Category: Обрада старог српског писаног наслеђа

мср Небојша Ђорђевић

Рођен 1. јуна 1995. године у Смедеревској Паланци.

Године 2014. уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, смер Српска књижевност и језик са компаратистиком.

Занимање за историју језика и српски средњи век додатно је подстакнуто на Старословенистичком семинару и у познанству с професором Ђорђем Трифуновићем. На Старословенистичком семинару стекао је знања о основама археографије, а у разговорима с професором Трифуновићем занимање за српски средњи век проширено је на словенски средњи век и историју словенске филологије.

Године 2020. одбранио дипломски рад „Чиниоци исихазма у Цамблаковом грађењу лика Светог краља Стефана Дечанског“ и уписао мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, модул Српска филологија.

Године 2022. одбранио мастер-рад „Слово о преносу моштију Свете Петке Григорија Цамблака: рукописно наслеђе и издање текста“ (научни руководилац проф. др Ђорђе Трифуновић, ментор проф. др Виктор Савић) и уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

У априлу 2023. године запослио се на Институту за српски језик САНУ (Старословенистички одсек).

Види више →

Учешће на научним скуповима:

Учествовао је на више научних скупова. Међу њима посебно треба издвојити Научно-практичну школу србистике „Доминанте српске културе“, коју од 2019. године редовно организују Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“, Институт за славистику РАН, Институт за лингвистичка истраживања РАН, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Московска духовна академија (од 2023. године), уз подршку Фонда Светога манастира Хиландара.

Остале активности:

Сарађивао са Задужбином Милоша Црњанског (2018–2019. године). Сарадник је Друштва за српски језик и књижевност Србије (од 2015. године), а на различитим програмима сарађује и са Центром словенских култура Библиотеке страних књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви (од 2022. године). Редовни је члан Матице српске (од 2023. године).

Као сарадник Друштва за српски језик и књижевност Србије учествовао у реализацији програма за награђене ученике у Тршићу (октобар 2022. године); марта 2023 године, у сарадњи са Славистичким друштвом Србије, у циклусу „Славистика у зуму“, одржао је предавање Хождения по земле русской: путевима руске средњовековне историје и културе; у Центру словенских култура Библиотеке стране књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви током 2023. године одржао неколика предавања о кнезу Лазару, Косовском завету, српској средњовековној култури и српско-руским везама у средњем веку.

мср Катарина Штетић

Рођена 14. јануара 1998. у Јагодини.

2017. Завршила природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић“ у Јагодини.

2017. Уписала основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Уписала мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Вук–Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос између источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Српски језик.

2023. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ.

Говори енглески језик, служи се руским језиком.

Радно искуство:

2021–2022. Предавала српски језик и књижевност у Фармацеутско-физиотерапеутској школи у Београду, као и српски језик, књижевност и увод у општу лингвистику у Филолошкој гимназији у Београду. Хонорарно радила лектуру и коректуру научних радова и једне монографије.

2022. Учествовала у раду Друштва за српски језик и књижевност Србије као волонтер на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.

др Мирослав Лазић

Рођен 6. марта 1973. у Пожаревцу.

2003. дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

2008. завршио мастер студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду.

2008–2009. био је запослен у Галерији Матице српске у Новом Саду

2012. запослио се у Одељењу за археографију Народне библиотеке Србије, где је радио до јануара 2023; стекао је звање вишег археографа

2013. уписао је докторске студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду (ментор проф. др Мирослав Тимотијевић)

2021. одбранио је докторску дисертацију под насловом Издавачка делатност Божидара и Вићенца Вуковића у Венецији (1519–1561) (ментор проф. др Зоран Ракић).

2022. стекао је звање научног сарадника.

Од фебруара 2023. запослен је у Институту за српски језик САНУ

Члан је Одељења за ликовне уметности Матице српске Говори енглески, служи се руским и италијанским језиком.

