Category: Стално запослени

мср Никола Санковић

Рођен 1985. године у Бенковцу.
2011. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
2016. Изабран у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођен је 2. децембра 1985. године у Бенковцу. Основну и средњу школу завршио је у Београду. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирао је школске 2010/2011. године. На истом факултету 2014. завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер рад Стабилност акценатских парадигми једносложних именица мушког рода, под менторством проф. др. Јелице Јокановић Михајлов.

Од 2014. године ради у звању истраживача-приправника, а од 2016. у звању истраживача-сарадника  на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Научна звања:

Изабран у звање истраживач-сарадник (5. 2. 2016).

Учешће на научним скуповима

Осамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2015.

др Ненад Ивановић

Образовање

2013 Доктор лингвистичких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2008 Магистар филолошких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2004 Дипломирани филолог јужнословенске филологије, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Одбрањен докторски рад

2013 Речник САНУ и његова улога у лексичкој стандардизацији српског језика (са историјског и лексикографског аспекта), проф др Мирослав Николић (ментор), проф. др Рајна Драгићевић, др Стана Ристић, научни саветник.

Одбрањен магистарски рад

2008 Апстрактне именице у српском језику (творбени и семантички аспекти), проф. Гордана Јовановић (ментор), проф. др Предраг Пипер, проф. др Радојица Јовићевић.

Научна звања

2013– Научни сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

2004–2013 Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

Стручна звања

2013– Уредник Речника САНУ

2011–2013 Помоћни уредник Речника САНУ

2004–2011 Обрађивач грађе Речника САНУ

Научни пројекти

2003– сарадник МПНТР 178009: Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ, Београд 2003–

2006–2007 сарадник, секретар UNESCO Participation Programme 33 C/5 2006–2007  Language and Identity in the Republic of Serbia

Чланство у научним и стручним удружењима

1) Члан Комисије за лексикологију и лексикографију при Међународном комитету слависта

2) Секретар Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика

др Наташа Миланов

Рођена 1980. године у Ваљеву.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2007 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2014 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018 Изабрана у звање научни сарадник.

2023 Изабрана у звање виши научни сарадник.

Служи се руским и енглеским језиком.

Види више →
 

Тезе

Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ одбрањена 27. 9. 2017. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), проф. др Јелена Јовановић Симић (ванредни професор), др Стана Ристић (научни саветник у пензији).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Изабрана у звање виши научни сарадник (24. 4. 2023).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2007–2016. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће од 2013. године на међународним пројектима Andrić–Initiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (од 2017).

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Andrićeva Avlija – Andrićs Hof, Grac, 2015.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се руским и енглеским језиком.

др Милица Стојановић

Рођена 1981. године у Књажевцу.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2013–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2013 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2019. Изабрана у звање научни сарадник.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

Види више →
 

Тезе

Докторска теза:

„Полипрефиксирани глаголи у српском језикуˮ, одбрањена 3. 5. 2017. године (ментор: др Рајна Драгићевић; чланови комисије: др Весна Ломпар, др Марина Спасојевић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 2019. године.

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006 – 2016.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти:

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

др Милена Јакић Шимшић

Рођена је 1979. године у Београду.

Oд 2001. сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

2003. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (група: Општа лингвистика).

2008. Сарадник на пројекту Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (УНЕСКО).

2008. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Израда Речника САНУ)

2009. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду.

Од 2010. спољни сарадник Истраживачке станице Петница.

2011. Сарадник на пројекту: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic. Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, (руководилац B. Wiemer).

2013. Сарадник на пројекту: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: M. Dunn, F. Jordan, A. Majid).

Од 2015. уредник је часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

2016. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана је у звање научни сарадник.

2022. Реизабрана у звање научни сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад : „Утицај карактеристика асоцијата на брзину обраде стимулуса” (5. септембар 2009, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: проф. др Александар Костић, проф. др. Предраг Пипер).

Докторска теза: „Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему” (5. јул, 2016, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: дописни члан САНУ, проф. др Александар Костић, академик Предраг Пипер).

Научна звања:

Изабрана је у звање научни сарадник (2017).

Међународна сарадња и пројекти

2008: Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА).

2011: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic (Integrative Theory with the construction of a database). Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, Björn Wiemer (руководилац пројекта).

2013: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: Michael Dunn, Fiona Jordan, Asifa Majid). http://www.mpi.nl/departments/other-research/research-consortia/eoss/people

Тренутно учествује у КОСТ акцији (COST action, Language in the human-machine era, LITHME; превод: Европска сарадња у науци и технологији у оквиру акције под називом Језик у доба интеракције човека и машине), а 2020–2021. била је заменик координатора ове акције.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

2011: Рецензенирање радова учесника Студентске лингвистичке конференције „Стуликон“, одржане на Филолошком факутлету у Београду од 6. до 8. маја 2011. године http://stulikon.fil.bg.ac.rs/

Учешћа на скуповима:

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2002.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 3–4. фебруар 2005.

XIV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2008.

3rd Workshop on “Quantitative Investigations in Theoretical Linguistics“ (QITL-3), Helsinki, 2–4. june 2008. http://www.ling.helsinki.fi/sky/tapahtumat/qitl/QITL3_Proceedings.pdf

XV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 6–7. фебруар 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Дигитализација културне и научне баштине, Филолошки факултет, Београд, 30. септембар 2011. http://www.digitalheritage.fil.bg.ac.rs/papers.php?lan=sr

Naučno-stručni skup Savremeni trendovi u psihologiji, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 11–13. Oktobar, 2013, 111–112. http://www.psihologija.edu.rs/skup/STuP_2013.pdf

SinFonIJA 6, Ниш (септембар) 26.–27.9.2013.

http://www.filfak.ni.ac.rs/konferencije/sinfonija-6/program.html  http://www.filfak.ni.ac.rs/dokumenti/konferencije/2013/sinfonija/abstrakti/antonymy_as_a_continuum.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 50–51. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 47–48. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

Предавања, промоције и сл.:

Утицај типа везе међу асоцијативно повезаним речима на ефекат фацилитације у задатку лексичке одлуке, 28. мај 2008. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Утицај јачине асоцијативне везе на обраду речи, 8. октобар 2009. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Лексички односи у психолингвистици, 20. март. 2010. и 1. мај 2010. године, Истраживачка станица Петница.

