Category: Спољни сарадници и сарадници у пензији

Милосав Тешић

Милосав Тешић  је рођен у Љештанском код Бајине Баште, 15. новембра 1947.

Диплому је стекао 1970. на Филолошком факултету у Београду.

Радио је као уредник Речника српскохрватког књижевног и народног језика у Институту за српски језик у Београду до пензије.

За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.

Рад на Речнику САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат1–петогласник, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Тешић, Милосав:  оцат1–оцељивати: основна редакција; очин1–ошинуће: суредакција; ошипка–ошчуро: суредакција; пажња–пакост: суредакција; паљеница–пансионар: суредакција; папрат–парали: суредакција; парализа–парламентаран: суредакција; парламентарац–партаја: суредакција; партајизам–пасиште: суредакција; пекарина–пентрати: суредакција; пентрати се–период: суредакција; периода–перфекција: суредакција; петачки-петогласник: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање–оцарити, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Тешић, Милосав: оповргавање–опонашљив: обрада, основна редакција; опсенити–опсјати: обрада, основна редакција; опскакивање–опустити: суредакција; ос1–освештење2: суредакција; освешћавање–осигуратељац: суредакција; осој–останак: суредакција; откоракнути–отолошки: основна редакција; отпослати–отреситост: суредакција; оћ1–охој2: суредакција; охол–оцарити: основна редакција]
Види више →

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао–Опово, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр.

[Тешић, Милосав: одјене–одљокнути: суредакција; одљубити–одмољавати: основна редакција; одојак–одочкурити: суредакција; одра–одринути: суредакција; ођа–оздоњи: суредакција; оздрава–ојчнути: суредакција; ок–окинчити: суредакција; окоп–окрепљујући: суредакција; ом–ометара: суредакција; он–онаковица: обрада, основна редакција; опетњача–опирача: суредакција; оплов–Опово: обрада, основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат–одврзивати, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 781 стр.

[Тешић, Милосав: нормалан–нотесић: суредакција; нотешче–нука: суредакција; нукати–њушчица: суредакција; предлог о и везник о: суредакција; објезати–облести: основна редакција; обрт–обурити: суредакција; ода1–одаламарити: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав–нокавац, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 799 стр.

[Тешић, Милосав: независно–незнанка: суредакција; неказненост–некрофобија: суредакција; немилост–ненаклоњеност: суредакција; неологизам–неплодност: суредакција; неплодноћа–непомично: суредакција; непомичност–непредметан: суредакција; непредобив–неприступачно: основна редакција; неприступачност–непутан: суредакција; непутно–неразмрсица: суредакција; нерука–несаструган: суредакција; неспавач–несумњиво: суредакција; несумњивост–неумолит: суредакција; нехатилац–нешуш: суредакција; ни–никада: обрада, основна редакција; никадак–Ниџо: суредакција; Ниш–ништитељица: суредакција; ништити–новац: суредакција; новозаведен–новштина: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати–недотруо, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр.

[Тешић, Милосав: накострушено–накркаче: суредакција; наличе–намерити2: основна редакција; намирје–намрсити се: суредакција; намрскан–нањијати се: суредакција; напудерисати–нараслост: основна редакција; нараст–народносни: суредакција; народносни– насељавати: суредакција; наћевити се–наука: суредакција; наукијер–нацквацкати (се): основна редакција; начкаљати–нашчињати се: суредакција; недовољство–недорухо: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, Моире–наклапуша, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр.

[Тешић, Милосав: Мостарац–мочварка: обрада; наадиђарити–набрати2: суредакција; набрашнавити (се)–навејавати: основна редакција; нагазиште–наговор: основна редакција; наговоран–над: обрада (над–над), основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 12, маквен–мозурица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1984, 800 стр.

[Тешић, Милосав: малокаван–малуља: обрада; малуљица–Мамцић: обрада; мастија–матафјун: помоћна редакција; матафолико1–маузолеј: помоћна редакција; метва–мехов: обрада; Мимо–мираља: основна редакција; мистик–михана: обрада; михача–мјузикхолски: основна редакција; многомужац–модриљка: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11, кукутка–маква, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1981, 800 стр.

[Тешић, Милосав: курјачар–кусарица: помоћна редакција; кусарка–кутушица: помоћна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 10, колити–кукутица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1978, 800 стр.

[Тешић, Милосав: кривка–крикњава: обрада]

проф. др Даринка Гортан Премк

Активности

Од 1996. до данас стална сарадња са Институтом за македонски језик МАНУ и Филолошким факултетом у Скопљу. Сарадња се састоји у учешћу у домаћим и међународним конгресима које ове институције организују, у држању различитих циклуса предавања из лексикологије и лексикографије, у учешћу у одбранама магистарских и докторских дисертација.

Члан Матице српске, Одбора за речник САНУ, Уређивачког одбора Речника САНУ, редакција Нашег језика и Јужнословенског филолога.

Један од уредника Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1965. до данас).

Један од уредника Речника српскохрватскога књижевног језика МС.

Један од коаутора једнотомног Речника српског књижевног језика МС.

Творац концепције и један од редактора Семантичко-деривационог речника српскога језика.

Консултант у више једнојезичних и двојезичних речника.

Руководилац пројекта Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду Иновације у савременом српскохрватском језику (1984-1990).

Руководилац пројекта Матице српске Лингвистички речници (1990-2000).

Учешће у пројектима: Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1961. до данас), израда Речника срспкохрватскога књижевној језика 1-6 Матице српске, Речник српскога језика Матице српске, Семантичко-деривациони речник (1 и 2). Учешће у пројекту Српска енциклопедија.

Учествовала на више међународних научних скупова. Осмислила и организовала Међународни научни скуп о лексикографији и лексикологији, који је одржан у Београду и Новом Саду 10-12 априла 2001. године. Зборник радова са тога скупа изашао је 2002. године у издању Српске академије наука и уметности, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

Учешће у магистарским и докторским дисертацијама: Ментор за више магистарских и докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду; члан комисија за одбрану више магистaрских и докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.

Редакцијски и рецензентски рад:

Члан редакција часописа Наш језик и Јужнословенски филолог. Рецензирала је многе студије и чланке објављене у тим часописима, као и књиге објављене у Библиотеци Јужнословенског филолога, Матици српској, у Заводу за издавање уџбеника, у лексикографској издавачкој кући Алма, и на многим другим местима.

Рецензент 18, 19. и 20. тома Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Чланства у стручним организацијама:

Редовни члан Матице Српске; члан њеног Одељења за језик.

Члан Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета.

Члан (и председник) Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.

др Никола Рамић

Монографске публикације

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 18, оповргавање–оцарити, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада ослапити–оснивати, 359–393.] [Рамић, Никола: редакција опскакивање–опустити, 100–136; Отоман–отпоручити, 645–677.] [Рамић, Никола: суредакција оповргавање–опонашљив, 1–17; опонент–опоруша, 17–28; опречан–опржетина, 60–62; опржити–опсенирати, 62–92; опсенити–опсјати, 92–100; орпеђио–оршљача, 234–256; освешћавање–осигуратељни, 292–325; осигурати–ослањати, 325–359; отрескати–отршњивати, 718–740; отћакати–отчушнути, 741–763.]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 19, оцат–петогласник, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада патљицапаушалски, 524–556.] [Рамић, Никола: редакција партајизам–пасиште, 428–467; патљицапаушалски, 524–556.] [Рамић, Никола: суредакција оцеђивач–оцрвењивати, 5–11; пакостан–паљеника, 190–242; папрат–парали, 326–371; пасјад–пасти3, 468–489.]

Речник српскога језика, ур. Мирослав Николић, Нови Сад: Матица српска, 20071
(= 20112), 1561 стр.

[Рамић, Никола: ситуациони–славолук, 1226–1236; стотина–ушчути, 1273–1429.]

др Срето Танасић, дописни члан АНУРС

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, Босна и Херцеговина, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011–             Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције у Институту за српски језик САНУ:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Види више →

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, БиХ, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Тезе:

Магистарски рад: Пасивне конструкције у савременом српскохрватском језику и њихова семантичка анализа (на материјалу дневне штампе), одбрањен 1. априла 1980. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Ксенија Милошевић, чланови комисије: проф. др Новица Петковић, проф. др Милоје Ђорђевић).

Докторска дисертација: Презент у савременом српскохрватском језику, одбрањена 25. априла 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Милош Окука, проф. др Богдан Л. Дабић).

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011– Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Рад у настави:

На Филозофском факултету у Нишу изабран 1993. године у звање доцента, 2001. у звање ванредни професор, а 2008. године у звање редовни професор за предмет Синтакса савременог српског језика.

Више година био гостујући професор за савремени српски језик на Филозофском факултету у Бањој Луци (15 година).

Децембра 2008. и 24–30. новембра 2013. године по позиву одржао предавања из савременог српског језика на Универзитету „Ломоносов” у Москви.

Лектор за српски језик на Универзитету „Ломоносов” у Москви школске 1975/1976. године.

Уредник часописа, зборника и књига: 

  1. I. Књиге, зборници

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Зборник радова Института за српски језик САНУ I, Београд, 2008.

Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 2011; 5.

В. П. Гудков, Грамматические очерки / Граматички огледи; приредили Срето Танасић и Јекатарина Јакушкина, Славистичко друштво Србије, Београд, 2013.

Зборник радова Института за српски језик САНУ II, Београд 2014.

Зборник радова Института за српски језик САНУ III, Београд, 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања, Милан Тасић – Срето Танасић (ур.), Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика, Београд, 2017.

  1. II. Часописи:

Наш језик XXXVI/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2005;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Наш језик XXXIX/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008;

Наш језик XL/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009;

Наш језик XLI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010;

Наш језик XLII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011;

Наш језик XLIII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012;

Наш језик XLIV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2013;

Наш језик XLV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2014;

Наш језик XLVI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2015;

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2016.

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017.

Наш језик XLVIX/1, XLVIX/2, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2018.

Члан уређивачких одбора / редакција часописа и зборника:

Члан редакција часописа: Јужнословенски филолог, Славистика, Задужбина, Хришћанска мисао и Годишњак за језик и књижевност.

Члан Редакције часописа Зборник радова Филозофског факултета, Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица, 2010.

Члан Уређивачког одбора зборника Српско језичко насеље на мултикултурном простору Баната, Савез Срба у Румунији, Темишвар 2013.

Члан редакције часописа Исходишта, који издају Западни универзитет у Темишвару и Филозофски факултет у Нишу.

Члан редакције и уредник часописа Наш језик.

Члан Уређивачког одбора монографије Српска славистика: колективна монографија, том 1 Језик, 2018.

Рецензент научних радова у часописима:

Рецензије радова за часописе Наш језик, Славистика и Јужнословенски филолог.

Рецензент свих чланака у тринаест годишата часописа:  Наш језик 37/1–4, 2006. до 48/3–4, 2018.

