Category: Спољни сарадници

Милосав Тешић

Милосав Тешић  је рођен у Љештанском код Бајине Баште, 15. новембра 1947.

Диплому је стекао 1970. на Филолошком факултету у Београду.

Радио је као уредник Речника српскохрватког књижевног и народног језика у Институту за српски језик у Београду до пензије.

За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.

Рад на Речнику САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат1–петогласник, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Тешић, Милосав:  оцат1–оцељивати: основна редакција; очин1–ошинуће: суредакција; ошипка–ошчуро: суредакција; пажња–пакост: суредакција; паљеница–пансионар: суредакција; папрат–парали: суредакција; парализа–парламентаран: суредакција; парламентарац–партаја: суредакција; партајизам–пасиште: суредакција; пекарина–пентрати: суредакција; пентрати се–период: суредакција; периода–перфекција: суредакција; петачки-петогласник: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање–оцарити, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Тешић, Милосав: оповргавање–опонашљив: обрада, основна редакција; опсенити–опсјати: обрада, основна редакција; опскакивање–опустити: суредакција; ос1–освештење2: суредакција; освешћавање–осигуратељац: суредакција; осој–останак: суредакција; откоракнути–отолошки: основна редакција; отпослати–отреситост: суредакција; оћ1–охој2: суредакција; охол–оцарити: основна редакција]
Види више →

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао–Опово, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр.

[Тешић, Милосав: одјене–одљокнути: суредакција; одљубити–одмољавати: основна редакција; одојак–одочкурити: суредакција; одра–одринути: суредакција; ођа–оздоњи: суредакција; оздрава–ојчнути: суредакција; ок–окинчити: суредакција; окоп–окрепљујући: суредакција; ом–ометара: суредакција; он–онаковица: обрада, основна редакција; опетњача–опирача: суредакција; оплов–Опово: обрада, основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат–одврзивати, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 781 стр.

[Тешић, Милосав: нормалан–нотесић: суредакција; нотешче–нука: суредакција; нукати–њушчица: суредакција; предлог о и везник о: суредакција; објезати–облести: основна редакција; обрт–обурити: суредакција; ода1–одаламарити: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав–нокавац, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 799 стр.

[Тешић, Милосав: независно–незнанка: суредакција; неказненост–некрофобија: суредакција; немилост–ненаклоњеност: суредакција; неологизам–неплодност: суредакција; неплодноћа–непомично: суредакција; непомичност–непредметан: суредакција; непредобив–неприступачно: основна редакција; неприступачност–непутан: суредакција; непутно–неразмрсица: суредакција; нерука–несаструган: суредакција; неспавач–несумњиво: суредакција; несумњивост–неумолит: суредакција; нехатилац–нешуш: суредакција; ни–никада: обрада, основна редакција; никадак–Ниџо: суредакција; Ниш–ништитељица: суредакција; ништити–новац: суредакција; новозаведен–новштина: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати–недотруо, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр.

[Тешић, Милосав: накострушено–накркаче: суредакција; наличе–намерити2: основна редакција; намирје–намрсити се: суредакција; намрскан–нањијати се: суредакција; напудерисати–нараслост: основна редакција; нараст–народносни: суредакција; народносни– насељавати: суредакција; наћевити се–наука: суредакција; наукијер–нацквацкати (се): основна редакција; начкаљати–нашчињати се: суредакција; недовољство–недорухо: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, Моире–наклапуша, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр.

[Тешић, Милосав: Мостарац–мочварка: обрада; наадиђарити–набрати2: суредакција; набрашнавити (се)–навејавати: основна редакција; нагазиште–наговор: основна редакција; наговоран–над: обрада (над–над), основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 12, маквен–мозурица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1984, 800 стр.

[Тешић, Милосав: малокаван–малуља: обрада; малуљица–Мамцић: обрада; мастија–матафјун: помоћна редакција; матафолико1–маузолеј: помоћна редакција; метва–мехов: обрада; Мимо–мираља: основна редакција; мистик–михана: обрада; михача–мјузикхолски: основна редакција; многомужац–модриљка: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11, кукутка–маква, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1981, 800 стр.

[Тешић, Милосав: курјачар–кусарица: помоћна редакција; кусарка–кутушица: помоћна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 10, колити–кукутица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1978, 800 стр.

