Категорија: Стално запослени

мср Драгана Дукић

2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.

2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.            

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →

Радно искуство:

2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.

2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.

2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар II Карађорђевићˮ у Београду.

Учешћа на научним скуповима:

Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.

Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.

Популаризација науке:

2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.

Остале активности:

2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.            

2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

мср Јована Шћеповић

  • Рођена 9. јуна 1994. у Ужицу
  • 2013. уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2017. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2018. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: Српски језик – наука и примена)
  • 2018. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Језик, књижевност, култура модул: Српски језик)
  • 2019. запослила се на Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ) и стекла звање истраживач-приправник
  • 2021. Пријавила докторску дисертацију Експресивна лексика говора Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
  • Говори и пише енглески језик, служи се руским и шпанским језиком
Види више

Академски радови: Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић)

Излагања на начним скуповима/конференцијама:

XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019.

VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.

Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019.

XII научни скуп Младих филолога, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар, 2020.

Одржане радионице/презентације:

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 6. октобра 2022. године у СШ Свети Ахилије.

Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића; 61. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 7. фебруар 2020. године

Похађање научних школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу

Радно искуство:

2022. Истраживач-сарадник (од 1. априла) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Истраживач-приправник (од 22. јула) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар‒јун].

2018. Волонтер на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ [септембар‒јул 2019].

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун].

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [Београд].

2017‒2020. Професор српског језика као страног (Lingua franca, Euroschool, Queen Victoria).

Чланства:

Члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године

Члан-сарадник Матице српске од 2020. године

Остале активности:

Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

мср Сандра Савић

Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.

2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.

2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

Види више →

Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018.  на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Учешћа на скуповима:

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.

Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.

Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.

Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.

Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.

Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.

Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.

мср Александра Милосављевић

Рођена је 14. септембра 1993. године у Смедереву.

2016. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност – наставнички профил).

2017. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Српски језик – теорија и настава).

2017. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (Језик, књижевност, култура, модул Српски језик).

2018. Одбранила мастер рад на Факултету политичких наука у Београду (смер Комуникологија).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик (Лексикографски одсек).

2021. Пријавила докторску дисертацију „Семантика и прагматика допусних везника у савременом српском језику (когнитивнолингвистички приступ)”, ментор проф. др Душка Кликовац.

Говори и пише енглески и шпански језик.

Види више →

Високо образовање:

2012–2016. Основне академске студије Српски језик и књижевност (наставнички профил) на Филолошком факултету у Београду.

2016–2017. Мастер академске студије Српски језик – теорија и настава на Филолошком факултету у Београду.

2016–2018. Мастер академске студије Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду.

2017. – Докторске академске студије Језик, књижевност, култура, модул Српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Награде и стипендије:

2011; 2012; 2013. Награда „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије за успех на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.

2013–2017. Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије студентима првог и другог степена студија.

2014; 2015; 2016. Награда града Смедерева за успех на основним академским студијама.

Академски радови:

2017. Непрелазни (неповратни и неправи повратни) семикопулативни глаголи и њихове допуне у савременом српском језику, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету у Београду (ментор др Балша Стипчевић).

2018. Функције политичког дискурса у Породичној трилогији Данила Киша, мастер рад, одбрањен на Факултету политичких наука у Београду (ментор др Добривоје Станојевић).

Излагања на научним скуповима и конференцијама:

2014. „Sudbina jezika naslednika srpskohrvatskog na primeru reklamnog sadržaja (analiza uputstava za korišćenje kozmetičkih proizvoda)”, Studentska lingvistička konferencija StuLiKon, Sarajevo, 25 – 27. april.

2017. „Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског”, IX научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 8. април.

2018. „Семантичка мрежа глагола остати”, X научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 31. март.

2018. „Конкурентност придева и прилога као допуне глаголу изгледати”, Third International Philological Forum for Young Scholars, Софија, 15. новембра.

2019. „О једном типу датива у савременом српском језику: нереференцијална употреба енклитике му”, XI научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 30. март.

Одржане радионице / презентације:

2019. [радионица] „Зоолексеме као поетички поступак у Сеобама Милоша Црњанског”, радионица на 60. Републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика, Филолошки факултет, Београд, 1. фебруар.

2019. [презентација] „Литванија: литвански језик и Институт за литвански језик, приказ реферата из зборника EFNIL-а [How does your institution track language? The case of the Institute of the Lithuanian Language, Jolanta Zabarskaitė]”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4. март.

Похађање научних школа и радионица:

2018. Eastern Generative Grammar, Бања Лука, од 30. јула до 10. августа.
2019. Metaphor Wars: Conceptual Metaphor in Human Life (проф. Рејмонд Гибс), Филолошки факултет, Београд, 2. јуна.
2019. Писање речника у дигиталном окружењу коришћење програма T-Lex (Тома Тасовац), Институт за српски језик САНУ, Београд, 14. јуна.
2019. Eastern Generative Grammar, Вроцлав, од 28. јула до 9. августа.

Популаризација науке:

2016. Писање лингвистичких чланака у оквиру пројекта Лингвопедија.

[https://sr.wikipedia.org/sr-el/Википедија:Лингвопедија_2016]

Радно искуство:

2017. Лектор за српски језик у преводилачкој агенцији Alkemist European Translation Company.

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ „Вук Караџић” (Сремчица).

2018. Истраживач-приправник (од 13. септембра) на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

мср Стефан Степановић

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.

2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).

2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.

Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.

Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.

Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

  • Говори и пише енглески језик.

мср Миљана Чопа

Рођена 22. 04. 1993. године у Ћуприји.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и стекла звање истраживач приправник.