Рецензент појединих чланака у чaсопису Јужнословенски филолог:  65, 2009; 66, 2010; 67, 2011; 68, 2012; 69, 2013.

Рецензент појединих чланака у часопису Српски језик: 19, 2014; 20, 2015.

Рецензија књиге Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора др Зорана Симића, Институт за српски језик САНУ, 2018.

Рецензент зборника Александар Белић српски лингвиста века, Књига 1, Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар, 2016.

Словʾянське термінознанство кінця  XX – початку XXI століть, : Колетивна монографіячленів Терміонологічної комісї при Мікомітеті славістів, Науковий редактор Вікторія Іващенко, Київ, 2018.

Српска читаоница у Бањалуци: тематски зборник, Јелена В. Јањић (ур.), Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2018.

Чланство у програмским комитетима научних конференција:

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенске синтаксе”, Нови Сад: Матица српска, 27–29. октобра 2005;

Члан Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у УНИКОДУ”, септембар 2007;

Председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „60 година Института за српски језик САНУ”, децембар 2007;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Граматика и лексика у словенским језицима”, који је 2010. у оквиру програма рада Синтаксичке комисије при МКС одржан у организацији Матице српске и Института за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, септембар 2010;

Председник Организационог одбора за научни скуп с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичке политике”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма октобра 2013;

Члан Републичког одбора за обележавање 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, 2014. године;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Вук Караџић 1814 – 1914 – 1864”, који је одржан у САНУ, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Вукове задужбине 2014;

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије, који је одржан априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу у организацији Филозофског факултета у Нишу и  Института за српски језик САНУ;

Члан и председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичког  планирања”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма и Матице српске октобра 2015;

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенска терминологија данас”, у оквиру програма рада Терминолошке комисије при МКС, који се одржава у Београду 11–13 маја 2016, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Матице српске;

Члан Програмског одбора за организацију XVI Међународног конгреса слависта, Београд 20–27. VIII 2018. године;

Члан Организационог одбора Округлог стола „Актуелна питања српског правописа” 13. октобра 2018. у Вишеграду, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института;

Такође, посљедњих година био је члан организационих одбора више научних скупова које организује Славистичко друштво Србије.

Чланство у стручним телима:

За дописног члана АНУРС изабран је 21. децембра 2018. године.

Члан Одбора за језик при АНУРС.

Потпредседник Славистичког друштва Србије.

Члан Стручне комисије за књижевност и језик АНУРС за израду Енциклопедије Републике Српске.

Председник и члан Одбора за стандардизацију српског језика и члан његове Комисије за синтаксу и Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања.

Стални члан Матице српске у Новом Саду и члан њеног Одбора за језик и књижевност.

Члан Одбора за награду „Павле и Милка Ивић“.

Члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића.

Члан Вукове задужбине у Београду.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Сарадник САНУ и АНУРС на изради Српског дијалектолошког атласа.

Члан комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.

Учешће на скуповима:

Актуелни проблеми граматике српског језика, међународни научни скуп, Градска библиотека, Суботица, 22–24. октобар 1977, реферат: „Неке карактеристике просте реченице у језику дневне штампе”;

Личност и дјело академика Јована Вуковића, Удружење Дурмитораца у Београду, Београд, 29. и 30. јун 1998, реферат: „Јован Вуковић као синтаксичар”;

Међународни симпозијум Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Славистичко друштво Србије, Београд, 1–5. јун 1998, реферат: „Босанска вила о словенским језицима”;

Научни скуп Аксиолошки аспект традиције у српској књижевној периодици – Српски књижевни гласник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 23. и 24. мај 2000, реферат: „Језичке теме у Српском књижевном гласнику”;

Међународни научни скуп Породица Јована Илића у српској књижевности и култури 1824–1826, Институт за књижевност и уметност, Београд, 12–14. децембар 2000, реферат: „Пјесничка породица Илић и развој српског језика”;

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд, Нови Сад и Суботица, 17–19. септембар 2001, реферат: „Из синтаксе говора Срба добојског краја: падежи са финалним значењем”;

Језик и демократизација, Неум (БиХ), 21. и 22. септембар 2001, реферат: „Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблеме у школству”;

Научни скуп Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека, Филозофски факултет,  Бања Лука, 2001, реферат: „Један поглед на србистику”;

XLII скуп слависта Србије, Славистика и словенство од Првог српског устанка до наших дана, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. фебруар 2004, реферат: „Српска граматика Стојана Новаковића као уџбеник српског језика за Русе”;

Језик у Босни и Херцеговини, Институт за језик у Сарајеву, Институт за источне и оријенталне студије у Ослку, Сарајево, 2004, реферат: „Језици штампе до 1918”;

Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27–29. октобар 2005, реферат: „Из проблематике безличних реченица: реченице са глаголом имати”;

Шездесет година Института за српски језик САНУ, Институт за српски језик САНУ и САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007, реферат: „Шездесет година Института за српски језик САНУ” (у коауторству са Драгом Ћупићем);

XLV Скуп слависта Србије. Славистичко друштво Србије, Београд, 11–12. јануар 2007, реферат: „Источни и западни словенски језици у Јужнословенском филологу”;

Међународни научни скуп поводом шездесет година Института за српски језик САНУ, Стање и перспективе науке о српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007;

XLVI Скуп Слависта Србије, Српска славистичка баштина у словенском контексту, Славистичко друштво Србије, Београд, 9–11. јануар 2008, реферат: „Мјесто Института за српски језик САНУ у српској славистичкој баштини (Поводом шездесет година постојања)”;

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет, Бања Лука, 12. и 13. новембар 2008.

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет Бања Лука, 27. и 28. новембар 2009.

Наука и политика, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2010, реферат: „Рефлексивни и партиципски пасив у језику штампе”;

Граматика и лексика у словенским језицима, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 15. и 16. септембар 2010, реферат: „Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, таман што”;

Наука и идентитет, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 22. и 23. мај 2011, реферат: „Експлицитни и неексплицитни агенс у пасивним конструкцијама у језику медија”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28. и 29. октобар 2011, реферат: „Пасивне конструкције у прози Иве Андрића”;

Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет, Ниш, 10. и 11. новембар 2011, реферат: „Девербативне именице у прози Иве Андрића”;

Језик и писмо у Републици Српској, Бања Лука, 25. новембар 2011, реферат: „Језичка политика у Босни и Херцеговини послије Другог свјетског рата”;

Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 16. и 17. новембар 2012, реферат: „Безличне реченице у Травничкој хроници Иве Андрића”;

Наука и традиција, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 18. и 19. мај 2012, реферат: „Језичко-стилске карактеристике прозе Радослава Братића”;

Научни скуп Иво Андрић: На Дрини Ћуприја, Institut für Slavistik Graz, Вишеград, 6–8. октобар 2012, реферат: „Декомпоновање глагола у роману На Дрини ћуприја Иве Андрића”;

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 19–21. октобар 2012, реферат: „Исказивање времена у Сеобама Милоша Црњанског”;

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Филозофски факултет, Ниш,  12. и 13. април 2013, реферат: „Дијалекатска лексика у Нашем језику”;

Научни скуп Наука и глобализација, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 17–19. мај 2013, реферат: „Временске реченице у прози Бранка Ћопића”;

XV Међународни конгрес слависта, Минск, 20–27. август 2013, реферат: „Слагање везника и партикула у координираним конструкцијама”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 25–26. октобар 2013, реферат: „Безличне партиципске конструкције”;

Српски језик и актуелна питања језичке политике, САНУ, Институт за српски језик САНУ и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2013, реферат: „Значај научних институција за статус српског језика”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 3, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 15. и 16. новембар 2013, реферат: „Вријеме у прози Јована Дучића: реченица с везником кад”;

Международная научная конференция 26–28 ноября 2013 года, Москва, реферат:  „Временскo-узрочна полисемичност везника пошто, кад, чим и док у савременом српском језику”;

Научни скуп Славистика и глобализација: нови методолошки изазови, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануар 2014, реферат: „Српски слависти у Јужнословенском филологу о словенским језицима”;

Научни скуп Књижевност за децу у настави, Јагодина, 11–12. април 2014, реферат: „О исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића”;

Међународни научни скуп Први свјетски рат – узроци и посљедице, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 30–31. мај 2014, реферат: „Језик наслова у  српској штампи 1914. године”;

Научни скуп Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Педагошки факултет у Врању и Филозофски факултет у Нишу, Врање, 3–4. октобар 2014, реферат: „Време у роману Време смрти Добрице Ћосића: изражавање појединачног и општег глаголским облицима”;

Научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 17–19. октобар 2014, реферат: „Сеобе Милоша Црњанског: на путу између реалног и жељеног (један могући језички аспект)”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 4, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 14. и 15. новембар 2014, реферат: „Пасивне реченице у роману Време смрти Добрице Ћосића”;

Међународни научни скуп Вук Караџић 1814 – 1864 – 2014, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4–6. децембар 2014, реферат: „Александар  Белић о Вуку Караџићу”;

Међународни научни скуп Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2015, реферат: „Планирање издавачке дјелатности”;

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет, Ниш, 17–18. април 2015, реферат: „Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику”;

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Западни универзитет у Темишвару, 24–16. октобар 2016, реферат: „О синтакси језика листа Наша реч”;

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016, реферат: „Ред ријечи у конструкцијама с девербативном именицом”.

Српски језик и српско писмо данас, организатори скупа: АНУРС, САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, Бања Лука, 3. новембар 2017, реферат: О нужности проучавања српског језика.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, реферат: Безличне партиципске реченице у српском језику.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, округли сто: „Александар Белић у историји славистике”,  25. август (модератор Драгана Мршевић-Радовић), реферат: Александар Белић и Јужнословенски филолог.

Округли сто „Актуелна питања српског правописа”, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института, 13. октобар  2018, реферат: Одбор за стандардизацију српског језика и правопис.

Предавања на трибинама

У славу Вука и његове писменице, Парохијски дом, Никшић 29. 9. 2014.

Сачувајмо српски језик, Центар за културу, Требиње, 21. 9. 2016.

Сачувајмо српски језик, Филолошки факултет, Београд, 24. 11. 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика, Трибина Задужбине И. М. Коларца, Београд, 15. 5. 2018.

Одбор за стандардизацију српског језика, Педагошки факултет у Врању, 31. 5. 2018.

Александар Белић српски слависта века, Књига 2: Александар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Вукова задужбина, 27. 12. 2018 (представљање књиге).

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стилистика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматички и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

мр Васа Павковић

Мр Васа Павковић је рођен у Панчеву 1953. године.

У родном граду је завршио основну школу и гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1976. године на групи за српско-хрватски језик и јужнословенске књижевности.

Магистрирао је на истом факултету са темом Речник поезије Милана Ракића 1979. године.

У Институту за српски језик ради од јануара 1977. године.

Прошао је све фазе у раду на Речнику САНУ, а сада је један од уредника Речника.