[Тешић, Милосав: кривка–крикњава: обрада]

проф. др Даринка Гортан Премк

Активности

Од 1996. до данас стална сарадња са Институтом за македонски језик МАНУ и Филолошким факултетом у Скопљу. Сарадња се састоји у учешћу у домаћим и међународним конгресима које ове институције организују, у држању различитих циклуса предавања из лексикологије и лексикографије, у учешћу у одбранама магистарских и докторских дисертација.

Члан Матице српске, Одбора за речник САНУ, Уређивачког одбора Речника САНУ, редакција Нашег језика и Јужнословенског филолога.

Један од уредника Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1965. до данас).

Један од уредника Речника српскохрватскога књижевног језика МС.

Један од коаутора једнотомног Речника српског књижевног језика МС.

Творац концепције и један од редактора Семантичко-деривационог речника српскога језика.

Консултант у више једнојезичних и двојезичних речника.

Руководилац пројекта Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду Иновације у савременом српскохрватском језику (1984-1990).

Руководилац пројекта Матице српске Лингвистички речници (1990-2000).

Учешће у пројектима: Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1961. до данас), израда Речника срспкохрватскога књижевној језика 1-6 Матице српске, Речник српскога језика Матице српске, Семантичко-деривациони речник (1 и 2). Учешће у пројекту Српска енциклопедија.

Учествовала на више међународних научних скупова. Осмислила и организовала Међународни научни скуп о лексикографији и лексикологији, који је одржан у Београду и Новом Саду 10-12 априла 2001. године. Зборник радова са тога скупа изашао је 2002. године у издању Српске академије наука и уметности, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

Учешће у магистарским и докторским дисертацијама: Ментор за више магистарских и докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду; члан комисија за одбрану више магистaрских и докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.

Редакцијски и рецензентски рад:

Члан редакција часописа Наш језик и Јужнословенски филолог. Рецензирала је многе студије и чланке објављене у тим часописима, као и књиге објављене у Библиотеци Јужнословенског филолога, Матици српској, у Заводу за издавање уџбеника, у лексикографској издавачкој кући Алма, и на многим другим местима.

Рецензент 18, 19. и 20. тома Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Чланства у стручним организацијама:

Редовни члан Матице Српске; члан њеног Одељења за језик.

Члан Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета.

Члан (и председник) Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.

др Никола Рамић

Монографске публикације

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 18, оповргавање–оцарити, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада ослапити–оснивати, 359–393.] [Рамић, Никола: редакција опскакивање–опустити, 100–136; Отоман–отпоручити, 645–677.] [Рамић, Никола: суредакција оповргавање–опонашљив, 1–17; опонент–опоруша, 17–28; опречан–опржетина, 60–62; опржити–опсенирати, 62–92; опсенити–опсјати, 92–100; орпеђио–оршљача, 234–256; освешћавање–осигуратељни, 292–325; осигурати–ослањати, 325–359; отрескати–отршњивати, 718–740; отћакати–отчушнути, 741–763.]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 19, оцат–петогласник, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада патљицапаушалски, 524–556.] [Рамић, Никола: редакција партајизам–пасиште, 428–467; патљицапаушалски, 524–556.] [Рамић, Никола: суредакција оцеђивач–оцрвењивати, 5–11; пакостан–паљеника, 190–242; папрат–парали, 326–371; пасјад–пасти3, 468–489.]

Речник српскога језика, ур. Мирослав Николић, Нови Сад: Матица српска, 20071
(= 20112), 1561 стр.

[Рамић, Никола: ситуациони–славолук, 1226–1236; стотина–ушчути, 1273–1429.]

др Радмила Жугић

Библиографија научних радова

Монографске публикације (монографије)

Жугић, Радмила: Речник говора јабланичког краја, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2005, XLII + 470 стр.

(Српски дијалектолошки зборник, LII).

Смиљковић Стана, Жугић Радмила, Стојановић Славка, Настава српског језика на дијалекатском подручју, Врање: Учитељски факултет у Врању, 2009, 189 стр.

Жугић, Радмила: Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине, Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2010, 226 стр.

(Монографије, 13).

Жугић, Радмила: Микротопонимија доњег слива Јабланице (семантичко-творбени аспект), Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2014, 272 стр. 

(Монографије, 20).

Жугић Радмила, Станковић Станислав: Књига сажетака, Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Ниш – Косовска Митровица – Лесковац: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет – Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет – Лесковачки културни центар, 2014, 126 стр.