2021. Изабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију Светозар Марковић у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески, шпански и македонски језик и познаје основе пољског, немачког и руског.

Учешћа на скуповима

Учешћа на скуповима / резимеи

Међународна интердисциплинарна конференција Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 16. 4. 2021. г.: Чопа, Миљана, Аксић, Нина. Косовско-ресавски дијалекат у реп музици – (социо)лингвистички и културолошки аспект. Књига сажетака, 27–28.

Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. g.: Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.

Међународни научни скуп Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. г.: Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.

Међународни научни скуп Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. г.: Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.

Међународни научни скуп Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018.г.: Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.

Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. g.: Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.

Остало

Као студент докторских студија била је ангажована у настави на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду школске 2018/2019. године на предметима Дијалектологија српског језика 1 и 2, Дијалектологија српског језика, Дијалекти српског језика у настави, Урбана дијалектологија и Стандардни српски језик 1: Фонологија.

Током докторских студија као стипендиста програма CEEPUS усавршавала се на Универзитету у Варшави, на Институту за славистику (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Rzeczpospolita Polska), као и на Јагелонском универзитету у Кракову (Uniwersytet Jagielloński) где је, између осталог, учила пољски језик, а похађала је и Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, Warszawa, Rzeczpospolita Polska). У више наврата учествовала је на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј из Скопља, у Охриду (Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Универзитетот Св. Кирил и Методиј, Скопје – Охрид, Северна Македонија), у оквиру којег је учила македонски језик. Познавање више словенских језика од посебне је важности за послове које обавља као истраживач у Институту, који су везани за израду Општесловенског лингвистичког атласа.

Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру лингвистичког семинара за ученике средњих школа, под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик, у  Образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу (од 2018. године).

др Милица Божић Синчук

Рођена 19. априла 1991. у Београду.

2021. изабрана у звање научни сарадник.

21. априла 2021. одбранила докторску дисертацију Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2020. изабрана у звање истраживач – сарадник.

2018. Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

2018. Пријавила докторску дисертацију на Филолошком факултету у Београду.

2015. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик).

2015. Стекла звање мастера на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик – наука и примена).

2014. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност – наставнички профил).

Говори и пише руски, енглески и француски језик.

Види више →
 

Образовање

  • Милица Божић Синчук рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Филолошку гимназију (2006–2010) и стекла основно музичко образовање (Музичка школа „Мокрањац”). Основне студије (Српски језик и књижевност, 2010–2014) и мастер студије (Српски језик – наука и примена, 2015) завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је академске 2015/2016. године, модул Српски језик. Докторска дисертација пријављена је 17. јануара 2018. године, а одбрањена 21. априла 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 

Остале активности

  • Члан сарадник Матице српске (од 2020. године).
  • Члан Српске књижевне задруге (од 2018. године).
  • У академској 2017/2018. години ангажована као помоћ у настави у Центру за учење српског језика као страног на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
  • У академској 2016/2017. години – сарадник у настави (ван радног односа) – демонстратор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима,
  • Школске 2015/2016. године радила у Филолошкој гимназији у Београду као професор (на замени) Српског језика и Увода у општу лингвистику.

Запослење

  • 2020. изабрана у звање истраживач сарадник.
  • 2018. године запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

Познавање страних језика

  • Говори и пише руски, енглески и француски језик.

 

Тезе

  • 21. априла 2021. године одбрањена докторска дисертација Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, председник Комисије: проф. др Вељко Брборић, чланови Комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Јованка Радић, научни саветник).
  • 2015. Синонимија именичких деминутива у српском језику, мастер рад, одбрањен је на Филолошком Факултету Универзитета у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић, члан комисије: проф. др Весна Ломпар.

Учешћа на научним скуповима

  • 14. октобра 2021. учествовала на 13. симпозијуму Андрићева приповетка у оквиру истраживачког пројекта Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту (Грац, 2007-) са темом: Ономастичка слика у  приповеци Црвен цвет И. Андрића (Антропоними у приповеци Црвен цвет И. Андрића). [Зум конференција]
  • 15. новембра 2018. учешће на Округлом столу посвећеном Светиславу Божићу добитнику награде Златна књига Библиотеке Матице српске, одржаном у Матици српској у Новом Саду, са темом: Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића.
  • 26. октобра 2018. године на IV међународном научном скупу Српски као страни језик у теорији и пракси, одржаном у Ректорату Универзитета у Београду, излагала реферат: Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика.
  • 31. марта 2018. године на X научном скупу младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевацу излагала је реферат: Систем акцентуације у говору Лапова (код Крагујевца).
  • 19. новембра 2017. године учешће на научном скупу Језици и културе у времену и простору 7 на Филозофском факултету у Новом Саду, са рефератом Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика.
  • 8. априла 2017. године учествовала на IX научном скупу младих филолога и докторанада Србије на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, са рефератом Статус суплетивних множинских облика именице дугме у савременом српском језику. На том научном скупу била је и у својству председавајућег сесиjом Савремена проучавања језика.

Јавна предавања и промоције

  • 19. априла 2018. излагала на Данима Музеја језика и писма у Тршићу у организацији Центра за културу Вук Караџић (Лозница) поводом два века Српског рјечника Вука Караџића са темом: О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића.
  • 21. новембра 2016. године одржала јавно предавање Иновације у језику младих у сарадњи са проф. др Весном Ломпар и студентима постдипломских студија у Задужбини Илије М. Коларца.

 

др Јована Бојовић

Рођена 1. децембра 1989. у Приштини.

