Category: Стално запослени

мср Јована Иваниш

Рођена 26. марта 1994. године у Београду.

2013. Завршила друштвено-језички смер Девете гимназије „Михаило Петровић Аласˮ у Београду.

2018. Завршила основне академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер Српски језик и књижевност).

2019. Завршила мастер академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик), одбранивши мастер рад Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије (ментор проф. др Ана Батас).

2019. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик).

2020. Укључена у научноистраживачки рад Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

2022. Пријавила тему докторске дисертације под називом Интонација упитних реченица у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Ана Батас).

2023. Запослила се у звању истраживач-сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ.

Говори енглески и шпански језик, служи се немачким језиком.

Види више →

Јована Иваниш рођена је 26. марта 1994. године у Београду, где је завршила Девету гимназију „Михаило Петровић Аласˮ (друштвено-језички смер). Основне академске студије, студијски профил Српски језик и књижевност, завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2018. године. Мастер академске студије, студијски профил Српски језик, завршила је 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши мастер рад из области акцентологије српског језика под насловом Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије, под менторством проф. др Ане Батас. Докторске академске студије, модул Српски језик, уписала је у октобру 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Лекторско искуство стицала је током студирања као лектор студентских часописа, фестивала и догађаја, а након завршених студија неколико месеци радила је као професор српског језика и књижевности у основним школама. У јуну 2020. године ангажована је у научноистраживачком раду на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Докторску дисертацију из области фонетике и фонологије српског језика под насловом Интонација упитних реченица у савременом српском језику,под менторством проф. др Ане Батас, пријавила је у децембру 2022. године, а тема је прихваћена на седници Већа научних области друштвено-хуманистичких наука, одржаној 21. марта 2023. године. Изабрана је у звање истраживач-сарадник у септембру 2023. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од децембра 2023. године запослена у звању истраживач-сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Примарне области научног истраживања и интересовања јесу области фонетике, акцентологије и интонације савременог српског језика, уз осврте на поједина лексиколошка и синтаксичка истраживања. Предмет интересовања представљају и питања језичке норме и корпусне лингвистике. У оквиру научноистраживачког рада из области савременог српског језика учествовала је на неколико научних конференција, објавила и припремила одређене научне и стручне радове, лексикографске одреднице и приказе. Говори енглески и шпански језик, служи се немачким језиком.

Тезе:

Јована Иваниш, Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2019. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Ана Батас).

Учешћа на научним скуповима:

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 11, одржана 17. и 18. новембра 2023. године на Филозофском факултету у Новом Саду, са излагањем на тему Интонационе карактеристике упитних реченица без лексичког знака упитности у савременом српском језику.

Округли сто Језик медија данас у организацији пројекта Фонда за науку Јавни дискурс у Републици Србији, одржан 28. новембра 2022. године у Београду, са излагањем на тему Интонационе карактеристике говора водитеља у телевизијским емисијама.

I научна конференција за младе истраживаче и докторанде Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе,одржана 27. и 28. маја 2022. године на Филолошком факултету у Београду, са излагањем на тему Акценат придева страног порекла у српском језику.

XIII научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 10. априла 2021. године у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са излагањем на тему Акценат нових англицизама у српском језику.

XII научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 26. септембра 2020.године у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са излагањем на тему Основне особине говора Срба у Буковици (Северна Далмација): на примеру говора села Жегара.

Студентска лингвистичка конференција СТУЛИКОН, одржана 10. и 11. маја 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, са излагањем на тему Конотативна семантика глагола говорења у српском језику.

Радионице, усавршавања и курсеви:

Радионице о коришћењу веб-корпуса PDRS 1.0. и о коришћењу корпуса за различита лингвистичка истраживања и статистичку обраду података, које је у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији одржао др Филип Васершајт са Универзитета Хумболт у Берлину, у периоду од 27. до 29. априла 2023. године, као и 19. и 20. октобра 2023. године у Институту за српски језик САНУ.

Семинар Увод у дигиталну хуманистику: радионице за имплементацију удаљеног читања у истраживачкој пракси, у организацији Друшва за језичке технологије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковићˮ, у периоду од 4. до 9. децембра 2023. године у НКОЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.

Популаризација науке:Учестовала је у више радијских и телевизијских емисија, у којима је говорила о различитим темама из области српског језика, пре свега из области фонетике, акцентологије, језичке културе и језичке норме. Написала је и неколико научнопопуларних чланака за писане медије, као и за сајт посвећен српском језику Језикофил.

мср Небојша Ђорђевић

Рођен 1. јуна 1995. године у Смедеревској Паланци.

Године 2014. уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, смер Српска књижевност и језик са компаратистиком.