Проф. др Гордана Јовановић

Редовни професор Филолошког факултета у Београду и вишегодишњи сарадник Института за српски језик САНУ у којем је обављала дужност председника Научног већа и руководиоца Старословенистичког одсека. На Филолошком факултету у Београду била управник Центра за постдипломске студије, управник Одсека за славистику, члан Савета Међународног славистичког центра, председник Југословенског славистичког комитета, председник Славистичког друштва Србије.

Рођена 29. јануара 1940. у Деспотовцу.

1963. завршила групе за руски и пољски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

1964–1967. лектор за руски језик на Филозофском факултету у Приштини.

1967–1968. стипендиста на Јагјелонском универзитету у Кракову.

1969. докторирала на Јагјелонском универзитету у Кракову.

1968–1971. лектор за српскохрватски језик на Катедри за славистику Јагјелонског универзитета.

1972. запослила се у Институту за српскохрватски језик.

1978. изабрана за доцента на Филолошком факултету у Београду.

1989. изабрана за редовног професора на Филолошком факултету у Београду.

2005. руководилац Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ.

2007. отишла у пензију.

Члан Старословенског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Главни уредник едиције Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности (= Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу).

мср Драгана Дукић

2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.

2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.            

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →

Радно искуство:

2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.

2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.

2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар II Карађорђевићˮ у Београду.

Учешћа на научним скуповима:

Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.

Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.

Популаризација науке:

2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.

Остале активности:

2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.            

2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

др Јованка Радић

Рођена 1958. у Фочи (Република Српска, БиХ), девојачко презиме Аврам.

1982    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1994    Изабрана за асистента (предмет Српски језик) на Учитељском факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу.

1999    Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2000    Изабрана у звање доцента на Учитељском факлутету у Јагодини.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ (у звању научни сарадник).

2006    Изабрана у звање виши научни сарадник.

2011    Изабрана у звање научни саветник.

Члан Одбора за језик Академије наука и уметности Републике Српске (2005–).

Члан Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности (2006–).

Члан уређивачког одбора часописа Ономатолошки прилози (2006–).

Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност (2016–).

Члан Комисије за ономастику при Међународном комитету слависта (2018– )

проф. др Вања Станишић

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXIIXXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  2. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  3. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  4. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, УниверзитетуБањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  2. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  4. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.

2017

Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

Види више

  1. Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, посебна издања, књ. 59, Београд: «Cicero», Тираж 800 . – Регистар.ISBN 86-7179-020-7
  2. Увод у индоевропску филологију, Београд: «Чигоја штампа», 2006.Тираж 1000 . – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија: стр. 310 – 332 . – Регистри. ISBN 86-7558-447-4

преводи, рецензије и осврти

1985

  1. С. М. и Н. И. Толстој, “Забелешке из словенског паганства. Заштита од града у Драгачеву и другим српским зонама”, Повеља, Краљево 1985, 6-18. [Превод с руског с уводномбелешком о ауторима]
  2. «Придевске синтагме у словенским и балканским језицима» (T. Н. Молошная, Адъективные словосочетания в славянских и балканских языках, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1985), BalcanicaXVI-XVII, Беогрд 1985-1986, 367-369. [рецензија]

1988

  1. «Балканска лингвистика» (EmanueleBanfi, Linguisticabalcanica, Bоlogna 1985), BalcanicaXVIII-XIX (Београд 1987-1988), 419-421. [рецензија]
  2. Б. Ангелов, “Паралеле између ‘Слова о полку Игореве’ и неких старосрпских текстова с ратном тематиком”, Повеља, Краљево 1988, 3-12. [Превод с бугарског с уводномбелешком и коментарима]

1989

  1. «Вокатив у балканскимјезицима» (Jørn Ivar Qvonje, Über den Vokativ und Vokativformen in den Balkansprachen und imeuropäischenSprachareal, Modern Greek and Balkan Studies, 1, University of Copenhagen 1986), Balcanica XX,Београд 1989, 447-449. [рецензија]
  2. «Античка балканистика» (Античная балканистика, Институт славяноведения и балканистики, Институт всеобщей истории, Москва 1987), BalcanicaXX, Београд 1989, 461-464. [рецензија]

