Category: Етимолошка истраживања

мср Марија Раденковић

Рођена 21. марта 1993. године у Крушевцу.

2016.  Дипломирала на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема дипломског рада: Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона, ментор: проф. др Војин Недељковић)

2017.  Завршила мастер-студије на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема мастер-рада: Придев gratus и његова породица у класичном латинитету, ментор: проф. др Војин Недељковић).

2017.  Уписала докторске студије на Филозофском факултету у Београду (Одсек за класичне науке).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2021.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Говори и пише енглески и грчки, служи се руским, чита италијански и француски.

Види више →

Рођена 21. марта 1993. године у Крушевцу.

2016.  Дипломирала на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема дипломског рада: Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона, ментор: проф. др Војин Недељковић)

2017.  Завршила мастер-студије на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема мастер-рада: Придев gratus и његова породица у класичном латинитету, ментор: проф. др Војин Недељковић).

2017.  Уписала докторске студије на Филозофском факултету у Београду (Одсек за класичне науке).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2021.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Тезе

Мастер-рад:

Придев gratus и његова породица у класичном латинитету (ментор: проф. др Војин Недељковић)

Дипломски рад:

Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона (ментор: проф. др Војин Недељковић)

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник 1. априла 2021.

Учешће на научним скуповима

Тринаести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2021.

GLAS (Graecae Latinaeque Antiquitatis Studentes), III интернационална студентска конференција, Љубљана (Словенија), 2017.

GLAS (Graecae Latinaeque Antiquitatis Studentes), II интернационална студенстска конференција, Сoфија (Бугарска), 2016.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop, (23. децембар) Кијев, Украјина, са рефератом „Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić (Дигитализација Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића)“ (у коауторству са Л. Бајчетић, А. Шпановић, С. Петровић).

Студијски боравци

Радионица под називом “EpiDoc XML Encoding of Roman Inscriptions from Serbia: Digitization of Ancient Epigraphic Heritage” у организацији Балканолошког института САНУ, Београд, 17–20. септембар 2018.

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–7. децембар 2018.

Радионица под називом „Дигитализација латинско-српског и латинско-бугарског речника” у организацији Центра за дигиталне хуманистичке науке, Београд, 24–28. јун 2019.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Интензивни летњи курс грчког језика на Аристотеловом универзитету у Солуну од 19. августа до 13. септембра 2019.

Говори и пише енглески и грчки, служи се руским, чита италијански и француски.

академик Александар Лома

Рођен 2. марта 1955. у Ваљеву, тамо завршио основну школу и гимназију.

Студије класичних наука на Филозофском факултету у Београду уписао 1973, дипломирао 1978, магистарски рад „Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика“ одбранио 1986, докторску дисертацију „Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије“ 1988.

Од 1979. асистент, од 1989. доцент, од 1995. ванредни, од 2001. редовни професор за предмет „Историјска граматика грчког језика“ на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

1989–1991. стипендиста „Александер фон Хумболт фондације“ у Минхену.

Од 1994. укључен на пројекат Етимолошког речника српског језика при ИСЈ САНУ, од 2000. руководилац пројекта.

У периоду 2003–2008. председавао Етимолошком комисијом Међународног славистичког комитета.

Члан САНУ, од 2003. дописни, од 2011. редовни; председник Одбора САНУ за ономастику, за етимолошки речник и за дијалектолошке атласе.

проф. др Орсат Лигорио

1985    Рођен у Дубровнику.

2009    Дипломирао лингвистику и латински језик на Филозофском факултету у Загребу.

2014    Докторирао на Филозофском факултету у Задру.

2016    Докторирао на Филозофском факултету у Лајдену (Холандија).

2015    Запослен на Филозофском факултету у Београду, Одељење за класичне науке.

2015    Изабран у звање доцента у области класичних наука.

2015    Изабран у звање спољног сарадника на Институту за српски језик САНУ.

2020   Поновно изабран у звање доцента у области класичних наука.

2022   Изабран у звање ванредног професора у области класичних наука.

Види више →
 

1985    Рођен у Дубровнику 14. јула.

2004    Уписао студиј лингвистике и латинског језика на Филозофском факултету у Загребу.

2009    Дипломирао лингвистику и латински језик на Филозофском факултету у Загребу.

2009    Уписао студиј јапанског језика на Филозофском факултету у Загребу.

2010    Уписао докторске студије на Филозофском факултету у Задру.

2010    Уписао докторске студије на Филозофском факутлету у Лајдену.

2010    Освојио Huygens-οву стипендију за докторске студије у  у Лајдену.

2011    Ангажован у настави на Филозофском факултету у Лајдену, где је предавао премете Historical Linguistics (2011), Historical Grammar of Greek (2011), Reading  Homer (2012) Proto-Romance Grammar (2013), и Introduction to Latin (2013).

2011    Ангажован на пројекту Indo-European Etymological Dictionary, на којем је радио до 2014

2014    Докторирао на Филозофском факултету у Задру под водством Н. Вулетића са темом Problem leksičke stratifikacije u adrijatistici.

2016    Докторирао на Филозофском факутлету у Лајдену под водством Ф. Кортланда и А. Лубоцког са темом Serbo-Croatian Accent Retraction.

2015   Запослен на Филозофском факултету у Београду, Одељење за класичне науке, где предаваје Грчки језик 1, Историјску граматику грчког језика, Увод у компаративну лингвистику и Основе староиндијског језика, а као факултативне предмете држао је и Увод у историјску лингвистику, Староперсијски, Староавестијски, Ведски санскрит, Старофригијски, Увод у сабелске језике (са мср Данилом Савићем) и Читање микенских таблица.

2015    Изабран у звање доцента у области класичних наука.

2015    Изабран у звање спољног сарадника на Институту за српски језик САНУ.

2020   Поновно изабран у звање доцента у области класичних наука.

Организовао међународни семинар Winter School in Indo-European Linguistics при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

2021   Организовао међународни семинар First Spring Seminar in Indo-European Linguistics при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

2022   Организовао међународни семинар Second Spring Seminar in Indo-European Linguistics при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Изабран за члана уредништва часописа Lucida intervalla при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Изабран за члана научног већа Института за антику и класично наслеђе при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Изабран у звање ванредног професора у области класичних наука.

Штампао је 50-ак научних радова, учествовао на  30-ак научних скупова, био на 10-ак специјалистичких боравака у иностранству, и одржао више јавних предавања.

мср Соња Манојловић

Рођена 27. јула 1989. године у Београду.

2012 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (руски језик и књижевност).

2013 Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2014 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2015 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

Учесник на европском пројекту COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, ENeL (2015–).

Види више →
 

Мастер рад

„Паремије о језику и говору у руском и српском језику“ (ментор проф. др Предраг Пипер).

Студијски боравци

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

др Жељко Степановић

Рођен 17. децембра 1985. године у Београду.

