Нови Сад: Научно друштво за словенске уметности и културе / Апис, 2000, 7–21.

Лома, Александар: Перинтеграција об-> б- као етимолошки проблем, Јужнословенски филолог 56/1–2, Београд 2000, 601–623.

Лома, Александар: Сутиван, сутулија, суноврат. Лексички трагови раног паганско–хришћанског прожимања на старосрпском тлу, у: Мирјана Детелић (ур.), Култ светих на Балкану. Лицеум 5, Крагујевац: Центар за научна истраживања Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 2001, 25–37.

Loma, Aleksandar: Scytho–Slavica (III). Ursl. *xomǫtъ,  in: Jerzy Rusek, Wiesław Boryś, Leszek Bednarczuk (red.), Dzieje Słowian w świetle leksyki, Kraków: Wydawnictwo Uniwersytetu Jagiellońskiego, 2002: 161–170.

Лома, Александар: Словенска етимологија у индоевропској перспективи, Глас САНУ 394, Одељење језика и књижевности 19, Београд 2002: 115–127.

Лома, Александар: Сх. дијал. трсити ‘кресати, крчити’ у словенском и индоевропском контексту, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 45/1–2, Нови Сад 2002, 91–107.

Loma, Aleksandar: Some traces of interlinguistic contacts in the Central Balkan mountains, Balkanica 34, Београд: 2002: 97–103.

Лома, Александар: Евроазијски степски појас као чинилац језичке и културне прошлости Словена, Зборник Матице српске за славистику 63, Нови Сад 2003, 133–148.

Loma, Aleksandar: Zur frühslavischen Nominalkomposition und ihren indogermanischen Grundlagen, Studia etymologica Brunensia 2, Praha 2003, 267–277.

Лома, Александар: Прасл. *komońь ‘коњ’, Јужнословенски филолог 59, Београд 2003: 35–38.

Лома, Александар: О једном мање познатом придевском образовању (трагом Радосава Бошковића), у: Бранислав Остојић (ур.), Пети лингвистички скуп  „Бошковићеви дани“ — радови са научног скупа (Подгорицa, 10–11. октобра 2002. године), Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности, 2003, 165–170.

Loma, Aleksandar: ‘Geliebte’, ‘Herrin’, ‘Henne’ oder ‘Mädchen’?, Rocznik Slawisticzny 54, Kraków 2004: 37–43.

Лома, Александар, Марта Бјелетић: Допринос Павла Ивића етимологији и ономастици, у: Јудита Планкош и др. (ур.), Живот и дело Павла Ивића, Суботица: Градска библиотека, Београд: САНУ, Народна библиотека Србије, Институт за српски језик САНУ, Нови Сад: Матица српска, Филозофски факултет у Новом Саду, 2004, 131–140. [= Бјелетић, Марта, Александар Лома: Ивићева „етимолошка“ жица, у: Марта Бјелетић (прир.), Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013, 21–29.]

Лома, Александар: Прасловенска лексика и култура у индоевропском контексту, у: Вера Васић (ур.), Предавања из историје језика, Лингвистичке свеске 4, Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, 2004: 15–42.

Лома, Александар: Незабелязан досега апелативен рефлекс на праслав. *glazъ в южнославянските езици, Български език 51/4, София 2004: 5–10.

Лома, Александар: Прасл. *gospodь bogъ, in: Анатолий Фёдорович  Журавлев (ed.), Ad fontes verborum. Исследования по этимологии и исторической семантике. К 70-летию Жанны Жановны Варбот, Москва: Индрик, 2006, 40–50.

Лома, Александар: Прасл. *mǫžь, in: Ilona Janyšková, Helena Karlíková (eds.), Studia etymologica Brunensia 3, Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 2006, 35–45.

Лома, Александар: О једном источносрбијанско–западнобугарском дијалектизму (срп. дијал. ивора, буг. дијал. ивер и сл.), Годишњак за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу 8, Ниш 2006: 229–233.

Лома, Александар: Одна славянско–иранская изоглосса в области словосложения: ст.–слав. врътъпъ : н.–перс. girdāb, Этимология 2003–2005, Москва 2007, 117–123.

Loma, Aleksandar: Serbisch–kroatisch neman ‘Ungeheuer’, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 50, Нови Сад 2007, 455–457.

Лома, Александар: Два српска дијалекатска архаизма на балтословенском плану: тренсла (и сл.) ‘Prunus padus’, тремесла ‘дијафрагма’, у: Александар Лома (ур.): Словенска етимологија данас, Београд: САНУ, Институт за српски језик САНУ, 2007, 307–323.