Извештај о радионици Lexicom 2010, одржаној у Љубљани, у јуну 2010. године, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 10. новембар 2010.

Да ли се супротности привлаче или одбијају? Истраживачка станица Петница.

Унапређење израде Речника САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 19. октобар 2011. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Рад на Речнику САНУ. Традиционални и савремени начин. 24. новембар 2011. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Нешто мало о психолингвистици, Истраживачка станица Петница, 29. март 2014.

Лексички односи виђени очима психолингвисте, Друштво младих лингвиста, 16. април 2014.

Антонимија. Како психолингвиста може помоћи лексикографу?, Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду, 8. мај 2014.

Containers in Serbian language, Laboratoire Dynamique du Langage, Institut des Sciences de l’Homme, Universite de Lyon / CNRS, 3. јун 2014.

Парадигматски лексички односи у српским описним речницима (гостујући предавач у оквиру предмета Практична лексикографија, проф. Рајна Драгићевић) Филолошки факултет у Београду, 4. мај 2015.

Представљање колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Задужбина Илије М. Коларца, 29. април 2015. http://www.kolarac.rs/en/predavanja/689-discussion-about-the-mutual-monography-the-modern-serbian-lexicography-in-the-theory-and-practice

Пиперови доприноси проучавању вербалних асоцијација, Матица српска, Нови Сад, 15. новембар 2016. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/skup-o-delu-akademika-predraga-pipera_774733.html

Парадигматски лексички односи у Речнику САНУ, Институт за српски језик САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 8. фебруар 2017.

У каквом односу могу бити речи у Речнику САНУ?, Задужбина Илије М. Коларца, Циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика, 5. јун 2017. http://www.kolarac.rs/lat/predavanja/1499-ciklus-uloga-deskriptivnih-recnika-u-negovanju-srpskog-jezika

Антонимија у реченичном контексту, 18. март 2021. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Предавање у Истраживачкој станици Петница: „Психолингвистичка лабораторија? Јел то стављате речи у епрувете?” за полазнике прве године семинара лингвистике, одржано 8. 6. 2022.

Остале активности:

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Лазар Бојичић: Утицај прозодијског система српског језика на феномен такете–малума. http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Ана Голубовић: Лексички односи синонимије и антонимије у асоцијативном пољу именица и придева.

http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

од  2015: Уредник часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

мср Маријана Ђукић

Рођена 22. марта 1988. године у Ваљеву.
2012. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).
2013. Стекла звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.
2013. Уписала докторске академске студије, модул: Српски језик.
2014. Почела да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.
2015. Изабрана у звање истраживач-сарадник.
2016. Пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић).
Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →
 

Тезе

2016. године пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић Емонтс).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (22. април 2015).

 Учешћа на скуповима:

1) Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

2) Втори международен филологически форум за студенти и докторанти, Софија, 2016.

3) Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

4) VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2015.

5) VI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2014.

6) Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

7) XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

8) Језици и културе у времену и простору III, Нови Сад, 2013.

Међународна сарадања и пројекти:

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (руководилац пројекта Драгана Радовановић) (од 2017);

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– );

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015);

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Предавања (научна и популарна), презентације, радионице

Фразеологија у тестовима из српског језика са такмичења за средњу школу, 58. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 2. 2017.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са Вељком Броборићем и Слободаном Новокметом), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Слободаном Новокметом), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Како изаћи из врзиног кола: изрази у Речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Остале активности:

Члан ревизионе комисије на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу, год. 2015, 2016 и 2017.

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

др Драгана Цвијовић

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.
2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2006).

Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (2008).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику (2017).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2006).

Тезе:

Мастер рад: „Англицизми у српском језику из области моде и њихова лексикографска обрада” (октобар 2008, пред комисијом у саставу: проф. др Драгана Мршевић Радовић (ментор), проф. др Александар Милановић).

Докторска теза: „Збирне именице у савременом српском језику” (30. 6. 2017, пред комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Весна Ломпар и др Владан Јовановић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. XII 2009).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (21. I 2013).

2018 Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач (2007‒).

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Језик и идентитет у Републици Србији реализовао је Институт за српски језик САНУ, у периоду од марта до краја октобра 2008. године, а финансирао је УНЕСКО. Руководилац пројекта била је др Стана Ристић.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Језик. Књижевност. Идентитет, Ниш, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Опсцена лексика у српском језику, Ниш, 2015.

Остале активности

Бави се и објављивањем популарних текстова из области србистике.

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Члан комисије за давање стручне оцене, стручног мишљења, односно експертског мишљења о квалитету уџбеника, приручника и наставних материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средства и дидактичких игровних средстава из предмета Српски језик и књижевност Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) (2010‒).

Говори и пише енглески и италијански, а служи се руским.

др Бојана Томић

Рођена 23. априла 1981. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Докторска теза: „Именске речи које се јављају само у множини у српском језику”, (ментор проф. др Весна Ломпар, чланови комисије проф. др Рајна Драгићевић, др Марина Спасојевић).

Мастер рад: „Мађаризми у речницима српског језика и њихова лексикографска обрада (синхронијски и дијахронијски аспект)” (октобар 2008, ментор проф. др Драгана Мршевић Радовић, члан комисије: проф. др Александар Милановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник ().

Реизабрана у звање истраживач сарадник ().

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Остале активности

Говори и пише енглески, служи се руским језиком.

