др Јованка Радић

e-mail:

jovanka.radic@gmail.com


Основни подаци

Линкови ка сајтовима:

Телефон:

+381 11 2027 161

Научне области:

Лингвистика H 350, Граматика, семантика, семиотика, синтакса H 352, Ономастика H 370, Историја језика H 355, Дијалектологија H 401

Кључне речи:

српски језик, ономастика, граматика, семантика, логика језика.

Признања и награде:

Добитник награде града Јагодина за књигу Топонимија Белице (Јагодина 2004).

Научна делатност:

Бави се ономастиком, граматиком, логиком језика и језичком политиком. Приступа заменицима као категоријама мисли, трага за начинима категоризације предмета (анализира суфиксе као „класере“) и односима између категорија предмета и категорија појмова. Испитује механизам моције рода у српском језику и супротставља се доследном разлагању персоналних назива на „женске“ и „мушке“. Аутор је монографије Топонимија Белице (2003). Објавила око 100 наслова у часописима и тематским зборницима и учествовала на око 50 научних скупова у земљи и иностранству.

Изабране публикације:

Јованка J. Радић. „О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша. Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту“. Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас. Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, 2019, 223–250.

Јованка Радић. „Шта лична имена говоре о разлици ″мушко – женско″, роду и структурној организацији језика“. Ономатолошки прилози XXIV (2018), 19–59.

Јованка Радић. „О логичким основама српских лингвистичких термина на ица и ина (Од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)“. Словенска терминологија данас. Београд : САНУ – Институт за српски језик САНУ, 2017, 149–171.

Јованка Радић. „Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)“. Ономатолошки прилози XXII (2015), 17–63.

Јованка Радић. „О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што“. Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013. Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014, 153–171.

Јованка Радић. „Заменички систем – основа језика и говора (теоријско-методолошки приступ)“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LVI/1 (2013), 7–24.

Јованка Радић. „Доследна »феминизација« – испољавање свести о равноправности полова или пут у менталну деградацију“. Филолог IV/8 (2013), 25–36.

Јованка Радић. „Метафора и (хипер)екстензија“. Јужнословенски филолог LXIV (2008), 347–363.

Јованка Радић. „Рјечник лингвистичких назива Р. Симеона и српски језик“. Српски језик у (кон)тексту, књ. I. Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2008, 19–32.

Јованка Радић. „»Кажи реч« – Позитивна вредност у језику“. Јужнословенски филолог LXIII (2007), 97–120. 

Види више →

 

Др ЈОВАНКА Ј. РАДИЋ, научни саветник

 

Монографија

Јованка Радић. „Топонимија Белице“. Ономатолошки прилози XVI (2003), 17–322. [Александар Лома. „О «Топонимији Белице», реч на промоцији књиге Јованке Радић Топонимија Белице, у Јагодини 28. јула 2004“. Зборник радова Учитељског факултета у Јагодини 8 (2004), 293–299].

Изабрани чланци и студије

I Ономастика.

Јованка Радић, Из ономастике код Срба у Мађарској, Ономатолошки прилози 27 (2020), 49-57.

Јованка Радић. „Српска лична имена и феминистички погледи на језик“. Српска славистика (кoлективна монографија). Tом I, Језик. Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018, 303–315.

Јованка Радић. „Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)“. Ономатолошки прилози XXII (2015), 17–63.

Jovanka Radić. „О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)“. Romanoslavica LI/4 (2015), 175–194.

Јованка Радић. „Лична имена међу именицама“. Поговор у: Петар Стевановић, Речник имена. Београд : Завод за уџбенике, 2014, 427–441.

Јованка Радић. „Оними Будим, Будимља, Будимље“. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија. Беране – Београд : Епископија будимљанско-никшићка – Институт за историју уметности Филозофског факултета у Београду – Полимски музеј Беране – Институт за теолошка истраживања, 2011 199–207.

Јованка Радић. „Топонимијски слојеви у јагодинском Поморављу“. Живот и дело академика Павла Ивића. Београд – Нови Сад – Суботица 2004: 159–171.

Јованка Радић. „Од топонима и зоонима до теонима (база јел-)“. Српски језик IX/1–2 (2004): 357–366.

