Category: Спољни сарадници и сарадници у пензији

Доц. др Биљана Марић

Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Запослена је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe као асистент нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe oдбрaнилa  је мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

1. новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Види више →
 

Мр Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Aсистeнт је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe Биљана Марић је oдбрaнилa  мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

Бави се превођењем духовне литературе и белетристике с руског на српски језик.

Новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Објавила је следеће радове:

  1. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy // Aктyeлнoст мeђyслoвeнских jeзичких и књижeвних кoнтaкaтa и вeзa (рeзимea). – Бeoгрaд: Филолошки факултет, 1995, стр. 31.
  2. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 1 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), број 1882 (7), фeбрyaр, 1995, стр. 4-5.
  3. Дрaгoцeн дoпринoс нaстaви (прикaз yџбeникa Дaвaйтe лyчшe гoвoрить пo-рyсски) // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), дeцeмбaр, 1995, стр. 7.
  4. Библиoгрaфиja дисeртaциja из мeтoдикe нaстaвe рyскoг кao стрaнoг jeзикa oдбрaњeних y Рyскoj фeдeрaциjи oд 1985. дo 1995 // Glossa, 1996, 2, 2/3, стр. 59-62. (са Ксенијом Кончаревић)
  5. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 2 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), oктoбaр, 1996, стр. 4-6
  6. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв eзисы дoклaдoв). – Бeлгрaд – Нoви-Сaд, 1996, стр. 15.
  7. Рeд рeчи y рyскoм и српскoм гoвoрнoм jeзикy // Слaвистикa. – 1 (1997), стр. 63-66.
  8. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв. Дoклaды (Бeлгрaд). – 1997, стр. 379-385.
  9. Нeкe синтaксичкe oсoбeнoсти припoвeдaчкe прoзe Љ. Пeтрyшeвскe и С. Дoвлaтoвa // Слaвистикa. – 2 (1998) , стр.127-134.
  10. Рyсский язык в eгo фyнкциoнирoвaнии. Урoвни языкa (пoд рeдaкциeй Д. Н. Шмeлeвa и М. Я. Глoвинскoй), Мoсквa, 1996 // Слaвистикa. – 2 (1998), стр.274-275.
  11. Нaслoви y рyскoj и српскoj днeвнoj штaмпи // Изyчaвaњe слoвeнских jeзикa, књижeвнoсти и кyлтyрa y инoслoвeнскoj срeдини ( Бeoгрaд). – 1998, стр. 224-228.
  12. XXXVIII Скyп слaвистa Србиje // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 54–55 (1998) , стр. 305-306.
  13. Скaз Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Слaвистикa. – 3 (1999) , стр. 227-232.
  14. O нeкoтoрых oсoбeннoстях нaррaтивнoй стрyктyры пoвeсти “Врeмя нoчь” Людмилы Пeтрyшeвскoй // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 212-218.
  15. Г. A. Зoлoтoвa, Н. К. Oнипeнкo, М. Ю. Сидoрoвa, Кoммyникaтивнaя грaммaтикa рyсскoгo языкa, Мoсквa, 1998 // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 286-287.
  16. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe. – Бeoгрaд, 2001. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићeм и Ч. Мaнчићем).
  17. М. В. Всeвoлoдoвa: Тeoрия фyнкциoнaльнo-кoммyникaтивнoгo синтaксисa. Фрaгмeнт приклaднoй (пeдaгoгичeскoй) мoдeли языкa. Учeбник. Изд. Мoскoвскoгo yнивeрситeтa, Мoсквa, 2000, 502 с. // Слaвистикa. – 6 (2002), 323–324.
  18. Трeтирaњe тyђeг гoвoрa y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 62 (2002), 159–173.
  19. Изражавање квалификативности у руском језику у поређењу са српским // Синтакса руског језика у поређењу са српским: Проста реченица: Научни колоквијум : Зборник теза и резимеа. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета, 2002, стр. 3.
  20. Стилскe oсoбeнoсти синтaксe (нa примeрy прoзнoг дeлa Љyдмилe Пeтрyшeвскe) // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 65-66 (2004), 219–235.
  21. Рeчeвoй этикeт y сeрбoв и рyсских // Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe. Вып. 19. Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe слaвянских нaрoдoв (Вoрoнeж). – 2004, 95–101.
  22. Вырaжeниe кaчeствeннoсти: крaткиe и пoлныe прилaгaтeльныe в рyсскoм и сeрбскoм языкaх // Слaвистикa. – 8 (2004), 140–147.
  23. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe (дрyгo, пoпрaвљeнo издaњe). – Бeoгрaд: Институт за српски језик САНУ, 2004. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићем и Ч. Мaнчићем)
  24. Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000. (заједно с Предрагом Пипером) – Нови Сад, 2006, стр. 141.
  25. А. Г. Балакай: Толковый словарь русского речевого этикета, Москва, Астрель, Аст. Транзиткнига, 2004, 682 стр. // Славистика, Београд, 2006, X, 375-377.
  26. Синтаксичка деривација у руском и српском језику // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2007, 71–72, стр. 581–586.
  27. Арто Мустайоки, Теория функционального синтаксиса (приказ) // Јужнословенски филолог, Београд, 2006, LXII, стр. 396-399.
  28. Т. Ф. Ефремова: Толковый словарь служебных частей речи русского языка (2-ое издание, исправленное), Москва, Астрель. Аст, 2004, 814 стр; Словарь наречий и служебных слов русского языка (сост. В. В. Бурцева), Москва, Русский язык, Медиа, 2005, 752 стр. // Славистика, Београд, 2007, XI, стр. 398-399.
  29. Конструкције са фазним глаголима и девербативним именицама у руском и српском језику // Славистика, Београд, 2008, XII, стр. 250-257.
  30. Синтакса девербативних именица у руском у поређењу са српским // Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних, Београд, 2008, стр. 84-90.
  31. Синтакса именица nomina agentis у руском у поређењу са српским // Славистика, Београд, 2009, XIII, стр. 137–149.
  32. Максим Кронгауз. Русский язык на грани нервного срыва, Москва, Языки славянских культур, 2009, с. 229 (приказ) // Зборник Матице српске за славистику, 2009, 76, стр. 161-163.
  33. Синтаксички аргументи девербативних именица у руском у поређењу са српским // I научни скуп младих филолога Србије. Савремена проучавања језика и књижевности, Филум, Крагујевац, 2009, стр. 15-34.
  34. Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи у руском у поређењу са српским језиком // Филолошки преглед, Београд, 2009, 36, 3, стр. 75–86.
  35. Деадјективни глаголи у светлу синтаксичке деривације (у руском у поређењу са српским језиком) // Славистика, Београд, 2010, 14, стр. 116-125.
  36. Номинализации (деадъективы и девербативы) в роли объектного аргумента предиката (в русском и сербском языках) // Десятый международный симпозиум – МАПРЯЛ 2010, «Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в традиционной и корпусной лингвистике», Велико Тырново, 2010, с. 224-228.
  37. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сажетака, Матица српска – Институт за српски језик, Београд, 2010, стр. 69.
  38. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације // Филолошка истраживања данас. Језик, књижевност и култура. Зборник резимеа, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2010, стр. 70-71.
  39. Причинные девербативные/деадъективные конструкции как средство зависимого таксиса // I международный симпозиум «Русское слово на Балканах», Шуменский университет, Шумен, 14–16 oктября, 2010, ред. В. Аврамова и др., Шумен: Фабер, 2011, 75–84.
  40. До встречи в России. Руски језик за први разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2009. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић). (друго издање – 2010, треће издање – 2013, четврто издање – 2015)
  41. Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах, Шумен, 14–16 октобар 2010 (приказ, заједно са Драганом Керкез) // Славистика, 2011, 15, стр. 376–377.
  42. Интеракција граматике и речника (Ю. Д. Апресян, И. М. Богуславский, Л. Л. Иомдин, В. З. Санников: Теоретические проблемы русского синтаксиса. Взаимодействие грамматики и словаря. Изд. Языки славянских культур, 2010, с. 407) (приказ, заједно са Д. Керкез) // Јужнословенски филолог, 2011, 67, стр. 304-311.
  1. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык как инославянский, Белград, 2011, 3, 104–117.
  2. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад – Београд, 2011, стр. 435–445.
  3. Девербативне/деадјективне конструкције са временским значењем као средство зависног таксиса (у руском језику у поређењу са српским) // Славистика, 2012, 16, 151–159.
  4. Отглагольные прилагательные в русском и сербском языках: синтаксическая деривация \\ Русистика: язык, культура, перевод. Юбилейная международная научная конференция. София, 23–25 ноября 2011 г. Доклады. Ред. А.А. Градинарова, Р.А. Спасова, София, Изток-Запад, 2012, с. 107–115.
  5. В.А. Плунгян. Введение в грамматическую семантику: грамматические значения и грамматические системы языков мира, Москва, 2011, 670 стр. (приказ, заједно са Драганом Керкез) \\ Јужнословенски филолог, 2012, 68, стр. 196–207.
  6. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Књига резимеа. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 81.
  7. Девербативне конструкције са условним и сличним адвербијалним значењима (у руском у поређењу са српским језиком) \\ VII международный симпозиум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков. Доклады. Ред. Вера Белокапич-Шкунца, Белград, 2012, с. 61–67.
  8. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 623–635.
  9. VII међународни симпозијум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков, Београд 1–2. јуни 2012 \\ Филолошки преглед, 2012, 39, 2, 163–164.
  10. Синтаксичка деривација у савременом руском књижевном језику у поређењу са српским, Београд: Филолошки факултет, 2012, стр. 278.
  11. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације \\ Филолошка истраживања данас. Савремени токови у лингвистичким истраживањима. Књига 1. Уреднице Весна Половина и Јулијана Вучо, Београд: Филолошки факултет, 2013, стр. 265–279.
  12. LI конференция славистов в Белграде (совместно с Еленой Гинич) \\ Русский язык за рубежом, Москва, 2013, 2, с. 120–121.
  13. Бечки форум наставника руског језика (приказ) \\ Славистика, 17, 2013, стр. 513–514.
  14. Verbadicendi в русском и сербском языках при передаче чужой речи \\ Материалы Международной научной конференции «Славянские языки и литературы в синхронии и диахронии». 26–28 ноября 2013 года. Москва: Макс Пресс, 2013, 230–231.
  15. О једном културолошки маркираном концепту из сакралне сфере у руском језику у поређењу са српским \\ Теолингвистичка проучавања cловенских језика. Уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић. Београд: САНУ, 2013, 179–193.
  16. Введение чужой речи глаголами (в русском и сербском языках) \\ Русский язык как инославянский, Белград, 2014, 6, 35–48.
  17. Аспектуална (акционална) и дијатетичка својства глаголских и девербативних именица у руском и српском језику // Зборник 17. конгреса Савеза славистичких друштава Србије. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, стр. 291–309.
  18. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику. Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. Зборник резимеа, Београд, 2014, стр. 82.
  19. До встречи в России. Руски језик за други разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2014. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  20. Ксенопоказатели в русском и сербском языках \\ Oдиннадцатый международный симпозиум – Mапрял’14 «Теоретико-практическое изучение русского языка и его сопоставительно-типологическое описание», Велико-Тырново, 2014, 48–53.
  21. Состояние и перспективы изучения русского языка в инославянской среде \\ Этнодиалоги, Москва, № 1 (48), 2015, 26–34.
  22. До встречи в России. Руски језик за трећи разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2015. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  23. Международный форум по вопросам сотрудничества и обмена опытом в сфере образования (Россия, Москва, 24–25 октября 2014 г.) // Русский язык как инославянский, Белград, 2015, с. 259–260.
  24. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык в исследованиях сербских славистов. Составители академик Предраг Пипер, проф. д.ф.н. Ксения Кончаревич, Белград: Филологический факультет, 2015, с. 325–343.
  25. „Ограђивање” од туђег говора у публицистичком стилу руског и српског језика \\ У простору лингвистичке славистике. Зборник научних радова поводом 65 година живота академика Предрага Пипера. (Ур.) Људмила Поповић, Дојчил Војводић, Мотоки Номаћи. Београд: Филолошки факултет, 2015, стр. 471–487.
[ISBN 978-86-6153-364-8]
  1. Новые издания сербских русистов \\ Болгарская русистика, 2015\3–4, стр. 242–246.
  2. Неуправни говор у српском и руском језику \\ Јужнословенски филолог 72, 2016, 127−137.
  3. До встречи в России. Руски језик за четврти разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2016. (са Маријаном Папрић и Луком Меденицом).
  4. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику \\ Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. II. Tематски зборник, Београд, 2016, стр. 179−187.