Лома, Александар: *Rěčь, *slovo, *besěda – етимологија и семантичка праисторија, Јужнословенски филолог 64, Београд 2007: 199–216.

Лома, Александар: Стилске и социолингвистичке равни прасловенског језика — речник и творба речи, Зборник Матице српске за славистику 73, Нови Сад 2008, 241–257.

Лома, Александар: Загарачко ушка ‘змија’ и с.–х. б(ј)елоушка ‘Natrix natrix’, у: Срето Танасић (ур.), Зборник Института за српски језик САНУ I. Посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75‑годишњице живота, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2008, 269–275.

Лома, Александар: Др.–серб. bryna, -a, -o ‘бренный’, in: Ilona Janyšková, Helena Karlíková (eds.), Studia etymologica Brunensia 6, Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 2009, 223–234.

Лома, Александар: Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?, Јужнословенски филолог 65, Београд 2009, 89–99.

Loma, Aleksandar: Zur altserbischen Standesbezeichnung měropьhь ‘Fronbauer’, Slavia 79/1, Praha 2010, 81–92.

Лома, Александар: Етимологија и дијалектологија у дијахроној перспективи. Из искустава рада на Етимолошком речнику српског језика, у: Јасмина Грковић‑Мејџор, Милорад Радовановић (ур.), Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књ. 4, Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, 2010: 89–101.

Лома, Александар: О словенском рају, Годишњак катедре за српску књижевност са југословенским књижевностима 5, Београд 2010, 143–152.

Лома, Александар: Праиндоевропски глагол и словенска етимологија, Јужнословенски филолог 66, Београд 2010, 279–291.

Loma, Aleksandar: Proto‑Slavic *bystrъ or *brystrъ?, W Stulecie Rocznika Slawistycznego. Krakowskie Studia Slawistyczne I, Kraków: Polska Akademia Umiejętności, 2010, 197–206.

Loma, Aleksandar: Le nom du millet et le problème de la satémisation incomplète en balto‑slave, in: Daniel Petit, Claire Le Feuvre et Henri Menantaud (eds.), Langues baltiques, langues slaves, Paris: CNRS Éditions, 2011, 237–249.

Loma, Aleksandar: Archaism vs Innovation, Composition vs. Derivation. A contribution to the study of territorial variation and chronological segmentation within the Proto‑Slavic vocabulary, in: Metka Furlan, Alenka Šivic-Dular (ed.), Praslovаnska dialektizacija v luči etimoloških raziskav. Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja, Ljubljana: Založba ZRC, ZRC SAZU, 2012, 151–161.

Loma, Aleksandar: Vom Indogermanischen zum Slavischen und zurück. Probleme und Perspektiven einer vertiefenden Wortforschung im Bereich der slavischen Sprachen, in: Bohumil Vykipel & Vít Boček (eds.), Methods of Etymological Practice. Studia etymologica Brunensia 14, Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 2012, 83–96.

Loma, Aleksandar, Jasna Vlajić‑Popović: The Common Slavic *gotovъ reconsidered, in: Ilona Janyšková & Helena Karliková (eds.), Theory and Empiricism in Slavonic Diachronic Linguistics. Studia etymologica Brunensia 15, Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 2012, 103–111.

Лома, Александар: К проблеме раннеславянских иранизмов, Этимология 2009–2011, Москва 2012, 189­­–201.

Loma, Aleksandar: Späte Parallelentwicklungen oder frühe Isoglossen?, Slawistyka 12, Gdańsk 2012, 45–51.

Лома, Александар, Марта Бјелетић: Сон, смерть, судьба. Наблюдения над прасл. *mora, *mara у: А. В. Гура, О. В. Белова, Е. Л. Березович (ред.), Slavica Svetlanica. Язык и картина мира. К юбилею Светланы Михайловны Толстой, Москва: Индрик, 2013, 56–75.

Лома, Александар: Прасл. *rog ‘видети, гледати’?, у: Mariola Jakubowicz, Beata Raszewska-Żurek (eds.), Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia, Warszawa: Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna, 2014, 73–85.

Loma, Aleksandar: Die Belgrader etymologischen Projekte und ihre indogermanistische Relevanz, in: Bettina Bock, Maria Kozianka (eds.), Schleichers Erben. 200 Jahre Forschung zum Baltischen und Slawischen, Hamburg: Baar, 2014, 133–142.

Лома, Александар: Вила — олицетворенное неистовство, или что‑то другое?, in: Ilona Janyšková, Helena Karlíková (eds.), Etymological Research into Old Church Slavonic. Studia etymologica Brunensia 18, Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 2015, 245–269.