1990

  1. «Romano-balcanica» (Romano-balcanica. Вопросы адаптации латинского языкового элемента в балканском ареале. Сборник научных трудов /ред. А. В. Десницкая/, Институт языкознания, Ленинград 1987), BalcanicaXXI, Београд 1990, 355-357. [рецензија]
  2. «Славянское и балканское языкознание. Просодия» (Институт славяноведения и балканистики, Москва 1989), BalcanicaXXI, Београд 1990, 357-359. [рецензија]

1991

  1. «Лингвистичке основе балканског модела света» (Т. В. Цивьян, Лингвистические основы балканской модели мира, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1990), BalcanicaXXII, Београд 1991, 331-313. [рецензија]

2002

  1. “Реконструкција памћења о нама (Словенска митологија. Енциклопедијски речник, ZepterBookWorld, Београд 2001)”, Кораци 5-6, Крагујевац 2002, 175-178. [рецензија]

2004

  1. Н. Трубецкој, Европа и човечанство, «Логос», Београд 2004. (Библиотека Руски боготражитељи, коло IX) [превод и поговор].

2005

  1. Александар Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, «Бримо / Логос / Глобосино-Александрија», Београд 2005 [рецензенти Ђ. Трифуновић, В. Станишић]
  2. “Владимир Николајевич Топоров (1928-2005)”, Јужнословенски филологLXI, Беград 2005, 326-330. [In memoriam].

2010

  1. Лили Лашкова, Историјска фонологија словенских језика (превели с бугарског Љ. Јоксимовић и В. Станишић), Филолошки факултет, Београд 2010. [рецензенти Р. Јовићевић, В. Станишић]
  2. Александар Мешчерјаков, Књига јапанских симбола, «Логос – Кокоро», Београд 2010. [рецензија и освртнакорицамакњиге].

2016

  1. “Татјана Михајловна Николајева (1933-2015)”, Зборник Матице српске за славистику 89 (2015), 322-324 [Inmemoriam].

чланци, расправе, прилози

1986

  1. “Балканизми у српскохрватском језику”, BalcanicaXVI-XVII, Београд 1985-1986, 245-265.

1987

  1. “Корени и домети Вукове реформе српске ћирилице”, Повеља, Краљево 1987, 24-25.
  2. “О неким сличностима у падежном систему између албанског и српскохрватског језика”, BalcanicaXX, Београд 1987, 357-367[AboutsomesimilaritiesincasesystembetweenAlbanianandSerbocroatianlanguage].

1990

  1. “Le lexiqueserbo-croatedans le vocabulairealbanaise”, Balcanica XXI,Београд 1990, 239-249.
  2. Stanišić, Lj. Joksimović-Stanišić, “Slovenskapismenost u slovenskojduhovnojkulturi”, Filozofskaistraživanja 36, Zagreb 1990, 613-620.

1991

  1. “Словенска писменост у примени за албански језик”, Баштина 1, Приштина 1991, 112-119.
  2. “Српскохрватски елементи у албанском језику”, Становништво словенског поријекла у Албанији. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990, Титоград 1991, 349-356.
  3. “Le berceau des Albanais au Moyenâge”, Balkan 10,Bordeau 1991, 31-36.

1992

  1. “О старости балканског консонантизма”, Catenamundi. Српска хроника на светским веригама, Матица исељеника Србије – Ибарске новости (Београд – Краљево 1992), 70-74.
  2. “Vinča-schriftoderVinča-zeichen?”,Balcanica XXIII,Београд 1992, 187-197.

1993

  1. “О неким призренско-тимочким примерима српско-албанских лексичких односа”, Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката. Зборник реферата са научног скупа одржаног у Нишкој Бањи 17-20. 6. 1992, Ниш 1993, 469-477.

1994

  1. “Глаголица и фонетические алфавиты средней Европы”, BalcanicaXXV-1, Београд 1994, 267-285.