Доц. др Данка Вујаклија

Рођена 1. јула 1984. у Сремској Митровици.

2008 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Српски језик и књижевност).

2009 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду ‒ мастер студије (Српска филологија: Српски језик и лингвистика).

2009 Запослила се на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и лингвистику) у звању сарадник у настави за ужу научну област Српски језик и лингвистика.

2010 Изабрана у звање асистент за ужу научну област Српски језик и лингвистика.

2015 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Језик и књижевност, модул: Језик).

2016 Изабрана у звање доцент за ужу научну област Српски језик и лингвистика.

Види више →
 

Рођена 1. јула 1984. у Сремској Митровици.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду, Српски језик и књижевност (2008).

Запослила се на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за српски језик и лингвистику (2009).

Тезе

Урошевић, Данка: Релативна реченица у шумадијско-војвођанском дијалекту, докторска дисертација, одбрањена 28. 9. 2015. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментори: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Слободан Павловић, чланови комисије: проф. др Владислава Ружић, проф. др Софија Милорадовић).

Научна звања

Изабрана у звање сарадник у настави за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2009)

Изабрана у звање асистент за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2010)

Реизабрана у звање асистент за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2013)

Изабрана у звање доцент за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2016)

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Учешће на научним скуповима

Трећи научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

1st Conference for Young Slavists in Budapest, Будимпешта, 2011.

IV научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2012.

Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 2012.

Единадесети национални славистични четения: Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014.

Международна научна конференция Паисиеви четения 2015, Пловдив, 2015.

Девети међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура, Нови Сад, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Организација скупова

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад, 2012.

VIII међународна конференција из балто-словенске акцентологије, IWoBA VIII, Нови Сад, 2012.

Остале активности

Служи се енглеским језиком (на нивоу Б2), чита стручну литературу на словенским језицима (првенствено јужнословенским и источнословенским).

Проф. др Голуб Јашовић

Рођен 1. августа 1960. године у Пећи.

Године 1986. дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, на Катедри за српскохрватски језик и књижевност.

Године 1985. почео да ради у Гимназији у Дечанима, а од 1987. ради као асистент-приправник на Филозофском факултету у Приштини.

Магистарски рад одбранио на Филолошком факултету у Београду 1996.

Докторирао на Филозофском факултету у Косовској Митровици 2008.

У научно звање доцента изабран 2009. године.

Научно звање ванредни професор стекао је 2013. године, а од 2015. године обавља дужност шефа Катедре за српски језик и члан је Савета Филозофског факултета у Косовској Митровици.

Види више →
 

Рођен 1. августа 1960. године у Пећи. Основно и средње образовање стекао у свом родном граду. Основне студије уписао на Филозофском факултету у Приштини и завршио у року са просечном оценом 8.50. Био носилац дипломе Истакнути студент 1985. године.

Радио као професор српскохрватског језика у Гимназији у Дечанима и у више основних и средњих школа на Косову и Метохији, у Републици Србији и Републици Црној Гори. Од 1. октобра 1987. до данас ради на Филозофском факултету у Приштини.

Тезе:

Постдипломске студије завршио на Филолошком факултету у Београду. Магистарски рад под насловом ,,Пастирска терминологија Пећког Подгора“ одбранио 8. марта 1996. на Филолошком факултету у Београду пред комисијом: академик Асим Пецо (ментор), проф др Радојица Јовићевић, проф. др Даринка Гортан-Премк.

Докторску дисертацију ,,Микротопонимија околине Куршумлије“ одбранио у априлу 2008. године на Филозофском факултету у Косовској Митровици пред комисијом: проф. др Радојица Јовићевић (ментор), проф. др Недељко Богдановић, проф. др Софија Милорадовић, проф. др Милета Букумирић и проф. др Драган Лилић.

Научна звања:

У звање асистент-приправник изабран 1987. године, на Катедри за српскохрватски језик, на Филозофском факултету у Приштини за предмет Савремени српскохрватски језик (Морфологија савременог српскохрватског језика). На истој Катедри истог Факултета изабран 1992. у звање асистента за предмет Морфологија савременог српскохрватског језика.

У научно звање доцент изабран 2009. године. Научно звање ванредни професор стекао 2013. године. Реферате за избор у претходна звања писали: проф др Милош Ковачевић, проф. др Љиљана Недељков, проф. др Хаснија Муратагић-Туна, проф. др Милета Букумирић.

Учешћа на научним скуповима:

Научни скуп Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица – Звечан, 15–16. XI 2002.