Loma, Aleksandar: Two Black Ravens. Corvus Corax in Slavic Epics – a Comparative Outlook, in: Mirjana Detelić, Lidija Delić (eds.), Epic FormulaA Balkan Perspective, Београд: Балканолошки институт САНУ, 2015, 83–109.

Лома, Александар: Еще раз о призраках: во сне, наяву, в этимологии (серб., болг. неведа, серб. авед, ав(иј)ест, авет, укр. диал. я́вида, русск. диал. я́видь, лит. óvaidas), Труды Института русского языка им. В. В. Виноградова. IV Этимoлогия, Москва 2015, 230–242.

Лома, Александар: Од Светог Саве до Вука. Сведочанства српског народног језика, у: Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014), Научни скупови CLVI, књ. 27, Београд: САНУ,  Одељење језика и књижевности, 2015, 87–96.

Лома, Александар: Стсрп. стльпь : рус. дијал. столп, столб ‘деоница пољопривредног земљишта’, у: Људмила Поповић, Дојчил Војводић, Мотоки Номаћи (ур.), У простору лингвистичке славистике. Зборник научних радова поводом 65 година живота академика Предрага Пипера, Београд: Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2015, 445–470.

Словенска ономастика

Лома, Александар: Du cri au nom divin. Une parallele théonymique gréco–slave, Жива антика / Antiquité vivante 30/1–2, Скопје 1980, 257–264.

Лома, Александар: Прилог проучавању античког слоја у хидронимији северозападне Србије, in: Četrta jugoslovanska onomastična konferenca, Portorož, od 14. do 17. oktobra 1981: Zbornik referatov, Ljubljana: SAZU, Odbor za onomastiko, 1981, 101–113.

Лома, Александар: Имена словенских божанстава као антропоними у Срба, Onomastica Jugoslavica 10. Treća jugoslavenska onomastička konferencija, Dubrovnik, 10–13. listopada 1979: Zbornik referata, Zagreb 1982, 121–124.

Лома, Александар: Именски пар Маљен : Повлен, Ономатолошки прилози 3, Београд 1982, 155–168.

Лома, Александар: Старим путевима. Из средњовековне топонимије ваљевског краја, Ономатолошки прилози 5, Београд 1984, 197–209.

Лома, Александар: Из топонимије Србије [I Видан, II Дримоними на ‑ет у западној Србији, III Јелен‑камен, IV Пилопаћ], Ономатолошки прилози 6, Београд 1985, 105–118.

Лома, Александар: Један усамљени ороним: Оаб, Ономатолошки прилози 7, Београд 1986, 159–162.

Лома, Александар: Неки случајеви дијалекатског преслојења у топонимији северозападне Србије, у: Павле Ивић (ур.), Зборник шесте југословенске ономастичке конференције (Доњи Милановац, 9–12. октобар 1985), САНУ, Научни скупови 37, Одељење језика и књижевности 7, Београд, 1987: 155–165.

Лома, Александар: Сутелица — Топономастички трагови латинског хришћанства у унутрашњости преднемањићке Србије, Историјски гласник 1–2, Београд 1987, 7–28.

Лома, Александар: Везана митолошка назвања у топонимији, Ономатолошки прилози 8, Београд 1987, 37–50.

Лома, Александар: Мислођин и Медођин. Легенда и историјска топономастика, Ономатолошки прилози 9, Београд 1988, 165–174.

Лома, Александар: Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози 10, Београд 1989, 1–32.

Лома, Александар: О имену Богородице Левишке, Зборник Филозофског факултета, серија А: Историјске науке 16, Београд 1989, 91–100.

Loma, Aleksandar: Sloveni i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike, у: Јован Бојовић (ур.), Становништво словенског поријекла у Албанији (Зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990), Титоград: Историјски институт СР Црне Горе, 1991, 279–327.

Loma, Aleksandar: Vorslavisches Substrat in der Toponymie Serbiens. Bisherige Ergebnisse, Probleme und Perspektiven weiterer Erforschung, Die Welt der Slaven 36/1–2 (n.F. 15) München 1991, 99–139.

Лома, Александар: Порекло имена Бранковина и нека запажања о топонимији села, у: Зоран Јоксимовић, Здравко Ранковић (ур.), Село. Колубара, Подгорина, Тамнава, Качер. Посебно издање Календара Ваљевац, Ваљево: Агенција Ваљевац, 1993, 84–87.