Види више →

Секције у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, народносни– насељавати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 363–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, ненакнадан – неолитски, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 189–228.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, несатарив – неспавање, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 450–493.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, обљубљен– обожаватељка, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 341–373.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одатрати–одбирати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 705–721.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одбирач–одвадити2, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 721–747.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, оздрава – ојчнути, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 320–364.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, окињати (се)– окњижевити, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 401–425.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опетњача–опирача, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 751–763.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опиргати се–опличати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 763–792.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, отпослати– отреситост, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 677–718.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, пакостан–паљеника, пом. Р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 190–242.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, паљеница–пансионар, обр. и пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 242–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, петачки–петогласник, пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 775–780.

Прикази, критике, хронике

 

Жугић, Радмила: Николай Ковачев, Честотно-етимологичен речник на личните имена в съвремената българска антропонимия, Јужнословенски филолог LII, Београд 1996, 203–207. [научна критика].

Жугић, Радмила: Ценка Иванова, Мариана Алексић, Српско-бугарски тематски речник, Лексикон међујезичких хомонима и полисема (Сръбско-български тематичен речник, Лексикон на междуезиковите омоними и полисеми, Зборник Матице српске за славистику 58–59, Нови Сад 2000, 245–249. [научна критика].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора јужне Србије, Лингвистичке актуелности I/2, Београд 2000, 33–41.

[приказ].       

Жугић, Радмила: Марин Младенов, Бугарско-српски речник (Българско сръбски речник), Зборник Матице српске за славистику 61, Нови Сад 2002, 218-221 [приказ].

Жугић, Радмила: Делото на Блаже Конески (Остварувања и перспективи), Јужнословенски филолог LIX, Београд 2003, 212-216 [приказ].

Жугић, Радмила:  Јаворка Маринковић, Микротопонимија бујановачког и прешевског краја, Јужнословенски филолог LХ, Београд 2004, 248–253. [приказ].

Жугић, Радмила: Трајко Стаматоски, На ономастички теми, Јужнословенски филолог Јужнословенски филолог LXI, Београд 2005, 302–310.  [приказ].

Жугић, Радмила: Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, Зборник Матице српске за славистику 69, Нови Сад 2006, 291–294  [приказ].

Жугић, Радмила: Јаворка В. Маринковић, Јован Љ. Јањић, Диференцијална граматика, Српски језик и призренско-тимочки говорни простор, Лингво-методички аспекти, Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац 2009, 302–315 [приказ].

Жугић, Радмила: Радосав Стојановић, Црнотравски речник, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (1), Нови Сад 2013, 234–240 [приказ].

Жугић, Радмила: Три научна скупа о дијалекту и дијалекатској књижевности у Лесковачком културном центру – три зборника радова са научних скупова у издању Лесковачког културног центра, Јужнословенски филолог LXIX, Београд  2013, 525–540. [хроника].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора југа Србије, Зборник Матице српске за славистику 84, Нови Сад 2013, 252–257    [научна критика].

Жугић, Радмила: Два двоброја Нашег стварања, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица 2013, 787–798 [приказ].

Жугић, Радмила: Милета Букумирић, Речник говора северне Метохије, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (2), Нови Сад 2013, 231–238. [научна критика].

Жугић, Радмила: Влатко Мурдаров и др. Обратен речник на българския  език, Октоих IV/5, Никшић 2014,  201–209 [научна критика].

Резимеи

Жугић, Радмила: Олаф Брох као истраживач говора „најјужније Србије“, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 27.

Жугић, Радмила: Неке граматичке особености поетског језика Власте Н. Ценића, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 90–91.

Остале активности

Учешћа на скуповима:

Први лесковачки дијалектолошки скуп: Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност и уметност, Српски језик у (кон)тексту, Крагујевац, 2006.

Међународни научни скуп: Лексикографията и лексикологията в съвременен свят, София, 2006.

Међународни научни скуп: Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд, 2006.

Други лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2008.

Међународни научни скуп: Граматика и лексика у словенским језицима, Београд, 2010.

Трећи лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Четврти лесковачки дијалектолошки скуп (међународни): Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Организација скупова:

Покренут и у сарадњи са Лесковачким културним центром организован Први лесковачки дијалектолошки скуп.