Научни скуп Српска књижевност на Косову и Метохији 19452000, Косовскa Митровицa – Лепосавић, 21–22. X 2004.

Научни скуп Језик и стил Григорија Божовића, Косовска Митровица – Зубин Поток, 16–17. II 2005.

Научни скуп Доња Лепеница у историји и миту, Баточина, 20. IX 2005.

Трећи међународни конгрес Примењена лингвистика данас између теорије и праксе, Нови Сад, 31. X –1. XI 2009.

Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица, 8–11. X 2009.

Научни скуп Стефан Немања и Топлица, Пролом Бања, 26–28. VI 2009.

Научни скуп Митска Топлица, Блаце, 6. VI 2009.

Научни скуп Професор др Реља Новаковић, Обреновац, 6. VI 2009.

Научни скуп Дијалекат–дијалекатска књижевност, Лесковац, 18. XII 2010.

Научни скуп Академик Милан Будимир, Мркоњић Град (Република Српска), 23–24. IX 2010.

Научни скуп Историја и значај Призренске богословије, Ниш, 31. X –1. XI 2011.

Четвртa међународнa интердисциплинарнa научно-стручнa конференцијa Васпитно-спортски хоризонти, Суботица, 13–14. V 2011.

Осма међународна научна конференција из балтословенске акцентуације, Нови Сад, 6–8. VII 2012.

Научни скуп Живот и дело Вука Филиповића, Косовска Митровица – Грачаница, 26–27. IX 2012.

Научни скуп Млава у миту и историји, Петровац на Млави, 4. V 2012.

Научни скуп, Професор доктор Гордана Јовановић, Деспотовац, 15. VI 2013.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12–13. IV 2013.

Међународни научни скуп Од косовског завета до Његошевог Макрокозма: Петар II Петровић Његош (1813–2013), Косовска Митровица, 01–02. XI 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. IV 2014.

Симпозијум са међународним учешћем Васпитач у 21. веку, Сокобања, 28–29. III 2014.

Међународнa научнa конференција, Улога образовања и васпитања у развијању хуманистичких, интеркултуралних и националних вредности, Косовска Митровица, 12–13. IX 2014.

Међународни научни скуп Век српске голготе 1915–2015, Косовска Митровица, 18–20. IX 2015.

Научна конференција Темнић у историји српског народа, Својново, 12. VIII 2015.

Научни скуп Живојин Андрејић, мултидисциплинарност данас, Рача, 11. III 2016.

Симпозијум са међународним учешћем Васпитач у 21. веку, Сокобања, 26–28. III 2016.

Доц. др Татјана Трајковић

Рођена 10. 6. 1977. у Врању.

2002  Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (дијалектологија).

2008  Магистрирала на Филозофском факултету у Нишу (ономастика).

2015  Докторирала на Филозофском факултету у Нишу (дијалектологија).

2016  Изабрана у звање доцент.

Види више →
 

Рођена је 10. 6. 1977. године у Врању.

Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу, Група за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филозофском факултету у Нишу, Наука о језику (2008).

Докторирала на Филозофском факултету у Нишу (2015).

Изабрана у звање доцент (8. 9. 2016).

Радила као професор српског језика и књижевности и српског језика као нематерњег у основним и средњим школама у Бујановцу и Прешеву (2000–2011).

Сарађивала на пројекту САНУ „Ономатолошки прилози“ (2005–2008).

Запослила се на Филозофском факултету у Нишу, Департман за српски језик (2011). Предмети: Увод у дијалектологију, Преглед српских дијалеката, Ономастика српског језика, Српска топонимија, Српска антропонимија, Лингвистичка географија, Дијалекатска лексикографија.

Спољни сарадник на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ (од 2011).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: Микротопонимија прешевског краја, одбрањен 15. 7. 2008. године, Филозофски факултет Универзитета у Нишу (ментор: проф. др Слободан Реметић, чланови комисије: проф. др Јордана Марковић, проф. др Александар Лома).

Докторска теза: Говор Прешева, одбрањена 18. 12. 2015. године, Филозофски факултет Универзитета у Нишу (ментор: проф. др Јордана Марковић, чланови комисије: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Надежда Јовић).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2016.

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Истраживање историје и културе Срба у Румунији“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2017.

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

Међународни научни скуп Име у култури Срба и Бугара / Името в културата на сърби и българи, Ниш, 13. мај 2011.

VII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац,  26–27. октобра 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12‒13. априла 2013.

Међународни научни скуп Стварност и фикција у култури Срба и Бугара / Реалност и фикцијая в културата на Сърби и Българи, Ниш, 17. мај 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 11‒12. априла 2014.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 17‒19.  октобра 2014.

Међународни научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17‒18. априла 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 16‒17. октобра 2015.

Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 13‒14. новембра 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 14–16. октобра 2016.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност уметност, Крагујевац,    28–29. октобра 2016.

ОРГАНИЗАЦИЈА СКУПОВА:

Члан Организационог одбора међународног научног скупа Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, одржаног 11‒12. априла 2014. године у Лесковцу, у сарадњи Филозофског факултета у Нишу, Филозофског факултета у Косовској Митровици и Лесковачког културног центра.

Секретар Научног скупа Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, одржаног 17‒18. априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу.

ПРЕДАВАЊА, ПРОМОЦИЈЕ И СЛ.:

Предавање за студенте под називом „Језичка истраживања на национално мешовитом подручју“, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Пројекат: „Популаризација науке – српски језик у говору, науци и култури“  Ниш, 4. 10. 2008.

Семинар „Српски језик као нематерњи у теорији и пракси“, одржан на Филозофском факултету у Нишу у периоду од 18. до 25. августа 2013. године, у организацији ОЕБС-а и Филозофског факултета у Нишу, као предавач са темом: Утицај дијалекта на познавање српског језика код ученика Албанаца.

Трибина „Србија у Норвешкој 1899“, Нишки културни центар и Универзитет у Нишу, излагање: „Олаф Брок: Die Dialekte des südlichsten Serbiens  ⁄ Дијалекти најјужније Србије”, Ниш, 23. октобар 2014. године.

Семинар за стручно усавршавање наставника српског језика и књижевности „Савремени приступи у настави српског језика и књижевности“, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Департман за српску и компаративну књижевност и Департман за српски језик, предавач са темом: Реализација наставе Српског језика као нематерњег у актуелним околностима, 2016–2017. 

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Секретар Департмана за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2012–2015).

Члан Изборног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Секретар Редакције Часописа за друштвене науке Теме.

Познавање енглеског језика; чита и пише: руски, албански.

Доц. др Александра Лончар Раичевић

Рођена 6. 7. 1975. у Пљевљима (Црна Гора)

2000. Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (акцентологија).
2001. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (фонетика, фонологија, акцентологија).
2002. Докторирала на Филолошком факултет у Бањалуци (фонетика, фонологија, акцентологија).
2003. Изабрана у звање доцент.

Види више →
 

Рођена 6. 7. 1975. у Пљевљима (Црна Гора)

2000. Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (акцентологија).
2001. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (фонетика, фонологија, акцентологија).
2002. Докторирала на Филолошком факултет у Бањалуци (фонетика, фонологија, акцентологија).
2003. Изабрана у звање доцент.

Предаје на Филозофском факултету у Нишу на неколико Департмана. На Департману за српски језик (Прозодију српског језика, Фонетику са фонологијом и Акустичку фонетику), на Департману за новинарство (Дикцију), на Департману за француски језик (Српски језик) и на Департману за руски језик (Српски језик I). Ангажована је на Докторским академским студијама филологије на Филозофском факултету у Нишу на предметима Експериментална фонетика и Лингвистика и интердисциплинарност.

Спољни сарадник на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ (од 2011).

ТЕЗЕ:

Лончар Раичевић, Александра: Фонетско-фонолошке вредности јата у ијекавици, магистарска теза, одбрањена 29. 12. 2009. Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Јелица Јокановић-Михајлов, чланови комисије: проф. др Слободан Реметић, проф. др Вељко Брборић).

Лончар Раичевић, Александра: Прозодија речи у говорима ужичког краја, докторска дисертација одбрањена 12. 2. 2016. Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци (ментор: проф. др Милан Драгичевић, чланови комисије: проф. др Срето Танасић, доц. др Драгомир Козомара).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2016.

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Истраживање историје и културе Срба у Румунији“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2017.

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

IX национална конференција са међународним учешћем на тему: Актуелни проблеми на устната комуникация, Велико Трново, 2011.

Реалност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

The Twelfth International Slavic Studies Conference (May 9–10th 2014) – “Movement and Space in Slavic Languages, Literatures and Cultures”, Sofia, 2014.