2013. дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (студијска група – србистика)

2014. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2014/2015. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер – Српски језик)

2014. запослила се у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић (Материјална и духовна култура Косова и Метохије)

2017. пријавила тему докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2017. изабрана у звање истраживач сарадник

2017. запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2022. докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду
2022. изабрана у звање научни сарадник

Види више →
 

Рођена 1. децембра 1989. године у Приштини. Основне студије србистике завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Звање мастер професора српског језика и књижевности стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 2017. пријавила тему докторске дисертације „Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У библиотеци Центра за црквене студије у Нишу радила је као библиотекар-волонтер од 2009. до 2013. године.

У периоду од 2014. до 2017. године била ангажована као истраживач-приправник на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

Од 1. новембра 2017. године као истраживач-сарадник ангажована на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ.

Тезе:

Докторска теза:

Бојовић, Јована, Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића, докторска дисертација, одбрањена 10.2.2022. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, чланови комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Светлана Слијепчевић Бјеливук).

Бојовић, Јована, Зоонимија Ибарског Колашина, мастер рад одбрањен 4. јула 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић; члан комисије: проф. др Рада Стијовић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (15.9.2017)

Учешћа на скуповима:

Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 6.7 – 7.7.2015.

Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић, 30.11.2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2.4.2016.

Византијско-словенска чтенија, Ниш, 25.11.2017.

Предавања, промоције и сл.

  • промоција монографије Зоонимија Ибарског Колашина, аутора Јоване Бојовић, на 60. међународном београдском Сајму књига, Београд, 30.10.2015.
  • промоција библиографије Библиографија радова о Григорију Божовићу, аутора Јоване Бојовић и Снежане Бојовић, на 61. међународном беорадском Сајму књига, Београд, 30.10.2016.

Чланства у научним и стручним телима и у научним удружењима:

У периоду од 2010. до 2013. године била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Године 2013. била је члан Програмског одбора изложбе Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе.

Од 2013. године сарадник је Међународног центра за православне студије.

Од октобра 2015. године члан је Асоцијације православних научника из Русије (Вороњеж).

Од 2016. године члан је Центра за црквене студије.

др Јованка Радић

Рођена 1958. у Фочи (Република Српска, БиХ), девојачко презиме Аврам.

1982    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1994    Изабрана за асистента (предмет Српски језик) на Учитељском факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу.

1999    Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2000    Изабрана у звање доцента на Учитељском факлутету у Јагодини.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ (у звању научни сарадник).

2006    Изабрана у звање виши научни сарадник.

2011    Изабрана у звање научни саветник.

Члан Одбора за језик Академије наука и уметности Републике Српске (2005–).

Члан Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности (2006–).

Члан уређивачког одбора часописа Ономатолошки прилози (2006–).

Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност (2016–).

Члан Комисије за ономастику при Међународном комитету слависта (2018– )

мср Милица Рабреновић

Биографија:

Рођена 13. 12. 1993. године у Врбасу.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017–2022. радила у основној и средњој школи као професор српског језика.

2021. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2022. положила испит за лиценцу.

2022. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика и стекла звање истраживач приправник.

Види више →

Рођена 13. децембра 1993. године у Врбасу. Похађала Гимназију „Жарко Зрењанин” у Врбасу, друштвено-језичког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом „Употреба активних партиципа у делу ’Стефанит и Ихнилат’ у препису из 17. века”. Од септембра 2017. године до јуна 2022. године радила у основној и средњој школи као професор српског језика и књижевности. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2021/2022. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Дана 11. маја 2022. године положила је испит за дозволу за рад наставника, васпитача и стручних сарадника, наставна јединица Акценатски систем стандардног српског језика. Од јула 2022. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за стандардизацију. Говори енглески језик.

мср Ивана Маринковић

Предавања:

Септембра 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Јованом Јовановић, одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ.

Излагање на 59. међународном Београдском сајму књига у оквиру трибине Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст (модератор: др Рајна Драгићевић); тема излагања: „Вуков превод Новог завјета (1847)”, октобра 2014.

Учешћа на научним конференцијама у земљи и иностранств

  1. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  2. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  3. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
  4. III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2011.
  5. Четврти међународни симпозијум посвећен Иву Андрићу, Иво Андрић – књижевник и дипломата у сјени двају свјетских ратова (1925–1941), Грац, 6–8. октобар 2011.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
  7. Учешће на међународном научном скупу под називом XI полско-български колоквиум у оквиру секције ЕЗИКЪТ НА КУЛТУРАТА. КУЛТУРАТА НА ЕЗИКА у Пловдиву (Бугарска), у организацији Пловдивског универзитета „Паисий Хилендарскиˮ од 7. до 8. октобра 2010.
  8. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010.
  9. Научни скуп одржан у Лесковцу 18. новембра 2010. године, Лесковац, Лесковачки културни центар.
  10. Реферат „Типови исказивања мноштва код именица 2. врсте у српском језикуˮ (у коауторству са мр Марином Спасојевић) изложен на 14. међународном скупу слависта у Опатији у периоду од 22. до 25. 6. 2009. године.

др Наташа Вуловић Емонтс

Рођена 1. марта 1973. године у Ужицу.

1997    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2004   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2014   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2015   Изабрана у звање: научни сарадник.

2020  Изабрана у звање виши научни сарадник.

Секретар Комисије за фонетику и фонологију у Одбору за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ (2000‒2011).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Члан редакције часописа Преводилац (2009‒2015).

Види више →

Рођена 1. марта 1973. у Ужицу.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (1997).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (1999).

Тезе:

Магистарски рад : „Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића”, (30. 12. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Живојин Станојчић и проф. др Рајна Драгићевић).

Докторска теза: „Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику”, ( 11. 7. 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, чланови комисије: проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање: научни сарадник (20. 5. 2015).