Занимање за историју језика и српски средњи век додатно је подстакнуто на Старословенистичком семинару и у познанству с професором Ђорђем Трифуновићем. На Старословенистичком семинару стекао је знања о основама археографије, а у разговорима с професором Трифуновићем занимање за српски средњи век проширено је на словенски средњи век и историју словенске филологије.

Године 2020. одбранио дипломски рад „Чиниоци исихазма у Цамблаковом грађењу лика Светог краља Стефана Дечанског“ и уписао мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, модул Српска филологија.

Године 2022. одбранио мастер-рад „Слово о преносу моштију Свете Петке Григорија Цамблака: рукописно наслеђе и издање текста“ (научни руководилац проф. др Ђорђе Трифуновић, ментор проф. др Виктор Савић) и уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

У априлу 2023. године запослио се на Институту за српски језик САНУ (Старословенистички одсек).

Види више →

Учешће на научним скуповима:

Учествовао је на више научних скупова. Међу њима посебно треба издвојити Научно-практичну школу србистике „Доминанте српске културе“, коју од 2019. године редовно организују Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“, Институт за славистику РАН, Институт за лингвистичка истраживања РАН, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Московска духовна академија (од 2023. године), уз подршку Фонда Светога манастира Хиландара.

Остале активности:

Сарађивао са Задужбином Милоша Црњанског (2018–2019. године). Сарадник је Друштва за српски језик и књижевност Србије (од 2015. године), а на различитим програмима сарађује и са Центром словенских култура Библиотеке страних књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви (од 2022. године). Редовни је члан Матице српске (од 2023. године).

Као сарадник Друштва за српски језик и књижевност Србије учествовао у реализацији програма за награђене ученике у Тршићу (октобар 2022. године); марта 2023 године, у сарадњи са Славистичким друштвом Србије, у циклусу „Славистика у зуму“, одржао је предавање Хождения по земле русской: путевима руске средњовековне историје и културе; у Центру словенских култура Библиотеке стране књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви током 2023. године одржао неколика предавања о кнезу Лазару, Косовском завету, српској средњовековној култури и српско-руским везама у средњем веку.

мср Катарина Штетић

Рођена 14. јануара 1998. у Јагодини.

2017. Завршила природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић“ у Јагодини.

2017. Уписала основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Уписала мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Вук–Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос између источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Српски језик.

2023. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ.

Говори енглески језик, служи се руским језиком.

Радно искуство:

2021–2022. Предавала српски језик и књижевност у Фармацеутско-физиотерапеутској школи у Београду, као и српски језик, књижевност и увод у општу лингвистику у Филолошкој гимназији у Београду. Хонорарно радила лектуру и коректуру научних радова и једне монографије.

2022. Учествовала у раду Друштва за српски језик и књижевност Србије као волонтер на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.

др Мирослав Лазић

Рођен 6. марта 1973. у Пожаревцу.

2003. дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

2008. завршио мастер студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду.

2008–2009. био је запослен у Галерији Матице српске у Новом Саду

2012. запослио се у Одељењу за археографију Народне библиотеке Србије, где је радио до јануара 2023; стекао је звање вишег археографа

2013. уписао је докторске студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду (ментор проф. др Мирослав Тимотијевић)

2021. одбранио је докторску дисертацију под насловом Издавачка делатност Божидара и Вићенца Вуковића у Венецији (1519–1561) (ментор проф. др Зоран Ракић).

2022. стекао је звање научног сарадника.

Од фебруара 2023. запослен је у Институту за српски језик САНУ

Члан је Одељења за ликовне уметности Матице српске Говори енглески, служи се руским и италијанским језиком.

мср Јована Тодорић

Рођена 28. јануара1998. у Крушевцу.

2021. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2021. Уписала мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Ономастичка слика говора села Суваја пред комисијом у следећем саставу: проф. др Михаило Шћепановић (ментор) и проф. др Милош Ковачевић.

2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2023. Запослила се на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Радно искуство:

Од октобра 2020. до децембра 2022. године била је ангажована као хонорарни сарадник при Одбору за ономастику САНУ на задатку Дигитализација ономастичке грађе Одбора за ономастику САНУ у оквиру пројекта Ономастичка истраживања српског језичког простора и издавање часописа „Ономатолошки прилози“, где је заједно са колегом Матијом Нешовићем нумерисала и припремила за скенирање преко пола милиона ономастичких података.

Током априла 2022. године под покровитељством и за потребе Одбора за ономастику САНУ сакупљала је ономастичку грађу на терену (с. Суваја, о. Крушевац).

Од априла 2023. запослена је као истраживач-приправник на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Говори и пише енглески језик, служи се руским и италијанским.

