Категорија: Спољни сарадници и сарадници у пензији

др Недељко Р. Богдановић

 Биографија:

Рођен је у Бучуму (1938, – родитељи Рада и Раден), општ. Сврљиг. Основну школу учио је  у Бучуму, нижу гимназију у Сврљигу, средњу економску у Нишу. Вишу педагошку завршио је у Нишу (1966), Филолошки факултет у Београду (1968), где је положио магистратуру (1976, тема: ,,Говори Бучума и Белог Потока у светлости најновије дијалектолошке грађеˮ), и докторат (1985, тема ,,Говор Алексиначког Поморављаˮ). После надничарења по грађевинама и пољопривредним добрима у Бачкој, радио је  у грађевинарству Ниша, службовао  у Сврљигу као књиговодствени и административни радник. Служба у просвети: Основна школа у Белом Потоку (Књажевац), Школа за металске раднике ,,Станко Пауновићˮ, Ниш. Радио је као лектор/коректор у Издавачкој установи ,,Градинаˮ.  Ниш. Универзитетска служба: Филозофски факултет у Приштини  (1980–1988: Дијалектологија), Филозофски факултет у Нишу (1988–2004: Дијалектологија, Историја језика, Старословенски језик). Од 2004. године пензионер. Стекао звање редовни професор универзитета, био ментор магистарских и докторских дисертација.

Био је оснивач и управник србистичких студија на Филозофском факултету у Нишу, наставник и продекан за науку Фулозофског факултета у Нишу, начелник Одсека језика и књижевност Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.

Био је секретар Редакционог одбора Енциклопедије Ниша,       Био је главни и одговорни уредник научног часописа Facta universitatis, члан редакције Нишког зборника, члан уредништва часописа за књижевност, културу и баштину БДЕЊЕ, уредник Етно–културолошког зборника,  и члан Уредништва Српскког дијалектолошког зборника. Члан је Одбора за дијалектологију и ономастику и Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе САНУ. Сарадник на научноистраживачком пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Био је руководилац пројекта Лексиколошка истраживања југоисточне Србије, и Пројекта Пастирска лексика југоисточне Србије.

Покретач је истраживања опсцене и вулгарне лексике у српском језику (скупови, зборници, сопствене лексичке збирке).

Учесник је на научним скуповима, држао предавања по позиву, рецензирао и промовисао издања из области науке о српском језику.

Поред својих ауторских издања приредио је више од 30 туђих издања и зборника радова са научних скупова.

Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву,  (са више ауторских књига прича, песама, приређених књига).

Милосав Тешић

Милосав Тешић  је рођен у Љештанском код Бајине Баште, 15. новембра 1947.

Диплому је стекао 1970. на Филолошком факултету у Београду.

Радио је као уредник Речника српскохрватког књижевног и народног језика у Институту за српски језик у Београду до пензије.

За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.

Рад на Речнику САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат1–петогласник, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Тешић, Милосав:  оцат1–оцељивати: основна редакција; очин1–ошинуће: суредакција; ошипка–ошчуро: суредакција; пажња–пакост: суредакција; паљеница–пансионар: суредакција; папрат–парали: суредакција; парализа–парламентаран: суредакција; парламентарац–партаја: суредакција; партајизам–пасиште: суредакција; пекарина–пентрати: суредакција; пентрати се–период: суредакција; периода–перфекција: суредакција; петачки-петогласник: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање–оцарити, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Тешић, Милосав: оповргавање–опонашљив: обрада, основна редакција; опсенити–опсјати: обрада, основна редакција; опскакивање–опустити: суредакција; ос1–освештење2: суредакција; освешћавање–осигуратељац: суредакција; осој–останак: суредакција; откоракнути–отолошки: основна редакција; отпослати–отреситост: суредакција; оћ1–охој2: суредакција; охол–оцарити: основна редакција]

Види више →

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао–Опово, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр.

[Тешић, Милосав: одјене–одљокнути: суредакција; одљубити–одмољавати: основна редакција; одојак–одочкурити: суредакција; одра–одринути: суредакција; ођа–оздоњи: суредакција; оздрава–ојчнути: суредакција; ок–окинчити: суредакција; окоп–окрепљујући: суредакција; ом–ометара: суредакција; он–онаковица: обрада, основна редакција; опетњача–опирача: суредакција; оплов–Опово: обрада, основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат–одврзивати, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 781 стр.