Међународна сарадња:

Међуакадемијска сарадња између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука, пројекат: Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију), (2009–2015).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Учешћа на скуповима:

Међународни научни скуп XV Международные образовательные Рождественские чтения. Москва, 28. 1–3. 2. 2007.

Научни скуп Српска теологија у ХХ веку. Београд, 24–25. 5. 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту. Лесковац, 25–26. 9. 2008.

Међународни научни скуп Славянские языки и культуры в современном мире. Москва, 24–26. 3. 2009.

Међународни научни скуп ХI полско-български колоквиум. Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. 10. 2010.

Међународни научни скуп Лексикография и фразеография в контексте славистики. Москва, Магнитогорск, Новосибирск, 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 27–28. 5. 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 25–26. 5. 2012.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац, 23–24. 8. 2015.

Међународни научни скуп Експресивност у српском језику. МСЦ, Београд, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Фразеологија и (наивна) психологија. Грац, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Словенска терминологија. Београд, 10–12. 5. 2016.

Предавања, промоције и сл.:

Коауторско предавање У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Коауторско предавање Лексички фонд српског језику у  Речнику САНУ одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру  трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Маријом Ђинђић и мср Данијелом Радоњић).

Предавање у Друштву младих лингвиста 3. 11. 2016. године на тему Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед).

Речник САНУ јуче, данас, сутра, 5. децембра 2016 (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Маријом Ђинђић и Данијелом Радоњић) у Крагујевцу, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Остале активности:

Говори и пише енглески, руски и немачки језик; служи се бугарским језиком.

др Мирјана Гочанин

 

Рођена 22. децембра 1975. у Краљеву.

1999. завршила Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду одбранивши дипломски рад Семантичко-творбени модели назива за животиње (студијска група Српски језик и књижевност).

1999/2000, 2000/2001. и 2001/2002.  као стипендиста Министарства за науку и технологију ангажована у настави на Катедри за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (на предметима Морфологија са основама лексикологије, Стандардизација српског језика и Стандардни српски језик I (фонологија са основама морфологије)).

2003. запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006. магистрирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду одбранивши рад Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године.

2018. докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду одбранивши дисертацију Синтакса глаголских допуна у српском језику 16. и 17. века.

2020. изабрана у звање научни сарадник.

Члан пројекта COST Action CA19102 „Language in the Human-Machine Era (LITHME)” (2020–2024).

Види више →

Рођена је 22. децембра 1975. године у Краљеву.

По завршетку гимназије у Врњачкој Бањи уписaла се на Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду 1994. године, на групу Српски језик и књижевност.

Током студија добијала је универзитетске награде за просек оцена изнад 9.5, а за испите из четврте године, положене са просечном оценом 10, додељена јој је Изузетна награда. Добитник је и награде Филозофског факултета и награде Универзитета у Новом Саду за целокупни учинак на основним студијама.

Филозофски факултет завршила је 1999. године одбранивши дипломски рад Семантичко-творбени модели назива за животиње са оценом 10 и просечном оценом током студија 9.80.

Те године је уписала постдипломске студије ― групу Наука о српском језику на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 4. октобра 2006. одбранила магистарски рад Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године под менторством проф. др Милице Грковић.

Године 2014. пријавила је докторску дисертацију под насловом Синтакса глаголских допуна у српском језику 16. и 17. века. Тезу је одбранила 21. 12. 2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду, пред комисијом коју су сачињавали: др Рада Стијовић, научни саветник (председник комисије), др Александар Милановић, ванредни професор (члан), др Исидора Бјелаковић, ванредни професор (члан) и др Милан Ајџановић, ванредни професор (члан).

Професионално искуство:

После уписаних постдипломских студија 1999. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду постала је стипендиста Министарства за науку и технологију, што јој је омогућило трогодишњу сарадњу са проф. Горданом Вуковић, проф. Мирјаном Јоцић и проф. Љиљаном Недељков у својству асистента на предметима Морфологија са основама лексикологије, Стандардизација српског језика и Стандардни српски језик I (фонологија са основама морфологије) на Катедри за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Од децембра 2003. ради у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), најпре као истраживач-приправник, потом у звању истраживач-сарадник, а од 2020. године у звању научног сарадника. На изради Речника ангажована је у својству обрађивача речничке грађе.

Учешће на научним скуповима:

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе Актуелни проблеми у проучавању и настави српског и других словенских језика и књижевности, одржан 6‒8. октобра 2005. године у Врњачкој Бањи. Организатор: Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе.

Четврта национална конференција са међународним учешћем у част проф. Кристалине Чолакове Лексикографията и лексикологията в съвременния свят, одржана 21‒22. октобра 2006. године у Софији. Организатор: Българско лексикографско дружество и Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „проф. Любомир Андрейчин” БАН.

Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, одржан 7. децембра 2006. године у Лесковцу. Организатор: Лесковачки културни центар (уз подршку Министарства за науку и технолошки развој).

Међународна научно-практична конференција Церковь и проблемы современной комуникации, одржана 5‒7. фебруара 2007. године у Нижњем Новгороду. Организатор: Нижегородская Духовная семинария, Нижњи Новгород, Русија.

Међународна научна конференција Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, одржана 24‒26. априла 2007. године у Волгограду. Организатор: Филологический факультет Волгоградского государственого университета, Русија. Гл. уредник: О. В. Иншаков (пред.).

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику, одржан 17‒18. децембра 2007. године у Српској академији наука и уметности поводом шездесетогодишњице постојања Института за српски језик САНУ (Радови су објављени у  зборнику.).

Научни скуп Књижевност на дијалекту, одржан 25‒26. септембра 2008. године у Лесковцу. Организатор: Лесковачки културни центар.