мср Бојана Тодић Санковић

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.
2015 Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил);

2016 Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија);

2016 Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик);

2017 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

2019 Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.

Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил) (2015).

Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија) (2016).

Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) (2016).

Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) (2017).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (17. 2. 2019).

Учешћа на научним скуповима:

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VIII, Нови Сад, 2018.

Четрнаеста међународна славистичка конференција Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2018.

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VII, Нови Сад, 2017.

Девети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књжевности, Крагујевац, 2017.

Предавања по позиву:

Oдржана радионица на 61. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2020 (тема радионице: Фразеологија у настави српског језика и књижевности: могућности шире примене).

Увод у фразеологију (са др Слободаном Новокметом и др Весном Ђорђевић), Семинар Фразеологизми, жаргонизми и дијалектизми у односу на савремени језик, Тршић, 2019.

Представљање узорних мастер радова – Придевска антонимија у „Асоцијативном речнику српскога језика”, Друштво младих лингвиста, Београд, 2017.

Остале активности:

Представљање реферата o институцијама за језик из зборника ЕФНИЛ, реферат Статус мађарског језика, на основу рада Supporting the Hungarian language both inside and outside Hungary аутора Габора Просекија, 2019.

Један од реализатора лингвистичког семинара Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.

Учешће на манифестацији Дани језика и писма, Два века Вуковог Рјечника, Тршић, 2018 (тема реферата: Свадбени обичаји у Вуковом Рјечнику).

др Анета Спасојевић

Рођена 1. октобра 1981. у Кладову.

2022. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2016. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

2010/2011. Уписала постдипломске докторске студије на Филолошком факултету у Београду.

2009/2010. Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

2008/2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

Види више →
 

Анета Спасојевић (рођ. Шаманц) рођена је 1981. године у Кладову, где је завршила основну школу и гимназију. Школске 2008/2009. године дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност, са просечном оценом 8,96. На истом факултету одбранила је мастер рад под називом Морфолошке и лексичке особености у роману „Ходочашће Арсенија Његована” Б. Пекића, под менторством проф. др Мирослава Николића, са просечном оценом 9,50. Године 2022. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Попридевљавање радног глаголског придева у српском језику (граматичко-семантички и лексикографски аспект) пред комисијом у саставу: др Весна Ломпар (ментор), ванредни професор, др Рајна Драгићевић, редовни професор, др Марина Спасојевић, виши научни сарадник. Радила је у Петој и Осмој београдској гимназији као професор српског језика и библиотекар. Од 2011. године ради у Институту за српски језик САНУ на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског стандардног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, најпре као истраживач-приправник, а од 2013. као истраживач-сарадник. Поред лексикографског рада, научноистраживачки рад чине и граматичка и семантичка истраживања савременог српског језика.

Учешћа на научним скуповима:

[1] Научни скуп Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.

[2] Научни скуп Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.

[3] Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011.

 [4] III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.

Говори и пише енглески; служи се румунским; чита руски језик.

др Ана Миленковић

Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.
Основну и средњу школа завршавала у Сиднеју и Београду.
2003. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Општа лингвистика).
2003. Уписала постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).
2009. На Филолошком факултету у Београду одбранила магистарску тезу под насловом: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса (Комисију су сачињавали: Проф. др Рајна Драгићевић, Проф. др Предраг Пипер и Проф. др Александар Костић).
2009. Запослила се у Институту за српски језик САНУ
2010. Изабрана у звање истраживач сарадник
2017. Одбранила докторску дисертацију под називом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Општа лингвистика (2003).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2009).

Тезе

Магистарска теза: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса

Докторска теза: Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику

Научна звања

Изабрана у звање истраживач сарадник (2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (2016).

Међународна сарадња и пројекти

Електронски корпус српског језика (Костић, Ђ. 2001), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду и Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2003–2009).

Мултидисциплинарна истраживања ресурса српског језика и њихова апликација у лингвистици, дефектологији и комуникацијама (бр.1784), Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2005).

Фреквенцијски речник Тодора Манојловића, Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2005).

Фундаментални когнитивни процеси и функције (бр.149039), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2006–2008).

Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (бр. 178009), Институт за српски језик САНУ, Београд (од 2009).

Учешће на научним скуповима

VII International Conference on Lexicography and Lexicology – Lexicography at the Beginning of 21st Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2002.

Скуп Југословенског друштва за примењену лингвистику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2001.

Остале активности

Бави се превођењем и лектуром стручних текстова са српског на енглески језик.

Изворни је говорник енглеског језика, служи се руским језиком.

др Ана Мацановић

Рођена 16. октобра 1985. године у Београду.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2016. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана у звање научни сарадник.

Сарадник пројекта Језик и идентитет у Републици Србији Института за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА) (2008).

Сарадник пројекта Лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића, Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Института за експерименталну фонетику (2012–).

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–).

Члан-сарадник Матице српске (2016–).

Сарадник на пројекту Речник славеносрпског језика, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Сарадник на пројекту Писци предстандардног периода српског језика и њихова дела, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Види више →
 

Рођена је 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирала је школске 2008/2009. године, а на истом факултету 2010. завршила је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши рад Творбена структура именица у поезији Јована Дошеновића, под менторством доц. др Александра Милановића. Године 2017. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Језикословна терминологија код Срба у 19. веку пред комисијом у саставу: проф. др Александар Милановић (ментор), проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник и доц. др Исидора Бјелаковић.

Од 2011. године ради у звању истраживача-приправника, од 2013. у звању истраживача-сарадника, а од 2017. у звању научног сарадника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Учествовала је на неколико међународних и домаћих научних скупова и објавила је више научних радова из области историје српског књижевног језика, дериватологије и лексикологије.

Тезе

Докторска теза:

Језикословна терминологија код Срба у 19. веку, докторска дисертација, одбрањена 2. 6. 2016. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник, доц. др Исидора Бјелаковић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (13. 2. 2013).