2008    Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за пољски језик и књижевност).

2009    Уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2011    Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2014    Изабран у звање истраживач сарадник.

2017     Реизабран у звање истраживач сарадник.

2018    Изабран у звање научни сарадник.

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Говори и пише пољски и енглески, служи се немачким и руским. Поседује основно знање норвешког, холандског, литванског и персијског. Чита све словенске језике.

Види више →
 

Рођен 17. децембра 1985. године у Београду.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за пољски језик и књижевност (2008).

Запослио се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2011).

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (2.2.2014).

Реизабран у звање истраживач сарадник (24.2.2017).

Изабран у звање научни сарадник (31.10.2018).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Учешће на научним скуповима

Четврти научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука „Контексти“, Нови Сад, 2012.

Пети научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

Трећа конференција младих слависта (3rd Conference for Young Slavists), Будимпешта, 2013.

Шести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

Седми научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Тринаести међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 2018.

Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, Нови Сад, 2019.

Студијски боравци

Међуакадемијска сарадња САНУ и Саксонске академије наука и уметности (Sächsische Akademie der Wissenschaften zu Leipzig), Јена (Немачка),  8–13. мај 2011.

Међународни српско-словеначки билатерални пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“, Љубљана (Словенија), 5–16. новембар 2012. и 3–10. новембар 2013.

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.

Радионице и курсеви

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Интензивни курсеви литванског језика одржани у Институту за српски језик САНУ, 21–26. октобар 2019. и 24–29. фебруар 2020.

Остале активности

„Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“  –учешће у припреми јубиларног зборника: превођење, технички послови и коректура (2013).

„Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије“ – секретар Организационог одбора научне конференције (15.10.2019) и секретар Уређивачког одбора зборника (2021).

Страни језици

Говори и пише пољски и енглески, служи се немачким и руским. Поседује основно знање норвешког, холандског, литванског и персијског. Чита све словенске језике.

др Јелена Јанковић

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

2003    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност.

2003    Уписала постдипломске студије, смер Наука о Језику, на Филолошком факултету у Београду.

2004    Волонтирала у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ у склопу стипендије за младе таленте на магистарским студијама Министарства науке и заштите животне средине.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“ као истраживач приправник.

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Језик.

2010    Стекла звање истраживача сарадника.

2013    Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2014    Ангажована у школској 2014/2015. години у настави на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду у својству докторанда.

2017    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018    Стекла звање научног сарадника.

2023    Реизбрана у звање научни сарадник.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

Види више →
 

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност (2003).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2005).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду 2017.

Тезе:

Докторска теза

Етимологија у часопису „Наш језик“, докторска дисертација, одбрањена 4. септембра 2017. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Вања Станишић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. 5. 2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (8. 7. 2013).

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Реизбрана у звање научни сарадник (26. 1. 2023).

Међународна сарадња и пројекти:

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia (срп. Нове речи, нови медији, нове тенденције у језику и друштву у Србији и Словачкој; слч. Nové slová – nové médiá – nové tendencie v jazyku a spoločnosti v Srbsku a na Slovensku), који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2019–2021. Коруководилац српско‑пољског пројекта: „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, у оквиру Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима САНУ у сарадњи са Институтом за славистику Пољске академије наука у Варшави у периоду 2019–2021. године (ко-руководилац у Пољској dr Paweł Kowalski, Instytut Slawistyki PAN).

Учешће на научним скуповима:

Трећи научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац 2010.

III Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево 2011.

Конференција Jazyk, literatura a region, Усти над Лабем 2011.

Међународна конференција Jезици и културе у времену и простору, Нови Сад 2011.

IV Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад 2012.

Међународна научна конференција Култура: у потрази за новом парадигмом, Београд 2013.

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 8, Нови Сад 2018.

Међународна научна конференција Nowe jakości i wartości we współczesnych językach słowiańskich, Варшава 2019.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд 2020.

Међународна научна конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki, Марибор (Словенија) 2021.

Међународна научна конференција Instruments for Creating Social Reality. Language – Discrimination – Society, Братислава (Словачка) 2021.

Међународна научна конференција Wartości i wartościowanie w aktualnym dyskursie
społecznym w językach słowiańskich, Варшава (Пољска) 2022.

VI Међународна интердисциплинарна научна конференција Słowiańszczyzna dawniej i
dziś. Język, literatura, kultura, Вроцлав (Пољска), 2023.

Међународна научна конференција Nowe jakości, nowe wartości i współczesne tendencje
na obszarze Słowiańszczyzny (od językoznawstwa do informacji naukowej), Варшава
(Пољска), 2023.

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 11, Нови
Сад, 2023.

Организациони одбор:

Члан организационог одбора међународне научне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобра 2020 у Београду), у организацији Института за српски језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметности, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Студијски боравак:

Међународни српско‑пољски пројекат „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, Варшава (Пољска), 3–9. новембра 2019.

Рад у настави:

Године 2014. држала асистентске вежбе из фонетике на предмету Савремени пољски језик Г–1, из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–3 и лекторске вежбе на предметима Савремени пољски језик Г–5 и Г–7 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Године 2015. држала вежбе из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–4, из творбе речи на предмету Пољски језик 6 и из лексикологије и лексикографије на предмету Пољски језик 8 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Остале активности:

Учествовање у припреми јубиларног зборника радова „Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ (технички послови и коректура), 2013.

Учешће на трибини Института за српски језик САНУ са приказом чланка: Piotr Żmigrodzki, The Polish experience of a national institute for language, National institutions and national languages, EFNIL, Mannheim 2018, 113–126.

Учешће на радионици „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex“ у Институту за српски језик САНУ 13. јуна 2019. год.

Рецензент за зборник радова Језици и културе у времену и простору 8, Филозофски факултет, Нови Сад 2019.

Обучавала се за рад са славистичком библиографском базом iSybislaw, 8. новембар 2019. године у Варшави, у Пољској.

Држала обуку за рад са базом iSybislaw, 28. фебруара 2020. године на Филолошком факултету у Београду.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

Линк ка профилу на платформи ORCID

др Марија Вучковић   

Рођена 8. маја 1974. у Јагодини.

1998   Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група: српски језик и књижевност).

2000   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2004  Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2013  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 8. маја 1974. у Јагодини.

1998  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група: српски језик и књижевност).

2000   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2004 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2013  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Тезе:

Магистарски рад : „Бошкачки ― тајни језик зидара Средске и Сиринића“, одбрањен 8. 7. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: др Биљана Сикимић, чланови комисије: проф. др Радојица Јовићевић, проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Првослав Радић).

Докторска теза: „Континуанте прасловенских основа *gъb‑, *gyb‑, *gub‑ у српском језику“, докторска дисертација, одбрањена 18. 7. 2013. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Вања Станишић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Рајна Драгићевић).