Лома, Александар: Језичка прошлост југоисточне Србије у светлу топономастике, у: Павле Ивић (ур.), Говори призренско–тимочке области и суседних дијалеката. Зборник реферата са научног скупа (Нишка Бања, 1720. 6. 1992), Ниш: Филозофски факултет, 1993, 107–136.

Loma, Aleksandar: Neue Substratnamen aus Dacia Mediterranea. Ortsnamenkundliche Beiträge zur Sprachgeschichte des serbisch–bulgarischen Grenzgebiets, Linguistique balkanique / Балканско езикознание 36/3, София 1993, 219–240.

Лома, Александар: Illyricum Slavicum. Првих пола миленија словенства на северозападном Балкану у светлу лингвистике, Јужнословенски филолог 50, Београд 1994, 139–144.

Loma, Aleksandar: Osamnaest vekova u tri slova: toponim Niš kao živi spomenik prošlosti, у: Недељко Богдановић (ур.), У светлу царских градова, Ниш: Филозофски факултет / Народни музеј 1994, 7–26.

Лома, Александар: Још око Мионице: 1. Мали Срем; 2. Ропуња, Календар Ваљевац за 1996, Ваљево 1996, 136–139.

Лома, Александар: Окамењена имена. Прилог проучавању предсловенских остатака у оронимији Црне Горе, Наш Језик 31/1–5, Београд 1996, 121–132.

Лома, Александар: Колубара — једна именословна прича, Колубара, Велики народни календар за просту 1997, Ваљево 1997, 29–37.

Лома, Александар: Српскохрватска географска имена на ‑ина, мн. ‑ине: преглед типова и проблеми класификације, Ономатолошки прилози 13, Београд 1997, 1–26.

Лома, Александар: „Дрвоједи“, Кодови словенских култура. Храна 2, Београд 1997, 153–162.

Loma, Aleksandar: Interpretationes Slavicae. Some Early mythological Glosses, Studia mythologica Slavica 1, Ljubljana/Pisa 1998, 45–53.

Лома, Александар: Ђавоље кумство, Братство 2, Београд 1998, 91–106.

Лома, Александар: Лудмер, Српски језик 3/1–2, Београд 1998, 13–28.

Лома, Александар: О имену села Лелића, Манастир Св. Николаја — Лелић, Лелић 1999, 19–22 + 106.

Лома, Александар: Рефлекси групе –n(ь)nу српској топонимији, Наш језик 33/1–2, Београд 1999, 99–106.

Лома, Александар: Ороним Инок и проблем секундарне једнине у словенској топонимији, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 42, Нови Сад 1999, 45–58.

Лома, Александар: „Вивци“ или „нежење“?, Колубара. Велики народни календар за преступну 2000. год., Ваљево 2000, 198–202.

Лома, Александар: Дивчибаре — топономастички траг паганског аграрног обреда, Кодови словенских култура. Земљорадња 5, Београд 2000, 146–157.

Loma, Aleksandar: Ortsnamenkunde als historische Hilfwissenschaft. Errungenschaften und Hypotheken des zwanzigsten Jahrhunderts, in: Uwe Hinrichs, Uwe Büttner (eds.), Die Südosteuropa–Wissenschaften im neuen Jahrhundert. Akten der Tagung vom 16–19. 10. 1999 an der Universität Leipzig, Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 2000: 171–179.

Лома, Александар: Старосрпски топоним Быт и нека питања супстратних ū–основа, Ономатолошки прилози 15, Београд 2002, 171–184.

Лома, Александар: Једна српско–украјинска топономастичка паралела — Семегњево : Семигинiв, Наш језик 34/3–4, Београд 2002/2003, 244–251.

Лома, Александар: О имену Вишеград, у: Рајко Кузмановић (ур.), Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине, Зборник радова са научног скупа Рогатица 27–29. јуна 2002. АНУРС, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука / Српско Сарајево: Академија наука и умјетности Републике Српске 2003, 529–540.

Лома, Александар: Откуде Ниш?, у: Миша Ракоција (ур), Ниш и Византија, зборник радова I, Ниш: Скупштина града / Просвета, 2003, 15–21.

Лома, Александар: Старосрпско вьсь ‘село’ и његови трагови у топонимији, Ономатолошки прилози 16, Београд 2003, 1–16.

Лома, Александар: Ни врач ни врабац, него ђед Радац?, Колубара. Велики народни календар за преступну 2004. годину, Ваљево 2004, 174–180.