Изабрана у звање научни сарадник (24. 5. 2017).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–)..

Члан-сарадник Матице српске (2016–)..

Учешће на научним скуповима

Научни скуп Књижевност и језик у Друштву српске словесности, 28. октобар 2016, Српска академија наука и уметности, Београд.

XII међународнa славистичка конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софијски универзитет Св. Климент Охридски, 9–10. мај 2014.

Научна кoнференција Језик, књижевност, дискурс, Филозофски факултет, Ниш, 25–26. април 2014.

XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2013, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, маргинализација, април 2013, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору III, новембар 2013, Филозофски факултет, Нови Сад.

IV научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2012, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, вредности, април 2012, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору I, новембар 2011, Филозофски факултет, Нови Сад.

Научни скуп Наука и идентитет, мај 2011, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2011, ФИЛУМ, Крагујевац.

Предавања, промоције и сл.

[1] Предавања о Речнику САНУ за студенте IV године Групе за српски језик и књижевност (филолошки профил), у оквиру предмета Лексикографска пракса (2014–).

[2] Језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? (у коауторству са Јованом Јовановић и Иваном Маринковић Мандић), одржана у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ (септембар 2014).

[3] Радионица на 56. републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности, у организацији Друштва за српски језик и књижевност, на тему Префиксација као начин творбе у настави српског језика (јануар 2015).

[4] Предавање по позиву Друштва младих лингвиста на тему Лингвистичка терминологија код Срба у 19. веку (децембар 2016).

Остале активности

Служи се енглеским, француским и италијанским језиком.

мср Јанко Ивановић

Рођен је 18. марта 1988. године у Нишу.

2013. завршио основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (смер – србистика).

2014. завршио мастер студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (смер – Српски језик и лингвистика).

2014/2015. уписао докторске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом саду (смер – језик).

2022. пријавио тему докторске дисертације на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

2022. запослио се на Институту за српски језик САНУ.

2022. изабран у звање истраживач-приправник.

2022. изабран у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Један од аутора Појмовника српских лингвистичких термина.

Радио је и као волонтер на Филозофском факултету у Нишу на предметима Старословенски језик, Славеносрпски језик и Историја српског књижевног језика током школске 2014/2015.

У периоду од 2015. до 2021. године радио је, такође, и као наставник српског језика и књижевности у следећим школама: Основна школа „Стојан Љубић“ у Косанчићу, Основна школа „Радоје Домановић“ у Нишу, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”, Метрополитан ИТ гимназија. Положио је и испит за лиценцу октобра 2018.

Био је, такође, хонорарно ангажован као предавач у Центру за српски као страни и нематерњи језик на Филозофском факултету у Нишу  од октобра 2017. до јануара 2018.

Био је и учесник пројекта Развој општих стандарда постигнућа за српски као нематерњи језик (тестирање ученика основних и средњих школа), у организацији Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Филозофског факултета у Нишу и Фонда за отворено друштво.

Два пута био је учесник пројекта „Да те цео свет разуме”, у организацији Канцеларије за дијаспору града Ниша и Филозофског факултета у Нишу, где је радио као наставник српског језика за децу из дијаспоре путем интернета.

Од маја 2017. године ради и као наставник српског језика као страног и нематерњег на платформи за наставнике Припли (https://preply.com/en/tutor/54530). Такође је и оснивач и власник предузетничке радње „Јанкова учионица”, где ради као наставник српског језика као страног и нематерњег  од марта 2021. године. До сада је остварио сарадњу са неколико иностраних компанија, као и представницима амбасада различитих земаља.

Савладао је следеће обуке: обука за предаваче српског као страног/нематерњег језика у организацији Центра за српски језик и културу „Азбукум” из Новог Сада, „Групни рад и интердисциплинарност” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, Медијска писменост за наставнике” у организацији Департмана за комуникологију  и новинарство Филозофског факултета у Нишу, „Дигитална учионица / Дигитално компетентан наставник – увођење електронских уџбеника и дигиталних образовних материјала” (ЗУОВ), програм обуке за смањење стреса у ситуацији миграција кроз примену стручног упутства за укључивање ученика избеглица у систем образовања и васпитања (ЗУОВ), „Управљање тимовима” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, „Блог, Инстаграм и Фејсбук у настави” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, „Оцењивање у функцији развоја и учења” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, обука наставника првог разреда гимназије за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (ЗУОВ), „Умеће комуникације – како да говоримо и слушамо да би ученици хтели да нас чују и разговарају са нама” у организацији Удружења грађана ТИМ ПСИХОКОД из Београда.

Током школске 2020/2021. године снимио је пет часова за РТС планету, који су доступни у делу „Моја школа” – 2. разред средње школе (29, 30. и 31. час), 7. разред основне школе (33. и 36. час).

Био је и добитник награде Фонда за младе таленте, а као средњошколац освојио је друго место на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе у Тршићу. Био је ученик генерације Основне школе „Чегар” у Нишу и Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”.

Године 2009. и 2010. био је учесник 42. и 43. Летње школе македонског језика, у оквиру Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу на Охриду у организацији Универзитета „Св. Кирил и Методиј” и Филолошког факултета из Скопља.

Говори неколико страних језика: енглески језик (Б2), шпански језик (Б1), македонски језик (Б2), немачки језик (А1), норвешки језик (А1).

Учешће на научним скуповима

VII научни скуп Млади македонисти, Скопље, 2010.

VII научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2015.

III  међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад, 2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2016.

IV  међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад,  2017.

IX научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2017.

др Весна Ђорђевић

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (назив мастер рада: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања).

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Види више →
 

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2013. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Тезе:

Ђорђевић, Весна: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2010. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: др Весна Ломпар, члан комисије: проф. др Мирослав Николић).