Јованка Радић. „Топоним Јагодина“. Зборник Учитељског факултета у Јагодини 7. Јагодина 2003: 189–194.

Јованка Радић. „Суфиксне интеракције у топонимији“. Српски језик VII/1–2 (2002): 471–478.

Јованка Радић. „Реликтни јагодински ојконими“. Зборник радова Учи­тељ­ског факултета у Јагодини 5. Јагодина 2000: 113–122.

Јованка Радић. „О граматичкој структури топонима“. Научни састанак слависта у Вукове дане 27/2 (1998): 279–288.                                                        

Јованка Радић. „Из творбе неофицијелних презимена у јагодинском крају у светлу метанастазичких кретања“. Задужбина лист Вукове задужбине VI/23 (1993): 6.

Јованка Радић. Творбено-семантичке особености патронима у беличком крају. Магистарски рад одбрањен на Филолошком факултету у Београду, Београд 1993, 1–106 (+ карта).

Јованка Радић. „Етноними и етници у беличкој патронимији“. Токови лист Поморавља, Ресаве и Левча 22–23 (1994), Јагодина, 44–45.

Јованка Радић. „Из ономастике села око горњег тока реке Белице“. Онома­толошки прилози XI (1990): 399–450.

Јованка Радић. „Из ономастике поречја Лугомира“. Ономатолошки прило­зи VII (1986): 513–547.                                                              

Mile Tomici, Jovanka Radić. „Toponimia localităţii Strižilo din nordul Serbiei“. Studii şi cercetări lingvistice XXXVII/3 (1986). Bucureşti : Academia Republicii socialiste Romania, 245–249.

Прикази

Радић Јованка. „Књига као споменик (реч на промоцији књиге Ономастика централног Косова М. Букумирића)“. Трибина библиотеке САНУ V/5, Београд: САНУ 2017, 220–224.

Јованка Радић. „Милета Букумирић, Ономастика централног Косова, Библиотека ономатолошких прилога, књ. 3, САНУ, Београд 2015, 298 стр.“. Ономатолошки прилози XXIII (2016), 535–541.

Јованка Радић. „Књига о топонимији златопечатне повеље: Aлександар Лома. Топонимија Бањске хрисовуље. Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013“. Јужнословенски филолог LXXII /1–2 (2016), 217–224.

Јованка Радић. „Aлександар Лома, Топонимија Бањске хрисовуље — Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.“. Ономатолошки прилози XXII (2015), 755–760.

Јованка Радић. „Пивска топонимија у едицији ‘Библиотека Ономатолошких прилога’ (Радојкa Цицмил‑Реметић, Топонимија Пивске планине, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 1, Одбор за ономастику, Српска академија наука и уметности, Београд 2010, 1–354)“. Ономатолошки прилози XXI (2011), 453– 457.

Јованка Радић. „Mirjana Detelić, Marija Ilić, BELI GRAD poreklo epske formule i slovenskog toponima, Balkanološki institut, Srpska akademija nauka i umetnosti, Posebna izdanja, 93, Beograd 2006“. Ономатолошки прилози XIX–XX (2009): 773–779.

II. Творба речи. Именички суфикси – функција класирања ентитета као „предмета“.

Јованка Радић. „О логичким основама српских лингвистичких термина на ‑ица и -ина (Од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)“. Словенска терминологија данас. Београд : САНУ – Институт за српски језик САНУ, 2017, 149 – 171.

Јованка Радић. „О категоријалним вредностима творбених морфема (на примерима типа Церина, церетина, церовина)“. Српски језик XXI (2016): 183–202.

Јованка Радић. „Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса (Категоријални приступ: од ул-ица до учитељица)“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LVII/1 (2014): 151–181.

Јованка Ј. Радић. „О формацијама са суфиксом -ица и антропонимом у основи (дијалектолошки, ономастички, логичко-граматички и »феминистички« аспект)“. Путеви и домети дијалекатске лексикографије. Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2013, 283–294.