Од 2018. године у пензији и ангажован као спољни сарадник.

Види више →

Био је секретар редакције Јужнословенског филолога од броја XL до броја XLVI.

Био је уредник Књижевне речи, Свезака из Панчева, Књижевности, Књижевног гласника, Квартала и уреник у ИПО Матице српске и Народној књизи.

Речници

Речник поезије Милана Ракића, Матица српска, Нови Сад 1984.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2007. (Аутори: М. Вујанић, Д. Гортан-Премк, М. Дешић, Р. Драгићевић, М. Николић, Љ. Ного, В. Павковић, Н. Рамић, Р. Стијовић, М. Тешић и Е. Фекете)

Орнитолошки речник, Матица српска, Нови Сад 2016. (Аутори: Дејан Милорадов, Васа Павковић, Слободан Пузовић и Јавор Рашајски)

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Београд (у ауторском тиму за израду Р. САНУ од 13. тома)

Књиге

Шум Вавилона, критичко поетска хрестоматија млађе српске поезије, КЗ Новог Сада, Нови Сад 1988. (са М. Пантићем)

Све стране света, текстови из страних књижевности, ЗК Панчева, 1987.

Критички текстови, савремена српска проза, Просвета, Београд 1997.

Дух модернизма, есеји о српским песницима XX века, Народна књига, Београд  2000.

Поглед на свет, есеји из светске књижевности, Рад, Београд, 2002.

Поглед кроз прозу, есеји о српским прозаистима XX  века, Дневник, Нови Сад 2006.

Девет заборављених приповедача, Браничево, Пожаревац, 2006.

Стих и смисао, есеји о српским песницима, Сл. гласник, Београд, 2010.

Пустоловине с поезијом, песници, књиге, песме, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015.

Neočekivani pesnici, studija o J. Šalgo, V. R. Tuciću,V. Despotovu i P. Krduu, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad,  2015.

др Стана Ристић

  1. Подаци:

Рођена 1. јануара 1950. село Заовине, општина Бајина Башта.

1977  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (на групи за српскохрватски језик и југословенска књижевност).

1977   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Одсек савремени језик, израда Речника САНУ).

1980   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1990   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1991   Изабрана у звање научни сарадник.

Изабрана у звање виши научни сарадник.

2000   Изабрана у звање научни саветник.

  1. Руковођење пројектима:

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ  од јануара 2007 до јануара 2016.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Истраживање словенских говора на Косову и Метохији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту у периоду од 2002. до 2003. год.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Језик и идентитет у Републици Србији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту 2008. год.

Види више →
  1. Међународна сарадња:

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на српско-пољском пројекту „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са српске стране др Ивана Лазић Коњик, са пољске стране др Dorota Pazio-Wlazłowska)

4. Уредништво и чланство у редакцијама

Уредник Речника САНУ

Уредник електронског часописа Лингвистичке актуелности

Члан редакције часописа Наш језик

Била секретар и технички уредник часописа Јужнословенски филолог (у пет бројева: XLVII, XLVIII, XLIX, L и LI)

Уредник Зборника научних радова Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа, Институт за српски језик САНУ, 2016.

  1. Чланство у комисијама и научним и стручним телима

Комисија за лексикографију и лексикологију при Међународном комитету слависта

Етнолингвистичка комисија при Међународном комитету слависта

Била председник, а сада члан лексиколошке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Члан Синтаксичке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Чланство у више комисија за избор у научна и истраживачка звање

Члан Научно веће Института

Члан Матице српске

Члан Савета Центра за предавачку делатност Здужбине Илије Коларца

  1. Остало

Приредила лексикографску библиографију из часописа Наш језик за зборник: Сто година лексикографског рада САНУ (1993).

Организовала и водила рад Лингвистичке трибине Института од 1999. год. до 2004. год.

Менторски рад са приправницима, сарадницима Института и са студентима, постдипломцима и магистрантима Филолошког факултета из Београда и Косовске Митровице, као и са магистрантима из иностранства (из Минска  Москве, Пловдива и Одесе

Члан одбора за организацију два научна скупа: 1) Српски језик у контексту актуелне језичке политике, одржан на Филозофском факултету у Косовској Митровици, у новембру 2002. год. и 2) Међународни симпозијум Граматика и лексика словенских језика, у организаији Института за српски језик и Матице српске, одржан у Београду и Новом Саду у септембру, 2010. год.

Организовала и пратила формирање звучног архива снимљених говора са Косова и Метохије од преко 500 сати материјала, које је финансирао Координациони центар за Косово и Метохију

Учествовала у комисијама за одбрану више магистарских и докторских радова

Рецензирала више монографија и радова из области којима се бави

Организовала и учествовала у раду групе сарадника за припрему потпројекта Дигитализација језичких ресурса Речника САНУ и модернизација рада на Речнику

др Јованка Милошевић

Рођена 12. 3. 1981. године у Карловцу, у Р. Хрватској.

2004. године дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијска група: Српски језик и књижевност).

2004. године запослила се у ОШ „Радојка Лакић” у Београду, као професор српског језика.

2007. године запослила се у Институту за српски језик САНУ у Београду, на пројекту 178009 Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

2009. године завршила дипломске академске студије – мастер, на одсеку Српски језик и књижевност.

2009. године уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Наука о језику).

2010. године изабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. године изабрана у лексикографско звање помоћни уредник.

2017. године докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Сарадник на пројекту Језик и идентитет у Републици Србији, финансиран од стране УНЕСКА, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008.

Сарадник на пројекту Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу, 2011–.

Сарадник на пројекту RELDI, Regional Linguistic Data Initiative (SCOPES, grant No. 160501), на синтаксичкој анотацији, 2017.

Учесник на пројекту COST Action CA16105, European Network for Combining Language Learning with Crowdsourcing Techniques, 2017–.

Говори и пише енглески, служи се руским.

Види више →

Рођена 12. 3. 1981. године у Карловцу, у Р. Хрватској.

Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи Српски језик и књижевност.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ у Београду на пројекту 178009 Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (2007).

ТЕЗЕ:

Мастер рад: Зависне реченице са субординатором ’а да’ и предикатом у потврдном облику (3. 2. 2009, ментор: проф. др Душка Кликовац).

Докторска теза: Синтаксички и семантички статус адвербијалних допуна у српском језику, (13. 7. 2017, ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Миланка Бабић, др Ивана Лазић Коњик).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ПРОЈЕКТИ:

Сарадник на пројекту Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу, 2011–.

Сарадник на пројекту RELDI, Regional Linguistic Data Initiative (SCOPES, grant No. 160501), на синтаксичкој анотацији, 2017.

Учесник на пројекту COST Action CA16105, European Network for Combining Language Learning with Crowdsourcing Techniques, 2017–.

ЧЛАНСТВО У СТРУЧНИМ ТЕЛИМА:

Члан Уређивачког одбора Речника САНУ.

УЧЕШЋЕ НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА:

  1. Језик, књижевност, идентитет, Ниш, 24–25. 4. 2009.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 6. 3. 2010.
  3. Језик, књижевност, промене, Ниш, 23–24. 4. 2010.
  4. Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 12. 3. 2011.
  5. Језик, књижевност, комуникација, Ниш, 15. 4. 2011.
  6. Поетика, стилистика и лингвистика Ћопићевог приповиједања, Бањалука – Хашани, 8–10. 9. 2011.
  7. Лексикография и фразеография в контексте славистики, Магнитогорск, 18–20. 11. 2011.
  8. Савремена проучавања језика и књижевности, IV научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 17. 3. 2012.
  9. Језик, књижевност, вредности, Ниш, 27. 4. 2012.
  10. Лирски доживљај св(иј)ета у Ћопићевим д(ј)елима, Грац, 7. 9. 2012.
  11. Језик, књижевност, маргинализација, Ниш, 26–27. 4. 2013.
  12. Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 5–7. 9. 2013.
  13. Језик, књижевност, дискурс, Ниш, 25–26. 4. 2014.
  14. Руская культура как объект современной лексикографии и фразеографии, Магнитогорск, 27–29. 11. 2014.
  15. Језик, књижевност, значење, Ниш, 24–25. 4. 2015.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Унутрашњи ментор у пословима техничке редакције на пројекту.

Израдила је речник мање познатих речи за књигу лектире Бела Грива, Ренеа Гијоа (Завод за уџбенике, Београд, 2014, ISBN 978-86-17-18455-9, COBISS.SR-ID 208660748), и књигу лектире Дечаци Павлове улице, Ференца Молнара (Завод за уџбенике, Београд, 2015, ISBN 978-86-17-19181-6, COBISS.SR-ID 218026764).

Говори и пише енглески, служи се руским.

проф. др Вања Станишић

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXIIXXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  2. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  3. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  4. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, УниверзитетуБањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  2. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  4. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.

2017

Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

Види више
  1. Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, посебна издања, књ. 59, Београд: «Cicero», Тираж 800 . – Регистар.ISBN 86-7179-020-7
  2. Увод у индоевропску филологију, Београд: «Чигоја штампа», 2006.Тираж 1000 . – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија: стр. 310 – 332 . – Регистри. ISBN 86-7558-447-4

преводи, рецензије и осврти

1985

  1. С. М. и Н. И. Толстој, “Забелешке из словенског паганства. Заштита од града у Драгачеву и другим српским зонама”, Повеља, Краљево 1985, 6-18. [Превод с руског с уводномбелешком о ауторима]
  2. «Придевске синтагме у словенским и балканским језицима» (T. Н. Молошная, Адъективные словосочетания в славянских и балканских языках, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1985), BalcanicaXVI-XVII, Беогрд 1985-1986, 367-369. [рецензија]

1988

  1. «Балканска лингвистика» (EmanueleBanfi, Linguisticabalcanica, Bоlogna 1985), BalcanicaXVIII-XIX (Београд 1987-1988), 419-421. [рецензија]
  2. Б. Ангелов, “Паралеле између ‘Слова о полку Игореве’ и неких старосрпских текстова с ратном тематиком”, Повеља, Краљево 1988, 3-12. [Превод с бугарског с уводномбелешком и коментарима]

1989

  1. «Вокатив у балканскимјезицима» (Jørn Ivar Qvonje, Über den Vokativ und Vokativformen in den Balkansprachen und imeuropäischenSprachareal, Modern Greek and Balkan Studies, 1, University of Copenhagen 1986), Balcanica XX,Београд 1989, 447-449. [рецензија]
  2. «Античка балканистика» (Античная балканистика, Институт славяноведения и балканистики, Институт всеобщей истории, Москва 1987), BalcanicaXX, Београд 1989, 461-464. [рецензија]

1990

  1. «Romano-balcanica» (Romano-balcanica. Вопросы адаптации латинского языкового элемента в балканском ареале. Сборник научных трудов /ред. А. В. Десницкая/, Институт языкознания, Ленинград 1987), BalcanicaXXI, Београд 1990, 355-357. [рецензија]
  2. «Славянское и балканское языкознание. Просодия» (Институт славяноведения и балканистики, Москва 1989), BalcanicaXXI, Београд 1990, 357-359. [рецензија]

1991

  1. «Лингвистичке основе балканског модела света» (Т. В. Цивьян, Лингвистические основы балканской модели мира, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1990), BalcanicaXXII, Београд 1991, 331-313. [рецензија]

2002

  1. “Реконструкција памћења о нама (Словенска митологија. Енциклопедијски речник, ZepterBookWorld, Београд 2001)”, Кораци 5-6, Крагујевац 2002, 175-178. [рецензија]

2004

  1. Н. Трубецкој, Европа и човечанство, «Логос», Београд 2004. (Библиотека Руски боготражитељи, коло IX) [превод и поговор].