Лома, Александар: Четири топономастичке опаске уз повеље кнеза Лазара, у: Мирослав Пантић (ур.), Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности. Научни скуп, Деспотовац 20–21. август 2003, Дани српскога духовног  преображења 11, Деспотовац: Народна библиотека “Ресавска школа”, 2004, 101–109.

Лома, Александар: Од Теранде до Призрена, од Скарда до Шаре. Топономастика јужне Метохије као огледало њене далеке прошлости, Глас САНУ 398, Одељење језика и књижевности 20, Београд 2004, 49–61.

Лома, Александар: О качерским именима, још једном, Колубара. Велики народни календар за просту 2005, Ваљево 2005, 209–219.

Лома, Александар: Слово о Санковићу, Село Санковић — годишњак, Ваљево 2005, 6–14.

Лома, Александар: Из историјске топонимије пљеваљског краја, Гласник Завичајног музеја 4, Пљевља 2005, 9–15.

Лома, Александар: Глаголи *koriti и *kuditi у словенској и српској ономастици, Ономатолошки прилози 18, Београд 2005, 21–30.

Лома, Александар: Један поглед у топонимију Црне Горе, Ономатолошки прилози 18, Београд 2005, 471–482.

Лома, Александар: Топономастичка шетња планином Таром, у: Туристичка валоризација планине Таре, зборник скупа одржаног на Тари 25–26. јуна 2005. године, Београд 2006, 27–37.

Лома, Александар: Казивања старога путника. Топоними ваљевског краја у Рачанском поменику, Колубара, Велики народни календар за просту 2006, Ваљево 2006, 171–184.

Лома, Александар: О имену Кључ. Три могућа закључка, у: Здравко Ранковић (ур.), Кључ, Ваљево: Колубара, 2006, 7–11.

Лома, Александар: О топониму Свилеува, Свилеува — годишњак 4, Свилеува 2006, 97–104.

Loma, Aleksandar: Das serbische Personennamensystem, in: Andrea Brendler, Silvio Brendler (eds.), Die europäischen Personennamensysteme. Ein Handbuch von Abasisch bis Zentralladinisch, Hamburg: Baar, 2007, 669–687.

Лома, Александар: Етнолингвистичка слика подручја Косова и Метохије у античко доба и у раном средњем веку, у: Александар Бачкалов (ур.), Археологија Косова и Метохије — зборник радова, Београд: Музеј у Приштини / Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne, 2007, 17–31.

Loma, Aleksandar: Two Serbian place names ending in ‑ of Romanian origin: Mriš and Dešiška, Балканика / Balkanica 38, Београд 2007, 57–64.

Лома, Александар: Der Personenname Nemanja: ein neuer Ausblick, Зборник радова Византолошког института 45, Београд 2008, 109–115.

Loma, Aleksandar: An Ethnolinguistic Picture of the Kosovo–Metohija Region in Antiquity and the Early Middle Ages, in: Aleksandar Bačkalov (ed.), The Archaeology of Kosovo and Metohija, Belgrade: The Priština Museum / Center for Protection of Natural and Cultural Heritage – Mnemosyne, 2008, 17–31.

Лома, Александар: Секундарно –ска у топонимији Србије, Ономатолошки прилози 19–20, Београд 2009, 1–13.

Лома, Александар: Сутиван и око њега, Милешевски записи 8, Пријепоље 2009, 57–67.

Лома, Александар: Словенски именски слојеви у Банату: преглед досадашњих налаза и преостала питања, у: Миодраг Матицки, Видојко Јовић (ур.), Банат кроз векове, Београд: Вукова задужбина, 2010, 531–544.

Loma, Aleksandar: Baltisches Substrat in Serbien? — Flußnamen als Zeugen der Völkerwanderungszeit, in: Elena Stadnik‑Holzer, Georg Holzer (eds.), Sprache und Leben der frühmittelalterlichen Slaven. Festschrift für Radoslav Katičić zum 80. Geburtstag. Mit den Beiträgen zu den Scheibbser internationalen sprachhistorischen Tagen II und weiteren Aufsätzen (Schriften über Sprachen und Texte Bd. 10), Frankfurt am Main [u.a.]: Peter Lang, 2010, 79–87.

Лома, Александар: Старосрпски топоним Чрњегојно и могућности ономастичких увида у друштвену историју префеудалног доба, у: Софија Милорадовић (ур.), Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Међународни тематски зборник. Књига 1: Језик и народна традиција, Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2011, 133–143.

Лома, Александар: Топономастичка сведочанства Бањске хрисовуље, у Ђорђе Трифуновић (ур.): Повеља краља Милутина манастиру Бањска — Светостефанска хрисовуља II, Приштина: Музеј; Београд: Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne / Службени гласник, 2011, 179–194.