Шести словенски међународни научни скуп Урал. Православие. Культура: Духовно- нравственное, патриотическое образование и воспитание в традиции православия: исторический опыт, актуальность возрождения в культуре современной России, одржан 15‒17. маја 2008. године у Чељабинску (Русија). Организатори: Челябинская государственная Академия культуры и искусств; Министерство культуры челябинской области; Министерство образования и науки челябинской области; Управление образования администрации г. Челябинска; Челябинская епархия Русской Православной Церкви; Главное управление по делам печати и массовых коммуникаций челябинской области; Комитет по взаимодействию с общественными, религиозными и национально-культурными объединениями.

Међународна научно-практична конференција за предаваче историје, предаваче језика и предаваче из области културе словенских народа ХХХ Кирилло-Мефодиевска чтения, одржана 22‒24. маја 2008. године у Самари (Русија). Организатори: Федеральное агентство по образованию; Министерство образования и науки самарской области; Самарский научный центр РАН; Государственное образовательное учреждение высшего профессионального образования „Самарский государственный университет”.

Девета кримска међународна научна интердисциплинарна конференција Дни Адама Мицкевича в Крыму, одржана 11‒14. септембра 2008. године на Криму, у Гурзуфу (Украјина). Организатори: Таврический национальный университет им. В. И. Вернадского; Академия им. Яна Длугоша в Ченстохове; Кафедра української фїлологїі РВНЗ, Кримський інженерно-педагогічний університет; Европейский коллегиум польских и украинских университетов; Союз польских ученых Украины; Крымское отделение Союза польских ученых Украины; Кримский центр гуманитарных исследований.

Први научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 14. фебруара 2009. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (који је и организатор).

Међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 24–26. марта 2009. године на Филолошком факултету МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Мултидисциплинарна конференција Језик, књижевност, идентитет, одржана 24‒25. априла 2009. године на Филозофском факултету у Нишу.

Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, одржан 18‒20. септембра 2009. године у Сокобањи. Организатор: Савез славистичких друштава Србије.

Међународни научни симпозијум Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика, одржан 18‒20. новембра 2009. године у Магнитогорску (Русија). Организатори: Међународни Комитет слависта (Фразеолошка комисија) (Международный Комитет Славистов (Фразеологическая комисия)); Институт лингвистичких истраживања РАН (Институт лингвистических исследований РАН); Институт руског језика им. В. В. Виноградова РАН (Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН); Санкт-Петербуршки државни универзитет (Санкт-Петербургский государственный университет); Ernst-Moritz-Arndt-Universität (Greifswald, Institut Für Slavistik) и Магнитогорски државни универзитет (Магнитогорский государственный университет).

Међународни научни симпозијум Лексикография и фразеография в контексте славистики, одржан 18‒20. новембра 2011. године у Магнитогорску (Русија).

Други међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 21‒24. марта 2012. године на МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Трећи међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 23‒26. маја 2016. године на МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржана 15. октобра 2019. године у Српској академији наука и уметности у Београду. Организатори су: Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ, Институт за српски језик САНУ и Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана 28‒30. октобра 2020. године у Београду у организацији Института за српски језик САНУ и под покровитељством САНУ и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Деветнаести међународни виртуелни конгрес EURALEX (Proceedings of the XIX EURALEX Congress of the European Assocition for Lexicography: Lexicography for Inclusion (Volume 2), одржан 7‒9. септембра 2021. године у организацији грчког Универзитета Демокритус (Democritus University of Thrace).

Међународни округли сто Александар Невски и Свети Сава: подвиг и светост у језику, књижевности, култури, историји, који је одржан виртуелно 24. новембра 2021. године у организацији Института славянской культуры РГУ им. Косыгина и Института славяноведения Российской академии наук из Москве.

Седми међународни конгрес Примењена лингвистика данас – савремена теорија и пракса, одржан 28. маја 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Организатори су: Друштво за примењену лингвистику Србије, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Научни скуп Језик, књижевност, моћ, одржан 6‒7. маја 2022. године (у онлајн формату) у организацији Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

др Данијела Радоњић

Остале активности

Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.

У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.

Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Говори и пише енглески језик.

Види више →

Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године

Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.

 

Тезе

Докторска теза:

Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).

Међународна сарадња и пројекти

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

  1. Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 6. март 2010. године.
  3. ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.
  4. Међународни научни скуп Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26‒27. новембар 2010.
  5. Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.
  6. Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values), Филозофски факултет у Нишу, 27–28. април 2012.
  7. Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, Румунија, 17–19. октобар 2014.

Предавања и промоције

  1. У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ (коауторско предавање у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Коларчева задужбина у Београду, 7. март 2008. г.
  2. Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ (коауторско предавање одржано у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 14. мај 2008. г.
  3. Неколико речи о речнику (коауторско предавање у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености), Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014. г.
  4. Речник САНУ: јуче, данас, сутра (коауторско предавање у оквиру Промоције штампане и дигиталне верзије Речника САНУ), Катедра за српски језик, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 5. 12. 2016. г.

Остале активности

Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).

мр Марија Милосављевић Тодоровић

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2003. Уписала последипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2003. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

2009. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2010.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Пријавила докторску тезу на Филолошком факултету у Београду (2015).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2003).                                                   

Тезе

Магистарска теза:

„Глаголске врсте у српском језику – преглед и коментари“, одбрањена 23. децембра 2009. године (ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Милан Стакић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. 3. 2010).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (25. 4. 2013).

Међународна сарадња и пројекти

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Иво Андрић у европском контексту (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик и речници, 2007.

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Бањалука, 2013.

Предавања и промоције

Како настаје Речник САНУ; РСАНУ : РМС, Истраживачка станица Петница, 2005, 2006, 2007, 2008.