2005

  1. Александар Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, «Бримо / Логос / Глобосино-Александрија», Београд 2005 [рецензенти Ђ. Трифуновић, В. Станишић]
  2. “Владимир Николајевич Топоров (1928-2005)”, Јужнословенски филологLXI, Беград 2005, 326-330. [In memoriam].

2010

  1. Лили Лашкова, Историјска фонологија словенских језика (превели с бугарског Љ. Јоксимовић и В. Станишић), Филолошки факултет, Београд 2010. [рецензенти Р. Јовићевић, В. Станишић]
  2. Александар Мешчерјаков, Књига јапанских симбола, «Логос – Кокоро», Београд 2010. [рецензија и освртнакорицамакњиге].

2016

  1. “Татјана Михајловна Николајева (1933-2015)”, Зборник Матице српске за славистику 89 (2015), 322-324 [Inmemoriam].

чланци, расправе, прилози

1986

  1. “Балканизми у српскохрватском језику”, BalcanicaXVI-XVII, Београд 1985-1986, 245-265.

1987

  1. “Корени и домети Вукове реформе српске ћирилице”, Повеља, Краљево 1987, 24-25.
  2. “О неким сличностима у падежном систему између албанског и српскохрватског језика”, BalcanicaXX, Београд 1987, 357-367[AboutsomesimilaritiesincasesystembetweenAlbanianandSerbocroatianlanguage].

1990

  1. “Le lexiqueserbo-croatedans le vocabulairealbanaise”, Balcanica XXI,Београд 1990, 239-249.
  2. Stanišić, Lj. Joksimović-Stanišić, “Slovenskapismenost u slovenskojduhovnojkulturi”, Filozofskaistraživanja 36, Zagreb 1990, 613-620.

1991

  1. “Словенска писменост у примени за албански језик”, Баштина 1, Приштина 1991, 112-119.
  2. “Српскохрватски елементи у албанском језику”, Становништво словенског поријекла у Албанији. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990, Титоград 1991, 349-356.
  3. “Le berceau des Albanais au Moyenâge”, Balkan 10,Bordeau 1991, 31-36.

1992

  1. “О старости балканског консонантизма”, Catenamundi. Српска хроника на светским веригама, Матица исељеника Србије – Ибарске новости (Београд – Краљево 1992), 70-74.
  2. “Vinča-schriftoderVinča-zeichen?”,Balcanica XXIII,Београд 1992, 187-197.

1993

  1. “О неким призренско-тимочким примерима српско-албанских лексичких односа”, Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката. Зборник реферата са научног скупа одржаног у Нишкој Бањи 17-20. 6. 1992, Ниш 1993, 469-477.

1994

  1. “Глаголица и фонетические алфавиты средней Европы”, BalcanicaXXV-1, Београд 1994, 267-285.

1995

  1. “Неке старе и нове идеје у вези с етногенезом Словена”, Расковник 79-80, Београд 1995, 87-106.

1996

  1. “О типологији писма: писмо и претписмо”, Српски језик I, 1-2, Београд 1996, 432-443.

1997

  1. “О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу”, Српски језик II, 1-2, Београд 1997, 285-293.

1998

  1. “Неколико дијалекатских текстова из Крагујевачке Лепенице”, Српски језик III, 1-2, Београд 1998, 535-549.
  2. “Two Types of Ancient Indo-European Isoglosses in the Albanian Language”, Balcanica XXIX, Belgrade 1998, 321-338.

2000

  1. “Грамматология – графическая лингвистика”, Српски језик V, 1-2, Београд 2000, 585-593.

2002

  1. “Типолошка проблематика класификације система писма”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1-2, Нови Сад 2002, 41-57.

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXII-XXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Издосадашњихпроучавањасрпско-албанскихјезичкиходноса – топономастика и лексика”, Контрастивнапроучавањасрпскогјезика: правциирезултати, САНУ, Одељењејезикаикњижевности, књ. 1 (уреднициИ. Клајн, П. Пипер), Београд 2010, 301-315. [ISBN 978-86-7025-512-8]
  2. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  3. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  4. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  5. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. “Оједномпитањуунутрашњереконструкцијепрасловенскоггласовногразвоја – везаполугласника и палаталности”, Reconstructing Identity: Mapping the Cultural and Civic Tradition in Central and Eastern Europe and Balkans, East European and Balkans Institute, HankukUniversity of Foreign Studies, Seoul, 30th September – 1st October 2011, pp. 101-113 [http://maincc.hufs.ac.kr/~eebalkan/]
  2. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, Универзитет у БањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “Албански језик и староевропскиареал индоевропских језика”, Настава албанског језика као страног, Филолошки факултет, Београд 2013 (2014), 29-42. [ISBN 978-86-6153-226-9]
  2. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  3. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «Сербско-албанские фонологические отношения: влияния и ареальная общность», Работы по языкознанию кафедры сербского языка филологического факультета белградского университета (сост. В. Брборич, Р. Драгичевич), Белград 2015, 443-469.
  4. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  5. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. “Славянскийалфавит («азбука») междувостокомизападом”, Slavic Humanities and New Era for Eurasia(7 July 2016, Charles University in Prague). Hosted by: Kaseus (Korean Association of Slavic-Eurasian Studies), Korea Foundation, Charles University in Prague, Institut of Chech Studies & Department of Chech and Comparative Literature. Prague 2016.
  2. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.
  3. «Простор и време у структури писма», Србистика данас. Проблеми и перспективе савременог тумачења српског језика, књижевности и културе. Зборник научних радова. Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, I/1, 2016, 28-41 [ISSN 2490-3736].

2017

  1. Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

«Писмо као колективно памћење», Анали огранка САНУ у Новом Саду, бр. 12 за годину 2016, Нови Сад 2017, 57-64 [ISSN 1452-4112]

академик Александар Лома

Рођен 2. марта 1955. у Ваљеву, тамо завршио основну школу и гимназију.

Студије класичних наука на Филозофском факултету у Београду уписао 1973, дипломирао 1978, магистарски рад „Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика“ одбранио 1986, докторску дисертацију „Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије“ 1988.

Од 1979. асистент, од 1989. доцент, од 1995. ванредни, од 2001. редовни професор за предмет „Историјска граматика грчког језика“ на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

1989–1991. стипендиста „Александер фон Хумболт фондације“ у Минхену.

Од 1994. укључен на пројекат Етимолошког речника српског језика при ИСЈ САНУ, од 2000. руководилац пројекта.

У периоду 2003–2008. председавао Етимолошком комисијом Међународног славистичког комитета.

Члан САНУ, од 2003. дописни, од 2011. редовни; председник Одбора САНУ за ономастику, за етимолошки речник и за дијалектолошке атласе.

др Бојана Милосављевић

Рођена 30. марта 1978. године у Крушевцу.
2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003–2004. Стипендиста Министарства науке и технолошког развоја РС, ангажована у Институту за српски језик на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“
2004–2007. Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ.
2006. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2007. Изабрана за асистента на Учитељском факултету у Београду.
2011. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2012. Изабрана у звање доцента на Учитељском факултету.
2017. Изабрана у звање ванредног професора на Учитељском факултету у Београду.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад Форме учтивости у српском језику (лексичко-синтаксичка и семантичко-прагматичка анализа) одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 11. маја 2006. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Рајна Драгићевић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторску дисертацију Оговарање као говорни жанр свакодневне комуникације одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 14. новмбра 2011. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Весна Половина и проф. др Твртко Прћић.

Учешћа на скуповима:

Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских језика и књижевности — Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе Србија, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

Језик медија — Шести лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 19–20. мај 2005. године.

Словенске културе као предмет филолошких истраживања и наставе језика, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2006. године.

Българско лексикографско дружество, Велико Търново, Бугарска, Софија, 19–21. октобар 2006. године

Актуелни славистички научноистраживачки пројекти, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2007. године.

Глас у језику, књижевности и култури, Удружење Philologia, Београд, Србија, 29–30. марта 2007. године.

Лексикографија и лексикологија — Седми лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 23–24. мај 2008. године.

др Рада Стијовић

Рођена 23. 5. 1954. у Београду.

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004. изабрана у звање научни сарадник, а на факултету у звање доцент.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2009. изабрана у звање виши научни сарадник, односно ванредни професор.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

2015. изабрана у звање научни саветник.

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Руководилац пројекта „Израда дигиталног каталога листића Речника САНУ”, који је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије (2017).

Стоји на челу лингвистичког тима који заједно са информатичким тимом са Рударско-геолошког факултета од 2016. године ради на дигитализацији Речника САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас Матице српске.

Види више →
 

Рођена 23. маја 1954. у Београду

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Префиксација придева у српскохрватском књижевном језику, магистарски рад (30. 12. 1981, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Радоје Симић, чланови комисије: проф. др Љубомир Поповић и проф. др Живојин Станојчић).

Докторска теза: Говор Горњих Васојевића (8. 12. 2003, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Слободан Реметић и проф. др Мато Пижурица.

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27. 5. 2004)

Изабрана у звање доцент (10. 2004).

Изабрана у звање виши научни сарадник (25. 11. 2009),

Изабрана у звање ванредни професор (15. 12. 2009).

Изабрана у звање научни саветник (25. 2. 2015).

Чланства у научним и стручним телима

Председник Уређивачког одбора Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас, Матица српска, Нови Сад.

Члан Редакционог одбора вишетомног речника српског језика Матице српске (у припреми).

Члан и секретар редакције Косовско-метохијског зборника САНУ.

Члан и секретар Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (и Одборове Комисије за Српски дијалектолошки атлас).

Председник Комисије за лексикологију и лексикографију при свеакадемијском и свеуниверзитетском Одбору за стандардизацију српског језика.

Члан Одбора за језик АНУРС.

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије

Члан Савета за српски језик Вукове задужбине.

Члан Програмског одбора Дана српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду.

Члан редакције публикације Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Секретар Интерсекцијског одбора за језик Српског лекарског друштва.

Учешће на научним скуповима

„Стојан Новаковић. Личност и дело”. Међународни научни скуп поводом 150-годишњице рођења (1842–1992): САНУ, Београд, новембар 1992. Реферат: Стојан Новаковић и модерна српска лексикографија.