Јованка Радић. „Спојни вокал: граматичка реалност или граматичарска конструкција (од тумачења сложеница до језичке политике)“. Традиција и иновације у савременом српском језику (Зборник радова са VII међународног научног скупа „Српски језик, књижевност, уметност“, књ. I). Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2013, 25–42. [Грешком је објављена прелиминарна верзија текста; овде се прилаже и Уредништву послата финална верзија]

Јованка Радић. „Префиксална творба речи – деривација или композиција (наставни и ваннаставни аспект)“. Наш језик XXXVI / 1–4 (2005): 54–67.

Јованка Радић. „О творбеној структури етника (на примерима из централне Србије)“. Српски језик IV/1–2 (1999): 749­–757.

III. Именички род. Моција рода и феминизација.

Јованка Радић. „Шта лична имена говоре о разлици ″мушко – женско″, роду и структурној организацији језика“. Ономатолошки прилози XXIV (2018), 19–59.

Јованка Радић. „Писмо о механизму именичке моције у српском језику“. Годишњак за српски језик XXVI/13 (Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, 2013): 451–460.

Јованка Радић. „Доследна ‘феминизација’ и ‘афазија’“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXXIX (2013), 273–281.

Јованка Радић, „Доследна ‘феминизација’ – испољавање свести о равноправности полова или пут у менталну деградацију“. Филолог IV/8 (2013), 25–36.

Јованка Радић. „Именички род у језику и равноправност полова у друштву (Логички нивои и моција рода у српском језику)“. Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, књ. I. Крагујевац : Филолошко–уметнички факултет у Крагујевцу, 2011, 43–57.

Јованка Радић. „О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији“. Наш језик XVLI/3–4 (2011): 50–61.

Јованка Радић. „Појам род у граматици и логици (у светлу ‘феминизације’ српског језика)“. Посебно издање Зборника радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини: Поводом 50-годишњице Филозофског факултета Универзитета у Приштини, у част проф. др Милосаву Вукићевићу. Косовска Митровица 2010: 387–396.

Јованка Радић. „Род у природи, граматици и друштву“. Гласник Етнографског института САНУ LVIII/1 (2010): 115–130.

Јованка Радић. „Род у граматици и савремене друштвене појаве“. Jeзички систем и употреба језика, књ. I. Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2010, 95–108.

Јованка Радић. „Пол и категоријална припадност назива за лица у српском језику“. Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I. Београд : Институт за српски језик САНУ, 2007, 381–400.

Јованка Радић. „Неутрум или средњи род – термин и функције у језичком систему“. Годишњак за српски језик и књижевност XX/8. Ниш 2006: Филозофски факултет у Нишу, 369–386.

Дневне новине, радио, ТВ:

„Шта мислите о родној равноправности у језику?“ у: Милена Божовић, емисија Радар, Радио Београд 2, Петак, 30. 10. 2020, 1205

„И жена је, пре свега, човек! Лингвисти поводом недавно промовисаног »Приручника за употребу родно осетљивог језика«“. Вечерње новости, 4.08. 2019.

„О родно сензитивној лексици“. у: Мелиха Правдић, емисија Спорови у култури, Радио Београд 2, Петак, 3. 11. 2017, 1000

„Може ли се мислити у »родно осетљивом« језику“. Политика, недеља, 1. 10. 2017.

„Полна равноправност узмиче пред родном“. Политика, понедељак, 09.11. 2015.

„У ЕУ без мајки“. Ало, 4. 09. 2010.

Тата, ујка, мушкарчина“. Политика, 19. 08. 2007.

IV. Реч. Значење. Појам. Категорије појмова. Пароним.

Јованка Радић. „Значење као »позитивна« вредност у језику“. Научни доприноси Радоја Симића (Зборник радова са научног округлог стола). Крагујевац, 2018, 299–312.

Јованка Радић. „Мама, мати, мајка – три речи за три логичка нивоа“. Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас. Никшић : Матица српска – друштво чланова у Црној Гори и Матица српска у Новом Саду, 2013, 427–444.

Јованка Радић. „Тројство као унапред задат модел организације језика“. Српска теологија данас 2012. Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета, Београд 2013, 631–642.

Јованка Радић. „Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма“. Славянские языки и культуры в современном мире (II Международный научный симпозиум, Труды и матерыали). Москва 2012: Филологический факультет МГУ имени М. В. Ломоносова, 92–93.