Међународна сарадња:

– билатерални пројекат „Словенци у Србији, Срби у Словенији“ чији су носиоци Znanstvenoraziskovalni center SAZU и Балканолошки институт САНУ, 2006–2007.

Сарадња на другим пројектима:

– „Етнолингвистичка и социолингвистичка истраживања избеглица и мултиетничких заједница на Балкану“, пројекат Балканолошког института САНУ, 2002–2005.

– „Етничка и социјална стратификација Балкана“, пројекат Балканолошког института САНУ, 2006–2010.

– „Језик и идентитет“, пројекат Института за српски језик САНУ, 2007–2008.

– „Језик, фолклор, миграције на Балкану“, пројекат Балканолошког института САНУ, 2011–.

Студијски боравци и усавршавање:

– учешће на 36. семинару словеначког језика, књижевности и културе у организацији Филозофског факултета у Љубљани, 3–15. 7. 2000.

– студијски боравак у Институту за бугарски језик БАН, Софија, 1–13. 12. 2003.

– студијски боравак у Институту за аустријску дијалекатску и ономастичку лексику Аустријске академије наука, Беч, 26–31. 5. 2010. и у Институту за славистику Универзитета у Бечу 1–30. 6. 2010.

– радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у oрганизацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Учешћа на скуповима:

– 5. симпозијум „Југословенски Банат – историјска и културна прошлост“, Нови Сад, 2000.

– Округли сто “Hidden Minorities in south-eastern Europe”, Београд, 2003.

– 35. међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2005.

– Међународна конференција „Българските ’острови’ на лингвистичната карта на Балканите“, Софија, 2005.

– 11. међународни симпозијум „Банат – историјска и културна прошлост“, Нови Сад, 2006.

– Међународни научни симпозијум „Словенска етимологија данас“, Београд, 2006.

– Међународна етнолингвистична конференција „Opozycja SWÓJ / OBCY (INNY) w językach i kulturach słowiańskich. Problem tożsamości grupowej w Europie“, Лублин, 2006. – 4th InASEA Conference “Region, Regional Identity and Regionalism in Southeastern Europe”, Темишвар, 2007.

– Etymologické symposion Brno 2008 „Etymologie – teorie a praxe“, Брно, 2008.

– Међународна конференција “Serbian Linguistics: Setting the Agenda”, Берлин, 2008.

– Etymologické symposion Brno 2011 „Teorie a empirie v slovanské diachronní jazykovědě“, Брно, 2011.

– Међународна конференција „Језици и културе у времену и простору“, Нови Сад, 2011.

– Шести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“, Нови Сад, 2011.

– Конференција „Језици и културе у времену и простору 2“, Нови Сад, 2012.

– Округли сто “Српска језичка дијаспора: одржавање језика и идентитета говорника у мигрантским условима”, у оквиру IX међународног научног скупа “Српски језик, књижевност, уметност”, Крагујевац, 2014.

– Научни скуп “Језик, књижевност, значење”, Ниш, 2015.

– XVI међународни конгрес слависта, Београд, 2018.

– Научна конференција „Допринос Радета Ухлика лигвистици и култури Рома“, Одбор за проучавање живота и обичаја Рома САНУ, Београд, 2019.

– Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

– 51. међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд– Нови Сад–Тршић, 2021.

– Научна конференција Допринос Рома култури народа у Србији, Београд, 2021.

Предавања:

– Пројекат „Етимолошког речника српског језика“, семинар лингвистике у Истраживачкој станици Петница, март 2000.

– Jarmila Bachmannová, Podkrkonošský slovník, Academia, Praha 1998, предавање у оквиру теме Речници и народна култура, Лингвистичка трибина Института за српски језик, 2001.

– Тајни језици, семинар лингвистике у Истраживачкој станици Петница, март 2002.

– Да жилавимо, гура манче! – Структура и функције тајних занатлијских језика, Катедра за српски језик Филолошког факултета у Београду, мај 2004.

– Тајни занатлијски језици, семинар лингвистике у Истраживачкој станици Петница, 14. 2. 2007.

– Од пословице до утровачког, Катедра за српски језик Филолошког факултета у Београду, 27. 3. 2007.

– Етимологија и етимолошки речници српског језика, предавање у оквиру предмета Увод у дијахронијску лингвистику за студенте I семестра студијског програма Српски језик и књижевност (филолошки профил) на Филолошком факултету у Београду, 9. 11. 2016.

Теренска истраживања:

– дијалектолошка: Петница код Ваљева, 1991, Кушићи код Ивањице, 1994.

– социолингвистичка: исељеници из шарпланинске области са Косова, 1999–2004, зидари из Црне Траве 2001, српски исељеници у Словенији, 2006, избеглице из Босне у Београду, 2008.

– етнолингвистичка и социолингвистичка: Хрвати кајкавци, Бугари Павлићани и Срби из Баната, места: Бока, Нeузина, Радојево, Омољица, Иваново, Скореновац, Бело Блато, Зрењанин, Нови Сад, Панчево, 2000–2007, Срби из Чипа и Ловре у Мађарској, 2001, Срби из села Видровац, Речка, Карбулово код Неготина, 2006, Срби из села Шетоње, Ћовдин, Бистрица код Петровца на Млави, 2007, Мађари из села Скореновац у Банату, 2007, Буњевци у Суботици и околини, 2009.

др Марта Бјелетић

Рођена 09.05.1960. у Београду.

2020–    Руководилац Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ.

2017–    Председник Научног већа Института за српски језик САНУ.

2011    Изабрана у звање научног саветника.

2007    Изабрана у звање вишег научног сарадника.

2002–2008 На Филолошком факултету у Београду држала курс предавања „Историјска  лексикологија и лексикографија пољског језика” и вежбе из предмета „Историја пољског језика”.

2001    Изабрана у звање научног сарадника.

2001    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1990    Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ.

1987  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за руски језик и књижевност и пољски језик и књижевност.

Види више →
 

Тезе

Типови експресивних превербалних форманата у српскохрватском језику, докторска дисертација, одбрањена 12. маја 2001. године на Филолошком факултету у Београду (ментор: проф. др Даринка Гортан-Премк, чланови комисије: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Радојица Јовићевић, проф. др Александар Лома)

Родбинска терминологија у српскохрватском језику, магистарски рад, одбрањен 30. јула 1993. године на Филолошком факултету у Београду (ментор: акад. Павле Ивић, чланови комисије: проф. др Предраг Пипер, проф. др Гордана Јовановић)

Сарадња на домаћим и међународним пројектима

– Међународни пројекат Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) (2010–)

Kао члан Међународне радне групе ОЛА (Морфонолошка подсекција), заједно с академиком А. Ломом, урадила морфонолошке (за позајмљенице и етимолошке) коментаре српског материјала за следеће томове атласа: Метеорология, измерение времени и рельеф местности (и за материјал из босанских пунктова), Степени родства, Личные черты человека (и за материјал из босанских и појединих хрватских пунктова), Народные обычаи, Транспорт, народная техника и пути сообщения, Горное овцеводство (морфонолошки коментари за 8 карата)