1995

  1. “Неке старе и нове идеје у вези с етногенезом Словена”, Расковник 79-80, Београд 1995, 87-106.

1996

  1. “О типологији писма: писмо и претписмо”, Српски језик I, 1-2, Београд 1996, 432-443.

1997

  1. “О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу”, Српски језик II, 1-2, Београд 1997, 285-293.

1998

  1. “Неколико дијалекатских текстова из Крагујевачке Лепенице”, Српски језик III, 1-2, Београд 1998, 535-549.
  2. “Two Types of Ancient Indo-European Isoglosses in the Albanian Language”, Balcanica XXIX, Belgrade 1998, 321-338.

2000

  1. “Грамматология – графическая лингвистика”, Српски језик V, 1-2, Београд 2000, 585-593.

2002

  1. “Типолошка проблематика класификације система писма”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1-2, Нови Сад 2002, 41-57.

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXII-XXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Издосадашњихпроучавањасрпско-албанскихјезичкиходноса – топономастика и лексика”, Контрастивнапроучавањасрпскогјезика: правциирезултати, САНУ, Одељењејезикаикњижевности, књ. 1 (уреднициИ. Клајн, П. Пипер), Београд 2010, 301-315. [ISBN 978-86-7025-512-8]
  2. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  3. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  4. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  5. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. “Оједномпитањуунутрашњереконструкцијепрасловенскоггласовногразвоја – везаполугласника и палаталности”, Reconstructing Identity: Mapping the Cultural and Civic Tradition in Central and Eastern Europe and Balkans, East European and Balkans Institute, HankukUniversity of Foreign Studies, Seoul, 30th September – 1st October 2011, pp. 101-113 [http://maincc.hufs.ac.kr/~eebalkan/]
  2. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, Универзитет у БањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “Албански језик и староевропскиареал индоевропских језика”, Настава албанског језика као страног, Филолошки факултет, Београд 2013 (2014), 29-42. [ISBN 978-86-6153-226-9]
  2. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  3. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «Сербско-албанские фонологические отношения: влияния и ареальная общность», Работы по языкознанию кафедры сербского языка филологического факультета белградского университета (сост. В. Брборич, Р. Драгичевич), Белград 2015, 443-469.
  4. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  5. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. “Славянскийалфавит («азбука») междувостокомизападом”, Slavic Humanities and New Era for Eurasia(7 July 2016, Charles University in Prague). Hosted by: Kaseus (Korean Association of Slavic-Eurasian Studies), Korea Foundation, Charles University in Prague, Institut of Chech Studies & Department of Chech and Comparative Literature. Prague 2016.
  2. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.
  3. «Простор и време у структури писма», Србистика данас. Проблеми и перспективе савременог тумачења српског језика, књижевности и културе. Зборник научних радова. Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, I/1, 2016, 28-41 [ISSN 2490-3736].

2017

  1. Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

«Писмо као колективно памћење», Анали огранка САНУ у Новом Саду, бр. 12 за годину 2016, Нови Сад 2017, 57-64 [ISSN 1452-4112]

др Ивана Безрукова

Рођена 11. јуна 1985. у Зрењанину.

Дипломски рад (Систем падежа са квалификативним значењем у „Примјерима чојства и јунаштва” Марка Миљанова) одбранила 17. децембра 2008. на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику (ментор проф. др Слободан Павловић).

Мастерски рад (Синтакса инфинитива у „Маријином јеванђељу”) одбранила 25. јуна 2010. на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику (ментор проф. др Јасмина Грковић-Мејџор).

Уписала докторске студије 2010. на Филозофском факултету у Новом Саду (ментор проф. др Наташа Драгин).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ 1. фебруара 2012. године.

Докторску дисертацију Конкорданција култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсеја пријавила је 2013. године, а одбранила 7. јула 2020, пред комисијом у саставу: проф. др Наташа Драгин (ментор), проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и доц. др Виктор Савић.

Изабрана у звање истраживач сарадник 18. септембра 2014. године.