Научни скуп „Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина”: Градска библиотека Суботица, 18–20 10. 1995. Реферат: Романизми у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „О српским народним говорима”, Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, Народна библиотека „Ресавска школа”, 1996. Реферат: Неке црте говора Васојевића.

Научни скуп „Живот и дело академика Павла Ивића”, Градска библиотека Суботица, 17–19. 9. 2001. Реферат: Фрикативи х и ф у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „Лексикографията и лексикологията в съвременния свят“, Софија, 21–22. 10. 2006. Реферат: О некоторых вопросах современной сербской лексикографии.

Научни скуп „Књижевност на дијалекту“, Лесковац, 7. децембар 2006. Реферат: Књижевност на дијалекту и књижевни језик.

IV шведско-српски симпозијум „Стокхолм–Београд: Одрживи развој и улога хуманистичких наука“ (“Stocholm-Beograd. Sustainable development and the role of humanistic disciplines”), Српска академија наука и уметности, Београд, 2–4. октобар 2008. Реферат: Speaking in Belgrade (реферат по позиву).

Международная конференция преподавателей истории, языков и культуры славянских народов. – ХХХ-е Кирилло-Мефодиевские чтения „Славянский мир: вера и культура“ (Самара, 22–24 мая). Реферат: „О некоторых сербскославянских словах в современном сербском литературном языке“.

Међународни научни скуп “Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen / Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen” / „Разлике између босанског / бошњачког, хрватског и српског језика”, Грац (Институт за славистику Универзитета у Грацу), март 2008. Реферат: „О лексици српског књижевног језика после раскида српскохрватске језичке заједнице“,

Научни скуп „Деспот Стефан Лазаревић у науци, историји, књижевности, уметности” у оквиру XVI Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, август 2008. Реферат: Напомене о енклитикама у језику повеља кнеза Лазара и деспота Стефана.

Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. Реферат Прилог утврђивању границе префонологизације наглашених вокала е и о у призренско-јужноморавском дијалекту на територији Косова.

„Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности”, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, октобар 2010.

„Интралингвистички и екстралингвистички чиниоци у формирању и развоју српаског стандардног језика”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, септембар 2012. Реферат: Колебања у употреби збирних бројева у светлу развоја књижевнојезичке норме.

Међународни научни скуп „Први балкански рат”, САНУ, АНУРС и Матица српска, Београд; реферат: Ослободилачки ратови и српска језичка баштина, 18. и 19. октобар 2012.

 „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру XX Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, 26. август 2012. Реферат: Српскословенска лексика у Вуковом преводу Новог завјета.

Међународни научни скуп „Путеви и домети дијалекатске лексикографије”, Ниш (Филозофски факултет), 13. и 14. април. Реферат: Дијалектаски речник и граматика.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру манифестације XX „Дани српскога духовног преображења”, Деспотовац, 17. и 18. август 2013. Реферат: Географска терминологија у Раваничкој повељи кнеза Лазара.

Научни скуп „Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности”, Београд (Универзитет у Приштини, Филозофски факултет К. Митровица, Канцеларија за КиМ, 7. и 8. oктобар 2013. Реферат: Српска академија наука и уметности и научна истина о Косову и Метохији.

XLIII Международная филологическая конференция, Филологический факультет Санкт-Петербургского государственного университета, 11–16 марта 2014. Доклад: Церковнославянская лексика в Новом Завете в переводе Вука Караджича и в переводе Священного Синода Сербской Православной Церкви, 14 марта 2014 года.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Тематска јединица: Промене у српским и другим јужнословенским дијалектима. Реферат: Инструментал у говору Горње Ресаве током 20. и почетком 21. века.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Тематска јединица: Допринос страних слависта проучавању српских дијалеката, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Реферат: Допринос Павла Ровинског проучавању језика и културне историје Срба (у коауторству са Милуном Стијовићем).

Научна конференција Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 7. 7. 2015. Реферат: Лексика Григорија Божовића у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске.

Српски језик и актуелна језичка планирања, Београд (САНУ), 28. 10. 2015. Реферат: Књижевнојезичка норма и медији (од планирања до решавања најактуелнијих питања),

Међународни научни скуп Словенска терминологија данас, Београд, 12. мај 2016. Реферат: Речник САНУ као база терминолошких речника (на примеру речника кулинарства) (у коауторству са О. Сабо и Р. Станковић).

Предавања и промоције

  О савременом српском књижевном језику поводом књиге Педрага Пипера Српски између великих и малих језика на трибини Српског књижевно-философског друштва Филокалија (септембра 2003).

Милош Јевтић, Језички путокази Егона Фекете, Коларчева задужбина, Београд, 2003.

П. Ивић, М. Пешикан, И. Клајн и Б. Брборић Српски језички приручник, Катедра за језик и говор у Центру за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 27. 10. 2004.

Савремени српски књижевни језик и дијалектологија, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 9. 12. 2006.

Jезичке недоумице, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 16. 12. 2006.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Деспот Стефан Лазаревић, Деспотовац 14. 12. 2007.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак 11. 3. 2008.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), трибина Културног центра Студентског града: Београд, 29. 5. 2008.

О језику књига, штанд Београдске књиге на Сајму књига, Београд 25. 10. 2008.

П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан и Б. Брборић Српски језички приручник Културни центар, Ниш, 26. 2. 2009.

Језичка култура студената (у оквиру циклуса Језичка култура), Центар за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 14. 12. 2009.

Рада Стијовић, Српски језик – норма и пракса, Коларчева задужбина, Београд, 23. 4. 2010.

Језичка култура студената, Округли сто у оквиру Вукових саборских дана, Вукова задужбина, Београд, 14. 9. 2010.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), Градска библиотека, Суботица, 13. 10. 2010.

Правопис и писменост, Београдски сајам књига, 27. 10. 2011.

О првописима српског језика, Спорови у култури, РТС 2 (са М. Шипком и М. Матицким), 3. 6. 2011.

О језичкој политици, Спорови у култури, РТС 2, 2011. (са Р. Бугарским)

О страним речима у српском језику, Таласање, РТС 1 (са Рајном Драгићевић), 1. 2. 2012.

Речник страних речи Нови Вујаклија, Културни центар „Артгет”, Београд, 18. 1. 2012.

Функционална писменост, Културни центар, Шабац, 21. 2. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, зборник са XIX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 25. 8. 2012.

Утицај језика лекара на говорну културу становништва, Округли сто „Језик у медицини”, Ниш, 27. 9. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности зборника са научног скупа XX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 24. 8. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Галерија „Зрно“, Нови Сад, 16. 12. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Центар за културу, Грачаница, 25. 12. 2013.

Српски рјечник Вука Стефановића Караџића. – Трибина: Два века од почетка рада Вука Караџића – српска култура и европски контекст, Београдски сајам књига, 27. 10. 2014.

Косовско-метохијског зборника 5, Трибина библиотеке САНУ, Београд, 18. 11. 2014.

Рада Стијовић, Језички саветник, Коларчева задужбина, Београд, 5. 3. 2015.

О парламентарном начину говорења, Спорови у култури, РТС, 27. 2. 2015.

Када се удруже језичка култура и интернет, представљање сајта „Језикофил“, Коларчева задужбина, Београд, 15. 4. 2015.

Језичка култура и најчешће грешке (у оквиру циклуса Негујмо српски језик), Коларчева задужбина, Београд, 23. 11. 2015.

Језик данас : гласило Матице српске за културу усмене и писане речи, нова серија, Матица српска, Нови Сад 26. 6. 2015. и Београдски сајам књига, Београд 27. 10. 2015.

Александар Младеновић – знаменити историчар језика (циклус: Портрети из историје српске филологије), Коларчева задужбина, Београд, 14. 11. 2016.

У корак с временом – у сусрет дигиталној верзији Речника САНУ (уочи 70-годишњице Института за српски језик САНУ), Центар за промоцију науке, Београдски сајам књига, 26. 10. 2016. и Лингвистичка трибина Речника САНУ, Институт за српски језик САНУ, 19. 10. 2016.

Описни речници српског језика и језичка норма (циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика) Коларчева задужбина, Београд, 22. 5. 2017.

Теренска дијалектолошка истраживања

Теренска истраживања за потребе Српског дијалектолошког атласа и Дијалекатског речника српског језика:

  1. На Косову и Метохији: општина Зубин Поток, села: Лучка Ријека, Брњак, Зупче.
  2. У Горњој Ресави, села: Балајнац, Буковац, Војник, Двориште, Јеловац, Кованица, Липовица, Ломница, Медвеђа, Милива, Роанда, Стрмостен и Трућевац;
  3. У Хрватској, села: Нашице, Красковић, Пушина, Болман, Бршадин, Даљ, Маркушица, Погановци, Бијело Брдо, Копривна, Церовац, Кињачка, Вукошевац, Омшица, Бузета, Јабуковац, Бјеловац, Ковачић;
  4. У Црној Гори, већина села у општинама Андријевица и Беране.

Остале активности

Рецензент више уџбеника, монографија и научних радова.

Члан комисије за одбрану докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду, магистарских и мастер радова на Филозофском факултету у Косовској Митровици, односно на Филолошком факултету у Београду.

Члан више комисија за (ре)избор у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Члан више комисија за избор у лексикографска звања на Речнику САНУ.

Ментор стипендистима и приправницима на пројекту израде Речника САНУ.

Бави се популаризацијом науке о језику: преко 200 чланака за рубрику Слово о језику Политикиног Културног додатка и 15 текстова у рубрикама Језичке недоумице и Мали савети часописа Језик данас Матице српске.

Говори руски и енглески језик, а служи се и немачким.

Проф. др Гордана Димковић-Телебаковић

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

1978  Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (англистика).

1979  Запослила се на Универзитету у Београду.

1992  Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1993  Изабрана у звање предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у Београду.

1998  Изабрана у звање вишег предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2003  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2004  Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2009  Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

2014  Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today, чији је суоснивач и суиздавач Саобраћајни факултет у Београду (2013– ).

Види више →
 

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

Диломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Група за енглески језик и књижевност (1978).

Запослила се на Универзитету у Београду (1979).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: „Васпитни вид наставе енглеског као страног језика“ (13. III 1992, ментор проф. др Наум Димитријевић, комисија: доц. др Јелисавета Милојевић, проф. др Драган Крстић).

Докторска теза: „Савремени енглески језик струке и науке с анализом корпуса из области саобраћаја“ (7. V 2003, ментор проф. др Борис Хлебец, комисија: проф. др Љубомир Михаиловић, доц. др Смиљка Стојановић, проф. др Зоран Радмиловић).

НАУЧНА ЗВАЊА:

Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду (22. III 2004).

Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (6. V 2009).

Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (20. V 2014).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Студијски боравци на Универзитету у Брадфорду, Велика Британија (1976-1977), на Универзитету у Редингу, Велика Британија (1997) и на Универзитету у Лондону (2009).