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет 5, Ниш, 2015.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Девети међународни скуп са међународним судјеловањем Истраживања говора,   Загреб, 2016.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Секретар Департмана за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2012).

Члан Изборног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу (2016).

Секретар Редакције Годишњака за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2016).

Члан Комитета за професионалну етику Универзитета у Нишу (2016).

Говори, чита и пише: енглески и руски.

Проф. др Мирјана Илић

Рођена 23. 9. 1968. у Нишу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду 1993. године на групи Српски језик и југословенске књижевности. Запослила се на Филозофском факултету у Нишу 1998. године. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду 2003, а докторирала на истом факултету 2011. године.

  1. 9. 1998. Приправник за научно-истаживачки рад.
  2. 3. 1999. Асистент-приправник на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу.
  3. 4. 2004. Асистент на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу.

2012–2017.     Доцент на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

2017    Ванредни професор на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

Види више →
 

Рођена 23. 9. 1968. у Нишу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду 1993. године на групи Српски језик и југословенске књижевности. Запослила се на Филозофском факултету Нишу 1998. године.

Тезе

Илић, Мирјана: Лексикографски поступци у дијалекатским речницима југоисточне Србије, магистарски рад, одбрањен 2003. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Даринка Гортан Премк, чланови комисије: проф. др Милорад Дешић, проф. др Недељко Богдановић и проф. др Мирослав Николић).

Илић, Мирјана: Придеви за боје у српском језику (лексичко-семантички и творбени аспект), докторски рад, одбрањен 2011. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Милорад Дешић, чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Милорад Дешић, проф. др Људмила Поповић, проф. др Јордана Марковић, доцент др Весна Ломпар).

Наставна звања

Приправник за научно-истаживачки рад (1998)

Асистент-приправник на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу (1999)

Асистент на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу (2004)

Доцент на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2012)

Ванредни професор на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2017)

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатке лексикографије, Ниш, 2013.

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013.

Међународни научни скуп Стварност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2014.

Међународни научни скуп Движение и пространство в славянсикте езици, литератури и култури, Софија, 2014.

Међунарони научни скуп: Teaching Languages and Cultures in Pоst-Method Era: Essues and Developemnts, Ниш, 2015.

Остале активности

Предавач на семинару за наставнике српског језика и књижевности под називом Савремени приступи настави српског језика и књижевности 2012. године са темом Дескриптивни речници српског језика у настави.

Члан Центра за стручно усавршавање наставника Филозофског факултета у Нишу.

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије.

Рецензент научних радова са научног скупа Наука и савремени универзитет.

Рецензент часописа Facta universitatis Linguistics and Literature.

Проф. др Радивоје Младеновић

Рођен 22. 11. 1950. године.

1973 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду

1991 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду

1997 Докторирао на Филолошком факултету у Београду

1999 Изабран у звање научни сарадник

2003 Изабран у звање виши научни сарадник

2003 Изабран у звање доцента

2008 Изабран у звање ванредног професора

2013 Изабран у звање редовног професора

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Види више →
 

Рођен 22. 11. 1950. године.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група Српскохрватски језик и књижевност (1973)

Запослио се у гимназији у Призрену (1973)

Ради као предавач па потом професор Више педагошке школе у Призрену (1983–1989)

Ради као професор српског језика и опште лингвистике у Филолошкој гимназији у Београду (1990–1999)

Ради у Институту за српски језик САНУ (1999–2003).

Ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2003–2016)

Тезе

Младеновић, Радивоје: Говор Срба у Сиринићу, магистарски рад, одбрањен 1991. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Душан Јовић, проф. др Недељко Богдановић).

Младеновић, Радивоје: Говор Призренске Горе, докторски рад, одбрањен 1997. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Радоје Симић, проф. др Недељко Богдановић).

Научна звања

Изабран у завње научни сарадник (1999)

Изабран у звање виши научни сарадник (2003)

Наставно-научна звања

Изабран у звање доцента (2003)

Изабран у звање ванредни професор (2008)

Изабран у звање редовни професор (2013)

Међународна и међууниверзитетска сарадња

 Гостујући професор: Masarykova univerziteta, Filozofická fakultá, Ústav slavistiki, Seminář jihoslovanských folologií a balkanistiky, Brno, Česko (Масариков универзитет у Брну, Чешка, Филозофски факултет  у Брну, Одсек за славистику, Семинар за јужнословенску филологију и балканистику) (академска 2007/2008)

Гостујући професор: Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Reologie, Catedra de limbi şi literaturi slave (Западни универзитет у Темишвару, Катедра за словенске језике и књижевност) (академска 2009/2010)

Македонска академија на науките и уметностите (Истражувачки центар за ареална лингвистика „Божо Видоески”), Скопје; 12. јун 2014. године; предавање на тему: Интерференцијата и јазичните системи на словенските говори во југозападниот дел на Косово и Метохија (Интерференција и језички системи словенских говора југозападног дела Косова и Метохије).

Гостујући професор: Филозофски факултет у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици. Циклус предавања Српски говори Косова и Метохије, 10–12. новембар 2015.

Чланство у научним и стручним телима и комисијама

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Учешћа на скуповима

Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, 21–22. 8. 1996. (реферат: Падежне дистинкције у говорима Шарпланинске области)

Проблеми садашњег положаја Горанаца, Муслимана, и Турака у крајњем јужном делу Србије, осносно Косова и Метохије, Београд, 19. 4. 2000. (реферат: Горански говор)

Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 17–19. 9. 2001. (реферат: Дијалекатска диференцијација српских говора на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у светлу етнологије, Београд, 24–26. 12. 2001. (реферат: Српски говори на југозападу Косова и Метохије (географски, историјски и социогеографски предуслови за формирање говора)

Првата македонско–српска научна конференција од областа на јазикот и литертурата / Прва македонско–српска научна конференција из области језика и литературе, Охрид, 16–17. 8. 2002 (реферат: Глаголски облици у северношарпланинским и јужнометохијским  говоримау светлу српско-македонских језичких контаката)

Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица, 15–16. 11. 2002. (реферат: Српски (словенски) говори на југозападу Косова и Метохије)

Скривене мањине на Балкану, Београд, 25–26. 11. 2003. (реферат: Словенска лингвистичка припадност, конфесионална припадност и етнички трансфер у светлу скривених мањина на југозападу Косова и Метохије)

Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, Санкт-Петербург, 11–12 6. 2004. (реферат: Говоры трех мусульманских славянских этнокультурных групп на юго-западе Косово и Метохии)

Положај националних мањина у Србији, Београд, 24–26. 11. 2005. (реферат: Мањинске етнојезичке заједнице на Косову и Метохији, са посебним освртом на југозападни део Косова и Метохије)

Румунско-српски и општебалкански културни мозаик / Mozaicul cultural romano-sarb si general balcanic, Темишвар, 11–13. 11. 2005. (реферат: Романски трагови у ономастици северношарпланинских говора)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац 31. 10 – 1. 11. 2006. (реферат Семантика и граматичка стабилност именица pluralia tantum у српским (словенским) говорима на југозападу Косова и Метохије)

Право и језик, Крагујевац, 4. 5. 2006. (реферат: Требају ли Србима брокер, дилер, тренд, бренд)

Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике / Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistica timisoreana, Темишвар, 2–4. 11. 2007. (реферат: Судбина африката на југозападу Косова и Метохије у светлу балканске језичке интерференције)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2007. (реферат: Заменичке енклитике у српско-македонском пограничју)

О језику, пореклу и обичајима Карашевака, Дани културе Срба у Решици, Решица (Румунија), 25–26. 10. 2008. (реферат: О језику, пореклу и обичајима Карашевака)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 31. 10. – 1. 11. 2008. (реферат: Заменице за количину и заменице за каквоћу у српским говорима на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. (реферат: Језички и дијалекатски односи у Северношарпланинској области)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 30–31. 10. 2009. (реферат: Антиципацијска палаталност као последица балканског слабљења палаталности)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 29–30. 10. 2010. (реферат: Дијалекатски језик и језик дијалекта у путничким записима Ивана Степановича Јастребова)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2011. (реферат: Дијалектизми у поезији Милоша Прелића Мишевчанина)

Юбилейни Паисиеви четения, Пловдив (България), 3–4. 11. 2011. (реферат: Словенски лингвистички и етнички идентитет на Косову и Метохији)