Реизабрана у звање истраживач сарадник 6. новембра 2018. године.

Говори и пише руски и енглески језик.

Види више →

Ивана Безрукова (Чанчар) рођена је 11. јуна 1985. у Зрењанину.

Основну школу завршила је у Орловату, а гимназију у Зрењанину.

Основне студије на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду уписала је 2004. године.

Током академске 2006/2007. и 2007/2008. године била је стипендиста Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду, а била је и добитник награда за изузетан успех Филозофског факултета и Универзитета у Новом Саду.

Дипломирала је 2008. године, с просечном оценом 9,89.

Мастер студије на истом одсеку уписала је 2009. године и дипломирала 2010. с просечном оценом 10.

У јануару 2009. добила је стипендију Фонда Михајло Пупин из Чикага за стипендирање студената.

На мастер студијама у школској 2009/2010. била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије.

Током студирања била је учесник Међународног семинара за македонски језик и књижевност у Охриду од 3. до 21. августа 2005. године. Усавршавање македонског језика продужила је боравком на Филолошком факултету Блаже Конески у Скопљу од 1. до 28. фебруара 2007.

Као добитник стипендије Министарства образовања Руске Федерације за одлазак на стручно усавршавање руског језика боравила је у Институту руског језика А. С. Пушкин у Москви од 5. јула до 7. августа 2008.

Докторске студије Језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду уписала 2010. године.

Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије била је ангажована на пројекту „Историја српског језика” (178001) од фебруара 2011. до фебруара 2012. године.

Докторску дисертацију Конкорданција култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсеја пријавила је 2013. године, а одбранила 7. јула 2020, пред комисијом у саставу: проф. др Наташа Драгин (ментор), проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и доц. др Виктор Савић.

Професионално искуство

Током 2009. године радила је као сарадник на послу примарне обраде одредница за Правописни речник српског језика, којим је руководио проф. др Милан Шипка.

Од 2009. до 2014. године била је ангажована у Центру за српски језик и културу Азбукум у Новом Саду у својству предавача српског језика као страног.

У току 2011. године радила је као преводилац у компанији Електропорцелан у Новом Саду (превођење пословне докуметације с руског на српски језик и обрнуто).

У фебруару 2012. године запослила се у Институту за српски језик САНУ у Београду, на пројекту „Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције” (178030). Из звања истраживач-приправник унапређена је у звање истраживач-сарадник 18. септембра 2014. Од 1. септембра 2015. до 31. августа 2016. године била је у статусу мировања (породиљско одсуство). У звање истраживач-сарадник поново је изабрана 6. новембра 2018. године, а 28. јануара 2021. године бира се у звање научни сарадник.

Од 2018. године у Језичком центру Флуента учествује у пројектима који се баве изучавањем српског културног наслеђа и унапређивањем метода предавања српског језика као страног.

Учешће на научним скуповима

Петти научен собир на млади македонисти, Скопље, 2006.

Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája. The 1st Conference For Young Slavists, Будимпешта, 2011.

Српска теологија данас, III годишњи симпосион, Београд, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, IV научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука – Контексти, Нови Сад, 2012.

Единадесетите национални славистични четения: Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012.

Српска теологија данас, V годишњи симпосион, Београд, 2013.

Предавања

Ћирилица – корак напред, Културни центaр Новог Сада, 24. мај 2013. године (поводом обележавања 1150 година од настанка словенске писмености).

Ћирилица – корак напред, Галерија Центра за културу „Градац”, Рашка 17. август 2013. године.

Студијски боравци

Добитник стипендије Министарства образовања Руске Федерације за одлазак на стручно усавршавање руског језика на Институту руског језика „Пушкин” у Москви од 5. јула до 7. августа 2008.

Усавршавање македонског језика на Филолошком факултету „Блаже Конески” у Скопљу од 1. до 28. фебруара 2007.

Учесник „Међународног семинара за македонски језик и књижевност” у Охриду од 3. до 21. августа 2005.