Вишегодишња сарадња са Западним универзитетом у Темишвару (West University of Timişoara) резултирала је објављивањем две монографије Гордане Димковић-Телебаковић:

Some Explorations in Fuzzy Semantics, Editura Universității de Vest, Timişoara 2007, и

English Adverbs in Theory and Practice, Editura Mirton, Timişoara 2013.

ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ ТЕЛИМА И КОМИСИЈАМА:

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today од оснивања (2013–).

Члан IATEFL-a (The International Association of Teachers of English as a Foreign Language) (2002–), односно ЕLTAB(The English Language Teachers’ Association – Belgrade), огранка IATEFL-a, затим ELTA (The English Language Teachers’ Association) (2004–).

Члан ESSE-a (The European Society for the Study of English) (2005–).

Члан Југословенског друштва за примењену лингвистику (1996–2006), затим Друштва за примењену лингвистику Србије (2006–).

Члан Удружења универзитетских професора и научника Србије, Секције наставника страних језика на нефилолошким факултетима (1993–2011).

Члан Друштва за стране језике и књижевности Србије, Секције универзитетских наставника страног језика струке (2011–).

Члан УГ Philologia (2007–).

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

Учествовала је на педесет научних скупова, конференција, конгреса, симпозијума, саветовања и округлих столова  у земљи и иностранству. На многима је и председавала.

Симпозијум Eнглески језик у науци и настави, Филолошки факултет, Катедра за англистику, Београд, 19-20. мaja 1995.

Саветовање Страни језик струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Београд, 3. и 4. јуни 1995.

Округли сто Неговање језичке културе, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Филозофски факултет, Нови Сад, 21. децембар 1996.

Симпозијум Tемељи наставе енглеског језика, Универзитет у Крагујевцу и Филолошки факултет у Београду – настава у Крагујевцу, Kрагујевац, 29. i 30. мaj 1998.

Саветовање Meтодика наставе страног језика струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Саобраћајни факултет, Београд, 13. јуни 1998.

VI симпозијум Koнтрастивна језичка истраживања, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Друштво за примењену лингвистику Војводине, Филозофски факултет, Нови Сад, 29. и 30. мaj 1998.

1st International Congress of Applied Linguistics Language and Society at the Turn of the XXI CenturyMALA 98, Филолошки факултет „Блаже Конески“ / Друштво за применета лингвистика на Република Maкедонија, Скопје, Maкедонија,  May 8-10, 1998.

Third EFL Conference IATEFL-East 98, the Ovidius University, Constanţa, Romania, August  27-30, 1998.

Seventh TETA Conference, University of Timişoara, Timişoara, Romania, December 4-5, 1999.

8th International ESP AntiConference, St. Petersburg, Russia, October 18-21, 2001.

1st ELTAB Conference Meet the Challenge of Tomorrow, The British Council and English Language Teachers’ Association – Belgrade, Belgrade, May 24, 2003.

ELTA Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 21-22, 2004.

International Conference Language for Specific Purposes, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 23-25, 2004.

International Conference English Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations – ELLSii 75, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, December 10-12, 2004.

3rd ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 6-8, 2005.

British and American Studies XV, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 19-21, 2005.

4th ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 12-14, 2006.

British and American Studies XVI, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 18-20, 2006.

International Congress Applied Linguistics Today, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, September 28-30, 2006.

British and American Studies XVII – in honour of Hortensia Pârlog, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 17-19, 2007.

International Conference Languages and Cultures in Contact, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 16-18, 2007.                                     

British and American Studies XVIII, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 22-24, 2008.

15th ICEHL (International Conference on English Historical Linguistics), University of Munich, Munich, Germany, August 24-30, 2008.  

British and American Studies Conference / XIX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2009. 

International Conference 2009 Across Languages and Cultures, Institute of Foreign Languages, University of Montenegro, Herceg Novi, 4-6 June 2009.

III International Congress of Applied Linguistics Applied Linguistics Today: Between Theory and Practice, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 31 October – 1 November 2009.

International Conference English Language and Literature Studies: Image, Identity, Reality (ELLSIIR), English Department, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 4-6 December 2009.                                                                                                                               

British and American Studies Conference / XX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 20-22 May 2010.

ESSE (European Society for the Study of English) 10 Conference, Università degli Studi di Torino, Torino, Italy, 24-28 August 2010.

V међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Књижевни (стандардни) jeзик и језик књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 29-30. 10. 2010.

International Conference Philological Research Today, University of Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade, 26-27 November 2010.

II International Conference Language for Specific Purposes: Challenges and Prospects, Друштво за стране језике и књижевности Србије, Секција универзитетских наставника страног језика струке, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 4-5. фебруара 2011.

The First International Conference on English Studies English Language and Anglophone Literatures Today (ELALT), University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Department of English, Novi Sad, 19 March 2011.

Fifth International Interdisciplinary Conference Language, Literature, Communication, University of Niš, Faculty of Philosophy, English Department, Niš, 15-16 April 2011.

British and American Studies Conference / XXI, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 19-21 May 2011.

International Conference Genre Variation in English Academic Communication: Emerging Trends and Disciplinary Insights, CERLIS (Centro di Ricerca sui Linguaggi Specialistici), Università degli Studi di Bergamo, Bergamo, Italy, 23-25 June 2011.

VI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Структурне карактеристике српског језика, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 28-29. 10. 2011.

British and American Studies Conference XXII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 17-19 May 2012.

4th International Congress Applied Linguistics Today (ALT4) – Challenges of Modern Times, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 12-14 October 2012.

VII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност Традиција и иновације у савременом српском језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 26-27. X 2012.

British and American Studies Conference / XXIII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 16-18 May 2013.

CELLS – Conference on English Studies: Going Against the Grain, the Department of English, at the Faculty of Philology, University of Banja Lukа, 6-8 June 2013, organised in cooperation with the Department of English and Creative Writing, Faculty of Design, Arts and Humanities, De Montfort University (UK).

VIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Вишезначност у језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 25-26. X 2013.

British and American Studies Conference / XXIV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 15-17 May 2014.

III  International  Conference  Language  for Specific Purposes:  Past,  PresentFuture,  Друштво за стране језике и књижевности Србије, Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Факултет организационих наука – Универзитет у Београду, Београд,  26. и 27. септембар 2014.

IX међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 24-25. X 2014.

British and American Studies Conference / XXV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2015.

X међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 23-25. X 2015.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 28-29. X 2016.

British and American Studies Conference / XXVII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 18-20 May 2017.

ПРЕДАВАЊА, СЕМИНАРИ И СЛ.:

“ESP and EGP”, предавање одржано  у оквиру ЕSP Summer Programme, нa Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (26. јула 1997).

“Language and Content in ESP”, предавање одржано у оквиру ЕSP Summer Programme, на Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (28. јула 1997).

“Issues and Approaches in ESP (English for Specific Purposes)”, предавање по позиву, одржано нa Winter School 2002, у VI београдској гимназији (11. јануара 2002).

“Introduction to the 36th IATEFL Conference – plenaries”, уводно предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду (26. априла 2002).

“ESP Today”, предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду  (26. априла 2002).

“Teaching and Testing Your Students”, трочасовни семинар, одржан у Британском савету у Београду (18. јуна 2005).

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Уредник тематског зборника радова под насловом Foreign Language in Transport and Traffic Engineering Profession and ScienceStrani jezik u saobraćajnoj struci i nauci, University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering, Belgrade 2013, 154.

Рецензент три монографије, четири уџбеника и више радова за часопис Romanian Journal of English Studies.

Члан редакције публикације Универзитет у Београду  Информатор 1988, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1988.

Члан редакције публикације 150 година Универзитета у Београду, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1989.

Члан комисије за одбрану тезе (магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду, 20. новембар 2009).

Члан више комисија за избор наставника и сарадника за Енглески језик на Универзитету у Београду и ван њега, и писац неколико реферата.

Учесник пројекта Института Саобраћајног факултета у Београду под насловом Терминологија из области саобраћаја у периоду 1993-1999.

Проф. др Људмила Поповић

Рођена 7. јуна 1965. у Украјини.

1982 Дипломирала на Филошком факултету Кијевског државног универзитетта „Тарас Шевченко“ (словенска филологија и украјинистика).

1991 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1997 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1992   Запослила се у звању сарадника на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду.

1998   Изабрана у звање доцента на Филолошком факултету у Београду

2003   Изабрана у звање ванредног професора на Филолошком факултету у Београду

2009   Изабрана у звање редовног професора на Филолошком факултету у Београду

2013 – 2016 Управник Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду.

Члан Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном славистичком комитету (2013–).

Главни и одговорни уредник научног часописа Славистика.

Члан уредништава међународних научних часописа Зборник Матице српске за славистику, Лінгвістичні студії (Украјина), УКРАС (Украјина), Studia Ukrainica Posnaniensia (Пољска).

Види више →
 

Рођена у граду Радехов Лавовске области, у Украјини. Девојачко презиме Надточа.

Дипломирала на Филошком факултету Кијевског државног универзитетта „Тарас Шевченко“ (словенска филологија и украјинистика) (1982).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (1991)

Докторирала на Филолошком факултету у Београду (1997)

Тезе:

Магистарски рад : „Семантички потенцијал назива за боје у руском, украјинском и српском језику. На материјалу фолклора ХІХ века“ (13. VI 1991, ментор проф. др Предраг Пипер, комисија: проф. др Предраг Пипер, проф. др Богољуб Станковић, доц. др Милена Рдић-Дугоњић).

Докторска теза: „Епистоларни дискурс украјинског и српског језика“ (25. ХІІ 1997, ментор проф. др Предраг Пипер, комисија: проф. др Предраг Пипер, проф. др Весна Половина, проф. др Јулијан Рамач).

Научна звања:

Изабрана у звање доцента на Филолошком факултету у Београду (1998).

Изабрана у звање ванредног професора на Филолошком факултету у Београду (2003).

Изабрана у звање редовног професора на Филолошком факултету у Београду (16. VII 2009).

Изабрана у звање члана професорског колегијума (редовног професора) на Слободном украјинском универзитету у Минхену (2004).

Међународна сарадња:

Сарадник на међународном научном пројекту Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при МКС Аргументска структура предиката у словенским језицима, руководилац – академик Станислав Каролак (Пољска) (2001–2005).

Сарадник на међународном научном пројекту Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при МКС Таксис у словенским језицима, руководилац – проф. др В.С. Храковски (Русија) (2007–).

Од 2004.  до 2010. године: сарадник на два научноистраживачка пројекта која су регистрована у Министарству за науку и заштиту животне средине  Републике Србије:

  • Опис и стандардизација савременог српског језика (регистрован у Министарству за науку и заштиту животне средине Републике Србије под бројем 148002);
  • Народна култура Срба у европском и балканском контексту» (регистрован у Министарству за науку и заштиту животне средине Републике Србије под бројем 147077).