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 26. 11. 2011. (реферат: Преобликовања 3. лица јд. и 3л. мн. одричног перфекта у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 21–24. 3. 2012. (реферат: Флексија и аналитизам у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Единаести национални славистички четения Време и история в славянските езици, литератури и култури, София, 1922. 4. 2012. (реферат: Подгорански – један мешавински горанско-јужнометохијски говор)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат: Језичка периферија и језички контакт у неким ареалима српске етнојезичке територије)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат Младеновић Р. и Радан М.): Дистрибуција енклитика у карашевским и југозападним косовско-метохијским говорима)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2012. (реферат: Предлози временског значења ПРЕД + и ПРЕ + у призренско-јужноморавским говорима – чување односно брисање дистинкције)

Језици у времену и простору 2, Нови Сад, 24. 11. 2012. (реферат: Преобликовање множине имперфекта и аориста српских говора у српско-македонском пограничју)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 25–26. 10. 2013. (реферат Вишезначни предлози НИЗ + (= низ, уз, кроз) у горанском и ИЗ + (= низ, уз, кроз) у подгоранском говору)

Језици и културе у времену и простору 3, Нови Сад, 16. 11. 2013. (реферат: Редослед енклитика у горанском говору)

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. 4. 2014. (реферат: Северношарпланинско-јужнометохијски микроконтинуум)

Дванадесетите международни славистични четения – Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, София (Бьлгария) 9–10. 5. 2014. (реферат: Конструкције са значењем дирекције и локације у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и  духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 17–19. 10. 2014. (реферат: Аорист и имперфекат у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 24–25. 10. 2014. (Реферат: Од значења ка облику – из дијалекатске морфосинтаксе метохијско-косовских говора призренско-јужноморавског типа)

Српски језик данас и вуковска језичка парадигма, Београд (Филолошка гимназија), 6. 11. 2014, (реферат: Дијалекатска основица и вуковски књижевни језик у контексту двоизговорности и двоазбучја)

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17–18. 4. 2015. (реферат: Облици именица са несистемском множином у северношарпланинским и метохијско-косовским говорима)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 16–17. 10. 2015 (реферат: Датив у говорима метохијско-косовско-сиринићког ареала)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 23–25. 10. 2015. (Реферат: Дијалекатска основица језика мемоарске прозе Герасима Зелића)

Паисиеви четения, Пловдив (България), 29–31 11. 2015. (реферат: Парадигматски акценат као међуетапа између граматичког и ритамског нефонолошког акцента)

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд, 28. 11. 2015. (реферат: Проучавање српске језичке баштине Косова и Метохије)

  1. међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 15–18. 9. 2016. (реферат: Именска и глаголска флексија у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 14–16. 10. 2016. (реферат: Последице међујезичког контакта на фонолошко-фонетском плану у српским говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2016. (Реферат: Дијалекат и идентитет)

Научни округли сто Радоје Симић, Крагујевац, 11. 3. 2017. (Реферат: Дијалектолошки доприноси  Радоја Симића)

Ментор у изради докторских дисертација

Владимир Поломац, Језик у повељама и исправама деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 15. јуна 2011.

Тања Милосављевић, Лексика српског призренског говора (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 3. септембра 2016.

Бојана Вељовић, Глаголски систем говора Тутина, Новог Пазара и Сјенице – облици и употреба (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 5. новембра 2016.

Проф. др Гордана Драгин

Рођена 19. 9. 1957. у Новом Саду.

1980 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (група Јужнословенски језици).

1980 Запослила се у основној и средњој школи у Жабљу.

1981 Запослила се на одсеку Јужнословенски језици на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду као асистент-приправник.

1986 Изабрана у звање асистента.

1987 Магистрирала са темом Ратарска и повртарска терминологија Шајкашке.

2004 Докторирала на Филозофком факултету у Новом Саду са темом Говори у сливу Студенице.

2004  Изабрана у звање доцента.

2015  Изабрана у звање ванредног професора.

Члан сарадник Матице српске.

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Члан Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа.

Сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Сарадник на пројекту Истраживање културе и историје Срба у Румунији Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији, који финансира Савез Срба у Румунији.

Види више →

Рођена 19. 9. 1957. године у Новом Саду.

Године 1980. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (група Јужнословенски језици).

Године 1980. запослила се у основној и средњој школи („Стеван Дивнин Баба“ и „22. октобар“) у Жабљу.

Године 1981. запослила се на одсеку Јужнословенски језици на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду као асистент-приправник.

  1. изабрана у звање асистента.

Тезе:

Магистарски рад: Ратарска и повртарска терминологија Шајкашке (1987, Филолошки факултет у Београду, ментор проф. др Радоје Симић).

Докторска теза: Говори у сливу Студенице (2004, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор проф. др Драгољуб Петровић, комисија: проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Научна звања:

Изабрана у звање асистент-приправник (1981).

Изабрана у звање асистент (1986).

Изабрана у звање доцент ( 2004).

Изабрана у звање ванредни професор (2015).

Међународна сарадња:

Лектор српскохрвaтског језика на Филолошком факултету „Јакуб Колас“ Универзитета у Минску (Р Белорусија) од 1986. до 1987. године.

Гостујући професор на ХУФС-у (Корејски универзитет за стране студије) у Сеулу (НР Јужна Кореја) од 2007. до 2010. године.

У оквиру пројекта Еразмус+ године 2016. боравила 7 дана и одржала пет предавања на Великотрновском универзитету „Свети Ћирило и Методије” (Р Бугарска).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

– Члан сарадник Матице српске.

– Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА).

– Члан Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа (СДА).

– Била је сарадник на пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник.

– Сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

– Сарадник на пројекту Истраживање културе и историје Срба у Румунији Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији, који финансира Савез Срба у Румунији.

Учешћа на скуповима:

Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Нишка Бања, 1992.

Научни састанак слависта у Вукове дане 22, Београд, 1993.

Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 1994.

Дани српскога духовног преображења IV, О српским народним говорима, Деспотовац, 1997.

Научни скуп посвећен Павлу Ивићу, Нови Сад – Београд – Суботица, 2001.

Probleme de filologie slava, Universitatea de vest din Timisoara, Темишвар, 2004.

Probleme de filologie slavaﬞ, Timisoara, 2006.

The korean Association of Central and Eastern European and Balkan Studies Faculty of Philology у организацији Корејског универзитета за стране студије (Hankuk University of Foreign studies  – HUFS), Београд, 2009.

Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Научни састанак слависта у Вукове дане 40, Београд, 2011.

Међународни скуп о балто-словенској акцентологији, Нови Сад, 2012.

Научни састанак слависта у Вукове дане (српски језик и његове норме) 41, Београд, 2012.

IWOBA VIII међународна конференција из балто-словенске акцентологије (Inrenational Workshop on Balto/Slavic Accentology),  Нови Сад, 2012.

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 2012.

VII међународни скуп „Српски језик, књижевност, уметност“,  Крагујевац, 2012.

Филологија и универзитет. Наука и савремени универзитет 2, Ниш, 2012.

Друга међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2012.

VII међународни научни скупа Традиција и иновације у савременом српском језику, Крагујевац, 2012.

Седми међународни научни скуп „Језик, књижевност, маргинализација“, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Научни  састанак слависта у Вукове дане 42, Београд, 2013.

VII међународни научни скуп Традиција и иновације у савременом српском језику, Крагујевац, 2013.

Од науке до наставе, Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 2013.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2014.

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет (НИСУН) 4, Ниш, 2014.

Међународни скуп: Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Језик, књижевност, маргинализација (језичка испитивања), Ниш, 2014.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама, Темишвар, 2015.

Наука и савремени универзитет, Језик и књижевности у контакту и дисконтакту 5, Ниш, 2015.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Езици, култури, комуникации, В. Трново, 2016.

Езици, култури, комуникации, В. Трново, 2017.

Организација скупова

IWOBA VIII међународна конференција из балто-словенске акцентологије (Inrenational Workshop on Balto/Slavic Accentology),  Нови Сад, 2012 (у управном одбору).

Предавања, промоције и сл.:

Драгин, Гордана, Вера Васић и Гордана Штрбац: Говор Новог Сада – општи осврт, презентација монографије Говор Новог Сада I и II у Градској библиотеци Нови Сад, 11. 10. 2011. год.

Маја месеца 2016. године као гост предавач на универзитету „Ћирило и  Методије“ у Великом Трнову (Р Бугарска) одржала следећа предавања:

Дијалектологија српског језика у књижевном делу,

Акценатске иновације у српском стандардном језику,

Познавање ортографске норме српског језика и

Прозодијска норма у стандарду и дијалекту.

Проф. др Љубисав Ћирић

Рођен 17. априла 1945. у Горњем Стрижевцу, општина Бабушница.

1969. дипломирао на Филилошком факултету у Београду.

1981. магистрирао на Филилошком факултету у Београду.

1995. докторирао на Филилошком факултету у Београду.