Учешћа на научним скуповима/конференцијама:

Конгрес студената филолошких и филозофских факултета Србије, Палић (24–26. децембар 2021), тема реферата: Акценатски систем говора села Суваја.

XV научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац (1. април 2023), тема реферата: Лични надимци у Суваји код Крушевца.

Стручна усавршавања:

2023. Учествовала у радионици о коришћењу веб-корпуса Serbian Web Corpus PDRS 1.0 (израђеног у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији), која је одржана у Институту за српски језик САНУ.

мср Матија Нешовић

2016. Завршио Филолошку гимназију у Београду (главни језик: руски).

2016. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).

2017. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Руски језик, књижевност, култура (тренутно у статусу апсолвента).

2021. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).

2021. Уписао мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршио мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект) пред комисијом у следећем саставу: проф. др Душка Кликовац (ментор) и доц. др Јован Чудомировић.

2022. Уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2023. Запослио се на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Течно говори енглески и руски језик, служи се пољским и чешким језиком.

Радно искуство:

Од октобра 2020. до децембра 2022. године био је ангажован као хонорарни сарадник при Одбору за ономастику САНУ на задатку Дигитализација ономастичке грађе Одбора за ономастику САНУ у оквиру пројекта Ономастичка истраживања српског језичког простора и издавање часописа Ономатолошки прилози“, где је заједно са колегиницом Јованом Тодорић нумерисао и припремио за скенирање преко пола милиона ономастичких података.

Током августа 2022. године под покровитељством и за потребе Одбора за ономастику САНУ сакупљао је ономастичку грађу на терену (с. Шеховци, о. Мркоњић Град, Република Српска).

Од октобра 2022. ангажован је као сарадник ван радног односа (демонстратор) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где држи вежбе из предмета Савремени руски језик П-1, П-2, П-3 и П-4.           

Од 2017. до 2023. у више наврата је био ангажован као лектор и коректор (зборника радова Музеја популарних и супкултура Camping the trash out, збирке поезије Марине Влаовић Корпа пуна песама, веб-сајта компаније А. П. Илић), те као консекутивни преводилац са српског на руски и обратно (за издавачку кућу Pilgrim Education).

Од априла 2023. запослен је као истраживач-приправник на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Учешћа на научним скуповима:

лингвистичкa конференцијa В мирe русского языка и русской культуры на Институту А. С. Пушкин, Москва (26. април 2018), тема реферата: Мотивация как основа процeсса обучeния русскому языку на филологичeском факультeтe Бeлграда);

студентска лингвистичка конференција СТУЛИКОН на Филолошком факултету у Београду (11. мај 2019), тема реферата: Језичка и научна слика света: прехлада од хладноће? (лингвокултуролошки и етимолошки аспект);

LXI скуп слависта на Филолошком факултету у Београду (12. јануар 2023), тема реферата: Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект).

Стручна усавршавања:

2018. Провео месец дана на Московском државном универзитету М. В. Ломоносов, где је похађао предавања из руског језика и књижевности.

2023. Учествовао у тродневној радионици о коришћењу веб-корпуса PDRS 1.0 (израђеног у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији), која је одржана у Институту за српски језик САНУ.

Популаризација науке:

Аутор је неколико сценарија из области језичке културе и норме, који су емитовани у емисији Српски на српском на Радио Београду (Један од оних дана, Лаптоп колапс, Рођенданска математика, Родитељске муке), а потом и објављени у оквиру посебних издања РТС-а (Српски на српском. 2, Српски на српском. 3).

мср Ана Крстић

Рођена 17. 8. 1994. у Нишу.

2017. године завршила Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу

2018. године завршила Мастер академске студије филологије, смер Српски језик, на Филозофском факултету у Нишу, одбранила мастер рад под називом Српски језик као наследни код деце Срба у земљама где је немачки службени

2018. године уписала Докторске академске студије филологије на Филозофском факултету у Нишу

2019 – 2022. радила као истраживач приправник на Филозофском факултету у Новом Саду

2022. пријавила тему докторске дисертације под називом Конгруенција билингвалних говорника српског као наслеђеног језика у немачкој говорној средини, а исте године је изабрана у звање истраживача сарадника

2023. запослила се на Институту за српски језик САНУ

Види више →

    Пројекти

јануар 2022 – април 2022. ангажовање на пројекту SCHEMAS (руководилац др Владимир Ж. Јовановић, Филозофски факултет у Нишу) у оквиру програма ИДЕЈЕ Фонда за науку.

            мај 2019 – децембар 2019. ангажовање на пројекту Језици и културе у времену и простору (руководилац Снежана Гудурић), Филозофски факултет, Нови Сад

Усавршавања

Семинари:

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES II (април 2018)

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES III (мај 2019)

CURRENT TRENDS IN COGNITIVE SCIENCES IV (децембар 2019),  у оквиру Центра за когнитивне науке у Нишу.         