– Билателарни пројекат САНУ и МАНУ „Језик у простору и времену (македонски ~ српски)“ (2022–2024) – координатори пројекта: Марта Бјелетић, Марија Вучковић

– Билатерални српско-словеначки пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013)

– „Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе‟ (2011–2020)

– Приносник за Србију и Црну Гору у међународној публикацији Bibliografia Јęzykoznawstwa Slawistycznego (1995–1997)

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

– Члан Комисије за етимологију при Међународном комитету слависта (1998–)

– Члан Етнолингвистичке комисије при Међународном комитету слависта (2008–)

– Члан Међународне радне групе ОЛА при Међународном комитету слависта: Морфонолошка подсекција (2010–)

– Члан Српске комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА)

– Члан Националне комисије за Српски дијалектолошки атлас (СДА)

– Члан Одбора за етимолошки речник Одељења језика и књижевности САНУ

– Стални члан сарадник Матице српске

– Члан редакције часописа Зборник Матице српске за славистику (2017–)

– Члан редакције часописа Славистика (2017–2023)

– Члан редакције часописа Annales Universitatis Paedagogice Cracoviensis. Studia Russologica (2018–)

– Члан рецензентског тима часописа Etnolingwistyka (2020–)

– Члан више комисија за одбрану магистарских теза и докторских дисертација, као и члан комисија за избор у звања на Филолошком факултету у Београду

Предавања, излагања, промоције

– Бјелетић, Марта: Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ – 40 година постојања, Трибина Библиотеке САНУ 12, Београд 2024, 222–225.

– „Магични свет дијалекатске лексике (у знак сећања на проф. М. Златановића)‟, Библиотека „Бора Станковић“ у Врању, Врање 2023.

– Представљање рада Етимолошког одсека на свечаној академији поводом обележавања 75 година од оснивања Института за српски језик САНУ, Свечана сала САНУ, Београд 2022.

– „Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)”, Огранак САНУ у Новом Саду, Нови Сад 2021.

– „Етимологија као лингвистичка дисциплина и рад на етимолошком речнику српског језика“, Друштво младих лингвиста, Научни клуб Центра за промоцију науке, Београд 2014.

– Бјелетић, Марта: Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова / приредила Марта Бјелетић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013,Трибина Библиотеке САНУ, Година II, Број 2, Београд 2014, 218–222.

– Бјелетић, Марта: У вечитој потрази за пра‑, Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд 2013, 209–210.

– „О превођењу књиге Јежија Бартмињског Језик – Слика – Свет. Етнолингвистичке студије“, Трибина Вукове задужбине, Београд 2011.

– „Етимолошки речник српског језика у контексту словенске етимолошке лексикографије“, Лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ, Београд 2003.

– „Словенска етимолошка лексикографија“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 1998.

– „О правопису“, Лингвистичка секција Истраживачке станице у Петници (Ваљево), 1994.

– „Родбински називи у српскохрватском језику“, Лингвистичка секција Истраживачке станице у Петници (Ваљево), 1993.

Рецензентски рад

Рецензирала Słownik prasłowiański, Tom X, Mariola Jakubowicz (red.), Warszawa: Instytut Slawistyki PAN (у штампи).

Рецензирала зборник радова Etymologica Slavica. Studia etymologiczne poświęcone prof. Franciszkowi Sławskiemu z okazji setnej rocznicy urodzin, red. Mariola Jakubowicz, Szymon Pogwizd, Beata Raszewska-Żurek, Warszawa 2019.

Рецензирала већи број радова за следеће научне часописе: Наш језик (Београд), Славистика (Београд), Књижевна историја, часопис за науку о књижевности (Београд), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад), Etnolingwistyka (Lublin), Studia z filologii polskiej i słowiańskiej (Warszawa); зборнике радова: Словенска терминологија данас, Београд 2017, Наслеђе и стварање. Свети Ћирило – свети Сава (869 – 1219 – 2019), Београд 2019, Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, Београд – Косовска Митровица 2021, Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд 2021.

Члан рецензентског тима часописа Etnolingwistyka (2020–)

***

По позиву Министарства учествовала у евалуацији билатералног пројекта између Републике Србије и Републике Словеније (2020-2021): Истраживање лингвокултуролошког наслеђа: израда репозиторијума соматских фразема српског и словеначког језика.

Учешћа на скуповима 

Учествовала на близу 40 научних скупова: славистички конгреси (Братислава 1993, Краков 1998, Љубљана 2003, Охрид 2008, Минск 2013, Београд 2018), балканолошки конгреси (Солун 1994, Тирана 2004), домаћи и међународни симпозијуми и конференције, углавном по позиву (Задар, Беч, Суботица, Краков, Софија, Београд, Брно, Љубљана, Јекатеринбург, Москва, Нови Сад). Као члан Српске комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) учествовала на 9 заседања Међународне радне групе ОЛА при Међународном комитету слависта: Софија 2010, Звењигород 2011, Порторож 2013, Београд 2016 и 2018, Братислава 2017, Краков 2018, као и у онлајн формату 2020. и 2021. године.

Међународна научна конференција „Толстовские чтения. Слово и человек. К 100-летию со дня рождения акад. Н.И. Толстого“, Јасна Пољана, 5–8. јун 2023.

IV Међународна научна конференција «Этнолингвистика. Ономастика. Этимология», Јекатеринбург 2019.

Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, Нови Сад 2019.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27. август 2018.

Међународни научни скуп 45. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2015.

III Међународна научна конференција Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Јекатеринбург 2015.

Међународна научна конференција Etymologické symposion Brno 2014 – Etymological Research into Old Church Slavonic, Брно 2014.

XV међународни славистички конгрес, Минск 2013.

II Међународна научна конференција Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Јекатеринбург 2012.

Међународна научна конференција Современная славистика и научное наследие Самуила Борисовича Бернштейна, Москва 2011.

Међународна научна конференција Etymological Symposium Brno 2011 – Theory and empiricism in Slavonic diachronic lingustics, Брно 2011.

Међународни научни симпозијум Praslovаnska dialektizacija v luči etimoloških raziskav. Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja, Љубљана 2010.

Међународни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима, Београд – Нови Сад 2010.

Међународна научна конференција Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Јекатеринбург 2009.

Међународна научна конференција Etymologicke symposion Brno 2008, Брно 2008.

XIV међународни славистички конгрес, Охрид 2008.

Међународни научни скуп 37. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2007.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику, Београд 2007.

Међународни научни симпозијум Словенска етимологија данас, Београд 2006.

Међународна научна конференција Etymologicke symposion Brno 2005, Брно 2005.

Међународни научни скуп 35. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2005.

IX балканолошки конгрес, Тирана 2004.

XIII међународни славистички конгрес, Љубљана 2003.