Јованка Радић. „Пароним као логичко-граматички термин“. Исследования по славянским языкам 15/1 (2010; Сеул : Корейская ассоциация славистов), 1–16.

Јованка Радић. „Пароним – од логичког до лингвистичког термина“. Зборник Института за српски језик САНУ I, посвећено др Драгу Ћупићу. Београд : Институт за српски језик САНУ, 2008: 459–470.

Јованка Радић. „Аристотелово учење о појму, речи и категоријама“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику L (2007): 715–731.

Јованка Радић. Кажи речПозитивна вредност у језику“. Јужнословенски филолог LXIII (2007): 97–120.

V. Заменице. Категорије мисли.

Јованка J. Радић. „О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша. Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту“. Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас. Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, 2019, 223250.

Јованка Радић. „Категоријалне речи шта и што у језику Бранка Ћопића“. Ћопићево стољеће. Зборник радова поводим стогодишњице рођења. Бања Лука : АНУРС, 2016, 385 – 402.

Јованка Радић. „Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука С. Караџића (онтолошки или логичкојезички приступ)“. Научни скуп Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014). Београд : САНУ (Научни скупови, књ. CLVI; Одељење језика и књижевности, књ. 27), 2015, 229–244.

Јованка Радић. „О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што“. Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 8632013. Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014, 153–171.

Јованка Радић. „Заменички систем – основа језика и говора (теоријско-методолошки приступ)“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LVI/1 (2013): 7–24.                   

Јованка Радић. „Заменице – структурна основа и непосредно указивање на ентитете“. Научни састанак слависта у Вукове дане 41/1 (2012): 383–394.

Јованка Радић. „О следу заменичких јединица у онтогенези“. Књижевност за децу и омладину – Наука и настава. Јагодина : Факултет педагошких наука у Јагодини, 2012, 57–66.

Јованка Радић. „Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику“. Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова са међународног симпозијума. Нови Сад – Београд : Матица српска – Институт за српски језик САНУ, 2011, 499–512.

Јованка Радић. „Заменице шта и што у српском језику (на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића)“. Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности. Бања Лука – Источно Сарајево : Академија наука и умјетности РС – Филолошки факултет Бања Лука – Филозофски факултет Пале, 2011, 119–135.

Јованка Радић. „Заменице шта и што у »Граматици црногорскога језика« и у језику Црногораца (примери: Писма П. П. Његоша и Лелејска Гора М. Лалића)“. Октоих 1–2 (2011): 97–107.

Јованка Радић. „Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице“. Српски језик XV (2010): 609–627.

Јованка Радић. „Заменички систем и заменица себе, се“. Српски језик у употреби, књ. I. Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2009, 213–226.

Јованка Радић. „Логичко-граматички приступ заменичком систему – структуре ја/ти – он и он/она – оно“. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LII/2 (2009): 107–121.

VI. Метафора и метонимија. Персонификација и Антропоцентризам. Онтогенеза. Настава језика.

Јованка Радић. „Персонификација и антропоцентризам (онтогенетски приступ)“. Савремена књижевност за децу у науци и настави. Јагодина : Педагошки факултет у Јагодини, 2010, 81–91.

Јованка Радић. „Психолингвистички приступ букварском тексту“. Serbische und kroatische Schriftlinguistik: Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (ур. Verlag Dr. Kovac). Hamburg 2010, 163–177.

Јованка Радић. „Метафора и метонимија у детињству речи“. Српски језик XIV/1–2 (2009): 347–460.

Јованка Радић. „Когнитивнолингвистичке поставке почетног описмењавања“. Узданица VI/1 (2009): 7–19.

Јованка Радић. „Метафора и (хипер)екстензија“. Јужнословенски филолог LXIV (2008): 347–363.

Јованка Радић. „Дете и метафора“. Књижевност за децу у науци и настави. Јагодина 2008: Педагошки факултет у Јагодини, 161–171.

Јованка Радић. „Настава почетног читања и писања и локални говор“. Српски језик XI/1–2 (2006): 457–473.

Јованка Радић. „Граматичке категорије у настави“. Научни састанак слависта у Вукове дане 33/1 (2004): 191–202.

Јованка Радић. „О тесту из српског језика са класификационог ис­пита за упис ученика у гимназију и четворогодишње струч­не школе, Мини­старство просвете Републике Србије, јун/август 1993.“. Гороцвет 23–25, Јагодина 1994, 14–15.

VII. Језичка и образовна политика.

Јованка Радић, Сврха и последице „уродњавања“ српског језика, у: Драган Станић, Срето Танасић (ур.), Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења), Нови Сад : Матица српска; Београд : Одбор за стандардизацију српског језика, 2021, 65-80. ISBN: 978-86-7946-371-5.

Јованка Радић, Софија Милорадовић. „Српски језик у контексту националних идентитета (Поводом српске мањине у Мађарској)“. Јужнословенски филолог LXV (2009): 153–179.

Јованка Радић. „Рјечник лингвистичких назива Р. Симеона и српски језик“. Српски језик у (кон)тексту, књ. I. Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2008, 19–32.

Јованка Радић. „Статус српског језика на учитељским факултетима у Србији“. Књижевност и језик LI/1–2 (2004): 223–232.

Јованка Радић. „Статус српског језика у образовању“. Наш језик XXXVI/1–2 (2002): 152–156.

Јованка Радић. „Српски књижевни језик на размеђима епоха“. Збор­ник радова Учитељског факултета у Јагодини 1. Јаго­дина 1997: 205–224.

Јованка Радић. „Нова геополитичка слика западног Балкана и српски књижевни језик“. Гороцвет 41–43 (1997), Јагодина: 19–21.

Дневне новине, радио, ТВ:

Јованка Радић. „По садржају речник српског, а по наслову „српскохрватског“ језика“, Политика, 20. фебруар 2021, Културни додатак („Култура, уметност, наука“), стр. 10.

НАУЧНИ СКУПОВИ

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27. август 2018 (реферат: Српска лична имена и феминистички погледи на језик).

Језици и културе у времену и простору 7, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, 19. XI 2017 (реферат: Моција рода и/или „родна сензитивност” – терминолошко и/или идеолошко питање).

Други међународни научни скуп Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас. Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Подгорица, 26–28. мај 2017 (реферат: О категоријалним изразима шта, што и чеса у језику П. П. Његоша“).

Научни окрули сто Радоје Симић. Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 11. V 2017. године (реферат: О погледима проф. Симића на значење, смисао и вредност у језику).

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016 (реферат: Комуникативна функција и / или прагматика).

3. међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима. Западни универзитет у Темишвару – Универзитет у Нишу – Савез Срба у Румунији. Темишвар, 14–16. октобар 2016 (реферат: Логичке основе и модели именовања материје органског порекла).

Међународни научни скуп „Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014)“, Српска академија наука и уметности (Одељење језика и књижевности) – Матица српска – Академија наука и умјетности Републике Српске – Инстутут за српски језик САНУ – Вукова задужбина, Београд, 4–6. децембар 2014 (тема: Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука Караџића).

Међународни научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима“, Темишвар, 17–19. октобар 2014 (тема: О вредности суфикса –ина у свиничким топонимима типа Церетина (: цер)).

Научни скуп „Књижевност за децу у науци и настави“, Факултет педагошких наука, Јагодина, 10–11. април 2014 (тема: О граматичким дефиницијама придева и прилога).

Међународни научни скуп „Путеви и домети дијалекатске лексикографије“. Ниш: Универзитет у Нишу, Филозофкси факултет. 12–13. април 2013 (реферат: Рајковица као ‘Рајкова ливада’ (дијалекатски условљен топономастички модел)).

Научни скуп Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт – Будимпешта, у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ и Српском самоуправом у Будимпешти, Будимпешта, 14–15. децембар 2012 (реферат: Стање и перспективе ономастичких истраживања код Срба у Мађарској).

VII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 26–27. октобар 2012 (реферат: Спојни вокал – морфема као разликовно обележје (неутрализатор)).

Српска теологија данас. Четврти годишњи симпосион. Православни богословски факултет, Београд, 25–26 мај 2012 (реферат: Тројство као унапред задат модел организације језика).

Међународни научни скуп „Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас”, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, Херцег Нови, 20–23. април 2012 (тема: Мама, мати, мајка – три речи за три логичка нивоа).

Научни скуп „Књижевност за децу и омладину – Наука и настава“, Педагошки факултет у Јагодини, Јагодина, 6. IV 2012 (реферат: О следу заменичких јединица у онтогенези).

II Международный научный симпозиум „Славянские языки и культуры в современном мире“, МГУ имени М. В. Ломоносова, Филологический факультет, Москва, 21–24. март 2012 (реферат: Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма).

41. научни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 15–17. септембaр 2011 (реферат: Трочлане језичке структуре у лексикону и граматици српског језика).

Научни скуп Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности, Академија наука и умјетности Републике Српске, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 27–28. новембар 2010 (реферат: Заменица шта / што у роману Дервиш и смрт Меше Селимовића).

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 29–30. октобар 2010 (реферат: Нивои примене назива за лица).

Научни скуп Ђурђеви ступови у црквеном животу и историји – У сусрет осамстогодишњици будимљанске епархије, Епархија будимљанско–никшићка, Беране 15–17. октобар 2010 (реферат: Оними Будим, Будимља и Будимље).

Међународни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима, Матица српска – Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 14–16. септембар 2010 (реферат: Категоријално-елементарна организација заменичког система у српском језику).

Научни скуп Књижевност за децу у науци и настави, Педагошки факултет у Јагодини, Јагодина, 21–22. март 2010 (реферат: Заменице ко – шта у граматографији и персонификација у букварском тексту).

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 30–31. октобар 2009 (реферат: Граматички род и савремена друштвена кретања).

Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Савремено изучавање српског језика и књижевности, словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Соко Бања, 18–20. септембар 2009 (реферат: О критеријима поделе именица према значењу).

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 31. X – 1. XI 2008 (реферат: Заменица себе, се у српској граматици – проблемски приступ).

Међународна конференција Положај мањинских језика у Мађарској и код њених југоисточних суседа, Српска самоуправа у Будимпешти – Институт за истраживање етничких и националних мањина МАН – Центар за истраживање етницитета (Београд), Будимпешта, 18–20. септембар 2008 (реферат: Језичка политика Срба и српске заједнице изван земље матице) .

Међународни научни скуп Институт за српски језик САНУ (1947–2007) Стање и перспективе науке о српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 17–18. децембар 2007 (реферат: Пол и категоријална припадност назива за лица у српском језику).

Научни скуп Књижевност за децу у науци и настави, Педагошки факултет у Јагодини – Амбасада Републике Финске, Јагодина, 21–22. децембар 2007 (реферат: „Детињство речи“ и метафора).

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, 26–27. октобар 2007 (реферат: О спољним и унутрашњим аспектима српске језичке политике).

Савремене тенденције у настави језика и књижевности, Друштво за примењену лингвистику – Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, април 2006 (реферат: Настава почетног описмењавања и локални говор).

16. конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, октобар 2005 (реферат: Неутрум или средњи род – термин и функције у језичком систему).

33. међународни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар – Филолошки факултет у Београду, Београд, септембар 2003 (реферат: Граматичке категорије у настави).

15. конгрес Савеза славистичких друштава Југославије, Ниш, октобар 2001 (реферат: Статус српског језика у образовању).

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Српска академија наука и уметности – Институт за српски језик, Београд – Нови Сад – Суботица, септембар 2001 (реферат: Топонимијски слојеви у јагодинском Поморављу).

27. међународни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар, Београд – Нови Сад – Манасија, септембар 1997 (реферат: Врсте речи у топонимији).

Биографија:

Рођена 1958. у Фочи (Република Српска, БиХ), девојачко презиме Аврам.

1982    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1994    Изабрана за асистента (предмет Српски језик) на Учитељском факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу.

1999    Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2000    Изабрана у звање доцента на Учитељском факлутету у Јагодини.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ (у звању научни сарадник).

2006    Изабрана у звање виши научни сарадник.

2011    Изабрана у звање научни саветник.

Члан Одбора за језик Академије наука и уметности Републике Српске (2005–).

Члан Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности (2006–).

Члан уређивачког одбора часописа Ономатолошки прилози (2006–).

Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност (2016–).

Члан Комисије за ономастику при Међународном комитету слависта (2018– )