1972. запослио се на Педагошкој академији за образовање наставника разредне наставе у Неготину (касније Виша школа за васпитаче) као предавач, касније професор више школе.

1992. изабран у звање асистент на Филолошком факултету у Приштини.

1995. изабран у звање доцент на Филолошком факултету у Приштини.

1999. реизабран у звање доцент на Филозофском факултету у Нишу.

2001. изабран у звање ванредни професор на Филозофском факултету у Нишу.

2007. изабран у звање редовни професор на Филозофском факултету у Нишу.

Види више →
 

Рођен 17. априла 1945. у Горњем Стрижевцу, општина Бабушница.

Дипломирао на Филилошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и југословенску књижевност (1969).

Тезе

Ћирић, Љубисав: Говор Лужнице, магистарски рад, одбрањен 21. VI 1980. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Светозар Николић, проф. др Славко Вукомановић).

Ћирић, Љубисав: Говор Понишавља, докторски рад, одбрањен 5. VII 1995. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Радоје Симић, чланови комисије: проф. др Милорад Дешић, проф. др Недељко Богдановић).

Научна звања

Изабран у звање асистент (1. X 1992).

Изабран у звање доцент (1. XII 1995).

Изабран у звање ванредни професор (15. XII 2001).

Изабран у звање редовни професор (15. XII 2007).

Чланство у научним и стручним телима

Члан сената Универзитета у Нишу (2010–2012.)

Сарадња на пројектима

Сарадник на пројекту ”Лексиколошка истраживања југоисточне Србије” (руководилац проф. др Слободан Реметић).

Сарадник на пројекту ”Дијалектолошка истраживања српског језичког простора” (руководилац проф. др Слободан Реметић)

Сарадник на пројекту ”Истраживање словенских говора на Косову и Метохији”. (руководилац др Стана Ристић)

Учешће на научним скуповима

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 15–17. VI 1992.

Научни скуп О српским народним говорима, Деспотовац – Манасија, 21–22. VIII 1996.

XIV међународни славистички конгрес, Будва, 14–17. IV 1997.

Међународни научни скуп Живот и дело Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 17–19. IX 2001.

Научни скуп Љубомир Стојановић – живот и дело, Ужице, 18–19. IV 2002.

Међународни научни скуп Јелена Димитријевић – живот и дело, Ниш, 28–29. X  2004.

Међународни научни скуп Тело и одело у култури Срба и Бугара,  Ниш, 17–18. V 2009.

Међународни научни скуп Име у књижевности и култури Срба и Бугара, Ниш, 13. V 2011.

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12–13. IV 2013.

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17–18. IV 2015.

Остале активности

Лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Софији (1984–1986.).

Покретач и уредник двају часописа: Дијалектолошка истраживања (издавач Филозофски факултет у Нишу) и Белопаланачки зборник (издавач Народна библиотека ”Вук Караџић” Бела паланка).

Ментор магистарске тезе (одбрањене на Филозофском факултету у Нишу 8. IX 2008.) и члан комисија за одбрану докторских теза (Филолошки факултет у Београду 28. VI 1996; Филозофски факултет у Нишу 10. I 2004.).

Рад на пословима из делокруга Српског дијалектолошког атласа.

др Јордана Марковић

Рођена 26. октобра 1953. у Доњем Душнику.

1976. дипломирала на Филолошком факултету у Скопљу.

1976. запослила се у Гимназији „Боро и Рамиз“ у Витини Косовској.

1979. запослила се у Гимназији „25. мај“ у Кладову.

1988. запослила се на Филозофском факултету у Нишу.

1992. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1996. докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1997. изабрана у звање доцент.

2002. изабрана у звање ванредни професор.

2007. изабрана у звање редовни професор.

Помоћник уредника часописа Теме (2016–).

Члан редакције часописа Исходишта.

Члан редакције часописа Балканске синтезе.

Види више →
 

Рођена 26. октобра 1953. у Доњем Душнику.

1976. дипломирала на Филолошком факултету у Скопљу.

1976. запослила се у Гимназији „Боро и Рамиз“ у Витини Косовској.

1979. запослила се у Гимназији „25. мај“ у Кладову.

1988. запослила се на Филозофском факултету у Нишу.

1992. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1996. докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1997. изабрана у звање доцент.

2002. изабрана у звање ванредни професор.

2007. изабрана у звање редовни професор.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Шеф катедре за српски језик.

Управник Департмана за српски језик.

Председник Савета Филозофског факултета у Нишу.

Члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Члан Управног одбора Фондације за решавање стамбених потреба младих научних радника и уметника Универзитета у Нишу.

Председник Надзорног одбора Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ у Нишу.

Председник Редакционог одбора Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ у Нишу.

Члан Научно-стручног већа за друштвене и хуманистичке науке Универзитета у Нишу.

Члан Савета Универзитета у Нишу.

Начелник Одсека језика и књижевности одељења САНУ и Универзитета у Нишу.

Председник комисије за пријем студената на докторске студије филологије Филозофског факултета у Нишу.

Члан комисије за одбрану докторских дисертација:

Надежде Јовић,  10. 12. 2004, на Филозофском факултету у Нишу.

Јованке Радић, на Филозофском факултету у Нишу.

Мирјане Илић, 7. септембра 2011. на Филолошком факултету у Београду.

Ирене Цветковић Теофиловић, 11. октобра 2011. на Филозофском факултету у Нишу.

Неде Павловић, 23. октобра 2015, на Филолошком факултету у Београду.

Члан комисије за одобрење теме за израду докторске дисертације:

Мирјане Maндић, тема одобрена на Филозофском факултету у Нишу 2011. године.

Члан комисије за одбрану магистарских радова:

Татјане Трајковић, на Филозофском факултету у Нишу, 2008.

Тање Милосављевић, на Филозофском факултету у Нишу, 2008.

Бранкице Селаковић, На Филозофском факултету у Новом Саду, септембра 2015.

Ментор у изради докторске дисертације:

Татјане Трајковић, одбрањена 18. 12. 2015. на Филозофском факултету у Нишу.

Веселина Петровића, на Филозофском факултету у Нишу (у изради).

Ментор у изради бројних мастер радова.

Члан комисија за одбрану бројних мастер радова.

Ментор у изради бројних дипломских радова.

Члан комисије за одбрану бројних дипломских радова.

Међународна сарадња:

У више наврата држала предавања студентима србистике на Универзитету „Св. св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову.

Предавање по позиву студентима на Западном универзитету у Темишвару.

У периоду од 16. до 18. априла 2012. године серијa предавања по позиву на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“.

Предавање по позиву студентима српског језика у Сегедину 31. октобра 2013.

Серија предавања по позиву априла–маја 2015. на Универзитету „Св. св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову.

Организација скупова:

Председник Организационог одбора Међународног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије.

Председник Организационог одбора Научног скупа Опсцена лексика у српском језику

Председник Организационог одбора Научног скупа Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника

Члан већег броја Организационих одбора Научних скупова у земљи и инистранству.

Међународна сарадња:

Руководилац пројекта Популаризација науке код младих – српски, бугарски и румунски у светлу језичке интерференције (Одељење САНУ, Одсек језика и књижевности) (одобрен за 2011. и 2012).

Један од родоначелника дугогодишње сарадње Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Универзитета у Великом Трнову (Бугарска).

Иницијатор сарадње Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Западног универзитета у Темишвару.

Рецензент

Рецензент више монографија.

Рецензент бројних Зборника радова и бројних радова у научним часописима.

Уредништво

Уредник и члан уредништва бројних часописа и зборника, међу којима и:

Помоћник уредникаЧасописа Теме,

Уредник Годишњака за српски језик,

Уредник Прилога из фитолингвистике,

Члан редакције Годишњака за српски језик Филозофског факултета у Нишу,

Уредник зборника младих Радови,

Члан уредништва зборника младих Радови,

Члан уредништва Дијалектолошких истраживања,

Члан уредништва Језичких прилога,

Члан уредништва Часописа Исходишта,

Члан уређивачког одбора зборника радова са међународног научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије,

Члан редакције тематског зборника Еротско у култури Срба и Бугара / Еротичното в културата на сърби и българи,

Члан редакције тематског зборника Тело и одело у култури Срба и Бугара / Тяло и дрехи в културата на сърби и българи,

Члан редакције тематског зборника Селото и градът в културата на българи и сърби / Село и град у култури Бугара и Срба,

Члан уредништва часописа Наше стварање,

Члан уредништва часописа Балканских синтеза.

Научни скупови:

Симпозијум о флори југоисточне Србије, Лесковац, 1991.

III симпозијум о флори југоисточне Србије, Лексовац–Пирот, 1993.