Лома, Александар, Светлана Лома: Два средњобосанска топонима Солун, Лабун и топографски динамизам римске Далмације, Ономатолошки прилози 21, Београд 2011, 1–12.

Лома, Александар: Језичке старине Полимља и Потарја — сведочанства старосрпских повеља, у: Бранислав Тодић (ур.), Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија. Зборник радова, Беране: Епископија Будимљанско-никшићка / Полимски музеј Беране / Београд: Филозофски факултет / Институт за историју уметности / Службени гласник / Православни богословски факултет / Институт за теолошка истраживања, 2011, 187–198.

Лома, Александар: О имену села Паштрића, Колубара. Велики народни календар за преступну 2012, Ваљево 2012, 145–153.

Лома, Александар: Пештер — пећина од песка?, Милешевски записи 9, Пријепоље 2012, 59–71.

Лома, Александар: Старосрпска топономастичка грађа у Миклошичеву нацрту словенске ономастике, у: Јасмина Грковић‑Мејџор, Александар Лома (ур.), Miklosichiana bicentenaria. Зборник у част двеста година од рођења Ф. Миклошича, Београд: Српска академија наука и уметности 2013, 187–225.

Лома, Александар: Непричава, (не)допричана прича, Колубара. Велики народни календар за просту 2013, Ваљево 2013, 79–84.

Лома, Александар: Незнани Лашко и лажни Власи, Колубара. Велики народни календар за просту 2014, Ваљево 2014, 117–124.

Лома, Александар: Историјска топонимија Рудничког краја, у: Рудник — шапат висина,  Београд: Службени гласник, 2014, 537–571.

Лома, Александар: Језичка и етничка прошлост Старе Србије у светлу топономастике, у: Михаило Војводић (ур.), Први балкански рат 1912–1913 — историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Научни скупови САНУ књ. CXLVIII, Одељење историјских наука књ. 35, Београд: Српска академија наука и уметности, 2015, 259–273.

Лома, Александар: Топоними Крушевског поменика, Милешевски записи 10, Пријепоље 2015, 27–39.

Loma, Aleksandar: Zu einigen mittelalterlichen Amtsbezeichnungen in der Toponymie Serbiens, Linguistica 55/1, Ljubljana 2015, 241–249.

Лома, Александар: Златни бор и рујно вино, Ономатолошки прилози 22, Београд 2015, 1–16.

Лома, Александар: Семољ — име, у: Књижевно дело Мира Вуксановића : зборник радова с Округлог стола, Билећа, 18. IX 2015. [Књ.] 1, Нови Сад:  Академска књига, 2016, 107–123.

Лома, Александар: О Вишеградима и Тарама, још једном, Милешевски записи 11, Пријепоље 2016, 41–57.

Лома, Александар: О имену Срби, у: Дејан Ајдачић (ур.), Срби и српско. Зборник радова, Београд: Алма, 2016, 7–18.

Лома, Александар: Имена у српским владарским породицама до почетка XIII века, у: Милан Радујко (ур.), Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви, Беране:  Епископија Будимљанско-никшићка; Манастир Ђурђеви Ступови; Београд: Институт за историју уметности / Филозофски факултет / Институт за српски језик САНУ, 2016, 25–32.

Лома, Александар: Један Ибар мање, један Дабар више, Ономатолошки прилози 23, Београд, 2016, 1–26.

Компаративна лингвистика

Лома, Александар: Данашње српско Подунавље у спеву о Аргонаутима Аполонија Рођанина, u: Asim Peco (ur.), Zbornik referata i materijala V jugoslovenske onomastičke konferencije (Mostar, 12–15. oktobra 1983.), Posebna izdanja ANUBiH 70, Odjeljenje društvenih nauka 13, Sarajevo: ANUBiH, 1985, 49–60.

Лома, Александар: Ein Barbarengott im Wolkenreich und das Problem der sprachlichen Zugehörigkeit der Triballer (zu Aristoph. Aves 1615c ναβαισατρευ), Жива антика / Antiquité vivante 47/1–2, Скопје 1998, 87–110.

Лома, Александар: К имени фракийского героя Vetespios. Балканские чтения 5 — В поисках «балканского» на Балканах, Тезисы и материалы симпозиума, Москва 1999, 8–10.

Loma, Aleksandar: Ἄβαρις αἰθροβάτης — vom Feuerpriester zum Luftgänger. Ein Kapitel aus der Geschichte der griechisch–iranischen Sprach-und Geistesbeziehungen, Балканское езикознание / Linguistique balkanique 41/1, София 2001, 13–23.