Ђорђевић, Весна: Видски парњаци у српском језику (имперфективни глагол : перфективни глагол изведен префиксима за–, из–, на–, о–, по–, с– и у–), докторска дисертација, одбрањена 13. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Комисија: проф. др Весна Ломпар, ванредни професор, ментор, проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор, члан Комисије и др Марина Спасојевић, научни сарадник, члан Комисије).

Међународна сарадња и пројекти:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

Учешће на научним скуповима:

XVII научни скуп Емпиријска истраживања у психологији, 11–12. фебруар 2011, Филозофски факултет Универзитета у Београду, са рефератом Наративни и лингвистички приступ одбаченим и прихваћеним CV-јевима кандидата који конкуришу за посао, у коауторству са Наташом Цвијан.

Научни скуп Наука и традиција, 18–19. мај 2012, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, са рефератом: О значењу придевског суфикса -овит / -евит.

Међународна научна конференција Hudobné motívy vo frazeológii, 26–27. 9. 2014, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Братислави (у сарадњи са Словачком фразеолошком комисијом при Словачком комитету слависта), са рефератом: Фразеологизми с компонентом звоно, бубањ и гајде у фразеологији српског језика и њихови еквиваленти у словачком језику.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Марином Николић.

Third International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social Sciences and Humanities, Contexts 2015, 1. децембар 2015, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, са рефератом: Традиционални музички инструменти – етнолошка и фразеолошка анализа, у коауторству са Нином Аксић.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 15–18. IX 2016, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видски парњаци и префиксација (префикс из-).

47. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–18. IX 2017, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Ка речнику видских парњака типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол.

Међународна научна конференција Словенски језици, књижевности и културе у контакту (посвећена јубилеју проф. Марије Добрикове), 28–29. септембар 2017, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, Словачка, са рефератом: Видско парњаштво и категорија акционалности.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 13–17. IX 2018, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видско парњаштво и акционалност.

Slavofraz 2019, 12–13. IV 2019, Филозофски факултет Универзитета Коменски у Братислави, са рефератом: Урок у српској народној традицији, у коауторству са Нином Аксић.

Остале активности:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2016. Научни секретар на Mеђународном научном симпозијуму Словенска терминологија данас, одржаном 11–13. маја 2016. године, у организацији Института за српски језик САНУ, Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске и Матице српске.

2018. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, одржаном 30. јула – 12. августа, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2013–2018. Научни секретар на 43, 44, 45, 46, 47. и 48. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, у организацији Међународног славистичког центра у Београду.

2019. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 30. јул–12. август, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2019. Боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету Хумболт у Берлину (Одељење за јужнословенске језике и културе Института за словенске и мађарске студије) као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2021. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 19. јул – 30. јул, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу. Том приликом одржала предавање Увод у технике писања научног рада.

2021. Научни секретар на 51. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, одржаном 15–19. септембра 2021. на Филолошком факултету у Београду.

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia, који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2022–2025. Руководилац пројекта Јавни дискурс у Републици Србији (број 7750183), одобреног за финансирање у оквиру програма Идеје Фонда за науку Републике Србије. Носилац пројекта је Институт за српски језик САНУ, а партнерске институције су Филолошки факултет Универзитета у Београду и Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу.

др Ђорђе Оташевић

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу. Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ. Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2010. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).

Види више →
 

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу.

Матурирао у Шестој београдској гимназији 1978. године. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1984. године (група за српскохрватски језик са општом лингвистиком) радом из семиотике „Загонетке као знаковни системи“ (ментор проф. др Душан Јовић). Магистрирао 1995. на Филолошком факултету у Београду – „Придеви с негативним префиксима и прилози постали од њих у савременом српском језику“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк).

Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ.

Од 1999. до 2016. године секретар Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика.

Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2000. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).

др Александра Марковић

Рођена 30. октобра 1972. у Београду.

1995    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и општу лингвистику).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Пројекат Речник САНУ).

2001    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2004   Запослена као лектор и уредник у издавачкој кући „Креативни центар“.

2009  Поново се запослила у Институту за српски језик САНУ (Пројекат Речник САНУ).

2010 Члан Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика.

2013   Унапређена у звање редактора Речника САНУ.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017   Изабрана у звање научни сарадник.

2020 Члан редакције часописа Језик данас.

2021 Поново изабрана у звање научни сарадник.

2021 Члан ЈеРТеха – Друштва за језичке ресурсе и технологије.

2022 Члан Савета Центра за примењену лингвистику.

2022 Члан Управног одбора CA 21167 UniDive.

Види више →
 

Рођена 30. октобра 1972. у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српски језик и општу лингвистику (1995).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ, Речник САНУ (1999).

Тезе:

  • Магистарски рад: Допуне прелазним и повратним семикопулативним глаголима у српском и хрватском књижевном језику, одбрањен у новембру 2001. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Љубомир Поповић, чланови комисије: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Душка Кликовац).
  • Докторска теза: Падежи и предлошко-падежне конструкције са квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику (семантичкo-синтаксичка анализа), одбрањена 11. 5. 2016. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Душка Кликовац, чланови комисије др Срето Танасић, научни саветник, доц. др Балша Стипчевић).

Научна звања:

  • Изабрана у звање научни сарадник (25. IV 2017).
  • Реизабрана у звање научни сарадник (31. I 2021).

Лексикографска звања:

  • Основни обрађивач (1999–2003; 2009–2012).
  • Помоћни редактор (2012–2014).
  • Редактор (2014–).

Међународна сарадња:

  • Од 2022. учешће у акцији COST CA21167 – Universality, diversity and idiosyncrasy in language technology (UniDive), чији је предлагач проф. др Агата Савари (Agata Savary, Univeriste Paris-Saclay), као члан Управног одбора, по препоруци проф. др Цветане Крстев.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

  • Члан Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика (2010–).
  • Члан редакције часописа Језик данас, који издаје Матица српска (2020–).
  • Члан ЈеРТеха – Друштва за језичке ресурсе и технологије (2020–).
  • Члан Савета Центра за примењену лингвистику (2022–).