[Тешић, Милосав: нормалан–нотесић: суредакција; нотешче–нука: суредакција; нукати–њушчица: суредакција; предлог о и везник о: суредакција; објезати–облести: основна редакција; обрт–обурити: суредакција; ода1–одаламарити: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав–нокавац, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 799 стр.

[Тешић, Милосав: независно–незнанка: суредакција; неказненост–некрофобија: суредакција; немилост–ненаклоњеност: суредакција; неологизам–неплодност: суредакција; неплодноћа–непомично: суредакција; непомичност–непредметан: суредакција; непредобив–неприступачно: основна редакција; неприступачност–непутан: суредакција; непутно–неразмрсица: суредакција; нерука–несаструган: суредакција; неспавач–несумњиво: суредакција; несумњивост–неумолит: суредакција; нехатилац–нешуш: суредакција; ни–никада: обрада, основна редакција; никадак–Ниџо: суредакција; Ниш–ништитељица: суредакција; ништити–новац: суредакција; новозаведен–новштина: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати–недотруо, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр.

[Тешић, Милосав: накострушено–накркаче: суредакција; наличе–намерити2: основна редакција; намирје–намрсити се: суредакција; намрскан–нањијати се: суредакција; напудерисати–нараслост: основна редакција; нараст–народносни: суредакција; народносни– насељавати: суредакција; наћевити се–наука: суредакција; наукијер–нацквацкати (се): основна редакција; начкаљати–нашчињати се: суредакција; недовољство–недорухо: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, Моире–наклапуша, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр.

[Тешић, Милосав: Мостарац–мочварка: обрада; наадиђарити–набрати2: суредакција; набрашнавити (се)–навејавати: основна редакција; нагазиште–наговор: основна редакција; наговоран–над: обрада (над–над), основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 12, маквен–мозурица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1984, 800 стр.

[Тешић, Милосав: малокаван–малуља: обрада; малуљица–Мамцић: обрада; мастија–матафјун: помоћна редакција; матафолико1–маузолеј: помоћна редакција; метва–мехов: обрада; Мимо–мираља: основна редакција; мистик–михана: обрада; михача–мјузикхолски: основна редакција; многомужац–модриљка: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11, кукутка–маква, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1981, 800 стр.

[Тешић, Милосав: курјачар–кусарица: помоћна редакција; кусарка–кутушица: помоћна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 10, колити–кукутица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1978, 800 стр.

[Тешић, Милосав: кривка–крикњава: обрада]

проф. др Даринка Гортан Премк

Активности

Од 1996. до данас стална сарадња са Институтом за македонски језик МАНУ и Филолошким факултетом у Скопљу. Сарадња се састоји у учешћу у домаћим и међународним конгресима које ове институције организују, у држању различитих циклуса предавања из лексикологије и лексикографије, у учешћу у одбранама магистарских и докторских дисертација.

Члан Матице српске, Одбора за речник САНУ, Уређивачког одбора Речника САНУ, редакција Нашег језика и Јужнословенског филолога.

Један од уредника Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1965. до данас).

Један од уредника Речника српскохрватскога књижевног језика МС.

Један од коаутора једнотомног Речника српског књижевног језика МС.

Творац концепције и један од редактора Семантичко-деривационог речника српскога језика.

Консултант у више једнојезичних и двојезичних речника.

Руководилац пројекта Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду Иновације у савременом српскохрватском језику (1984-1990).

Руководилац пројекта Матице српске Лингвистички речници (1990-2000).

Учешће у пројектима: Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1961. до данас), израда Речника срспкохрватскога књижевној језика 1-6 Матице српске, Речник српскога језика Матице српске, Семантичко-деривациони речник (1 и 2). Учешће у пројекту Српска енциклопедија.