Председник Организационог одбора Другог лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Трећег лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа.

Уреднички послови:

Уредник зборника радова са Другог лесковачког дијалектолошког скупа, Трећег лесковачког дијалектолошког скупа и Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа: Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1.

 

Рецензије радова:

Рецензије радова: Годишњак за српски језик, Година XXVI, бр. 13; Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица, 2013; Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност1.

Теренска истраживања:

Теренска истраживања говора јабланичког краја (бележење дијалекатске и ономастичке грађе за потребе САНУ и Института за српски језик САНУ) обављала сам по 30 дана годишње у периоду од 1985. до 2008. године. Сређену грађу сам предавала Одбору за ономастику и Одбору за дијалектологију САНУ и Института за српски језик САНУ.

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стилистика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматички и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

мр Радојка Вуксановић

Мр Радојка Вуксановић (1953), истраживач сарадник, ради у Институту од 1977. год. на пројекту израде Речника САНУ.

Урадила око 3000 страна лексикографског текста.

Магистрирала са темом Језик мемоара војводе Анте Даковића 1979. године (историјска дијалектологија) на Филолошком факултету у Београду.

Радила као лектор за српски језик на Универзитету у Лилу у Француској, у период од 1985. до 1989.

Бави се проучавањем емоција примењујући концептуалну анализу.

Види више →

РЕЧНИК САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, моире – наклапуша, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр. [муња – мусјаин: основна обрада, 291–310; мусјак – мутљање: основна обрада, 310–335].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати – недотруо, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр. [наслонак – настанак: основна обрада, 420–449].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав – нокавац, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 800 стр. [независан – незнанка: основна обрада, 23–63; нога – ножунтара: основна обрада, 769–797; нозба – нокавац: основна обрада, 797–799].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат – одврзивати, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 800 стр. [нокат – нормала: основна обрада, 1–15].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао – Опово, ур. Митар Пешикан и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр. [одојак – одочкурити: помоћна редакција, стр. 160–172; окруна – окш: основна обрада, стр. 509–545].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање – оцарити, ур. Даринка Гортан-Премк и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр. [опустошавајући – опшчаство: основна обрада, 136–165; останац – осудан: основна обрада, 452–485; отћакати – отчушнути: помоћна редакција, 740–763; оћ – охој: помоћна редакција, 763–791; охол – оцарити: помоћна редакција, 791–800].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат – петогласник, ур. Стана Ристић и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр. [оцат – оцеђивати: помоћна редакција, 1–5; оцрвити – очимчити: помоћна редакција, 11–39; пансионат – папраст: основна обрада, 292–328; пансионат – папраст: редакција, 292–328; перценат – петачка: основна обрада, 747–775]

Учешће на скуповима:

1) Шести лингвистички скуп ,,Бошковићеви дани, Подгорица, 2005.

2) 16. конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка бања, 2005.

3) Седми лингвистички научни скуп ,,Бошковићеви дани, Подгорица, 2008.

4) 17. конгрес славистичких друштава Србије, Сокобања, 2009.

5) Осми лингвистички скуп „Бошковићеви дани”, ЦАНУ, Подгорица, 2011.

мр Васа Павковић

Мр Васа Павковић је рођен у Панчеву 1953. године.

У родном граду је завршио основну школу и гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1976. године на групи за српско-хрватски језик и јужнословенске књижевности.

Магистрирао је на истом факултету са темом Речник поезије Милана Ракића 1979. године.

У Институту за српски језик ради од јануара 1977. године.

Прошао је све фазе у раду на Речнику САНУ, а сада је један од уредника Речника.

Од 2018. године у пензији и ангажован као спољни сарадник.

Види више →

Био је секретар редакције Јужнословенског филолога од броја XL до броја XLVI.

Био је уредник Књижевне речи, Свезака из Панчева, Књижевности, Књижевног гласника, Квартала и уреник у ИПО Матице српске и Народној књизи.

Речници

Речник поезије Милана Ракића, Матица српска, Нови Сад 1984.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2007. (Аутори: М. Вујанић, Д. Гортан-Премк, М. Дешић, Р. Драгићевић, М. Николић, Љ. Ного, В. Павковић, Н. Рамић, Р. Стијовић, М. Тешић и Е. Фекете)

Орнитолошки речник, Матица српска, Нови Сад 2016. (Аутори: Дејан Милорадов, Васа Павковић, Слободан Пузовић и Јавор Рашајски)

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Београд (у ауторском тиму за израду Р. САНУ од 13. тома)

Књиге

Шум Вавилона, критичко поетска хрестоматија млађе српске поезије, КЗ Новог Сада, Нови Сад 1988. (са М. Пантићем)

Све стране света, текстови из страних књижевности, ЗК Панчева, 1987.