Учешћа на скуповима:

  • Осамнаести конгрес савеза славистичких друштава Србије, Београд 2014.
  • Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд 2015.
  • Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд 2017.
  • Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ Београд 2018.
  • XVI Међународни конгрес слависта (постер-реферат,у коауторству с др Марином Спасојевић), Београд 2018.
  • Конференција eLex, у коауторству с Р. Станковић, Б. Шандрих, Р. Стијовић, Ц. Крстев и Д. Витасом, Синтра, Португал 2019.
  • Језици и културе у времену и простору 9, Нови Сад 2019.
  • Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд 2020.

Предавања, промоције и сл.:

  • Предавање по позиву одржано студентима на Филолошком факултету 21. марта 2013. на тему Граматика у српским речницима.
  • Промоција колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Коларац, 29. априла 2015.
  • Предавање на тему Рад на Речнику САНУ студентима Филолошког факултета, Институт за српски језик, 13. маја 2015.
  • Предавање на тему Однос граматике и речника – граматичке информације у описним речницима српског језика, одржано 29. маја 2017. године на Коларцу у оквиру циклуса Улога дескриптивних речника у неговању српског језика.
  • Учешће на промоцији књиге Д. Кликовац Српски језик у светлу когнитивне лингвистике 12. 2019. у Библиотеци града Београда.

Остале активности:

  • Израдила библиографију часописа Јужнословенски филолог за 1995. годину (Јужнословенски филолог LIII, Београд 1997, 275–311).
  • Члан неколико комисија за одбрану докторских дисертација на Филолошком факултету Универзитета у Београду (мср Ђорђе Божовић 7. 6. 2021; мср Биљана Рујевић 31. 8. 2022); члан Комисије за оцену приступног предавања (др Ђорђе Божовић, 3. 11. 2021).
  • Рецензија монографије проф. др Душке Кликовац Српски језик у светлу когнитивне лингвистике, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2018.
  • Рецензије радова за Језик данас, Наш језик, Јужнословенски филолог, Зборник Матице српске за славистику; рецензије неких апстраката за конференцију eLex 2021 (The seventh biennial conference on electronic lexicography, eLex 2021, Brno, Czechia, 5–7 July 2021).
  • Енглески (разуме, чита, пише, говори); руски (разуме, чита); француски (разуме, чита); италијански (чита).

др Биљана Савић

Рођена 16. јануара 1970. године у Бањалуци.

  1. Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и лингвистику).
  2. Одбранила магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и лингвистику).
  3. Запослила се у Библиотеци Матице српске (Одељење Стара и ретка књига и легати).
  4. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника.
  5. Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и лингвистику).
  6. Почела да ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.
Види више →
 

Рођена 16. јануара 1970. године у Бањалуци.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику (1997). Тема дипломског рада: Из материјалне културе Великог Блашка (код Бањалуке) (ментор: проф. др Драгољуб Петровић).

Запослила се у Библиотеци Матице српске (Одељење Стара и ретка књига и легати) (2002).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника (2005).

Почела да ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2017).

Тезе

Магистарски рад: Фонетске и морфолошке одлике Архијерејског служабника из XV/XVI века (12. април 2002. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Јасмина Грковић Мејџор, чланови комисије: проф. др Вера Јерковић и проф. др Мато Пижурица).

Докторска теза: Речник владарских житија архиепископа Данила II (према препису Даниловог зборника у Архиву САНУ, 1553. год.), (26. септембар 2016. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, чланови комисије: проф. др Наташа Драгин и др Виктор Савић.

Научна звања

Изабрана у звање научни сарадник (2018).

Учешће на научним скуповима

XXIV круглый стол по славянской диалектологии, Москва, 2022.

Научна конференција Philologia Serbica, Бањалука, 2022.

Десета међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2021.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Девета међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2019.

Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2018.

Србистика данас, Бања Лука, 2017.

Трећи међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/ или периферним областима, Темишвар, 2016.

Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014.

Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2011.

др Тања Милосављевић

Рођена 25. 2. 1977. године у Нишу.

2004. дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (Студијска група за српски језик и књижевност).

2009. магистрирала на Филозофском факултету у Нишу.

2011. запослила се у Институту за српски језик САНУ и изабрана у звање истраживач сарадник.

2014. реизабрана у звање истраживач сарадник.

2016. докторирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

2017. добитник награде Павле и Милка Ивић за монографију Лексика српског призренског говора.

2018. изабрана у звање научни сарадник.

2022. изабрана у звање виши научни сарадник.

Говори и пише руски и енглески језик.

Види више →
 

Рођена 25. фебруара 1977. године у Нишу.

Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу на Студијској групи за српски језик и књижевност (2004).

Магистрирала на Филозофском факултету у Нишу, на Одсеку за српски језик (2009).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2011).

Докторирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2016).

Тезе

Магистарска теза: ,,Говор села Присјана (Горњег и Доњег)“, одбрањена 8. септембра 2009. године (ментор: проф. др Љубисав Ћирић, чланови комисије: проф. др Божо Ћорић, проф. др Јордана Марковић).

Докторска теза: ,,Лексика српског призренског говора“, одбрањена 3. септембра 2016. године (ментор: проф. др Радивоје Младеновић, чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Никола Рамић).

Научна звања

Изабрана у звање истраживач приправник (8. 2. 2011).

Изабрана у звање истраживач сарадник (1. 9. 2011).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (2. 2. 2014).

Изабрана у звање виши научни сарадник (2022).

Међународна сарадња и пројекти

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Члан Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ. У оквиру потпројекта Српски народни говори Косова и Метохије пројекта Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији, руководи задатком израде Речника српског призренског говора.