Учествовала на више међународних научних скупова. Осмислила и организовала Међународни научни скуп о лексикографији и лексикологији, који је одржан у Београду и Новом Саду 10-12 априла 2001. године. Зборник радова са тога скупа изашао је 2002. године у издању Српске академије наука и уметности, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

Учешће у магистарским и докторским дисертацијама: Ментор за више магистарских и докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду; члан комисија за одбрану више магистaрских и докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.

Редакцијски и рецензентски рад:

Члан редакција часописа Наш језик и Јужнословенски филолог. Рецензирала је многе студије и чланке објављене у тим часописима, као и књиге објављене у Библиотеци Јужнословенског филолога, Матици српској, у Заводу за издавање уџбеника, у лексикографској издавачкој кући Алма, и на многим другим местима.

Рецензент 18, 19. и 20. тома Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Чланства у стручним организацијама:

Редовни члан Матице Српске; члан њеног Одељења за језик.

Члан Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета.

Члан (и председник) Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.

др Никола Рамић

Рођен 1. марта 1954. године у Богдашима, код Ливна, Босна и Херцеговина. Ту завршио основну школу, а у Ливну гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао 1977, на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. На истом факултету магистрирао1980, а докторску дисретацију, под насловом „Икавскошћакавски говори југозападне Босне”, одбранио 1997. године.

Од 1978. до 2005. године запослен у Институту за српски језик САНУ, ангажован на пословима израде  „Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”, најпре као обрађивач грађе, затим млађи уредник, а од 2001. године један од уредника Речника.

Од 1982. до 2005. године обављао дужност техничког уредника и секретара редакције „Српског дијалектолошког зборника” (САНУ), члан Уредништва часописа „Наслеђе” (ФИЛУМ, Крагујевац).

Сарађивао на пројектима Матице српске, посебно на изради једнотомног „Речника српскога језика”.

У Вуковој задужбини водио пројекат „Испитивање и опис говора југозападне Босне”.

На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Одсеку за филологију од 2005. године наставник у звању доцента, а од 2010. у звању ванредног професора. Ментор у изради  и члан комисија за одбрану више местер радова и докторских дисертација.

Види више

Научни скупови

Међународни научни скуп Српски језик и друштвена кретања, октобар 2006, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Научни скуп Допринос Срба из Босне и Херцеговине науци и култури, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале 2007.

Међународни научни скуп Српски језик у (кон)тексту,  октобар 2007, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Српски језик у употреби,  октобар 2008, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Језички систем и употреба језика, 2009, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2010.

Међународни научни скуп Структурне карактеристике српског језика, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2011.

Међународни научни скуп Традиција и иновације у савременом српском језик, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2012.

Међународни научни скуп Језик, књижевност, вредности, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш 2013.

Округли сто Практични проблеми израде дијалекатских речника, Департман за српски језик Филозофског факултета Универзитета у Нишу, 13. април 2013.

Међународни научни скуп Вишезначност у језику, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2013.

Mеђународни научни скуп Српски језик – од Вука до данас, одржан 24 – 25. октобра 2014. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Mеђународни научни скуп Језик, књижевност, уметности, одржан 23 – 25. октобра 2015. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп (Српски) Језик у комуникативној функцији, одржан 28 – 29 октобра 2016. на Филолошко- уметничком факултету у Крагујевцу.

Међународни научни скуп Српски језик: статус, систем, употреба, одржан октобра 2017. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, одржан октобра 2018. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стилистика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматички и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

мр Васа Павковић

Мр Васа Павковић је рођен у Панчеву 1953. године.

У родном граду је завршио основну школу и гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1976. године на групи за српско-хрватски језик и јужнословенске књижевности.

Магистрирао је на истом факултету са темом Речник поезије Милана Ракића 1979. године.

У Институту за српски језик ради од јануара 1977. године.

Прошао је све фазе у раду на Речнику САНУ, а сада је један од уредника Речника.

Од 2018. године у пензији и ангажован као спољни сарадник.

Види више →

Био је секретар редакције Јужнословенског филолога од броја XL до броја XLVI.

Био је уредник Књижевне речи, Свезака из Панчева, Књижевности, Књижевног гласника, Квартала и уреник у ИПО Матице српске и Народној књизи.