Од 2010. године: сарадник на два научноистраживачка пројекта која су регистрована у Министарству просвете и науке Републике Србије:

  • Опис и стандардизација савременог српског језика (регистрован у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 178021);
  • Народна култура Срба између Истока и Запада (регистрован у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 177022).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2013. године члан Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном славистичком комитету.

У периоду од 1. октобра 2013. до 1. октобра 2016. године обављала је функцију управника Катедре за славистику Филолошког факултета универзитета у Београду.

Од 2017. године главни и одговорни уредник часописа Славистика (Београд).

Члан уредништава међународних научних часописа:

– Зборник Матице српске за славистику (2000–).

– Лінгвістичні актуальності (Украјина) (2004–).

− Међународни часопис за филологију, уметност и културу УКРАС (Украјина) (2005–).

− Studia Ukrainica Posnaniensia (Пољска) (2013–).

Ментор у изради докторских дисертација

Светлана Ћирковић, Стереотип времена у дискурсу расељних лица са Косова и Метохије (дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 15. новембра 2011. године);

Милена Ивановић, Категорија акционалности и средства њеног изражавања у украјинском и српском језику (дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 20.02. 2012. године);

Стефан Стојановић, Функционално-семантичко поље перфектности у српском и руском језику (дисертација је предата на оцену 1.04. 2017. године);

Карина Авагјан, Стереотип странца у језичкој слици стварности Руса и Срба (дисертација је предата на оцену 1.04. 2017. године);

Стефана Пауновић Родић, Стереотип жене у језичкој слици света Словака и Срба )израда дисертације је у току).

Члан комисија за оцену и одбрану докторских дисертација

Душанка Звекић-Душановић, Синтаксичко-семантичке структуре с модалним индикатором у српском и мађарском језику. (Ментор: проф. др Ивана Антонић; дисертација је одбрањена 17.04.2007. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Мирјана К. Илић, Систем боја у савременом српском језику (лексичко-семантички и творбени аспект). (Ментор: проф. др Рајна Драгичевић. Дисертација је одбрањена 2011. године на Филолошком факултету у Београду);

Монастирська Ганна Володимирівна, Лінгвокреативний потенціал ірреально-модальних форм, Дисертація на здобуття наукового ступеня кандидата філологічних наук, (Ментор: академик Анатолиј Захњитко, дисертација је одбрањена 2011. године на Донецком националном универзитету);

Биљана Бабић, Унутарјезичке грешке на почетним нивоима учешћа српског језика као страног, (Ментор: проф. др Ивана Антонић; дисертација је одбрањена 30.05.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Крстић Маја, Лексички крњи глаголи и њихова употреба у савременом руском и српском језику. (Ментор: проф. др Дојчил Војводић; дисертација је одбрањена 21.06.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Поповић Драгана, Предикати перцепције у руском и српском језику. (Ментор: проф. др Душанка Мирић; дисертација је одбрањена 23.06.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Голубовић Наталија, Митологизам природе у украјинској и светској књижевности. (Ментор: академик Јулијан Тамаш; дисертација је одбрањена 10.04.2017. на Филозофском факултету у Новом Саду).

Наставно-педагошки рад

У досадашњем професионалном ангажману др Људмила Поповић изводила је наставу из следећих дисциплина:

а) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру основних академских студија – предавања из Увода у лингвистику; Украјинског језика I (1–2): фонетика и фонологија; Украјинског језика II (1–2): морфологија; Украјинског језика III (1–2): лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV(1–2): синтакса; Историје украјинског језика; Историје украјинске књижевности; предавања и вежбе из Конфронтативне граматике украјинског и руског језика (за студенте свих  језичких група Филолошког факултета);

б) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру дипломских студија – предавања из Синтаксе текста и Лингвистике текста;

в) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру докторских студија – предавања из Контрастивног проучавања граматичких категорија словенских језика;

г) на Филозофском факултету у Новом Саду, у оквиру основних академских студија – предавања из Украјинског језика I: фонологија; Украјинског језика II: морфологија; Украјинског језика III: лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV: синтакса.

Учешћа на скуповима:

Излагала је радове и држала пленарна предавања на 64 међународна и домаћа научна скупа (Београд, Беч, Варшава, Велико Трново, Виница, Вроцлав, Гетиборг, Грац, Доњецк, Кијев, Кјото, Лавов, Љубљана, Макухари, Москва, Минск, Нови Сад, Охрид, Познањ, Сапоро, Софија, Токио, Чикаго, Урбана-Шампејн и др.).