40. скуп слависта Србије, Београд 2002.

Међународна научна конференција Etymologické symposion Brno, Брно 2002.

Међународни научни скуп Dzieje Słowian w świetle leksyki (посвећено успомени на Франтишека Славског), Краков 2001.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица 2001.

XII међународни славистички конгрес, Краков 1998.

Међународни научни симпозијум о проблемима етимологије, опште, индоевропске, балканске и словенске лингвистике, посвећен акад. Вл. Георгиеву поводом деведесетогодишњице рођења, Банкја код Софије 1998.

Међународна научна конференција Prasłowiańszczyzna i jej rozpad, Краков 1996.

Научни скуп Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина, Суботица 1995.

VII балканолошки конгрес, Солун 1994.

XI међународни славистички конгрес, Братислава 1993.

Међународни научни скуп 22. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 1992.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Нишка Бања 1992.

Међународни научни скуп Slavische Etymologie – 100-jähriges Todesjubiläum von Franz Miklosich, Беч 1991.

Научни скуп Skokovi etimološki susreti, Zadar 1990.

Организација скупова

– члан Организационог одбора међународног научног симпозијума „Словенска етимологија данас“, одржаног од 5–7. септембра 2006. у Београду

Студијски боравци, радионице, школе

– Курс литванског језика који је одржао проф. Сергеј Темчин из Института за литвански језик, Институт за српски језик САНУ, Београд 2019.

– Радионица „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex“, Институт за српски језик САНУ, Београд 2019.

– 51. летња школа Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу при Универзитету „Св. Кирил и Методиј‟ у Скопљу – напредни курс македонског језика и изборни курс „Македонскиот јазик меѓу традицијата и иновацијата‟, Охрид 2018.

– 50. летња школа Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу при Универзитету „Св. Кирил и Методиј‟ у Скопљу – почетни курс македонског језика и изборни курс „Македонски језик у балканском и словенском контексту‟, Охрид 2017.

– Студијски боравак у радионици Етимолошког речника старословенског језика, Брно 2009.

– Студијски боравак у радионици Прасловенског речника, Краков 1990.

Награде

– добитник награде Славистичког друштва Србије „Павле Ивић“ за 2006. годину за монографију Исковрнути глаголи. Типови експресивних превербалних форманата (на српском и хрватском језичком материјалу), Београд 2006

Говори и пише руски и пољски, служи се енглеским, чита све словенске језике.

др Јасна Влајић-Поповић

Рођена 22. октобра 1956. у Београду.

1979 Дипломирала на Филозофском факултету у Београду (класичне науке).

1981 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (англистика).

1983  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

1986 Магистрирала на Филозофском факултету у Београду.

1998 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1999 Изабрана у звање научни сарадник.

2003 Изабрана у звање виши научни сарадник.

2008 Изабрана у звање научни саветник.

2010–2014 члан Комисије за избор у звања при Министарству науке Републике Србије

2016–2021 в.д. директора, затим директор Института за српски језик САНУ

Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (1998–).

Приносник из Србије за Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (2002–).

Члан редакције часописа Јужнословенски филолог (2004–).

Види више →
 

Рођена 22. октобра 1956. у Београду.

Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, Група за класичне науке (1979).

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за англистику (1981).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ, Етимолошки одсек (1983).

Тезе:

Магистарски рад : „Досадашње стање етимолошке обрађености грчких позајмљеница у српскохрватском језику“ (14. VI 1984, ментор проф. др Љиљана Црепајац, комисија: проф. др Радмила Шалабалић, проф. др Душан Јовић, проф. др Павле Ивић).

Докторска теза: „Историјска семантика глагола ударања у српскохрватском језику“ (6. VII 1998, ментор академик Павле Ивић, комисија: проф. др Живојин Станојчић, проф. др Даринка Гортан-Премк, проф. др Александар Лома).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (25. II 1999).

Изабрана у звање виши научни сарадник (23. IХ 2003).

Изабрана у звање научни саветник (16. VII 2008).

Међународна сарадња:

Приносник за Србију у међународној публикацији Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (Dordrecht / Boston / London) Leiden / Boston (од 2002. године до данас објављено 15 годишта).

Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Рецензент пројеката за Агенцију за грантове Републике Чешке (Czech Science Foundation) (2012, 2013).

Студијски боравци у радионицама словенских етимолошких речника (Љубљана 1984, 1985; Краков 1987; Брно 2009).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Комисије за избор у звања при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије (2010–2014);

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (1998–).

Члан редакције часописа Јужнословенски филолог (2004–).

Учешћа на скуповима:

Учесник је четрдесет научних скупова у земљи и иностранству: славистички конгреси (Краков 1998, Љубљана 2003, Охрид 2008, Минск 2013), балканолошки конгреси (Софија 1989, Солун 1994, Тирана 2004), међународни конференције и симпозијуми у земљи и иностранству, углавном по позиву.

Научни скуп Terminologija – načela, normiranje, usaglašavanje rada, Београд, новембар 1986.

Научни скуп Prvi jugoslovenski naučni skup o etimologiji, Zagreb, 4–5. VI 1987.

VI балканолошки конгрес (VIe congrès international d’études sud-est européennes / VI-th International Congress of South-East European Studies), София, август 1989.

Међународни научни скуп 21. научни састанак слависта у Вукове дане (Дискурс српскохрватског језика и језички нивои), Београд, 10–15. IX 1991.

Међународни научни скуп  Slavische Etymologie – 100-jähriges Todesjubiläum von Franz Miklosich, Wien, 30. IX – 1. X 1991.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 15–17. VI 1992.

Међународни научни скуп 22. научни састанак слависта у Вукове дане (Лексичко-семантички систем српскохрватског језика), Београд, 15–20. IX 1992.

VII балканолошки конгрес (VIIe congrès international d’études sud-est européennes / VII-th International Congress of South-East European Studies), Thessaloniki  29. VIII – 4. IX 1994.

Научни скуп Стране речи и изрази у српском језику — са освртом на исти проблем у језицима националних мањина, Суботица, 18–19. X 1995.

Међународни научни скуп Лингвистика и поетика – 100 година од рођења Р. Јакобсона, III софијска лингвистичка предавања, София, 24–26. V 1996.

Међународни научни скуп Prasłowiańszczyzna i jej rozpad, Kraków, 5–7. XII 1996.

XII међународни славистички конгрес, Kraków, 27. VIII – 3. IX 1998.

Међународни научни скуп Международен научен симпозиум по проблемите на етимологията, на общото, индоевропейското, балканското и славянското езикознание, посветен на акад. Вл. Георгиев по случай 90-годишнината от рождението му, София,  21–22. X 1998.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 1999 (Slovanská etymologie v indoevropském kontextu), Brno, 7–9. IX 1999.

Међународни научни скуп Живот и дело Павла Ивића, Београд / Нови Сад / Суботица, 17–19. IX 2001.