Семинар о рецензирању за истраживаче, у Центру за промоцију науке, у Нишу, 5.3.2020.

Летње и зимске школе:

25th Central European Summer School in Generative Grammar, у Бањалуци, од 30. 7. до 10. 8. 2018.

Интернационална COIMBRA GROUP летња школа под називом European Multilingualism, спроведена на Филозофском факултету у Сарајеву, од 30. 6. до 6. 7. 2019.

Пета зимска школа NYI (онлајн), на програму за лингвистику, когнитивна и културна истраживања, са седиштем у Санкт Петербургу, од 18. до 29. јануара 2021.

Друга интернационална пролећна школа психолингвистике, неуролингвистике и клиничке лингвистике, на Филозофском факултету у Новом Саду (онлајн), од 25. до 29. 10. 2021, стечено 3 ЕСПБ.

Интернационална летња школа мултилингвизма, Универзитет у Гринвичу, од 11. до 15. јула 2022

Учешћа на научним скуповима

  • 29. новембар 2022 – Однос инфинитива и конструкције да + презент у појединим нишким медијима, научни скуп ,,Језик нишких медија”, у оквиру пројекта ,,Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу”, Огранак САНУ у Нишу
  • 28–29. октобар 2022 – Pro-drop у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја (у коауторству са Исидором Јакшић Перовић),међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност, ФИЛУМ, Крагујевац
  • 23–25. септембар 2022 – Gender Agreement in Heritage Serbian A Pilot Study, конференција на Универзитету на Кипру, под називом Heritage Languages & Variation, коауторско излагање са др Бранимиром Станковићем
  • 28–29. мај 2022 – Специфичности онлајн индивидуалне наставе српског језика као страног и као језика дијаспоре, Седми међународни конгрес примењене лингвистике данас – савремена теорија и пракса, Филозофски факултет Нови Сад
  • 28–29. мај 2022 – Позајмљенице у говору јужне пруге, Седми међународни конгрес примењене лингвистике данас – савремена теорија и пракса, Филозофски факултет Нови Сад, коауторско излагање са Иваном Милошевић
  • 6–7. мај 2022 – Говорни чинови као пример манипулаторне моћи речи у говору Александра Вучића, међународна конференција Језик, књижевност, моћ, Филозофски факултет у Нишу
  • 24–25. март 2022 – Прецедентна имена у српској култури и рефлексије на комуникативну језичку функцију, међународна студентска конференција друштвених наука, у организацији Савеза студената Филозофског факултета Бања Лука, коауторско излагање са Ђином Весић
  • 20–21. новембар 2021 – Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика на примеру појединих координираних синтагми, међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет у Новом Саду;
  • 24–26. фебруар 2021 – Object drop in Serbian heritage speakers with English as the dominant language, међународна конференцијаInternationalisms in Slavic as a window into the architecture of grammar (INTERNATIONAL/INTERSLAVIC 2020/2021), Универзитет у Грацу, коауторско излагање (са Младеном Поповићем и Иваном Милошевић);
  • 16. новембар 2019 – Синхронизација анимираног филма Зоотрополис са енглеског на српски језик – лингвистички и културни аспект, међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 9, Филозофски факултет у Новом Саду;
  • 16. новембар 2019 – Испуштање објекта код немачких говорника српског као наследног језика, међународни скуп Језици и културе у времену и простору 9, Филозофски факултет у Новом Саду, коауторско излагање (са Младеном Поповићем, Иваном Милошевић, Сандром Савић);
  • 17–19. октобар 2019 – Неговање српског језика и културе у дијаспори кроз призму наследних говорника, међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу;
  • 21–22. септембар 2019 – Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном, међународни научни скуп Наука без граница 3, Филозофски факулет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици;
  • 29. нов. – 1. дец. 2018 – Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним, Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци;
  • 10. новембар 2018 – Микротопонимија насеља Ораховац и Велика Хоча, Наука и студенти – Студкон 4, у оквиру скупа Наука и савремени универзитет – НИСУН 8, Филозофски факултет у Нишу;
  • 10–12. мај 2018 – Врсте речи са префиксима негације и супротности у Путописима (Беч. Минхен, Писма из Париза, Тајна Албрехта Дирера, Finistere) Милоша Црњанског, Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу;
  • 27–28. април 2018 – Домаћи задаци у настави српског језика и књижевности са психолошко-педагошким освртом, Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли;
  • 31. март 2018 – Појмовне метафоре у спортској штампи, Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу;
  • 27–30. новембар 2017 – Моциони суфикси у роману Нове Јелене Димитријевић, Десета научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци;
  • 10. новембар 2017 – Конструкције са неексплицираним (имплицитним) обавезним детерминатором у српском језику, Студкон 3, у оквиру скупа Наука и савремени универзитет – НИСУН 7, Филозофски факултет у Нишу;
  • 12–14. мај 2017 – Семантичка еквивалентност спацијалних предлога на, по, у у српском и auf, an, in у немачком језику, Шеста студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.