Говори призренско–тимочке области и суседних дијалеката, Нишка Бања, 1992.

Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање, Лингвистичка секција, Ниш 1997.

Други међународни научни скуп Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица, 1997.

Научни скуп посвећен Олафу Броку, Ниш, 2003.

Трећи међународни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Суботица – Нови Сад – Београд, 2004.

ХХХI Научна конференција на ХХХVII мегународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, 2004.

Научни скуп Еротско у култури Срба и Бугара, Ниш, 2006.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2006.

Научни скуп Probleme de filologie slavă (Проблеми словенске филологије), Темишвар, 2007.

Научни скуп Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2007.

Научни скуп Феномен на играта (в културата на българи и сърби) – Феномен игре (у култури Бугара и Срба), Велико Търново, 2007.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2008.

Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац: Лесковачки културни центар, 2008.

Научни скуп Језик, књижевност, идентитет, Језичка истраживања, Ниш, 2008.

Научни скуп Тело и одело у култури Срба и Бугара / Тяло и дрехи в културата на сърби и българи, Ниш, 2009.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2009.

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима (Међународни научни скуп, Језик и народна традиција), Косовска Митровица, 2009.

Научни скуп Нечиста крв Борисава Станковића сто година после (1910–2010), Врање, 2010.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2010.

Научни скуп Селото и градът в културата на българи и сърби / Село и град у култури Бугара и Срба, Велико Търново,  2010.

Научни скуп Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Научни скуп Други о Србима – Срби о другима, Ниш, 2010.

Научни скуп Нишка периодика, Ниш, 2010.

Научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 2011.

Научни скуп Име у култури Срба и Бугара / Името в културата на сърби и българи, Ниш, 2011.

Међународни научни скуп Државотворна идеја тројице српских великана: грофа Ђорђа Бранковића, Доситеја Обрадовића и Саве Текелије, Темишвар, 2011.

XXXVIII научна конференција на XLIV мегународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, 2011.

Мегународен научен симпозиумБлаже Конески и македонскиот јазик, литература и култура“, Скопје, 2011.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2011.

Единадесетите национални славистични четения История в славянские езици, литератури и култури, София, 2012.

Научни скуп Време и пространство в културата на българи и сърби / Време и простор у култури Бугара и Срба, Велико Търново, 2012.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2012.

Научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 2012.

Научни скуп са међународним учешћем Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 2012.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Научни скуп Стварност и фикција у култури Срба и Бугара / Реалност и фикци/ в културата на сърби и българи, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2013.

Научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 2013.

Научни скуп Слово и жест в културата на бxлгари и сxрби / Реч и гест у култури Бугара и Срба, Велико Търново, 2014.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2014.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Научни скуп Велики рат 19141918: узроци, последице, тумачења, Врање, 2014.

Научни скуп Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на сърби и българи, Ниш, 2015.

Лексикологијата и лексикографијата – мостови мег’у јазиците, Научниот собир Јазикот наш денешен, Скопје, 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2015.

Научни скуп Красотата в културата на бьлгари и сьрби / Лепота у култури Бугара и Срба, Велико Тьрново, 2016.

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Научни скуп Опсцена лексика у српском језику, Ниш, 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Научни скуп Музика у култури Срба и Бугара, Ниш, 2017.

Проф. др Драгољуб Петровић

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога. Аутор је или коаутор четрнаест књига.

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан више међународних и домаћих научних од­бо­ра и комисија.

Види више →
 

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога.

Књиге: О говору Змијања (Нови Сад, 1973), Говор Баније и Кордуна (Нови Сад – Загреб, 1978), Топонимија Куча (Београд, 1988), Школа не­му­штог језика (Нови Сад, 1996), Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола  (Нови Сад, 2005), Зловременик (Подгорица 2011); Српски језички заперци (Београд, 2013; ИК „Мирослав“; на корици погрешан наслов: Заперци српскога језика).

Коаутор: Фонолошки описи словеначких, српскохрватских / хрват­ско­српских и македонских говора обухваћених Општесловенским лингви­стич­ким атласом (Сарајево, 1981), Najnowsze dzieje języków słowiańskich: Српски је­зик (Ополе, 1996; српска верзија: Језик на крају века, Београд, 1996); Serbian Sociolinguistics (Berlin – New York, 2001), Оно­мастика Качера (Београд, 2003 – с Миодрагом Јаћимовићем), Демократија с наличја (Србиње – Београд – Ваљево, 2006 – с Илијом Петровићем), О говору Спича : Грађа (Београд, 2009 – с Момчилом Поповићем), Фонологија српскога језика (Београд, 2010 – са Снежаном Гудурић), Из лексике Качера (Београд, 2011 – с Јеленом Капустином), Речник Куча (Београд, 2013 – с Иваном Ћелић и Јеленом Капустином)

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан Међународне комисије за језичке контакте, Међународне ко­ми­сије за Општесловенски лингвистички атлас, Међународног редак­ци­оног коле­ги­ју­ма Општекарпатског дијалектолошког атласа (све под окриљем Међународног комитета слависта) и више до­маћих научних од­бо­ра и комисија. Стални је члан Матице српске, члан уред­ништва Зборника Ма­ти­це српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Српског дијалектолошког зборника (Београд), а био је и члан уредништва Прилога проуча­ва­њу језика (Филозофски факултет Нови Сад).

Од 1. јануара 2002. налази се у пензији.

За 2003. годину Славистичко друштво Србије доделило је приређивачима Речника српских говора Војводине Награду „Павле Ивић”; за 2010. иста награда додељена је Драгољубу Петровићу и Снежани Гудурић за књигу Фонологија српскога језика.

ак АНУРС Слободан Реметић

Биографија

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ.

1970    Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици).

1976    Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

1984    Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

1973 – 1984    радио у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

1984 – 1988    Био на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ.

1984    Изабран у звање научни сарадник.

1988 – 1996    Био у сталном радном односу на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу.

1996 – 2004    Био директор Института за српски језик САНУ.

2004 – 2012    Био у сталном радном односу на Филозофском факултету у Нишу.

1999 – 2010    Хонорарно држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Руководилац је пројекта Дијалектолошка истраживања српског јзичког простора.

Види више →
 

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ. Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици) у септембру 1970. Магистрирао 6. јуна 1976. на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 2. новембра 1984. Од 9. јануара 1973. до 1. Фебруара 1984. радио је у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ. Од 1. фебруара 1984. до 15. јуна 1988. г. био је на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ. Звање научног сарадника стекао је 25. децембра 1984. Од 15. јуна 1988. до 15. октобра 1996. г. био је у сталном радном односу (најпре као доцент, од 5. јула 1989. као ванредни, а од 1. јуна 1995. као редовни професор) на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу. Од 15. октобра 1996. до 31. јануара 2004. г. био је директор Института за српски језик САНУ, а од 1. фебруара 2004. стални радни однос поново је засновао на Филозофском факултету у Нишу. Од шк. 1999/2000. до краја шк. 2009/2010. г. хонорарно је држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци. Посебном одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу 2007. године му је поверена настава из домена савременог српског језика (предмети: Фонетика; Фонологија; Акцентологија). Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу од 16. јуна 2010. г. продужен му је радни однос за школску 2010/2011. и 2011/2012. г. Пензионисан је 30. септембра 2012. године.

Руководилац је пројекта “Дијалектолошк истраживања српског јзичког простора”.

Био је руководилац и пројеката:

“Типолошко проучавање српских говора на тлу југоисточне Србије” (Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу).

“Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

“Говори Босне и Херцеговине у контексту дијалекатске интерференције” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: “Језик пјесама Гаврила Ковачевића”, одбрањен 6. јуна 1975. на Филолошком факултету у Београду. Комисија: дописни члан САНУ Павле Ивић, проф. др Александар Младеновић, проф. др Славко Вукомановић.

Докторска теза: “Говор централне Шумадије”, одбрањена 2. новембра 1984. на Филозофском факултету у Новом Саду. Комисија: академик Павле Ивић, ментор, др Митар Пешикан, проф. др Александар Младеновић, проф. др Драгољуб Петровић.

Међународна сарадња:

Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) при Међународном славистичком комитету (Лексичка секција).

Члан Међународног редакцијског колегијума Општекарпатског дијалектолошког атласа (ОКДА).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Председник Одбора за језик АНУРС-а.

Председник Одбора за доделу Награде “Павле и Милка Ивић”.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе, Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије, Одбора за Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Одбора за ономастику, Одбора за Етимолошки речник српског језика, Вардарског одбора.

Члан Одбора за стандардизацију српског језика као представник АНУРС-а.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Главни уредник Српског дијалектолошког зборника.