Међународни научни скуп Dzieje Słowian w świetle leksyki (посвећено успомени на Франтишека Славског), Kraków, 17–18. V 2001.

XIII међународни славистички конгрес, Ljubljana, 14–21. VIII 2003.

IX балканолошки конгрес (IXe congrès international d’études sud-est européennes / IX-th International Congress of South-East European Studies), Tirana, 30. VIII – 3. IX 2004.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2005, Brno, 6–8. IX 2005.

Међународни научни скуп 35. научни састанак слависта у Вукове дане (Реч – морфолошки, синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику), Београд, 7–10. IX 2005.

Међународни научни скуп Словенска етимологија данас, Београд, 5–7. IX 2006.

Међународни научни скуп 37. научни састанак слависта у Вукове дане (Граматика и лексика – дескриптивни и  нормативни приступ), Београд, 12–15. IX 2007.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2008, Brno, 26–28. V 2008.

Међународни научни скуп 38. научни састанак слависта у Вукове дане (Развојни процеси и иновације у српском језику), Београд, 4–7. IX 2008.

XIV међународни славистички конгрес, Охрид, 10–16. IX 2008.

Међународни научни скуп Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Екатеринбург, 8–12. IX 2009.

Међународни научни скуп Граматика и лексика у словенским језицима, Нови Сад / Београд, 14–16. IX 2010.

Међународни научни скуп Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav. Ob stoti obletnici rojstsva akademika Franceta Bezlaja, Ljubljana, 16–18. IX 2010.

Међународни научни скуп Современная славистика и научное наследие С. Б. Бернштейна, Москва, 15–17. III 2011.

Међународни научни скуп Etymogicke symposion Brno 2011, Brno, 6–8. IX 2011.

Међународни научни скуп 41. научни састанак слависта у Вукове дане (Српски језик и његове норме), Београд, 15–17. IX 2011.

Међународни научни скуп Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Екатеринбург, 7–11. IX 2012.

XV међународни славистички конгрес, Минск, 20–27. VIII 2013.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2014 – Etymological Research into Old Church Slavonic, Brno, 9–11. IX 2014.

Међународни научни скуп 45. научни састанак слависта у Вукове дане (Eкспресивност у српском језику), Београд, 17–20. IX 2015.

Међународни научни скуп 1st International Conference on Greek Etymology, Thessaloniki, November 5–6th, 2015.

Међународни научни скуп Symposium Etymologicum. Śladami myśli etymologicznej, Kraków, 25–27. V 2016.

Међународни научни скуп Zadruga, politique et idéologie dans les Balkans / Zadruga, politics and ideology in the Balkans, Београд, 27–28. X 2016.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2017 – Etymological Research of Czech: from the Slavonic, Indo-European and General Linguistic Perspectives, Brno, 12–14. IX 2017.

XVI Међународни конгрес слависта, Београд, 20–27. августа 2018.

Организација скупова:

Члан Организационог одбора скупа: Међународни научни симпозијум „Словенска етимологија данас“, одржаног од 5–7. септембра 2006. у Београду.

Студијски боравци, радионице, школе

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Предавања, промоције и сл.:

„Грецизми у српскохрватском језику“; лингвистичка секција Истраживачке станице у Петници код Ваљева (март 1993).

„Словенска етимологија у балканском контексту – грецизми“; Филолошки факултет Универзитета у Београду (1. април 1998).

„Прва свеска ЕРСЈ у поређењу са одговарајућим захватом у Скоковом Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика“; лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ (6. мај 2003).

„Прва свеска Етимолошког речника српског језика“, Коларчева задужбина (18. март 2005).

„Етимолошке напомене у описним речницима српског језика“; Филолошки факултет Универзитета у Београду (28. март 2013).

„Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“; Галерија науке и технике САНУ (29. септембар 2013).

„Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике“ (о књизи Топонимија Бањске хрисовуље Александра Ломе) ; Трибина Библиотеке САНУ (9. јуни 2015).

„Етимологија српског језика данас“ ; САНУ (Циклус „Српска лингвистика данас“ – поводом 175 година од оснивања Друштва српске словесности) (3. април 2016).

„Serbica Iaponica“ ; Вукова задужбина (23. март 2017).

Остале активности:

Уредник библиографије часописа Јужнословенски филолог (1984–1987).

Рецензент три монографије и више радова за часописe Јужнословенски филолог, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Зборник Матице српске за славистику; Зборник радова Византолошког института (2006–).

Члан комисије за одбрану теза (магистарски рад на Филолошком факултету, 6. март 2008; докторски рад на Филозофском факултету, 30. новембар 2010).

Члан више комисија за избор у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Унутрашњи ментор стипендистима и приправницима на пројекту.

Бави се популаризацијом етимологије: око 40 чланака за Политикин Забавник (2005–2015) и књига Речите речи (2013).

Говори и пише енглески; служи се руским, италијанским, немачким, француским, новогрчким; чита све словенске језике.

др Снежана Петровић

Рођена 1965. године у Београду.

1988 Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду на групи за Оријенталну филологију.

1991 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

1993 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2006 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2007 Изабрана у звање научни сарадник.

2011 Изабрана у звање виши научни сарадник.

2017 Изабрана у звање научни саветник.

Добитник награде „Павле Ивић“ за 2013. годину, за књигу Турцизми у српском призренском говору.

Руководилац потпројекта „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника“ ИИИ пројекта „Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе“ (2011–).

Руководилац пројеката „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“ (2014–2015) и „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“ (2015–2017).

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (2012–).

Координатор у европском пројекту COST IS1305 (European Network of e-Lexicography, ENeL) (2013–2017).

Представник Института за српски језик САНУ у DARIAH-RS, која је део европске организације DARIAH-EU (2015–).

Национални координатор DARIAH-RS Републике Србије (2019–).

Руководилац Одсека за дигитализацију  Института за српски језик САНУ (2020–).

Види више →
 

Рођена 1965. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду на групи за Оријенталну филологију (1988).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ  (1991).

Тезе

Магистарски рад:

Историјат и стање проучавања турцизама у српскохрватском језику, одбрањен 23. маја 1993. године на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Славољуб Ђинђић, чланови комисије: акад. Павле Ивић, проф. др Дарко Танасковић).

Докторска теза:

Турцизми у српском призренском говору, одбрањена 28. септембра 2006. године на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Анђелка Митровић, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Слободан Реметић, дописни члан САНУ Александар Лома).

Научна звања

У звање научног сарадника изабрана 23.05.2007. године.

У звање вишег научног сарадника изабрана 07.12.2011. године.

У звање научног саветника изабрана 14.02.2017. године.

Руковођење пројектима

Руководилац потпројекта „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника“ ИИИ пројекта „Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе“, финансираног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја републике Србије, бр. 47016 (2011–).