мср Драгана Дукић

2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.

2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.            

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →

Радно искуство:

2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.

2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.

2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар II Карађорђевићˮ у Београду.

Учешћа на научним скуповима:

Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.

Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.

Популаризација науке:

2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.

Остале активности:

2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.            

2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

мср Јована Шћеповић

  • Рођена 9. јуна 1994. у Ужицу
  • 2013. уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2017. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2018. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: Српски језик – наука и примена)
  • 2018. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Језик, књижевност, култура модул: Српски језик)
  • 2019. запослила се на Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ) и стекла звање истраживач-приправник
  • 2021. Пријавила докторску дисертацију Експресивна лексика говора Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
  • Говори и пише енглески језик, служи се руским и шпанским језиком
Види више

Академски радови: Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић)

Излагања на начним скуповима/конференцијама:

XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019.

VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.

Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019.

XII научни скуп Младих филолога, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар, 2020.

Одржане радионице/презентације:

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 15. новембра 2023. године у Електротехничкој школи Михаило Пупин у Новом Саду.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 6. октобра 2022. године у СШ Свети Ахилије.

Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића; 61. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 7. фебруар 2020. године

Похађање научних школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу

Радно искуство:

2022. Истраживач-сарадник (од 1. априла) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Истраживач-приправник (од 22. јула) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар‒јун].

2018. Волонтер на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ [септембар‒јул 2019].

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун].

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [Београд].

2017‒2020. Професор српског језика као страног (Lingua franca, Euroschool, Queen Victoria).

Чланства:

Члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године

Члан-сарадник Матице српске од 2020. године

Остале активности:

Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

мср Сандра Савић

Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.

2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.

2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

Види више →

Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018.  на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Учешћа на скуповима:

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.

Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.

Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.

Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.

Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.

Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.

Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.

мср Александра Милосављевић

Рођена је 14. септембра 1993. године у Смедереву.

2016. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност – наставнички профил).

2017. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Српски језик – теорија и настава).

2017. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (Језик, књижевност, култура, модул Српски језик).

2018. Одбранила мастер рад на Факултету политичких наука у Београду (смер Комуникологија).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик (Лексикографски одсек).

2021. Пријавила докторску дисертацију „Семантика и прагматика допусних везника у савременом српском језику (когнитивнолингвистички приступ)”, ментор проф. др Душка Кликовац.

Говори и пише енглески и шпански језик.

Види више →

Високо образовање:

2012–2016. Основне академске студије Српски језик и књижевност (наставнички профил) на Филолошком факултету у Београду.

2016–2017. Мастер академске студије Српски језик – теорија и настава на Филолошком факултету у Београду.

2016–2018. Мастер академске студије Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду.

2017. – Докторске академске студије Језик, књижевност, култура, модул Српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Награде и стипендије:

2011; 2012; 2013. Награда „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије за успех на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.

2013–2017. Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије студентима првог и другог степена студија.

2014; 2015; 2016. Награда града Смедерева за успех на основним академским студијама.

Академски радови:

2017. Непрелазни (неповратни и неправи повратни) семикопулативни глаголи и њихове допуне у савременом српском језику, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету у Београду (ментор др Балша Стипчевић).

2018. Функције политичког дискурса у Породичној трилогији Данила Киша, мастер рад, одбрањен на Факултету политичких наука у Београду (ментор др Добривоје Станојевић).

Излагања на научним скуповима и конференцијама:

2014. „Sudbina jezika naslednika srpskohrvatskog na primeru reklamnog sadržaja (analiza uputstava za korišćenje kozmetičkih proizvoda)”, Studentska lingvistička konferencija StuLiKon, Sarajevo, 25 – 27. april.

2017. „Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског”, IX научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 8. април.

2018. „Семантичка мрежа глагола остати”, X научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 31. март.

2018. „Конкурентност придева и прилога као допуне глаголу изгледати”, Third International Philological Forum for Young Scholars, Софија, 15. новембра.

2019. „О једном типу датива у савременом српском језику: нереференцијална употреба енклитике му”, XI научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 30. март.

Одржане радионице / презентације:

2019. [радионица] „Зоолексеме као поетички поступак у Сеобама Милоша Црњанског”, радионица на 60. Републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика, Филолошки факултет, Београд, 1. фебруар.