Речници

Речник поезије Милана Ракића, Матица српска, Нови Сад 1984.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2007. (Аутори: М. Вујанић, Д. Гортан-Премк, М. Дешић, Р. Драгићевић, М. Николић, Љ. Ного, В. Павковић, Н. Рамић, Р. Стијовић, М. Тешић и Е. Фекете)

Орнитолошки речник, Матица српска, Нови Сад 2016. (Аутори: Дејан Милорадов, Васа Павковић, Слободан Пузовић и Јавор Рашајски)

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Београд (у ауторском тиму за израду Р. САНУ од 13. тома)

Књиге

Шум Вавилона, критичко поетска хрестоматија млађе српске поезије, КЗ Новог Сада, Нови Сад 1988. (са М. Пантићем)

Све стране света, текстови из страних књижевности, ЗК Панчева, 1987.

Критички текстови, савремена српска проза, Просвета, Београд 1997.

Дух модернизма, есеји о српским песницима XX века, Народна књига, Београд  2000.

Поглед на свет, есеји из светске књижевности, Рад, Београд, 2002.

Поглед кроз прозу, есеји о српским прозаистима XX  века, Дневник, Нови Сад 2006.

Девет заборављених приповедача, Браничево, Пожаревац, 2006.

Стих и смисао, есеји о српским песницима, Сл. гласник, Београд, 2010.

Пустоловине с поезијом, песници, књиге, песме, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015.

Neočekivani pesnici, studija o J. Šalgo, V. R. Tuciću,V. Despotovu i P. Krduu, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad,  2015.

др Стана Ристић

  1. Подаци:

Рођена 1. јануара 1950. село Заовине, општина Бајина Башта.

1977  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (на групи за српскохрватски језик и југословенска књижевност).

1977   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Одсек савремени језик, израда Речника САНУ).

1980   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1990   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1991   Изабрана у звање научни сарадник.

Изабрана у звање виши научни сарадник.

2000   Изабрана у звање научни саветник.

  1. Руковођење пројектима:

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ  од јануара 2007 до јануара 2016.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Истраживање словенских говора на Косову и Метохији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту у периоду од 2002. до 2003. год.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Језик и идентитет у Републици Србији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту 2008. год.

Види више →

  1. Међународна сарадња:

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на српско-пољском пројекту „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са српске стране др Ивана Лазић Коњик, са пољске стране др Dorota Pazio-Wlazłowska)

4. Уредништво и чланство у редакцијама

Уредник Речника САНУ

Уредник електронског часописа Лингвистичке актуелности

Члан редакције часописа Наш језик

Била секретар и технички уредник часописа Јужнословенски филолог (у пет бројева: XLVII, XLVIII, XLIX, L и LI)

Уредник Зборника научних радова Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа, Институт за српски језик САНУ, 2016.

  1. Чланство у комисијама и научним и стручним телима

Комисија за лексикографију и лексикологију при Међународном комитету слависта

Етнолингвистичка комисија при Међународном комитету слависта

Била председник, а сада члан лексиколошке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Члан Синтаксичке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Чланство у више комисија за избор у научна и истраживачка звање

Члан Научно веће Института

Члан Матице српске

Члан Савета Центра за предавачку делатност Здужбине Илије Коларца

  1. Остало

Приредила лексикографску библиографију из часописа Наш језик за зборник: Сто година лексикографског рада САНУ (1993).

Организовала и водила рад Лингвистичке трибине Института од 1999. год. до 2004. год.

Менторски рад са приправницима, сарадницима Института и са студентима, постдипломцима и магистрантима Филолошког факултета из Београда и Косовске Митровице, као и са магистрантима из иностранства (из Минска  Москве, Пловдива и Одесе

Члан одбора за организацију два научна скупа: 1) Српски језик у контексту актуелне језичке политике, одржан на Филозофском факултету у Косовској Митровици, у новембру 2002. год. и 2) Међународни симпозијум Граматика и лексика словенских језика, у организаији Института за српски језик и Матице српске, одржан у Београду и Новом Саду у септембру, 2010. год.