Loma, Aleksandar: Aus der skythisch–sakischen Lehnwortforschung (1. Slav. talogъ ‘Bodensatz’; 2. Gr. λάταξ ‘Biber’; 3. Gr. βόνασος ‘Wisent’; 4. Die türkische Pferdebezeichnung alaša), Studia Etymologica Cracoviensia 7, Kraków 2002, 53–65.

Лома, Александар: К этимологии кавказского названия плуга, Этимология 2000–2002, Москва 2003, 233–238.

Loma, Aleksandar: Eirénè et Mithra. Aspects cosmologiques et sociologiques de la notion de Paix dans le mythe et la langue, Association Internationale dEtudes du Sud‑EstEuropéenBulletin 32–33–34, Bucarest 2002–2004, 249–256.

Лома, Александар: Le sang noir, Ollodagos. Actes de la Societé belge d’études celtiques / Akten van het Belgische Genootschap voor keltische studies 18, Bruxelles 2004, 205–224.

Loma, Aleksandar: Zur Frage der frühesten griechisch–iranischen Sprachbeziehungen: Gr. κασσίτερος, in: Gerhard Meiser, Olav Hackstein (eds.), Sprachkontakt und Sprachwandel. Akten der XI. Fachtagung der Indogermanischen Gesellschaft, 17–23. September 2000, Halle an der Saale, Wiesbaden: Reichert, 2005, 331–340.

Loma, Aleksandar: Zur „skythischen“ Etymologie des alttürkischen Titels tarqan, tarχan, Studia Turcologica Cracoviensia 10, Kraków  2005, 231–237.

Лома, Александар: Σιμόεις [на српском], у: Sobria ebrietas. У спомен на Мирона Флашара, Зборник Филозофског факултета у Београду, Серија А: Историјске науке 20, Београд: Филозофски факултет, 2006, 103–114.

Loma, Aleksandar: Albano–Caucasica pastoralia [in English], Јужнословенски филолог 62, Београд 2006, 31–38.

Лома, Александар: Osetisch tūlʒ / tolʒæ ‘Eiche’, Die Sprache 46/1, Wien 2006, 112–117.

Loma, Aleksandar: Zwischen Schnee und Adlern. Der Bergname Kaukasus und Dazugehöriges, Studia etymologica Cracoviensia 13, Kraków 2008, 103–117.

Loma, Aleksandar: Krieg und Frieden — vom Indogermanischen zum Griechischen, in: Rosemarie Lühr, Sabine Ziegler (eds.) Protolanguage and Prehistory. Akten der XII. Fachtagung der Indogermanischen Gesellschaft, Krakau, 11. bis 15. Oktober 2004, Wiesbaden: Reichert Verlag, 2009, 286–303.

Loma, Aleksandar: Scythica Danubina [in English], Studia Indogermanica Lodziensia 6, Łódź  2009, 63–70.

Лома, Александар: Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов, Вопросы ономастики 1 (8), Екатеринбург 2010, 5–17.

Loma, Aleksandar: Namenkundliches zur skythischen Abstammungssage, Studia etymologica Cracoviensia 16, Kraków 2011, 76–92.

Loma, Aleksandar: Zu einigen skythischen Glossen, Lucida intervalla 43, Београд 2014, 7–18.

Популарни написи

Лома, Александар: Врабац на златном крсту — Како је Врачар добио име, Врачарски гласник год. II 5о, Београд (јануар–фебруар) 1994,  14–15.

Лома, Александар: Дописмено раздобље српскога језика, Вукова задужбина год. VII 25o, Београд (март) 1994, 4–5.

Лома, Александар: Просо, Расковник 85–86, Београд (јесен–зима) 1996, 63–66.

Лома, Александар: О именима расковника и сличних биљака, Расковник 100, (лето) 2000, 87–89.

Лома, Александар: Топономастика као изазов, Књижевност и језик 48/1–2, Београд 2001, 9–20.

Лома, Александар: Соко на граду, врапци у пољу. Именословни пресек кроз прошлост Београда, Даница. Српски народни илустровани календар за годину 2006, Београд 2005, 462–480.

Лома, Александар: Београдски етимолошки пројекти и њихов компаративистички значај, у: Марта Бјелетић (ур.), Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013, 175–182.

Лома, Александар: Дуготрајан и далекосежан подухват, у: Марта Бјелетић (ур.), Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013, 192–194.