Члан уређивачког одбора Јужнословенског филолога, Ономатолошких прилога и Косовско-метохијског зборника.

Члан Уређивачког одбора Енциклопедије Републике Српске.

Члан Централне редакције Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Језик – лингвистика” Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Лингвистика – филологија” Српске енциклопедије.

Учешће на научним скуповима:

Научни састанак слависта у Вукове дане 6/1 (Везе српскохрватског језика са другим језицима у синхронијској и дијахронијској перспективи), Београд  – Приштина – Тршић 1976.

Научни састанак слависта у Вукове дане 7/1 (Типолошке карактеристике граматичке структуре српскохрватског језика [у синхронијској и дијахронијској перспективи]), Београд  – Нови Сад – Тршић 1977.

Научни састанак слависта у Вукове дане 10/1 (Развој књижевнојезичке норме на српскохрватском језичком подручју. Идеја просветитељства у свом и нашем времену),  Београд  – Нови Сад – Тршић 1980.

Научни састанак слависта у Вукове дане 11/1 (Савременост, традиција и контакти у српскохрватском језику и југословенским књижевностима), Београд  – Вршац – Нови Сад – Тршић 1981.

Научни скуп  Лексикографија и лексикологија, Беград – Нови Сад 1982.

Научни састанак слависта у Вукове дане 17/2 (Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас), Београд  – Нови Сад – Тршић 1987.

Научни састанак слависта у Вукове дане 19/1 ( Косовски бој у књижевном и културном наслеђу), Београд  – Крушевац – Тршић – Нови Сад 1989.

Четврта конференција Лексикологија и лексикографија, Загреб 1989.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1994.

Научни скуп Стојан Новаковић. Личност и дело, Београд 1994.

Научни скуп О Српским народним говорима (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења IV), Деспотовац 1997.

Међународни научни скуп Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица 1997.

Научни скуп Српски духовни простор, Бијељина, 1998.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 2001.

Научни скуп  Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека (проблеми и правци развоја), Бања Лука 2001.

Међународни нучни скуп Језик и демократизација, Неум 2001.

Научни скуп Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине, Рогатица 2002.

Научни скуп Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица 2002.

Међународни скуп Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca, Беч 2003.

Међународни научни скуп Језик у Босни и Херцеговини, Сарајево 2003.

Научни скуп Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења ХI), Деспотовац 2004.

Међународни научни скуп Десет година од Дејтона, Бања Лука 2005.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке у српском језику, Београд 2007.

Међународни научни скуп Република Српска — петнаест година постојања и развоја,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Ресурси Републике Српске,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Петар Кочић данас,  Бања Лука 2007.

Научни скуп Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевност, Бања Лука 2010.

Научни скуп Андрић између Истока и Запада,  Бања Лука 2011.

Међународни научни скуп  Република Српска двадесет година развоја — достигнућа, изазови и перспективе, Бања Лука 2012.

Међународни научни скуп Први балкански рат 1912/13. Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства, Београд 2012.

XV међународни конгрес слависта, Минск 2013.

Међународни научни скуп  Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш 2013.

Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Београд 2013.

Научни скуп Разговор о језику Срба у Хрватској, Загреб 2013.

Међународни научни скуп  Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/ли периферним областима, Темишвар 2014.

Међународни научни скуп  Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Врање 2014.

Међународни научни скуп Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014), Београд 2014.

Научни скуп Дејтонски мировни споразум двадесет година послије, Бања Лука 2015.

Научни скуп Александар Белић — 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш 2015.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења VII), Деспотовац 2015.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд 2015.

Научни скуп Вук Караџић у нашем времену, Пљевља, 2015.

Научно-политички скуп Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Предавања, излагања, промоције, округли столови:

Округли сто Језик и писмо у Републици Српској, Академија наука и умјетности Републике Српске,  Бања Лука, 25. новембар 2011.

Округли сто Двјеста година од Његошевог рођења, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 6. децембар 2014.

Реч на промоцији књиге Дијане Црњак, Терминологија куће и покућства у Лијевчу Пољу и Жупи, Бања Лука, 26. октобар 2006.

Реч на промоцији Речника српских говора Војводине, св. 6, Нови Сад (Матица српска), 18. децембар 2006.

Реч на представљању XVII књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ 2006.

Реч на промоцији књиге Неђе Шиповца Записи о Петру, Београдски сајам књига, 27. октобар 2011.

Реч на промоцији књиге Радосава Стојановића Црнотравски Речник,Ниш, 6. децембар 2011.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Београдски сајам књига, 30. септембар 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Источно Сарајево, 26. јун 2013

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Пале, 27. јун 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Вишеград,  27. јун 2013.

Реч на промоцији књиге Пантелије Дакића Велики траг у малом времену, Београд (Удружење књижевника Србије), 30. септембар 2013.

Реч на промоцији књиге Радивоја Младеновића Говор јужнокосовског села Гатње, Београдски сајам књига 2013.

Реч на промоцији књиге Драгољуба Петровића Српски језички заперци, Београд, 19. новембар 2013.

Реч на промицији Зборника радова Ка изворима речи: тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Трибина Библиотеке САНУ, 17. децембар 2013.

Округли сто Српски језик данас и Вукова језичка парадигма, Филолошка гимназија, Београд, 6. новембар 2014.

Реч на представљању књиге Еп гуслара о Великом рату, Београдски сајам књига,  2014.

Реч на представљању Правописа српског језика, ијексавски изговор, Нови Сад (Матица српска) , 10. септембар 2014.

Реч поводом јубилеја Сто десет година Српског дијалектолошког зборника, Трибина Библиотеке САНУ, 17. новембар 2015.

Реч на представљању 5. књиге Косовско-метохијског зборника, Трибина Библиотеке САНУ 2016, 18. новембар 2014.

Реч на представљању XXII. књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ, 13. септембар 2016.

Српска дијалектологија јуче, данас и сутра, Циклуса предавања Српска лингвистика данас, Српска академија наука и уметности 1. фебруар 2016.

Језик наш насушни,  Округли сто Крајишка култура данас, поглед у сутра, Вукова задужбина 24. новембар 2016.

Научно-политичка трибина Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Округли сто Српски језик и ћирилица данас, Андрићев институт, Вишеград, 29. јуна 2017. године.

доц. др Орсат Лигорио

1985    Рођен у Дубровнику.

2009    Дипломирао лингвистику и латински језик на Филозофском факултету у Загребу.

2014    Докторирао на Филозофском факултету у Задру.

2016    Докторирао на Филозофском факултету у Лајдену (Холандија).

2015    Запослен на Филозофском факултету у Београду, Одељење за класичне науке.

2015    Изабран у звање доцента у области класичних наука.

2015    Изабран у звање спољног сарадника на Институту за српски језик САНУ.

Види више →
 

1985    Рођен у Дубровнику 14. јула.

2004    Уписао студиј лингвистике и латинског језика на Филозофском факултету у Загребу.

2009    Дипломирао лингвистику и латински језик на Филозофском факултету у Загребу.

2009    Уписао студиј јапанског језика на Филозофском факултету у Загребу.

2010    Уписао докторске студије на Филозофском факултету у Задру.

2010    Уписао докторске студије на Филозофском факутлету у Лајдену.

2010    Освојио Huygens-οву стипендију за докторске студије у  у Лајдену.

2011    Ангажован у настави на Филозофском факултету у Лајдену, где је предавао премете Historical Linguistics (2011), Historical Grammar of Greek (2011), Reading  Homer (2012) Proto-Romance Grammar (2013), и Introduction to Latin (2013).

2011    Ангажован на пројекту Indo-European Etymological Dictionary, на којем је радио до 2014

2014    Докторирао на Филозофском факултету у Задру под водством Н. Вулетића са темом Problem leksičke stratifikacije u adrijatistici.

2016    Докторирао на Филозофском факутлету у Лајдену под водством Ф. Кортланда и А. Лубоцког са темом Serbo-Croatian Accent Retraction.

2015    Запослен на Филозофском факултету у Београду, Одељење за класичне науке, где је предавао Грчки језик 1 (2015, 2016, 2017), вежбе из Историјске граматике грчког језика 1 (2015, 2016, 2017), и Санскрит (2016), а као факултативне предмете држао је и Увод у историјску лингвистику (2015), Староперсијски (2016) и Авестијски (2017).

2015    Изабран у звање доцента у области класичних наука.

2015    Изабран у звање спољног сарадника на Институту за српски језик САНУ.

Штампао је 30-ак научних радова, учествовао на  20-ак научних скупова, био на 10-ак специјалистичких боравака у иностранству, и, у неколико прилика, одржао пар јавних предавања.