Критички текстови, савремена српска проза, Просвета, Београд 1997.

Дух модернизма, есеји о српским песницима XX века, Народна књига, Београд  2000.

Поглед на свет, есеји из светске књижевности, Рад, Београд, 2002.

Поглед кроз прозу, есеји о српским прозаистима XX  века, Дневник, Нови Сад 2006.

Девет заборављених приповедача, Браничево, Пожаревац, 2006.

Стих и смисао, есеји о српским песницима, Сл. гласник, Београд, 2010.

Пустоловине с поезијом, песници, књиге, песме, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015.

Neočekivani pesnici, studija o J. Šalgo, V. R. Tuciću,V. Despotovu i P. Krduu, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad,  2015.

др Стана Ристић

  1. Подаци:

Рођена 1. јануара 1950. село Заовине, општина Бајина Башта.

1977  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (на групи за српскохрватски језик и југословенска књижевност).

1977   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Одсек савремени језик, израда Речника САНУ).

1980   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1990   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1991   Изабрана у звање научни сарадник.

Изабрана у звање виши научни сарадник.

2000   Изабрана у звање научни саветник.

  1. Руковођење пројектима:

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ  од јануара 2007 до јануара 2016.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Истраживање словенских говора на Косову и Метохији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту у периоду од 2002. до 2003. год.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Језик и идентитет у Републици Србији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту 2008. год.

Види више →
  1. Међународна сарадња:

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на српско-пољском пројекту „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са српске стране др Ивана Лазић Коњик, са пољске стране др Dorota Pazio-Wlazłowska)

4. Уредништво и чланство у редакцијама

Уредник Речника САНУ

Уредник електронског часописа Лингвистичке актуелности

Члан редакције часописа Наш језик

Била секретар и технички уредник часописа Јужнословенски филолог (у пет бројева: XLVII, XLVIII, XLIX, L и LI)

Уредник Зборника научних радова Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа, Институт за српски језик САНУ, 2016.

  1. Чланство у комисијама и научним и стручним телима

Комисија за лексикографију и лексикологију при Међународном комитету слависта

Етнолингвистичка комисија при Међународном комитету слависта

Била председник, а сада члан лексиколошке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Члан Синтаксичке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Чланство у више комисија за избор у научна и истраживачка звање

Члан Научно веће Института

Члан Матице српске

Члан Савета Центра за предавачку делатност Здужбине Илије Коларца

  1. Остало

Приредила лексикографску библиографију из часописа Наш језик за зборник: Сто година лексикографског рада САНУ (1993).

Организовала и водила рад Лингвистичке трибине Института од 1999. год. до 2004. год.

Менторски рад са приправницима, сарадницима Института и са студентима, постдипломцима и магистрантима Филолошког факултета из Београда и Косовске Митровице, као и са магистрантима из иностранства (из Минска  Москве, Пловдива и Одесе

Члан одбора за организацију два научна скупа: 1) Српски језик у контексту актуелне језичке политике, одржан на Филозофском факултету у Косовској Митровици, у новембру 2002. год. и 2) Међународни симпозијум Граматика и лексика словенских језика, у организаији Института за српски језик и Матице српске, одржан у Београду и Новом Саду у септембру, 2010. год.

Организовала и пратила формирање звучног архива снимљених говора са Косова и Метохије од преко 500 сати материјала, које је финансирао Координациони центар за Косово и Метохију

Учествовала у комисијама за одбрану више магистарских и докторских радова

Рецензирала више монографија и радова из области којима се бави

Организовала и учествовала у раду групе сарадника за припрему потпројекта Дигитализација језичких ресурса Речника САНУ и модернизација рада на Речнику

проф. др Вања Станишић

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXIIXXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  2. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  3. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  4. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, УниверзитетуБањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  2. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  4. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.