Лома, Александар: Ишчитавање прошлости из језика, у: Марта Бјелетић (ур.), Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013, 205–208.

Лома, Александар: Београдска етимолошка школа, у: Марта Бјелетић (ур.), Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013, 211–214.

Лома, Александар: Нада тврда као челик, Језик данас, година 10, број 1–2, Нови Сад 2014, 37–39.

Лома, Александар: Грозни виногради и рујно вино, Језик данас, година 11, број 3–4, Нови Сад 2015, 22–27.

Лома, Александар: Четрдесет година Ономатолошких прилога, Трибина библиотеке САНУ, година 5, број 5, Београд 2017, 208–214.

Осврти

Лома, Александар: Позајмљенице из непознатог језика у прасловенском (Georg Holzer, Entlehnungen aus einer bisher unbekannten indogermanischen Sprache im Urslavischen und Urbaltischen), Јужнословенски филолог 46, Београд 1990, 87–122 [осврт].

Loma, Aleksandar: Podunavska prapostojbina Slovena: legenda ili istorijska realnost? (осврт на књигу: О. Н. Трубачев, Этногенез и культура древнейших Славян. Лингвистические исследования, Москва 1991), Јужнословенски филолог 49, Београд 1993, 187–220 [осврт].

Лома, Александар: Качер — слојеви језичког памћења (на маргинама књиге Миодрага Јаћимовића: Качер — предели и људи, Ваљево, ИП Колубара, 1997), Колубара. Велики народни календар за просту 1998, Ваљево 1998, 161–171 [осврт].

Лома, Александар: На именословним врелима. Осврт на нова издања средњовековних дипломатичких извора, Ономатолошки прилози 17, Београд 2004, 459–478 [осврт].

Лома, Александар: На именословним врелима II. Осврт на нова издања старосрпских извора, Ономатолошки прилози 18, Београд 2005, 457–471 [осврт].

Лома, Александар: На именословним врелима III, Ономатолошки прилози 19–20, Београд 2009, 743–754 [осврт].

Лома, Александар: На именословним врелима IV. Осврт на нова издања старосрпских извора, Ономатолошки прилози 21, Београд 2011, 429–433 [осврт].

Лома, Александар: Поглед у словеначку топонимију. Осврт на књигу Marko Snoj: Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen, Ljubljana 2009, Ономатолошки прилози 21, Београд 2011, 434–452 [осврт].

Лома, Александар: На именословним врелима V, Ономатолошки прилози 22, Београд 2015, 741–754 [осврт].

Лома, Александар: На именословним врелима VI, Ономатолошки прилози 23, Београд 2016, 531–534 [осврт].

Резиме

Loma, Aleksandar: Illyricum slavicum. Das erste Halbjahrtausend des Slaventums auf dem nordwestlichen Balkan im Lichte der Ortsnamenkunde, XI medzinárodný zjazd slavistov. Zborník resumé, Bratislava, 1993, 666–667.

Секундарно ауторство

Лома, Александар (ур.): Словенска етимологија данас, зборник симпозијума одржаног од 5. до 10. септембра 2006. године Београд: Српска академија наука и уметности; Институт за српски језик САНУ, 2007, XXII + 483 стр.

Лома, Александар (ур.): Етимолошки речник српског језика, Свеска 1: А, Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за етимолошки речник; Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2003, 257 стр.

Лома, Александар (ур.): Етимолошки речник српског језика, Свеска 2: БА–БД, Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за етимолошки речник; Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2006, 289 стр.

Лома, Александар (ур.): Етимолошки речник српског језика, Свеска 3: БЕ–БЈ, Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за етимолошки речник; Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2008, 365 стр.

Биографија:

Рођен 2. марта 1955. у Ваљеву, тамо завршио основну школу и гимназију.

Студије класичних наука на Филозофском факултету у Београду уписао 1973, дипломирао 1978, магистарски рад „Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика“ одбранио 1986, докторску дисертацију „Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије“ 1988.

Од 1979. асистент, од 1989. доцент, од 1995. ванредни, од 2001. редовни професор за предмет „Историјска граматика грчког језика“ на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

1989–1991. стипендиста „Александер фон Хумболт фондације“ у Минхену.

Од 1994. укључен на пројекат Етимолошког речника српског језика при ИСЈ САНУ, од 2000. руководилац пројекта.

У периоду 2003–2008. председавао Етимолошком комисијом Међународног славистичког комитета.

Члан САНУ, од 2003. дописни, од 2011. редовни; председник Одбора САНУ за ономастику, за етимолошки речник и за дијалектолошке атласе.