Како настају речници: домаћа лексикографска традиција; Од речника до речника – вежбе из лексикографије, Истраживачка станица Петница, 2011.

Остале активности

Говори и пише енглески, а служи се немачким и руским.

др Данијела Станић

Данијела С. Станић је рођена 25. марта 1978. год. у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. У Београду је дипломирала на Филолошком факултету, на Групи за српски језик и књижевност и на Факултету ликовних уметности, Одсек сликарства, у класи проф. др Зорана Вуковића. На Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду одбранила је мастер рад са темом Проблем синонимије у лексикографским дефиницијама у речницима савременог српског језика, а на истом факултету на модулу Наука о језику уписала и докторске студије. Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији. Радила је најпре као професор српског језика и књижевности у основној школи у Сирогојну код Ужица и у Пољопривредној школи у Пожеги, у периоду 2004–2006. године. У Институту за српски језик САНУ ради од 2006. год. на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ као основни обрађивач Речника.

Види више →

До сада је завршила четири лексикографске обраде на нивоу основне обраде.

У оквиру дана Европске културне баштине одржала је 2014. г. стручно предавање на Коларчевом народном универзитету и била гостујући предавач по позиву на два стучна предавања на Филолошком факултету у Београду студентима српског језика и књижевности.

Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији.

Влада енглеским и руским језиком (диплома Б2 нивоа, сертификат Универзитета Пушкин из Москве).

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе:

  1. Боје у речима ‒ речи у бојама, предавање у оквиру манифестације Дани европске културне баштине, Коларчева народна задужбина, 20. септембар 2014.
  2. Боје у речима ‒ речи у бојама, два предавања по позиву на Филолошком факултету на предметима Савремени српски језик за студенте II године и Савремени српски језик II за студенте III године, 23. октобар 2014.

Учешћа на скуповима:

  1. Савремена проучавања језика и књижевности, година I, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2009. год.;
  2. Пета национална конференција са међународним учешћем из лексикографије и лексикологије Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 19‒20 октобар 2009. год.;
  3. Савремена проучавања језика и књижевности, година II, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2010. год.;
  4. Савремена проучавања језика и књижевности, година III, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2011. год.;
  5. Језик, књижевност и комуникација, Педагошки факултет, Усти над Лабем, Чешка, 2011. год.;
  6. Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, год.;
  7. Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, год.;
  8. Савремена проучавања језика и књижевности, година IV, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2012. год.;
  9. Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет 3, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2013. год.;
  10. Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014. год.;
  11. Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 4, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, 2014. год.

др Марина Николић

Рођена 28. јануара 1982. године.

2014 Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доцент на Катедри за српски језик и књижевност;

2013 „Језикофил”, оснивач и уредник;

2013 Постдокторско усавршавање на Филололошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу

2012 Докторат Филолошког факултета у Београду (тема: Семантичка категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика)

2008 Институт за српски језик САНУ, научни сарадник на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика;

2008 Магистратура Филолошког факултета Универзитета у Београду (тема: Теорија језичке културе у србистици и славистици)

2001‒2005 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, одсек: Српски језик и књижевност (тема: Девербативна именица као кондензатор реченичног садржаја у језику новина)

Међународни пројекти:

Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen FWF-Projekt, P19158-G03 (2006-2010)

Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu Forschungsprojekt / Istraživački projek(a)t (2007-2015)

Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića (Graz, 2011–):

Види више

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2020. године шеф Одсека за савремени српски језик САНУ.

Од 2018. године члан FEPS Scientific Council-а (Брисел).

Од 2013. године члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Од 2012. године члан-сарадник Матице српске.

Од 2008. године секретар Комисије синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика.

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе

Српска језичка култура данас, предавање одржано у оквиру Скупа слависта Србије (Стручни семинар за наставнике руског језика), Руски дом, Београд, 31. 1. 2017.

Промоција сајта Језикофил, Задужбина Илије М. Коларца, 24. 4. 2015.

Циклус предавања из срског језика, Филолошки факултет Државног универзитета у Санкт Петербургу, током зимског семестра 2013/2014. године.

Језик пословне комуникације, Мегатренд универзитет, 25. 5. 2103.

Теорија језичке културе, Одјел за хуманистичке знаности Свеучилишта Јурја Добриле, Пула 11. 6. 2012. године.

Теорија језичке културе, Филозофски факултет Загребачког свеучилишта, Загреб 6. 6. 2012. године.

Учешћа на скуповима

Неформални приступи неговању језичке културе на интернету. У коауторству са Слијепчевић, С., Новокмет, С. Наука без граница 3. Међународни научни скуп у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица 21–22. септембар 2019. године.

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2018, са рефератом „Стандардизација термина у српском језику“.

11. Симпозијум Андрићева Сунчана страна, Херцег Нови (Црна Гора)11–14. октобар 2018, са рефератом „Поређење као синтаксичко-стилско средство у роману На сунчаној страни“.

Учешће на семинару за наставнике руског језика са предавањем „Српска језичка култура данас“, 31. јануар 2017, Руски дом, Београд.

Међународни научни скуп Словенски језици, књижевности и културе у контакту, Универзитет Коменски, Братислава, 29. септембар 2017, са рефератом „Семантичка категорија степена у фразеологизмима (на примеру српског језика).“

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2017, са рефератом „Језичко нормирање и интернет“, заједно са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом.

Језици и културе у времену и простору 7, тематска секција: Српски језик на прелазу векова: новине у систему и употреби, Нови Сад, 19. новембар 2017, са рефератом „Српска језичка норма на прелазу векова: проблеми и изазови.“

Međunarodni znanstveni skup Perspektive jezičnoga planiranja i jezične politike / Perspectives on Laguage Planning and Policies, CLARC 2016, Rijeka, 3., 4. i 5. 6. 2016. g., sa referatom Izazovi globalne komunikacije – jezičko planiranje i internet.

