Новије истраживање руског филолога Анатолија Аркадијевича Турилова доноси нам податке да је мајска прослава Свете браће Кирила и Методија првобитно била везана за Методија и његово устоличење за архиепископа панонског, каже у разговору за Светигору проф. др Виктор Савић са Института за српски језик САНУ. Професор подсјећа да су Срби готово од самог почетка били дио њихове мисије.
”Ова такозвана мајска успомена која обједињује Ћирила и Методија првобитно је можда била везана за Методија и то највероватније, како тврди тај наш колега из Москве, била везана за Методијево устоличење за панонског архиепископа 873. године, а онога трена када је он устоличен на то место, он је врло брзо након тога у својој јурисдикцији имао и српску земљу, а српска земља тог времена је била негде од ушћа Врбаса у Саву, негде тамо близу Бања Луке, па све до тамо негде Обреновца, са северне стране гледано, и она је пљоштимице целим дакле својим северним делом била наслоњена на Доњу Панонију Методијеву, тако да смо ми од самог почетка са малим закашњењем од десетак година ушли у мисију равноапостолне браће, конкретно Методија јер је Кирило већ био преминуо”.
Мисија Ћирила и Методија започела је стварањем словенског писма, а све у сврху превода Јеванђеља и других важних богослужбених текстова, који ће им бити неопходни за даљи мисионарски рад.
”Они су да би проширили хришћанско слово, хришћанску реч међу тада паганским словенским народима, мада морамо да кажемо да је хришћанство почело и раније да продире међу Словене у централној Европи, они су морали дакле изградити посебно писмо, морали су створити посебан језик, дакле не само по себи већ је то све било намењено превођењу богослужбених текстова. У првом реду то је било Јеванђеље. По традицији се узима да је то било изборно Јеванђеље. Нека каснија истраживања показују да можда није било баш то као што тврде житија, али Јеванђеља јесу била у основи њиховог фонда и из тог првог корпуса који су створили равноапостолни словенски просветитељи Ћирило и Методије допрли су и неки важни текстови који се могу помало везати и за нашу историју. На пример, помало у вези са тиме је чувено Маријинско четворојеванђеље, које у великој мери чува текст који су уствари припремили за Словене 863. године Ћирило и Методије”, каже Савић.
Цео разговор можете прочитати на следећем ЛИНКУ
или послушати овде:
