Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
У радној посети Институту 27. и 28. јуна 2022. године били су проф. др Веселинка Лаброска, дописни члан МАНУ, и проф. др Гоце Цветановски, обоје научни саветници Института за македонски језик „Крсте Мисирков” из Скопља.
С тугом смо примили вест која нам је 28. јуна текуће године стигла из Будимпеште – да је преминуо Предраг Степановић, професор Универзитета, књижевни стваралац и културни посленик.
У Српској књижевној задрузи је, поводом 130 година од њеног оснивања, одржан једнодневни скуп „Плаво коло као огледало развоја српске књижевности и језика”, 23. јуна ове године.
У Научно-образовно-културном центру у Тршићу, у периоду од 17. до 19. јуна 2022. године одржана је Трећа интеркатедарска србистичка конференција под називом Границе српског језика.
На XXIV Округлом столу о словенској дијалектологији, који је у комбинованој форми излагања (уживо и онлајн) одржан 7–8. јуна 2022. године у Институту за славистику Руске академије наука, учествовала је др Биљана Савић, научни сарадник Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ.
Професор Милосав Вукићевић (1932–2012) – рођен у месту Гунцати у Гружи, а службом дуги низ година припадао Приштинском универзитету, након НАТО агресије враћа се из Приштине у родну Шумадију и започиње, између осталог, да припрема грађу за речник говора гружанскога краја.
Институт за српски језик САНУ је 30. маја 2022. године угостио професоре и студенте докторских и мастер студија Групе за српски језик са Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
На Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци 24. маја 2022. године потписан је Уговор о пословно-техничкој сарадњи између Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.
У склопу манифестације „Ћирилична баштина” која се одржава у Бајиној Башти, проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржао је предавање „Рана српска писменост”, 23. маја 2022. године.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, боравила је 17. и 18. маја 2022. године у Огранку САНУ у Нишу ради разговора о могућој будућој сарадњи Института са Огранком САНУ, пре свега у вези с пројектом Огранка у оквиру кога се ради на прикупљању, анализи и картографисању пастирске лексике говора југоисточне Србије.
У име уређивачког одбора часописа Новоречје, Дејан Ајдачић са Универзитета у Гдањску и Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду организовали су 12. маја 2022. године округли сто у виду видео-конференције на тему „Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима”.
Научна конференција „Језик, књижевност, моћ” (Language, Literature, Power), која се одржала 6. и 7. маја 2022. године, у организацији Департмана за англистику Филозофског факултета у Нишу, окупила је и четири сарадника Института за српски језик САНУ.
Пошта Србије је поводом 75 година од оснивања Института за српски језик САНУ издала пригодну поштанску марку и коверту првог дана – поништену поштанску марку на пригодној коверти са жигом на којем је датум када је марка издата.
Научна конференција Philologia Serbica,коју организује Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је (онлајн) 29. марта 2022. године.