2017

Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

Види више
  1. Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, посебна издања, књ. 59, Београд: «Cicero», Тираж 800 . – Регистар.ISBN 86-7179-020-7
  2. Увод у индоевропску филологију, Београд: «Чигоја штампа», 2006.Тираж 1000 . – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија: стр. 310 – 332 . – Регистри. ISBN 86-7558-447-4

преводи, рецензије и осврти

1985

  1. С. М. и Н. И. Толстој, “Забелешке из словенског паганства. Заштита од града у Драгачеву и другим српским зонама”, Повеља, Краљево 1985, 6-18. [Превод с руског с уводномбелешком о ауторима]
  2. «Придевске синтагме у словенским и балканским језицима» (T. Н. Молошная, Адъективные словосочетания в славянских и балканских языках, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1985), BalcanicaXVI-XVII, Беогрд 1985-1986, 367-369. [рецензија]

1988

  1. «Балканска лингвистика» (EmanueleBanfi, Linguisticabalcanica, Bоlogna 1985), BalcanicaXVIII-XIX (Београд 1987-1988), 419-421. [рецензија]
  2. Б. Ангелов, “Паралеле између ‘Слова о полку Игореве’ и неких старосрпских текстова с ратном тематиком”, Повеља, Краљево 1988, 3-12. [Превод с бугарског с уводномбелешком и коментарима]

1989

  1. «Вокатив у балканскимјезицима» (Jørn Ivar Qvonje, Über den Vokativ und Vokativformen in den Balkansprachen und imeuropäischenSprachareal, Modern Greek and Balkan Studies, 1, University of Copenhagen 1986), Balcanica XX,Београд 1989, 447-449. [рецензија]
  2. «Античка балканистика» (Античная балканистика, Институт славяноведения и балканистики, Институт всеобщей истории, Москва 1987), BalcanicaXX, Београд 1989, 461-464. [рецензија]

1990

  1. «Romano-balcanica» (Romano-balcanica. Вопросы адаптации латинского языкового элемента в балканском ареале. Сборник научных трудов /ред. А. В. Десницкая/, Институт языкознания, Ленинград 1987), BalcanicaXXI, Београд 1990, 355-357. [рецензија]
  2. «Славянское и балканское языкознание. Просодия» (Институт славяноведения и балканистики, Москва 1989), BalcanicaXXI, Београд 1990, 357-359. [рецензија]

1991

  1. «Лингвистичке основе балканског модела света» (Т. В. Цивьян, Лингвистические основы балканской модели мира, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1990), BalcanicaXXII, Београд 1991, 331-313. [рецензија]

2002

  1. “Реконструкција памћења о нама (Словенска митологија. Енциклопедијски речник, ZepterBookWorld, Београд 2001)”, Кораци 5-6, Крагујевац 2002, 175-178. [рецензија]

2004

  1. Н. Трубецкој, Европа и човечанство, «Логос», Београд 2004. (Библиотека Руски боготражитељи, коло IX) [превод и поговор].

2005

  1. Александар Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, «Бримо / Логос / Глобосино-Александрија», Београд 2005 [рецензенти Ђ. Трифуновић, В. Станишић]
  2. “Владимир Николајевич Топоров (1928-2005)”, Јужнословенски филологLXI, Беград 2005, 326-330. [In memoriam].

2010

  1. Лили Лашкова, Историјска фонологија словенских језика (превели с бугарског Љ. Јоксимовић и В. Станишић), Филолошки факултет, Београд 2010. [рецензенти Р. Јовићевић, В. Станишић]
  2. Александар Мешчерјаков, Књига јапанских симбола, «Логос – Кокоро», Београд 2010. [рецензија и освртнакорицамакњиге].

2016

  1. “Татјана Михајловна Николајева (1933-2015)”, Зборник Матице српске за славистику 89 (2015), 322-324 [Inmemoriam].

чланци, расправе, прилози

1986

  1. “Балканизми у српскохрватском језику”, BalcanicaXVI-XVII, Београд 1985-1986, 245-265.

1987

  1. “Корени и домети Вукове реформе српске ћирилице”, Повеља, Краљево 1987, 24-25.
  2. “О неким сличностима у падежном систему између албанског и српскохрватског језика”, BalcanicaXX, Београд 1987, 357-367[AboutsomesimilaritiesincasesystembetweenAlbanianandSerbocroatianlanguage].