2019. [презентација] „Литванија: литвански језик и Институт за литвански језик, приказ реферата из зборника EFNIL-а [How does your institution track language? The case of the Institute of the Lithuanian Language, Jolanta Zabarskaitė]”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4. март.

Похађање научних школа и радионица:

2018. Eastern Generative Grammar, Бања Лука, од 30. јула до 10. августа.
2019. Metaphor Wars: Conceptual Metaphor in Human Life (проф. Рејмонд Гибс), Филолошки факултет, Београд, 2. јуна.
2019. Писање речника у дигиталном окружењу коришћење програма T-Lex (Тома Тасовац), Институт за српски језик САНУ, Београд, 14. јуна.
2019. Eastern Generative Grammar, Вроцлав, од 28. јула до 9. августа.

Популаризација науке:

2016. Писање лингвистичких чланака у оквиру пројекта Лингвопедија.

[https://sr.wikipedia.org/sr-el/Википедија:Лингвопедија_2016]

Радно искуство:

2017. Лектор за српски језик у преводилачкој агенцији Alkemist European Translation Company.

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ „Вук Караџић” (Сремчица).

2018. Истраживач-приправник (од 13. септембра) на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

мср Стефан Степановић

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.

2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).

2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.

Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.

Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.

Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

  • Говори и пише енглески језик.

мср Миљана Чопа

Рођена 22. 4. 1993. године у Ћуприји.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и стекла звање истраживач приправник.

2021. Изабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију Светозар Марковић у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески, шпански и македонски језик и познаје основе пољског, немачког и руског.

Учешћа на скуповима

VI Међународна интердисциплинарна конференција Словенство у прошлости и данас – језик, литература, култура [Słowiańszczyzna dawniej i dziś – język, literatura, kultura VI], Универзитет у Вроцлаву (Пољска), Институт за словенску филологију, 23–24. фебруара 2023.

Научна конференција Језик нишких медија, Огранак САНУ у Нишу, 29. новембар 2022.

Међународнa научнa конференција Македонскиот јазик – извор на научни истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 1920. октобар 2022.

Међународна интердисциплинарна конференција Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 16. 4. 2021. Чопа, Миљана, Аксић, Нина. Косовско-ресавски дијалекат у реп музици – (социо)лингвистички и културолошки аспект. Књига сажетака, 27–28.

Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.

Међународна научна конференција Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.

Међународна научна конференција Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.

Међународна научна конференција Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018. Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.

Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.

Остало

Као студент докторских студија била је ангажована у настави на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду школске 2018/2019. године на предметима Дијалектологија српског језика 1 и 2, Дијалектологија српског језика, Дијалекти српског језика у настави, Урбана дијалектологија и Стандардни српски језик 1: Фонологија.

Током докторских студија као стипендиста програма CEEPUS усавршавала се на Универзитету у Варшави, на Институту за славистику (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Rzeczpospolita Polska), као и на Јагелонском универзитету у Кракову (Uniwersytet Jagielloński) где је, између осталог, учила пољски језик, а похађала је и Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, Warszawa, Rzeczpospolita Polska). У више наврата учествовала је на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј из Скопља, у Охриду (Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Универзитетот Св. Кирил и Методиј, Скопје – Охрид, Северна Македонија), у оквиру којег је учила македонски језик. Боравила је и у Братислави (Словачка), на Универзитету Коменског (Univerzita Komenského v Bratislave), на Департману за славистичке студије, у оквиру CEEPUS програма, ради стручног усавршавања. Познавање више словенских језика од посебне је важности за послове које обавља као истраживач у Институту, који су везани за израду Општесловенског лингвистичког атласа.

Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру лингвистичког семинара за ученике средњих школа, под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик, у  Образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу (од 2018. године).

др Милица Божић Синчук

Рођена 19. априла 1991. у Београду.

2021. изабрана у звање научни сарадник.

21. априла 2021. одбранила докторску дисертацију Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2020. изабрана у звање истраживач – сарадник.

2018. Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

2018. Пријавила докторску дисертацију на Филолошком факултету у Београду.

2015. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик).

2015. Стекла звање мастера на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик – наука и примена).

2014. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност – наставнички профил).

Говори и пише руски, енглески и француски језик.

Види више →
 

Образовање

  • Милица Божић Синчук рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Филолошку гимназију (2006–2010) и стекла основно музичко образовање (Музичка школа „Мокрањац”). Основне студије (Српски језик и књижевност, 2010–2014) и мастер студије (Српски језик – наука и примена, 2015) завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је академске 2015/2016. године, модул Српски језик. Докторска дисертација пријављена је 17. јануара 2018. године, а одбрањена 21. априла 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 

Остале активности

  • Члан сарадник Матице српске (од 2020. године).
  • Члан Српске књижевне задруге (од 2018. године).
  • У академској 2017/2018. години ангажована као помоћ у настави у Центру за учење српског језика као страног на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
  • У академској 2016/2017. години – сарадник у настави (ван радног односа) – демонстратор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима,
  • Школске 2015/2016. године радила у Филолошкој гимназији у Београду као професор (на замени) Српског језика и Увода у општу лингвистику.