Награде и сертификати

Сертификат Фонда за младе таленте Републике Србије у школској 2009/2010. на мастерским студијама.

Сертификат Фонда Михајло Пупин из Чикага за стипендирање студената, Београд (2009).

Награда Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у току студија 2008/2009.

Сертификат Фонда за стипендирање  и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду у школској 2007/2008. Нови Сад.

Награда Универзитета у Новом Саду за успех у току школске 2006/2007.

Сертификат Фонда за стипендирање даровитих студената Универзитета у Новом Саду у школској 2006/2007.

Изузетна награда Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у школској 2005/2006.

Награда Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду за успех у току школске 2004/2005.

Остале активности

„Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником”, гл. ур. Милан Шипка, Нови Сад: Прометеј, 2010, 1412 стр. [сређивање грађе и примарна обрада одредница под словима Ж, З, Њ, Ш].

Предавач српског језика као страног у Центру за српски језик и културу „Азбукум” у Новом Саду 2009–2013.

Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије ангажована на пројекту „Историја српског језика” (ОИ 178001) од фебруара 2011. до фебруара 2012.

проф. др Виктор Савић

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду.

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду.
2002/2003. Предавао у Ваљевској гимназији.
2003. Запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2008. Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2013. Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.
2014. Изабран у звање научног сарадника.
2015. Изабран у звање доцента; запослио се с поделом радног времена на Филолошком факултету у Београду.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма.

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан редакције Хиландарског зборника.

Види више

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду, под руководством проф. Ђорђа Трифуновића.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група за српски језик и књижевност (просечна оцена 9,83).
2002/2003. Предавао „Српски језик и књижевност“ у Ваљевској гимназији
2003. Као стипендиста Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2004/2005. Одслужио војни рок и завршио Школу резервних официра у Панчеву.
2006. Окончао магистарске последипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (просечна оцена 10,00).
2008. Одбранио магистарски рад „Лексичке особине Типика архиепископа Никодима из 1318–1319. године“ на Филолошком факултету у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Бранкица Чигоја (ментор), проф. др Гордана Јовановић, проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и проф. др Ђорђе Трифуновић.
2013. Одбранио докторску тезу „Богослужбена лексика у српским типицима од XII до XIV века“ на Филозофском факултету у Новом Саду, пред комисијом у саставу: проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ (ментор), проф. др Томислав Јовановић и проф. др Наташа Драгин.
2014. Изабран у звање научног сарадника Института за српски језик САНУ.
2015. Изабран у звање доцента на Универзитету у Београду, научна област „Српски језик“, предмет „Историја српског језика“.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма (на старању САНУ).

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан редакције Хиландарског зборника (САНУ).

Коуредник серије Старословенско и српско наслеђе (Институт за српски језик САНУ).

Технички уредник серије Словенски и српски средњи век (Старословенски одбор САНУ)

Члан редакције едиције Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности – Дани српскога духовног преображења (Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу – Институт за српски језик САНУ).

Члан редакције часописа Симплексис. Архив за српску културу и хуманистику.

Организација научних скупова:

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду“, одржаног 15–17. октобра 2007. у Београду.

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“, одржаног 22–26. октобра 2014 у Београду, Студеници, Подгорици и Никшићу.

Рад у настави:

У Летњој школи српског језика за странце у Ваљеву предавао српски језик, а потом и специјални курс из историје српског језика (2002–2014).

У Ваљевској гимназији предавао „Српски језик и књижевност“ (2002/2003).

На Филолошком факултету у Београду предаје „Историју српског језика“ (од 2015).

Популаризација науке:

Објавио четири прилога из историје српског језика у листу Политика.

др Соња Манојловић

Рођена 27. јула 1989. године у Београду.

2012 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (руски језик и књижевност).

2013 Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2014 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2015 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

Учесник на европском пројекту COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, ENeL (2015–).

Види више →
 

Мастер рад

„Паремије о језику и говору у руском и српском језику“ (ментор проф. др Предраг Пипер).

Студијски боравци

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.