1990

  1. “Le lexiqueserbo-croatedans le vocabulairealbanaise”, Balcanica XXI,Београд 1990, 239-249.
  2. Stanišić, Lj. Joksimović-Stanišić, “Slovenskapismenost u slovenskojduhovnojkulturi”, Filozofskaistraživanja 36, Zagreb 1990, 613-620.

1991

  1. “Словенска писменост у примени за албански језик”, Баштина 1, Приштина 1991, 112-119.
  2. “Српскохрватски елементи у албанском језику”, Становништво словенског поријекла у Албанији. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990, Титоград 1991, 349-356.
  3. “Le berceau des Albanais au Moyenâge”, Balkan 10,Bordeau 1991, 31-36.

1992

  1. “О старости балканског консонантизма”, Catenamundi. Српска хроника на светским веригама, Матица исељеника Србије – Ибарске новости (Београд – Краљево 1992), 70-74.
  2. “Vinča-schriftoderVinča-zeichen?”,Balcanica XXIII,Београд 1992, 187-197.

1993

  1. “О неким призренско-тимочким примерима српско-албанских лексичких односа”, Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката. Зборник реферата са научног скупа одржаног у Нишкој Бањи 17-20. 6. 1992, Ниш 1993, 469-477.

1994

  1. “Глаголица и фонетические алфавиты средней Европы”, BalcanicaXXV-1, Београд 1994, 267-285.

1995

  1. “Неке старе и нове идеје у вези с етногенезом Словена”, Расковник 79-80, Београд 1995, 87-106.

1996

  1. “О типологији писма: писмо и претписмо”, Српски језик I, 1-2, Београд 1996, 432-443.

1997

  1. “О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу”, Српски језик II, 1-2, Београд 1997, 285-293.

1998

  1. “Неколико дијалекатских текстова из Крагујевачке Лепенице”, Српски језик III, 1-2, Београд 1998, 535-549.
  2. “Two Types of Ancient Indo-European Isoglosses in the Albanian Language”, Balcanica XXIX, Belgrade 1998, 321-338.

2000

  1. “Грамматология – графическая лингвистика”, Српски језик V, 1-2, Београд 2000, 585-593.

2002

  1. “Типолошка проблематика класификације система писма”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1-2, Нови Сад 2002, 41-57.

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXII-XXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Издосадашњихпроучавањасрпско-албанскихјезичкиходноса – топономастика и лексика”, Контрастивнапроучавањасрпскогјезика: правциирезултати, САНУ, Одељењејезикаикњижевности, књ. 1 (уреднициИ. Клајн, П. Пипер), Београд 2010, 301-315. [ISBN 978-86-7025-512-8]
  2. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  3. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  4. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  5. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. “Оједномпитањуунутрашњереконструкцијепрасловенскоггласовногразвоја – везаполугласника и палаталности”, Reconstructing Identity: Mapping the Cultural and Civic Tradition in Central and Eastern Europe and Balkans, East European and Balkans Institute, HankukUniversity of Foreign Studies, Seoul, 30th September – 1st October 2011, pp. 101-113 [http://maincc.hufs.ac.kr/~eebalkan/]
  2. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, Универзитет у БањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “Албански језик и староевропскиареал индоевропских језика”, Настава албанског језика као страног, Филолошки факултет, Београд 2013 (2014), 29-42. [ISBN 978-86-6153-226-9]
  2. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  3. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «Сербско-албанские фонологические отношения: влияния и ареальная общность», Работы по языкознанию кафедры сербского языка филологического факультета белградского университета (сост. В. Брборич, Р. Драгичевич), Белград 2015, 443-469.
  4. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  5. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. “Славянскийалфавит («азбука») междувостокомизападом”, Slavic Humanities and New Era for Eurasia(7 July 2016, Charles University in Prague). Hosted by: Kaseus (Korean Association of Slavic-Eurasian Studies), Korea Foundation, Charles University in Prague, Institut of Chech Studies & Department of Chech and Comparative Literature. Prague 2016.
  2. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.
  3. «Простор и време у структури писма», Србистика данас. Проблеми и перспективе савременог тумачења српског језика, књижевности и културе. Зборник научних радова. Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, I/1, 2016, 28-41 [ISSN 2490-3736].

2017

  1. Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

«Писмо као колективно памћење», Анали огранка САНУ у Новом Саду, бр. 12 за годину 2016, Нови Сад 2017, 57-64 [ISSN 1452-4112]