Члан пројекта Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Огранак САНУ у Нишу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик, књижевност, уметност, IV, Крагјевац, 2009.

Традиционална естетска култура V: игра, Ниш, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, 3, Лесковац, 2010.

Име у култури Срба и Бугара, Ниш, 2011.

Антрополошки и теоантрополошки поглед на физичке активности од Константина Великог до данас, Ниш, 2011.

Српски језик, књижевност, уметност, VI, Крагујевац, 2011.

Традиционална естетска култура VII: врт, Ниш, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, 4, Крагујевац,  2012.

Наука и савремени универзитет 2, Ниш, 2012.

Contexts, 1, Novi Sad, 2012.

Стварност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Српски језик, књижевност, уметност, VIII, Крагујевац, 2013.

Наука и савремени универзитет 3, Ниш, 2013.

Традиционална естетска култура VIII: занат, Ниш, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Традиционална естетска култура IX: простор, Ниш, 2014.

Наука и савремени универзитет 4, Ниш, 2014.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Српски језик, књижевност, уметност, XI, Крагујевац, 2016.

Српско језичко и књижевно насљеђе на простору Црне Горе. Српски језик и књижевност данас, II, Подгорица, 2017.

50. Научни састанак слависта у Вукове дане – МСЦ, Филозофски факултет у Београду, Београд, 16–20. IX 2020. (реферат: Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен)

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Институт за српски језик САНУ, Београд, 28−30. октобар 2020. (реферат: Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора).

51. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет у Београду, Београд, 15–20. IX 2021. (реферат: Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији).

Међународнa конференцијa Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 20–21. новембар 2021. (реферат: Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору).

52. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет у Београду, Београд, 14– IX 2022. (реферат: Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша Јелене Димитријевић).

XVI Międzynarodowa konferencja naukowa Wyraz i zdanie w językach słowiańskich – opis, konrontacja, przekład, Instytut filologii słowiańskiej, Uniwersitet Wrocławski, Wrocław, 20–21. października 2022. (реферат: Експресивна вербализација концепта (не)хигијене у призренско-тимочким говорима).

27. Меѓународен научен собир Од збор до речник („Денови на Благоја Корубин“), Институтот за македонски јазик „Крсте Мисирков “ – Скопје, 4 и 5 мај 2023. (реферат: Дијалекатски лингвокултуролошки речник).

XI Международная научная конференция Проблемы  концептуализации  действительности и  моделирования  языковой  картины  мира, Кафедра общего и германского языкознания Гуманитарного института филиала ФГАОУ ВПО «Северный (Арктический) федеральный университет имени М.В. Ломоносова» в г. Северодвинске, Международная академия наук педагогического образования (МАНПО, г. Москва), Москва, 6–7 июня 2023. (реферат: Концепт пријатељство у језичкој слици света призренских Срба).

Остале активности

Говори и пише енглески и руски.

др Зоран Симић

2017    Изабран у звање научног сарадника.

2016    Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

2014    Реизабран у звање истраживача сарадника.

2011    Изабран у звање истраживача сарадника.

2011    Запослен у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

2009    Магистрирао на Филозофском факултету у Новом Саду (студијска група Српски језик и лингвистика).

2004–2011      Радиo као лектор српског језика и књижевности на Филолошком, историјском и теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару у Румунији (Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Teologie).

2001    Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (српски језик и књижевност).

Види више →
 

Основни подаци и образовање

Рођен je 26. јула 1975. године у Сокоцу (Република Српска, Босна и Херцеговина), где је завршио основну и средњу школу.

Докторску дисертацију под насловом Синтакса падежа у романијским говорима Старог Влаха: метафоризација простора (ментор: проф. др Слободан Павловић, коментор: проф. др Жарко Бошњаковић, чланови комисије: проф. др Ивана Антонић, проф. др Софија Милорадовић) одбранио је 24. VI 2016. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Постдипломске студије на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду завршио је положивши испите предвиђене планом и програмом магистарских студија с просечном оценом 10,00 (десет) и одбранивши 26. X 2009. године магистарску тезу под насловом Исказивање просторних односа падежним формама у говору Гласинца (ментор: доц. др Слободан Павловић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица, проф. др Слободан Реметић, проф. др Ивана Антонић).

Oсновнe студијe на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду завршио је 2001. године с просечном оценом 9,40 (девет 40/100) и оценом 10 (десет) на дипломском испиту из Дијалектологије српског језика са радом Из лексике Гласинца (под менторством проф. др Драгољуба Петровића).

Професионално искуство

Од 1. III 2011. године запослен је у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Од 1. IX 2011. године у звању је истраживача сарадника (реизбор: 1. IX 2014). У звање научног сарадника изабран је 24. V 2017. године.

Од 23. II 2004. године (школска 2003/2004. година) до краја школске 2010/2011. године радио је као лектор српског језика и књижевности на Филолошком, историјском и теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару у Румунији (Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Teologie). На овом факултету био је ангажован на следећим наставним дисциплинама: (1) Историјa културе и цивилизације (предавања), (2) Творба речи (предавања и семинар), (3) Књижевност романтизма, реализма и модерне (предавања и семинар), (4) Историја језика (предавања и семинар), (5) Фонетика (семинар), (6) Савремени српски језик (практични курс), (7) Српски језик за почетнике (практични курс), (8) Старословенски језик (предавања и семинар) и (9) Функционални стилови (предавања и семинар). Радећи као лектор руководио је и израдом више дипломских радова.