Симпозијум Ћопићева поетика простора, 8–10. септембар 2016. г., Београд, са рефератом „Изражавање семантичке категорије простора у Делијама на Бихаћу Бранка Ћопића“, у коауторству са Гораном Милашином.

Трибина Српски језик данас ‒ актуелни проблеми. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 12. 3. 2015. године, са рефератом Српска језичка култура у образовању ‒ изазови савременог доба.

Научни скуп Синтакса сложене реченице у српском језику, Матица српска, 29. априла 2015.  с рефератом Реченице с поредбеном клаузом у српском језику.

5. Simpozijum Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu, Бања Лука septembar 2015, sa referatom Jezik dece u Ćopićevim delima ili zašto deca vole da čitaju Ćopića.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане (17–20. IX 2015), са рефератом Категорија степена и категорија оцене – сличности и разлике.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Весном Ђорђевић.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Београд, 28. 10. 2015. са рефератом Језичко планирање и интернет.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност 1, 11–12. април, 2014. године у Лесковцу, са рефератом Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена, у коауторству са Сањом Алексић (Хајделберг, Немачка).

Српски у дијаспори, Крагујевац, 25. октобар, 2014. г. с рефератом Српски језик у Баварској – учење и изучавање (случај Минхена).

Округли сто Перспективе славистике – Изучавање словенских језика у свету са излагањем под насловом Изучавање словенских језика у Србији и славистичке катедре на универзитетима у Србији, 14. јуна 2013, на Филолошком факултету СПбУ.

Међународна конференција XV Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Сафронова са рефератом Семантичка категорија степена у светлу савремених лингвистичких теорија 12. септембра 2013. године, на Филолошком факултету СПбУ.

Стручни скуп Употреба српског језика у медијима, Друштво новинара Војводине, 23. децембар 2013. Огранак Српске академије наука у Новом Саду, са рефератом Језичка култура и медији.

5. Симпозиј(ум) „На Дрини ћуприја“, Projekt Andrić-Initiative, 4–6. Октобар 2012. Вишеград, са рефератом Синтаксичка градација као стилско средство у роману „На Дрини ћуприја“ (лингвостилистичка анализа).

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес у Сарајеву од 25. до 29. 05. 2011. године са рефератом Диферентивно степеновање у савременом српском језику.

VI међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност (Крагујевац, 28–29. 10. 2011) са рефератом Применљивост теорије семантичких локализација у проучавању категорије степена у коауторству са Страхињом Степановом.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд, Институт за српски језик САНУ), са рефератом Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику.

3. Symposium Die österreichisch-ungarische Periode in Leben und Schaffen Ivo Andrićs (8.–9. Oktober 2010, Graz), са рефератом Изражавање степена у приповеци Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића.

V међународни скуп Српски језик, књижевност и уметност (Крагујевац, 29–30. 10. 2010) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику: статус и семантички потенцијал.

III Научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност (Лесковац, 18. новембар 2010) са рефератом Настава језика и дијалекат.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у коауторству са Страхињом Степановим.

XLVII скуп слависта Савремена српска славистика у међународном контексту, 12–15. I 2009. године у Београду, са рефератом Допринос Богдана Терзића српској језичкој култури.

Simpozij(um) Gramatičke razlike između bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog i srpskog jezika, Graz, 16.–18. aprila/travnja 2009. godine, sa referatom Deverbativna imenica kao kondenzator rečeničnog sadržaja u jeziku novina (na BKS materijalu).

17. конгрес савеза славистичких друштава Србије, Сокобања, 18–20. септембар 2009. године, са рефератом О семантичкој категорији степена у поредбеним реченицама српског језика.

2. Simpozij(um) Andrićev grački opus: kulturno-(h)istorijski/povijesni, književni i jezički/jezični aspekti, Graz, 9. i 10. oktobаr/listopad 2009. godine, са рефератом О једној врсти сложене реченице у Андрићевом грачком опусу.

Организација скупова:

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд

Комисије и стручна тела:

Члан комисије за именовање у звање истраживач сарадник, Весне Ђорђевић

Члан комисије за избор сарадника (звање виши асистент) за ужу научну област Специфични језици – српски језик, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.

Члан комисије за избор сарадника др Светлане Слијепчевић у звање научни сарадник.

Члан комисије за именовање у звање научни сарадник др Весне Ђорђевић.

Дипломски и завршни радови:

Јелена Вујисић, Одричне реченице и негација у Травничкој хроници Ива Андрића (ментор), 2020.

Марија Васовић, Релативне реченице у роману „Травничка хроника“ Иве Андрића (ментор), 2019.

Тамара Миловановић, Узвичне реченице у новинским насловима, 2018 (ментор).

Валентина Милосављевић, Супротне реченице и супротност у Андрићевом делу „Травничка хроника“ (ментор), 2018.

Данијела Петровић, Анималистичка фразеологија (ментор), 2018.