  1. Семантика назива за боје у руском, украјинском и српском фолклору // XXVIIIскуп слависта Србије, Београд, 25−27. јануара 1990.
  2. Явище українсько-сербохорватської міжмовної паронімії // Наукова конференція „Лінгводидактика слов’янських мов як феномен культури (дo 400-ї річниці з дня народження Яна-Амоса Коменського)“, Київський державний університет, Київ, 25− марта 1992.
  3. О семантици назива за црвену боју у украјинском, руском и српском фолклору // Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, маја 1992.
  4. Українська література в сербському перекладі // Наукова конференція, присвячена 150-річчю кафедри слов’янської філології в Київському університеті, Київський державний університет, Київ, 14−15. априла 1993.
  5. Етнолингвистички аспекти наставе украјинског језика као страног // XIII конгрес Савеза славистичких друштава Југославије, Београд, 1994.
  6. Имперцептивност у епистоларном дискурсу украјинског и српског језика // V симпозијум „Контрастивна језичка истраживања“, Филозофски факултет, Друштво за примењену лингвистику Војводине, Нови Сад, −10. децембра 1994.
  7. Украјински и српски језик у контакту са становишта конфронтационе граматике // Међународни симпозијум „Актуелност међусловенских језичких контаката и веза“, Славистичко друштво Србије, Београд, 1995.
  8. Дискурсные маркеры в эпистолярном дискурсе украинского и сербского языков // Лингвистика на текста, Университет “Св. св. Кирил и Методий”, Велико Tърновo,
  9. Украјински покрет шездесетих и његова рецепција у Србији //  ХХVI мeђународни скуп слависта у Вукове дане. Београд − Манасија, 9−14. септембра 1996.
  10. Языковая реализация бехабитивов в эпистолярном дискурсе русского, украинского и сербского языков // IV Международный симпозиум МАПРЯЛ „Сопоставительное и сравнительное исследования русского и других славянских  языков“, Славистичко друштво Србије,  Београд – Нови Сад, 8−10. октобра 1996.
  11. Предавање по позиву на тему: Высказывание, навязывающее общение в эпистолярном дискурсе // Wyraz i zdanie w językach słowianskich (Оpis, konfrontacja, przekład), Wroclaw, 21−22. новембра
  12. Предавање по позиву на тему: Украјинци и Русини. Узајамна преплитања и заједнички допринос српској култури XX века // Међународни симпозијум „Руска емиграција у српској и другим словенским културама“. Филолошки факултет у Београду, Београд,  20−22. новембра 1997.
  13. Предавање по позиву на тему: Епистоларни дискурс и концепција игре // XII међународни конгрес слависта, Међународни славистички комитет, Краков, 27. августа − 02. септембра1998.
  14. Асертивна функција исказа у украјинском и српском језику // VI симпозијум „Контрастивна језичка истраживања“, Филозофски факултет, Друштво за примењену лингвистику Војводине, Нови Сад, 29−30 маја 1998.
  15. Украјинистика у Србији: традиција и перспективе // Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије, Београд, 1−5. јуна1998.
  16. Предавање по позиву на тему: Украјински друштвено-политички покрети у 19. веку и идеја словенске узајамности // Срби на Словенском конгресу у Прагу године. Београд – Сремски Карловци, 1998.
  17. Типологија комуникативних функција исказа и њихов језички израз у украјинском и српском језику // XXXVIскуп слависта Србије, Београд, 15−17. јануара
  18. Предавање по позиву на тему: Десанка Максимовић и књижевни покрет шездесетих у Украјини // Дело Десанке Максимовић у токовима српске и светске књижевности.  Задужбина Десанке Максимовић, 13−16. маја 1998.
  19. Электронная почта – новый эпистолярный поджанр // Состояние и перспективы сопоставительного исследования русского и других славянских языков, V Международный симпозиум МАПРЯЛ, Белград − Ниш, 30 мая − 1 июня 2000.
  20. Предавање по позиву на тему: Становлення і перспективи розвитку українознавчих студій у Сербії // I Міжнароднa науково-практичнa конференція “Освіта в українському зарубіжжі”,  Київ, 12­−15 новембра 2000.
  21. Традиција и перспективе развоја националне идеје у украјинској поезији // XXXIXскуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара
  22. Утицај фразеологизације предиката на структуру његових аргумената // ХLIскуп слависта Србије, Београд, 12­−14. фебруара
  23. Предавање по позиву на тему: Семантическая структура метатекстуального хронотопа // XIIІ Међународни конгрес слависта,  Међународни славистички комитет,  Љубљана, 15−21. августа 2003.
  24. Предавање по позиву на тему: Шляхи розвитку українознавства в Сербії // Mędzynarodowa Konferencja Naukowa poświęcona Jubileusowi 50-lecia Katedry Ukrainistyki. Pod patronatem Jego Magnificencji Rektora UW prof. dr hab. Piotra Węgleńskiego, Warszawa 20−21 listopada 2003.
  25. Језичка слика стварности Украјинаца и Срба са когнитивног аспекта контрастивне анализе // ХLIІскуп слависта Србије, Београд, 11−1 фебруара 2004.
  26. Предавање по позиву на тему: Стереотип мови в українській мовній картині світу // Twenty-third Annual Conference on Ukrainian Subjects, University of Illinois at Urbana-Champaign, June 16­−19, 2004.
  27. Предавање по позиву на тему: Вклад Гавриїла Костельника в контактологiю слов’янських мов // Життя і творчість Гавриїла Костельника, Нови Сад, Филозофски факултет, 6− новембра 2004.
  28. Стереотип језика у украјинској језичкој слици стварности // ХLIІІскуп слависта Србије, Београд, 9−11. фебруара
  29. Предавање по позиву на тему: Синтаксичні показники фразеологізації предикатів // VI Міжнародний конґрес україністів, Міжнародна асоціація україністів, Донецьк, 28. јуна – 1. јула 2005.
  30. Предавање по позиву на тему: Аргументска структура глагола емотивног стања у словенским језицима // Међународна научна конференција „Словенске синтаксе“: Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Матица српска, Нови Сад, 27−29. октобра, 2005.
  31. Гендерни аспект језичке слике стварности Украјинаца и Срба // ХLIVскуп слависта Србије, Београд, 10−12. јануара
  32. Предавање по позиву на тему: Iван Франко і сербська література // Тwenty-fifth Annual Conference on Ukrainian Subjects, University of Illinois at Urbana-Champaign, June 19−24, 2006.
  33. Новий погляд на прототип як основну одиницю когнітивного аналізу мовної картини світу (на матеріалі слов’янських мов) // 15th International conference “Language and Culture”, Kiev, June 24−29, 2006.
  34. Предавање по позиву на тему: Когнитивни приступ опису категорије акционалности у словенским језицима // 36. међународни научни састанак слависта у Вукове дане «Граматика и лексика – дескриптивни и нормативни приступ», Београд, 13−16. септембра 2006.
  35. Предавање по позиву на тему: Значај фолклорног корпуса за когнитивна истраживања језичке слике света //: Међународни научни симпозиум „Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума“: Седница Комисије за словенски фолклор при Међународном комитету слависта, Београд−Краљево−Матарушка Бања, 3−6. октобра 2006.
  36. Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку // ХLVIскуп слависта Србије, Београд, 9−11. јануара 2008.
  37. Предавање по позиву на тему: Leksičke inovacije u elektronskom diskursu srpskog i hrvatskog jezika // sимпозијум „Разлике између бошњачког, хрватског и српског језика“, Грац, 27–29. март, 2008.
  38. Предавање по позиву на тему: Когнітивна модель опису родів дії у словʹянських мовах // VII Міжнародний конґрес україністів, Міжнародна асоціація україністів, Київ, 24−29. јуна 2008.
  39. Предавање по позиву на тему: Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима // XIV међународни конгрес слависта, Охрид, 10−16. септембра 2008.
  40. Посматрач и његова улога у концептуализацји просторних односа у језику // XLVII скуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара 2009.
  41. Предавање по позиву на тему: Валентни таксис и евиденцијалност у словенским језицима // Међународни научни скуп „Филолошка истраживања данас“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26−27. новембра 2010.
  42. Предавање по позиву на тему: Блеск как прототип цвета в языковой картине мира славян // Балканский спектр: от света к цвету. Балканские чтения 11. Институт славяноведения РАН, Центр лингвокультурных исследований, Москва, 22−24 марта 2011.
  43. «Голос» русского в украинской литературе // Међународна научна конференција поводом 300 година од дана рођења оснивача Московског универзитета М. В. Ломоносова Русский язык в современном мире традиции и инновации в преподавании русского языка как иностранного и в переводе. Москва−Саллоники, Московский государственный университет им. М.В. Ломоносова, 24−27. априла 2011.
  44. Предавање по позиву на тему: Универзално и специфично у семантици назива за боје у словенском фолклору // Међународни научни симпозијум Заједничко у словенском фолклору. Балканолошки институт САНУ, Комисија за фолклор при Међународном комитету слависта, Београд−Аранђеловац, 28. септембра − 3. октобра 2011.
  45. Пленарно предавање на тему: Modal particles as hearsay and discourse markers in slavic languages. Міжнародна наукова-теоретична конференція «Граматичні читання – VI», Донецьк 3−4.02.2011.
  46. Предавање по позиву на тему: Ново у контрастивним истраживањима украјинске и српске граматике – поводом 20 година украјинистике на Београдском универзитету // L скуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара 20
  47. Предавање по позиву на тему: Глагольный вид как средство профилированиия таксисного значения в конструкциях с неспециализированными временными союзами в сербском и украинском языках// The Semantic Scope of Slavic Aspect: Fourth Conference of the International Commission on Aspectology of the International Committee of Slavists University of Gothenburg, Gothenburg, June 10−14, 2013.
  48. Предавање по позиву на тему: О перфекту и плусквамперфекту у словенским језицима // XV Међународни славистички конгрес, Међународни славистички комитет, Минск, 20−27. августа 2013.
  49. Предавање по позиву на тему: Валентностный таксис в украинском языке // XV Међународни славистички конгрес: тематски блок „Грамматики славянских языков: основы типологии и характерологии“; Међународни славистички комитет, Минск, 20−27. августа 2013.
  50. Предавање по позиву на тему: Посесивна резултативна дијатеза у српском језику у поређењу са другим словенским језицима // 43. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане «Иновациони процеси у српском књижевном језику – утицаји других језика и култура. Његош у своме времену и данас», Београд, 12−15. септембра 2013.
  51. Предавање по позиву на тему: Опозиція ʹблискуче−без блискуʹ як основа категоризації кольорів у словʹянському фольклорі та творчості Т. Г. Шевченка // VIII Конґрес Міжнародної асоціації україністів, Київ, 21−24. октобра 2013.
  52. Предавање по позиву на тему: Актуальні дослідження та перспективи розвитку україністики // VIII Конґрес Міжнародної асоціації україністів, Київ, 21−24. октобра 2013.
  53. Предавање по позиву на тему: „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић и „Тражим кажњавање“ Ивана Свитличног – дијалог песника // Над целокупним делом Десанке Максимовић, Задужбина Десанке Максимовић, Београд −Соко Град, 17−18. октобра 2013.
  54. Предавање по позиву на тему: Категория эвиденциальности в сербском и других славянских языках // The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology, Slavic Research Center, Hokkaido University, Sapporo, February 2−7, 2014.
  55. Предавање по позиву на тему: Эвиденциальные значения сербских претеритов // Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Љубљана, 4−7. септембра 2014.
  56. Предавање по позиву на тему: Национална мањина у условима политичке кризе у земљи порекла (на примеру анализе дискурса коментара интернет вести на српском језику) // Internationale wissenschaftliche Konferenz „Мehrheiten ↔ Minderhaiten. Sprachlich-kulturelle Identitäten der Slavia im Wandel der Zeit”, Wien, 14.-17. Jänner 2015, Institut für Slawistik, Universität Wien.
  57. Предавање по позиву на тему: Украјинска криза у дискурсу коментара интернет вести на српском језику // Міжнародна наукова-теоретична конференція «Граматичні читання – VIII», Вінниця 16−17. априла 2015.
  58. Предавање по позиву на тему: Эксплетивное отрицание в конструкциях с союзом пока и его аналогами в других славянских языках как переходное явление между отрицанием и аффирмативностью // I-2-22 Lexical and Grammatical Conceptualization of Boundary: Its Unity and Diversity in the Slavic Languages, IX светски конгреса Међународног савета за централно- и источноевропска истраживања (ICCEES IX), Макухари (Јапан), 3−8. августа 2015.
  59. Предавање по позиву на тему: Темпоральные значения сербского потенциала и способы их передачи в других славянских языках // Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Москва, 18−19. септембра 2015.
  60. Предавање по позиву на тему: Настоящее историческое глаголов несовершенного и совершенного видов в таксисных конструкциях сербского языка // The Aspectual Semantic Zone: Typology of Systems and Scripts of Diachronic Progresses. The fifth Conference of the International Commission on Aspectology of the International Committee of Slavists, Kyoto Sangyo University, Nobember 13-15, 2015 (Пета конференција Аспектолошке комисије при Међународном комитету слависта, Универзитет Кјото Сангио, Јапан, 13−15. новембра 2015).
  61. Пленарно предавање по позиву на тему: Моделі вираження посесивного результативного пасиву в українській мові. Міжнародний науковий семінар: Сучасна граматика: концептуальні виміри і наукові парадигми: Моделювання граматичних одиниць та процесів. Донецький національний університет (Вінниця), 15. априла 2016.
  62. Пленарно предавање по позиву на тему: О страдательном залоге плюсквамперфекта в сербском и болгарском языках. XIII Международни славистични четения: Юбилейна научна сесия в чест на проф. д.ф.н. Руселина Ницолова, София, 21−23. априла. 2016.
  63. Пленарно предавање на тему: Роль та місце україністики в сучасних славістичних дослідженнях // Међународна научна конференција „Украјинистика и словенски свет. Поводом 5 година украјинистике на Универзитету у Београду“, Београд, 17−19.2016.
  64. Пленарно предавање по позиву на тему: Про взаємодію дієслівних категорій та часові форми в українській мові. Међународна научно-теоријска конференција «ГРАМАТИЧНІ ЧИТАННЯ – ІХ». Донецький національний університет ім. Василя Стуса, 25 – 26. април 2017.

Предавања на страним универзитетима и другим научним институцијама

  • Tокијски универзитет ( јуна 2010).
  • Центар славистичких истраживања Универзитета Хокаидо у Сапору (27. септембра 2010).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (5 маја 2014).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (6 маја 2014).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (8 маја 2014).
  • Донецки национални универзитет са седиштем у Виници (25. марта 2016).
  • Донецки национални универзитет са седиштем у Виници (26. марта 2016).
  • Предавање у оквиру циклуса „Српска лингвистика данас“ поводом обележавања у САНУ 175-годишњице Друштва српске словесности). Сала 2 Палате САНУ (24. октобра 2016).
  • Uniwersytet Warszawski, Wydział Lingwistyki Stosowanej, Katedra Studiów Interkulturowych Europy Środkowo-Wschodniej (8. децембра 2016).
  • Uniwersytet Warszawski, Wydział Lingwistyki Stosowanej, Katedra Studiów Interkulturowych Europy Środkowo-Wschodniej (13. децембра 2016).

Организација научних конференција, округлих столова, симпозијума

  1. 04.2000. – Округли сто на тему „Симболика ускршњих јаја у словенским културама“ – у сарадњи са Етнографским музејем у Београду и Етнографским музејем Института етнологије Националне академије наука Украјине.
  2. 05.2000. – Округли сто на тему „Нов поглед на живот и стваралаштво Олександра Довженка“ – у сарадњи са Југословенском кинотеком.
  3. Јануар 2004. – украјинско-српска секција у оквиру XLII скупа слависта Србије – у сарадњи са Славистиким друштвом Србије.
  4. Јануар 2008. – Округли сто на тему „Електронски дикурс српског и других словенских језика“ у оквиру XLVIII скупа слависта Србије – у сарадњи са Славистиким друштвом Србије.
  5. Семинар „Како унапредити учење украјинског језика са елементима националне културе у школама Војводине“, Национални савет украјинске националне мањине, Нови Сад, 7-8.11.2008. (члан организационог одбора, одржано предавање);
  6. Члан организационог одбора Међународне научне конференције III Międzynarodowej Konferencji pt. „Ukrainistyka: wczoraj, dziś, jutro…” Instytut Filologii Rosyjskiej oraz Zakład Ukrainistyki Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, 20-21 maja 2016 r.
  7. Копредседник Организационог одбора Међународног научног колоквијума XХIV Міжнародний славістичний колоквіум, присвячений пам’яті слов’янських першопросвітників святих Кирила і Мефодія, Інститут славістики Львівського національного університету імені Івана Франка, 26–27 травня 2016 р.
  8. Члан организационог одбора међународних научних конференција Граматичні студії І-ІХ (Донецки национални универзитет, ДонНУ са седиштем у Виници) (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017).
  9. Председник Програмског и Организационог одбора Међународне научне конференције „Украјинистика и словенски свет. Поводом 25 година украјинистичких студија на Филолошком факултету у Београду“ (конференција је окупила 65 научника из 13 земаља света). 17−19.2016.