Запослење

  • 2020. изабрана у звање истраживач сарадник.
  • 2018. године запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

Познавање страних језика

  • Говори и пише руски, енглески и француски језик.

 

Тезе

  • 21. априла 2021. године одбрањена докторска дисертација Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, председник Комисије: проф. др Вељко Брборић, чланови Комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Јованка Радић, научни саветник).
  • 2015. Синонимија именичких деминутива у српском језику, мастер рад, одбрањен је на Филолошком Факултету Универзитета у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић, члан комисије: проф. др Весна Ломпар.

Учешћа на научним скуповима

  • 14. октобра 2021. учествовала на 13. симпозијуму Андрићева приповетка у оквиру истраживачког пројекта Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту (Грац, 2007-) са темом: Ономастичка слика у  приповеци Црвен цвет И. Андрића (Антропоними у приповеци Црвен цвет И. Андрића). [Зум конференција]
  • 15. новембра 2018. учешће на Округлом столу посвећеном Светиславу Божићу добитнику награде Златна књига Библиотеке Матице српске, одржаном у Матици српској у Новом Саду, са темом: Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића.
  • 26. октобра 2018. године на IV међународном научном скупу Српски као страни језик у теорији и пракси, одржаном у Ректорату Универзитета у Београду, излагала реферат: Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика.
  • 31. марта 2018. године на X научном скупу младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевацу излагала је реферат: Систем акцентуације у говору Лапова (код Крагујевца).
  • 19. новембра 2017. године учешће на научном скупу Језици и културе у времену и простору 7 на Филозофском факултету у Новом Саду, са рефератом Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика.
  • 8. априла 2017. године учествовала на IX научном скупу младих филолога и докторанада Србије на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, са рефератом Статус суплетивних множинских облика именице дугме у савременом српском језику. На том научном скупу била је и у својству председавајућег сесиjом Савремена проучавања језика.

Јавна предавања и промоције

  • 19. априла 2018. излагала на Данима Музеја језика и писма у Тршићу у организацији Центра за културу Вук Караџић (Лозница) поводом два века Српског рјечника Вука Караџића са темом: О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића.
  • 21. новембра 2016. године одржала јавно предавање Иновације у језику младих у сарадњи са проф. др Весном Ломпар и студентима постдипломских студија у Задужбини Илије М. Коларца.

 

др Јована Бојовић Јоксимовић

Рођена 1. децембра 1989. у Приштини.

2013. дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (студијска група – србистика)

2014. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2014/2015. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер – Српски језик)

2014. запослила се у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић (Материјална и духовна култура Косова и Метохије)

2017. пријавила тему докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2017. изабрана у звање истраживач сарадник

2017. запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2022. докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду
2022. изабрана у звање научни сарадник

Види више →
 

Рођена 1. децембра 1989. године у Приштини. Основне студије србистике завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Звање мастер професора српског језика и књижевности стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 2017. пријавила тему докторске дисертације „Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У библиотеци Центра за црквене студије у Нишу радила је као библиотекар-волонтер од 2009. до 2013. године.

У периоду од 2014. до 2017. године била ангажована као истраживач-приправник на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

Од 1. новембра 2017. године као истраживач-сарадник ангажована на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ.

Тезе:

Докторска теза:

Бојовић, Јована, Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића, докторска дисертација, одбрањена 10.2.2022. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, чланови комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Светлана Слијепчевић Бјеливук).

Бојовић, Јована, Зоонимија Ибарског Колашина, мастер рад одбрањен 4. јула 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић; члан комисије: проф. др Рада Стијовић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (15.9.2017)

Учешћа на скуповима:

Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 6.7 – 7.7.2015.

Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић, 30.11.2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2.4.2016.

Византијско-словенска чтенија, Ниш, 25.11.2017.

Предавања, промоције и сл.

  • промоција монографије Зоонимија Ибарског Колашина, аутора Јоване Бојовић, на 60. међународном београдском Сајму књига, Београд, 30.10.2015.
  • промоција библиографије Библиографија радова о Григорију Божовићу, аутора Јоване Бојовић и Снежане Бојовић, на 61. међународном беорадском Сајму књига, Београд, 30.10.2016.

Чланства у научним и стручним телима и у научним удружењима:

У периоду од 2010. до 2013. године била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Године 2013. била је члан Програмског одбора изложбе Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе.