Александра Јанићијевић, Футур 1 и футур 2 у делима Добрила Ненадића, 2017. (ментор)

Марија Вељковић, ПРЕДИКАТСКИ АПОЗИТИВ У ПРИПОВЕТКАМА ИВЕ АНДРИЋА

Јелена Сојић, ИНВЕРЗИЈА КАО СТИЛСКА ФИГУРА У РОМАНУ КУКАВИЧИЈИ СНИЈЕГ РАТКА ПОПОВИЋА

Милица Ђукић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Емилија Станковић, УПОТРЕБА ИНСТРУМЕНТАЛА У РОМАНУ „ДЕРВИШ И СМРТ“ МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА (ментор)

Србијана Чеперковић, ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ У ЈЕЗИКУ ШТАМПЕ

Катарина Милић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Марија Милановић, НАПОРЕДНА УПОТРЕБА ИНФИНИТИВА И ПРЕЗЕНТА С ВЕЗНИКОМ ДА У СРПСКОЈ ШТАМПИ (ментор)

Мастер радови

Муниба Дрековић Фразе и фразеологизми у Бугарској бараци Милисава Савића (члан комисије), 2020.

Санела Малинић, Савремена контрастивна истраживања српског и енглеског језика (ментор), 2019.

Сања Антић Сексизми у српској и америчкој реп музици (ментор), 2019.

Јована Николић, Функционалност наслова поглавља у роману „Сеобе“ Милоша Црњанског (члан комисије), 2019.

Катарина Милић Политички дискурс и манипулативна моћ језика у порпагандним видео-спотовима за председничку кандидатуру (март–април 2017) (ментор), 2018.

Јелена Трикош, Родно осетљив језик у српској штампи (ментор), 2017.

Тијана Ђорђевић (члан комисије)

Марија Вељковић (члан комисије)

Весна Босић, Критички преглед и систематизација радова из српске етнолингвистике са посебним освртом на методологију (ментор), 2016.

Тамара Станковић, ГРАФИТИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ (ментор), 2015.

Сандра Н. Шелмић, ДЕЧИЈИ ДУХОВИТИ ОДГОВОРИ (ТЗВ. „КЕФАЛИЦЕ“) У СВЕТЛУ АНАЛИЗЕ ДИСКУРСА (ментор), 2015.

Докторске дисертације:

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мастер Миле Драгић 2020.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, 2018. године

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, одбрањене новембра 2018. године

Члан комисије за оцену теме за докторску дисертацију мастер Сање Коларевић Систем глаголских префикса са просторним значењем у руском језику у поређењу са српским, септембар 2018.

Члан комисије за оцену подобности кандидата, теме и ментора за израду докторске дисертације мастер Миле Драгић децембар 2017.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мастер Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“.

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“. Дисертација одбрањена 25. 5. 2016. године на Филолошком факултету у Универзитета у Београду.

Рецензентски послови:

Рецензирала радове за научни часопис Зборник Филозофског факултета у Приштини (1–2, 3–4 за 2016, 2017, 2018, 2019, 2020).

Рецензија уџбеника и радне свеске за 8. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2020.

Рецензирала радове за научни часопис Српски језик, студије српске и словенске (свеска 25, год. 2020).

Рецензија књиге Адвербијлна и адноминална квалификативност у стандардном српском језику Јелене Редли, Нови Сад: Филозофски факултет, 2020.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 6. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 7. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија речника 100 feminističkih termina Дејане Јовановић и Ђорђа Оташевића, Београд: Алма, 2019.

Рецензија књиге О допунама и допуњавању, Миливоја Алановића, Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 268 стр.

Рецензирала радове за научни часопис Philologia Medianа (2019) Филозофског факултета у Нишу.

Рецензирала радове за научни часопис Наш језик (1–2, 3–4 2018)

Рецензија књиге Интензификаторске партикуле у савременом српском језику Ане Јањушевић Оливери, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 5. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2018.

Рецензент књиге MALI REČNIK FEMINISTIČKIH TERMINA/Dejana D. Jovanović, Đorđe Otašević, Beograd: Alma, biblioteka Rečnici, knjiga 57, 2015, 419 str.

Рецензент радова за зборник радова Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност (2011)

Уређивачки послови

Главни уредник броја L/2 часописа Наш језик, посвећеног Срети Танасићу (2019).

Уредник зборника Језик око нас, Прометеј, 2019.

Члан уредништва зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, с. 350, 2018.

Члан уредништва часописа Наш језик (2015–).

др Неђо Јошић

Неђо Г. Јошић је рођен у Врховини;

Филолошки факултет у Београду уписао је 1981. године и дипломирао 1986.

Постдипломске студије отпочео је исте године (као стипендиста Српске академије наука и уметности).

Магистрирао је 1991. године. Тезу Микротопонимија села Јаворана бранио је на Филолошком факултету у Београду код проф. Радојице Јовићевића.

На Институту за српски језик САНУ ради од 1988. године.

Види више →

У двадесетпетогодишњем периоду као сарадник на изради Речника САНУ завршио је на десетине секција (на нивоу основне обраде, помоћне редакције и редакције).

Данас је ангажован на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ.

У последњих десетак година сакупља грађу и самостално ради на уобличењу Фразеолошког рјечника Врховине (подручје између Врбаса, Врбање и Угра).

Учествовао је на већем броју научних скупова и симпозијума с рефератима који се баве лексиком и лексиколошком проблематиком (у првом реду народном воћарском терминологијом), те објавио знатан број радова у нашим часописима и тематским зборницима.

Теза:

Јошић, Неђо: Воћарска лексика и терминологија у српском језику, докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић, др Стана Ристић).

Књиге

Књига кратких прича Топови Петраш и Зеленко (Народна књига, Београд 2008).

Монографије

Воћарска лексика терминологија у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Монографије, књ. 24, Београд 2016.

Чланство у комисијама и телима:

Члан Комисије за стандардизацију географских имена Републике Србије (чланство од 2013. год.).

Скупови:

1) Српски језик у (кон)тексту, Научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2008.

2) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2010.

3) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2011.

4) Научни скуп Наука и идентитет, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 2012.

5) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2015.

6) Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2016.

7) Српски језик, књижевност, уметност, X Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2016.