Руководилац пројекта „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2014–2015). Препис

Руководилац пројекта „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2015–2017). Расковник

Награде

Награда „Павле Ивић“ за 2013. годину, коју додељује Славистичко друштво Србије, за књигу Турцизми у српском призренском говору.

Међународна сарадња и пројекти

Координатор у европском пројекту COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије (European Network of e-Lexicography, ENeL) (2013–2017). COST IS1305

Представник Института за српски језик САНУ у DARIAH-RS (Дигитална истраживачка инфраструктура за уметност и хуманистику), која је део европске организације DARIAH-EU (2015–).

Национални координатор DARIAH-RS Републике Србије, од 7. фебруара 2019. године.

ELEXIS – European lexicographic infrastructure, у оквиру програма Хоризонт 2020.

Чланства у научним и стручним телима

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (2012–).

Члан делегације Србије у пројекту Атлас европских језика (Atlas Linguarum Europae) (2008–).

Потпредседник Заједнице института Србије за друштвене и хуманистичке науке (2008–2010).

Представник Института за српски језик САНУ у председништву и скупштини Заједнице института Србије (2008–).

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп 21. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд – Нови Сад 1991.

Међународни научни скуп 22. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд – Нови Сад 1992.

Међународни научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1992.

Седми међународни балканолошки конгрес, Солун 1994.

Међународна научна конференција Балканска лингвистика – синхронија и дијахронија, Солун 1997.

Међународни научни симпозијум о етимологији, општој, индоевропској, балканској и словенској лингвистици посвећен обележавању 90 година од рођења академика Владимира Георгијева, Софија – Банкја, 1998

Научна конференција Ирански језик и култура на југословенском простору, Београд 2000.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица 2001.

Девети међународни балканолошки конгрес, Тирана, 2004.

Међународни научни симпозијум Словенска етимологија данас, Београд 2006.

37. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2007.

Међународни  научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику – Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд 2007.

Међународна научна конференција Етнолингвистика. Ономастика. Етимологија, Јекатеринбург 2009.

Међународна научна конференција Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица 2009.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима, Београд 2010.

Међународни научни скуп Савремена славистика и научно наслеђе С. Б. Бернштејна, Москва 2011.

Пети међународни турколошки симпозијум земаља југоисточне Европе, Призрен 2011.

Међународна nаучна конференција Etymological Symposium Brno 2011 – Theory and empiricism in Slavonic diachronic lingustics, Брно 2011.

II Међународна научна конференција Етнолингвистика. Ономастика. Етимологија, Јекатеринбург 2012.

Међународна научна лингвистичка конференција, Државни универзитет у Санкт Петербургу, 2014.

Регионална конференција Развој дигитализације – праксе и стандарди, Кладово, 28–30. мај 2014.

17. Међународна научна турска лингвистичка конференција, Руан 2014.

Међународна научна конференција Etymological Symposium Brno 2014 – Etymological Research into Old Church Slavonic, Брно 2014.

Прва међународна конференција о грчкој етимологији, Солун 2015.

Тринаеста национална конференција са међународним учешћем, Дигитализација културне баштине и дигитална хуманистика,  Београд 2015.

Међународна научна конференција Дигитална хуманистика, Београд 2015.

Међународна научна конференција Електронска лексикографија у 21. веку: повезивање лексичких података у дигиталном добу, Сасекс 2015.

Прва међународна научна конференција о језичким контактима на Балкану и у Малој Азији, Солун 2016.

Међународна научна конференција Оријенталистика јуче, данас, сутра,  поводом обележавања 90 година од оснивања одсека за оријенталистику Универзитета у Београду, Београд 2016.

XVI Међународни конгрес слависта, 20–27. август 2018, Београд.

XIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац 2018.

2nd International Conference on Greek Etymology: Greek and Balkan etymology, Institute of Modern Greek Studies, Aristotle University of Thessaloniki, Солун (Грчка) 2018.

Међународна научна конференција: E-rječnici i E-leksikografija, Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Загреб 2019.

Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, 15. октобар 2019, Српска академија наука и уметности, Београд.

Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, 6–7. децембар 2019, Огранак САНУ у Новом Саду.

Научни скуп Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији, Српска академија наука и уметности, Београд 2021.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop (у коауторству са М. Гмитровић, Л. Бајчетић и А. Шпановић), онлајн, Кијев (Украјина) 2021.

Међународна научна конференција XX Euralex International Congress, Dictionaries and Societies (у коауторству са Л. Бајчетић, В. Илићем, А. Шпановић), онлајн, Манхајм, (Немачка) 2022.

Организација скупова

Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума „Словенска етимологија данас“, одржаног од 5–7. септембра 2006. у Београду.

Студијски боравци, радионице, школе

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–9. децембра 2017.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Промоција  науке

Петровић, Снежана, Тома Тасовац: Изложба „Призрен – живот у речима“, Галерија науке и технике САНУ, 14. – 30. октобар 2013.

Петровић, Снежана, Тома Тасовац: Гостовање изложбе „Призрен – живот у речима“ у Музеју језика и писма при Центру за културу „Вук Караџић“ из Лознице, на 81. Вуковом сабору у Тршићу, 14–28. септембар 2014.

Предавања и промоције

1990. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом Турцизми у српскохрватском језику.

1993. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом: Етимолошка раслојеност турцизама у српскохрватском језику.

1998. године одржала предавање на Филолошком факултету у Београду под насловом Словенска етимологија у балканском контексту – турцизми, у оквиру циклуса предавања „Словенска етимологија данас“.

2001. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом: Особине румелијских дијалеката у српско-хрватским турцизмима.

2003. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке трибине Института за српски језик САНУ под насловом Турцизми као лексикографски проблем.

2003. године одржала два предавања на Institu Europeu de la Mediterránia, Barcelona: Identidad, definición y autodefinición de los Balcanes и Los Balcanes y las connotaciones que se les han ido aňadiendo a lo largo de la historia.

2003. године учествовала на семинару посвећеном животу и делу проф. Фехима Бајрактаревића, у организацији Филолошког факултета у Београду, Иранског културног центра и Гете института, са предавањем Фехим Бајрактаревић о речима источњачког порекла у српско-хравтском језику.

2008. године одржала предавање на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони под називом Eslavos en los Balcanes – visiones distintas de una misma realidad en la construccion de la identidad.

2008. године одржала два предавања у културном центру Fundacio Caixa Cataluna у Барселони Dominio Otomano y Austrohungaro en los Balcanes и Los Balcanes durante el siglo XIX y los principios del siglo XX.

2010. године одржала предавање на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони под називом Las identidades nacionales en Kosovo: el papel del mito y de la religión.

2013. Говор поводом тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ (поред: С. Петровић, Ј. Влајић-Поповић, А. Ломе), Галерија науке и технике САНУ, Београд 2013.

2015. говор на представљању речника Марије Ђинђић Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük, Türk Dil Kurumu Yayınları, одржаног у сали бр. 2 Српске академије наука и уметности.