Од 2013. године сарадник је Међународног центра за православне студије.

Од октобра 2015. године члан је Асоцијације православних научника из Русије (Вороњеж).

Од 2016. године члан је Центра за црквене студије.

мср Милица Рабреновић

Биографија:

Рођена 13. 12. 1993. године у Врбасу.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017–2022. радила у основној и средњој школи као професор српског језика.

2021. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2022. положила испит за лиценцу.

2022. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика и стекла звање истраживач приправник.

Види више →

Рођена 13. децембра 1993. године у Врбасу. Похађала Гимназију „Жарко Зрењанин” у Врбасу, друштвено-језичког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом „Употреба активних партиципа у делу ’Стефанит и Ихнилат’ у препису из 17. века”. Од септембра 2017. године до јуна 2022. године радила у основној и средњој школи као професор српског језика и књижевности. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2021/2022. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Дана 11. маја 2022. године положила је испит за дозволу за рад наставника, васпитача и стручних сарадника, наставна јединица Акценатски систем стандардног српског језика. Од јула 2022. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за стандардизацију. Говори енглески језик.

мср Ивана Маринковић

Предавања:

Септембра 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Јованом Јовановић, одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ.

Излагање на 59. међународном Београдском сајму књига у оквиру трибине Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст (модератор: др Рајна Драгићевић); тема излагања: „Вуков превод Новог завјета (1847)”, октобра 2014.

Учешћа на научним конференцијама у земљи и иностранств

  1. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  2. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  3. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
  4. III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2011.
  5. Четврти међународни симпозијум посвећен Иву Андрићу, Иво Андрић – књижевник и дипломата у сјени двају свјетских ратова (1925–1941), Грац, 6–8. октобар 2011.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
  7. Учешће на међународном научном скупу под називом XI полско-български колоквиум у оквиру секције ЕЗИКЪТ НА КУЛТУРАТА. КУЛТУРАТА НА ЕЗИКА у Пловдиву (Бугарска), у организацији Пловдивског универзитета „Паисий Хилендарскиˮ од 7. до 8. октобра 2010.
  8. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010.
  9. Научни скуп одржан у Лесковцу 18. новембра 2010. године, Лесковац, Лесковачки културни центар.
  10. Реферат „Типови исказивања мноштва код именица 2. врсте у српском језикуˮ (у коауторству са мр Марином Спасојевић) изложен на 14. међународном скупу слависта у Опатији у периоду од 22. до 25. 6. 2009. године.

др Наташа Вуловић Емонтс

Рођена 1. марта 1973. године у Ужицу.

1997    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2004   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2014   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2015   Изабрана у звање: научни сарадник.

2020  Изабрана у звање виши научни сарадник.

Секретар Комисије за фонетику и фонологију у Одбору за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ (2000‒2011).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Члан редакције часописа Преводилац (2009‒2015).

Види више →

Рођена 1. марта 1973. у Ужицу.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (1997).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (1999).

Тезе:

Магистарски рад : „Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића”, (30. 12. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Живојин Станојчић и проф. др Рајна Драгићевић).

Докторска теза: „Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику”, ( 11. 7. 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, чланови комисије: проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање: научни сарадник (20. 5. 2015).

Међународна сарадња:

Међуакадемијска сарадња између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука, пројекат: Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију), (2009–2015).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Учешћа на скуповима:

Међународни научни скуп XV Международные образовательные Рождественские чтения. Москва, 28. 1–3. 2. 2007.

Научни скуп Српска теологија у ХХ веку. Београд, 24–25. 5. 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту. Лесковац, 25–26. 9. 2008.

Међународни научни скуп Славянские языки и культуры в современном мире. Москва, 24–26. 3. 2009.

Међународни научни скуп ХI полско-български колоквиум. Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. 10. 2010.

Међународни научни скуп Лексикография и фразеография в контексте славистики. Москва, Магнитогорск, Новосибирск, 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 27–28. 5. 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 25–26. 5. 2012.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац, 23–24. 8. 2015.

Међународни научни скуп Експресивност у српском језику. МСЦ, Београд, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Фразеологија и (наивна) психологија. Грац, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Словенска терминологија. Београд, 10–12. 5. 2016.

Предавања, промоције и сл.:

Коауторско предавање У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Коауторско предавање Лексички фонд српског језику у  Речнику САНУ одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру  трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Маријом Ђинђић и мср Данијелом Радоњић).

Предавање у Друштву младих лингвиста 3. 11. 2016. године на тему Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед).

Речник САНУ јуче, данас, сутра, 5. децембра 2016 (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Маријом Ђинђић и Данијелом Радоњић) у Крагујевцу, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Остале активности:

Говори и пише енглески, руски и немачки језик; служи се бугарским језиком.