У периоду април–мај школске 2001/2002. године ангажован је као сарадник у настави на предмету Старословенски језик на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву (Република Српска).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Теренски рад

За потребе Српског дијалектолошког атласа, чија је израда у надлежности Института за српски језик САНУ, обављао је теренска дијалектолошка истраживања Гласинца (пункт Соколац, Република Српска) – под руководством проф. др Драгољуба Петровића, у периоду лето–јесен 1996. године. У лето 2005. године попунио је 1. лексички упитник за три пункта из Румуније – Петрово Село и Краљевац (заједно са Ж. Милином) и Рекаш, а у јесен 2011. године за два пункта из источне Босне – Врточе (Милићи) и Крижевићи (Олово). С циљем прикупљања дијалекатске грађе, а у оквиру пројекта Историја и култура Срба у Румунији, у јулу 2016. године обавља теренска истраживања у два села Банатске Црне Горе (Петрово Село и Станчево), а у јуну 2017. године у три села Банатске Клисуре (Дивич, Белобрешка и Стара Молдава).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Историја и култура Срба у Румунији, у реализацији Савеза Срба у Румунији и Центра за истраживање културе Срба у Румунији.

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2019.

Међународнa конференцијa Језици и културе у времену и простору 8, Нови Сад, 2018.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2018.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2017.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Timişoara, 2012.

Симпозијум Lingvisticǎ. Literaturǎ. Comunicare interculturalǎ – Zilele Academici Timişene XI, Timişoara, 2009.

Међународни научни скуп Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavisticǎ timişoreanǎ, Timişoara, 2007.

Симпозијум Lingvisticǎ. Literaturǎ. Comunicare interculturalǎ – Zilele Academici Timişene X, Timişoara, 2007.

Међународни научни скуп Mozaicul cultural româno–sârb şi general balcanic, Timişoara, 2005.

Симпозијум Probleme de slavisticǎ – Zilele Academici Timişene IX, Timişoara, 2005.

Симпозијум Probleme de filologie slavo-românǎ, Timişoara, 2004.

Организација скупова

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistică timişoreană, одржаног у Темишвару 2–4. 11. 2007.

Члан Секретаријата Међународног научног скупа Mozaicul cultural româno-sârb şi general balcanic, одржаног у Темишвару 11–13. 11. 2005.

Остале активности

Секретар редакције часописа Probleme de filologie slavă, Universitatea de Vest din Timişoara (2006–2007).

Рецензент зборника Српско-румунске везе и прожимања на културолошком плану. [Зборник радова са истоименог међународног студентског научног скупа, одржаног у Темишвару 12–13. новембра 2003. године]. Приредио ванр. проф. др Миља Радан. Темишвар, 2005.

др Ана Савић-Грујић

Рођена 20. јула 1981. године у Нишу.

2006    Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (студијска група за српски  језик и књижевност).

2006    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2010    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Изабрана у звање научни сарадник.

2022    Изабрана у звање виши научни сарадник.

Види више →
 

Рођена 20. јула 1981. године у Нишу.

Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу на студијској групи за српски  језик и књижевност (2006).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2006).

Тезе

Докторска теза:

Савић-Грујић, Ана: Антропографска лексика у говорима сврљишког краја ‒ лингвогеографски приступ, докторска дисертација, одбрањена 11. 7. 2016. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Првослав Радић, комисија: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Софија Милорадовић).

Научна звања

Изабрана у звање научни сарадник (2017).

Изабрана у звање виши научни сарадник (2022).

Међународна сарадња и пројекти

Сарадник на пројекту Народна и поетска лексика југоисточне Србије, Огранак САНУ у Нишу

Сарадник на пројекту Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Институт за српски језик САНУ и Огранак САНУ у Нишу

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Руководилац потпројекта Атлас пастирске лексике југоисточне Србије (Огранак САНУ у Нишу).

Учешће на научним скуповима

Традиционална естетска култура III: тело и одевање, Ниш, 2009.

Традиционална естетска култура IV: хлеб, Ниш, 2010.

Антрополошки и теоантрополошки поглед на физичке активности од Константина Великог до данас, Ниш, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац,  2012.

Наука и савремени универзитет 2, Ниш, 2012.

Стварност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Наука и савремени универзитет 4, Ниш, 2014.

Традиционална естетска култура VII: врт, Ниш, 2014.

Традиционална естетска култура VIII: занат, Ниш, 2015.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Четрнаеста међународна славистичка конференција – Стереотипи у словенским језицима, књижевности и култури. Софија, 2018.

Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, Ниш, 2019.

Наука без граница 3, Косовска Митровица, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2019.

Језик, књижевност, алтернативе, Ниш, 2021.

Међународнa конференцијa Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 15–16. април 2021. (реферат Семантичка анализа лексема са значењем заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске области).

Међународнa конференцијa Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 20–21. новембар 2021. (реферат Из пастирске лексике југоисточне Србије) (у коауторству са Јованом Бојовић).

Предавање и презентација

Традиционална лепота у говорима призренско-тимочке дијалекатске области, Филозофски факултет у Нишу, 7. април 2022.

Антропографска лексика у говорима сврљишког краја, Друштво младих лингвиста, Канцеларија за младе „Гнездо“, Масарикова 5, Београд, 10. новембар 2016.

Промоције

Представљање студија о призренско-тимочким говорима у издању Српског дијалектолошког зборника и Института за српски језик САНУ,  Ниш: Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ, 24. јун 2019. године.

Представљање зборника радова Гора калинова, биљни свет у традиционалној култури Словена (уредила Зоја Карановић). Алексинац: Центар за културу и уметност Алексинац и Огранак САНУ у Нишу, 25. септембар 2019. године.

Чланство у редакцијама часописа

Члан редакције часописа Етно-културолошки зборник

Организација научног рада

Руководилац потпројекта Атлас пастирске лексике југоисточне Србије (пројекат Народна и поетска лексика југоисточне Србије, Огранак САНУ у Нишу), у периоду 2021–2022.

Представљање резултата потпројекта Атлас пастирске лексике југоисточне Србије, Огранак САНУ у Нишу, 4. март 2022.

Организатор пројектних активности на пројекту Пастирска лексика призренско-тимочких говора.