2015. године одржала предавање под насловом Дигитализација штампаних и рукописних речника. Ка изради дигиталне инфраструктуре за српски језик (са Томом Тасовцем и Аном Тешић) у сали бр. 2 Српске академије наука и уметности.

2017. Одржала предавање под насловом Дигитализација рукописне и дијалекатске грађе у Институту за српски језик САНУ на стручној конференцији Нови хоризонти процеса дигитализације у Србији (организованој у оквиру међународног пројекта из програма „Endangered Archives“ Британске библиотеке, одржаној у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

2017. Говор под насловом Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ на представљању пројекта Расковник: речничка платформа Института за српски језик САНУ, одржаног у Свечаној сали Српске академије наука и уметности.

2018. Одржала предавање под насловом „Речничка платформа Расковник – Претражујмо Вука“ у Образовно-културном центру „Вук Караџић“ и Музеју језика и писма из Лознице, а у оквиру Дана Музеја језика и писма који су ове године били посвећени обележавању два века од објављивања Српског рјечника В. Караџића.

2018. Одржала предавање под насловом „Стари речници и нове технологије“ у огранку САНУ у Новом Саду.

2018. Одржала предавање под насловом „Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ“ у Друштву младих лингвиста.

2019. Одржала предавање под насловом „Дигитализација Вуковог Рјечника на платформи ИСЈ САНУ Расковник“, у оквиру летњег семинара „Језичка култура“ у Тршићу.

2021. Одржала предавање под називом „Речничка платформа Расковник“ у оквиру радионице за дигиталну хуманистику у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу (20. јули).

2022. Излагање „Дигитална издања Института за српски језик САНУ“ на Округлом столу Дигитализација данас и ново читање Доситеја (заједно са Аном Шпановић), Доситејев дом (7. децембар).

Рад у настави

1992–1993. и 1996–1998. држала вежбе из предмета Турски језик I и II на Одсеку за оријенталистику Филолошког факултета у Београду.

2008. држала курс Арапска граматичка терминологија на Групи за арапски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.

Остале активности

Рецензент је две монографија, два зборника радова и више чланака за часописе (Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Гласник етнографског института САНУ, Годишњак за српски језик и др.) и зборнике радова.

Члан пет комисија за одбрану магистарског рада и шест за одбрану докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Члан више комисија за избор у истраживачка и научна звања. Члан две комисије за избор у звање виши научни сарадник, у једном случају председник комисије (М. Ђинђић, М. Вучковић).

Знање језика:

активно: енглески, шпански, руски, турски,

пасивно: италијански, француски, арапски, сви словенски језици.

др Ана Шпановић

Рођена 25. новембра 1984. године у Београду.

2008    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за италијански језик и књижевност).

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2014    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2018    Изабрана у звање научни сарадник.

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник на пројекту „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2014–2015).

Учесник на пројекту „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2015–2017).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Говори и пише италијански, француски и енглески, служи се шпанским, немачким, руским. Поседује основно знање финског.

Види више →
 

Тезе

Докторска теза:

„Романизми у народним говорима Старе Црне Горе и Брда“, одбрањена 14. септембра 2016. године (ментор: проф. др Гордана Терић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Вања Станишић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (02.02.2014).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (24.02.2017).

Изабрана у звање научни сарадник (31.10.2018).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Учесник ELEXIS – European lexicographic infrastructure, у оквиру програма Хоризонт 2020.

Учешће на научним скуповима

Четврти научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука „Контексти“, Нови Сад, 2012.

Пети научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

Трећа конференција младих слависта (3rd Conference for Young Slavists), Будимпешта, 2013.

Шести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

Седми научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Тринаеста национална конференција са међународним учешћем, „Дигитализација културне баштине и дигитална хуманистика“,  Београд 2015.

47. Међународни научни скуп слависта у Вукове дана, Београд, 2017.

Међународна научна конференција Језици у културе у времену и простору 8, Нови Сад, 2018.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop (у коауторству са М. Гмитровић, Л. Бајчетић и С. Петровић), онлајн, Кијев (Украјина), 23. децембар 2021.

Међународна научна конференција XX Euralex International Congress, Dictionaries and Societies (у коауторству са Л. Бајчетић, В. Илићем, С. Петровић), онлајн, Манхајм (Немачка), 12–16. јула 2022.

Међународна научна конференција Slavic Dialects in the Age of Digital Technologies. Dialect Sources and Their Current Processing (у коауторству са С. Петровић, М. Петровић‑Савић, Л. Бајчетић), онлајн, Праг (Чешка), 19–20. октобра 2023.

Предавања и промоције

„Дигитализација штампаних и рукописних речника – Ка изради дигиталне лексикографске инфраструктуре за српски језик“ (заједно са Снежаном Петровић и Томом Тасовцем), сала 2 Српске академије наука и уметности, 24. 12. 2015. године.

„Основе дигиталне хуманистике и електронске лексикографије”, Летња школа србистике у Тршићу, уводно предавање за секцију Дигитална хуманистика (почетни ниво), 19.7.2021.

„Дигитална хуманистика – гледајмо прошлост на нов начин”, Летња школа србистике у Тршићу, 20.7.2022.

Излагање „Дигитална издања Института за српски језик САНУ“ на Округлом столу Дигитализација данас и ново читање Доситеја (заједно са Снежаном Петровић), Доситејев дом, 7.12.2022. године.

Промоција  науке

Извођење радионице на тему (Ретро)дигитализација – ново рухо речника и других језичких ресурса ђацима Филолошке гимназије (3. и 5. октобар 2022), као и ђацима Приватне средње школе ЕПА (24. новембар 2022).

Студијски боравци, радионице, школе

Међуакадемијска сарадња САНУ и Саксонске академије наука и уметности (Sächsische Akademie der Wissenschaften zu Leipzig), Јена (Немачка),  8–13. мај 2011.

Међународни српско-словеначки билатерални пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“, Љубљана (Словенија), 5–16. новембар 2012. и 3–10. новембар 2013.

Радионица под називом DiXiT Camp „XML/TEI for Digital Scholarly Editions –Standards, tools and software“ под покровитељством Европске комисије, Marie Curie Action програма, Грац (Аустрија), 14–19. септембар 2014.

Пролећна школа под називом „Advanced XML/TEI technologies for Digital Scholarly Editions“, у организацији IDE (Institut für Dokumentologie und Editorik), Zentrum für Informationsmodellierung – Austrian Centre for Digital Humanities), DiXiT (Digital Scholarly Editions Initial Training Network), Грац (Аустрија), 13–17. април 2015.

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–9. децембра 2017.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Остале активности

Сарадник на реализацији изложбе „Призрен – живот у речима“, Галерија науке и технике САНУ, 14–30. октобар 2013.

Учествовала у припреми јубиларног зборника радова „Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ (технички послови и коректура), 2013.