Организовала и пратила формирање звучног архива снимљених говора са Косова и Метохије од преко 500 сати материјала, које је финансирао Координациони центар за Косово и Метохију

Учествовала у комисијама за одбрану више магистарских и докторских радова

Рецензирала више монографија и радова из области којима се бави

Организовала и учествовала у раду групе сарадника за припрему потпројекта Дигитализација језичких ресурса Речника САНУ и модернизација рада на Речнику

проф. др Вања Станишић

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXIIXXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  2. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  3. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  4. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, УниверзитетуБањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  2. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  4. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.

2017

Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

Види више

  1. Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, посебна издања, књ. 59, Београд: «Cicero», Тираж 800 . – Регистар.ISBN 86-7179-020-7
  2. Увод у индоевропску филологију, Београд: «Чигоја штампа», 2006.Тираж 1000 . – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија: стр. 310 – 332 . – Регистри. ISBN 86-7558-447-4

преводи, рецензије и осврти

1985

  1. С. М. и Н. И. Толстој, “Забелешке из словенског паганства. Заштита од града у Драгачеву и другим српским зонама”, Повеља, Краљево 1985, 6-18. [Превод с руског с уводномбелешком о ауторима]
  2. «Придевске синтагме у словенским и балканским језицима» (T. Н. Молошная, Адъективные словосочетания в славянских и балканских языках, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1985), BalcanicaXVI-XVII, Беогрд 1985-1986, 367-369. [рецензија]

1988

  1. «Балканска лингвистика» (EmanueleBanfi, Linguisticabalcanica, Bоlogna 1985), BalcanicaXVIII-XIX (Београд 1987-1988), 419-421. [рецензија]
  2. Б. Ангелов, “Паралеле између ‘Слова о полку Игореве’ и неких старосрпских текстова с ратном тематиком”, Повеља, Краљево 1988, 3-12. [Превод с бугарског с уводномбелешком и коментарима]

1989

  1. «Вокатив у балканскимјезицима» (Jørn Ivar Qvonje, Über den Vokativ und Vokativformen in den Balkansprachen und imeuropäischenSprachareal, Modern Greek and Balkan Studies, 1, University of Copenhagen 1986), Balcanica XX,Београд 1989, 447-449. [рецензија]
  2. «Античка балканистика» (Античная балканистика, Институт славяноведения и балканистики, Институт всеобщей истории, Москва 1987), BalcanicaXX, Београд 1989, 461-464. [рецензија]

1990

  1. «Romano-balcanica» (Romano-balcanica. Вопросы адаптации латинского языкового элемента в балканском ареале. Сборник научных трудов /ред. А. В. Десницкая/, Институт языкознания, Ленинград 1987), BalcanicaXXI, Београд 1990, 355-357. [рецензија]
  2. «Славянское и балканское языкознание. Просодия» (Институт славяноведения и балканистики, Москва 1989), BalcanicaXXI, Београд 1990, 357-359. [рецензија]

1991

  1. «Лингвистичке основе балканског модела света» (Т. В. Цивьян, Лингвистические основы балканской модели мира, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1990), BalcanicaXXII, Београд 1991, 331-313. [рецензија]

2002

  1. “Реконструкција памћења о нама (Словенска митологија. Енциклопедијски речник, ZepterBookWorld, Београд 2001)”, Кораци 5-6, Крагујевац 2002, 175-178. [рецензија]

2004

  1. Н. Трубецкој, Европа и човечанство, «Логос», Београд 2004. (Библиотека Руски боготражитељи, коло IX) [превод и поговор].

2005

  1. Александар Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, «Бримо / Логос / Глобосино-Александрија», Београд 2005 [рецензенти Ђ. Трифуновић, В. Станишић]
  2. “Владимир Николајевич Топоров (1928-2005)”, Јужнословенски филологLXI, Беград 2005, 326-330. [In memoriam].

2010

  1. Лили Лашкова, Историјска фонологија словенских језика (превели с бугарског Љ. Јоксимовић и В. Станишић), Филолошки факултет, Београд 2010. [рецензенти Р. Јовићевић, В. Станишић]
  2. Александар Мешчерјаков, Књига јапанских симбола, «Логос – Кокоро», Београд 2010. [рецензија и освртнакорицамакњиге].

2016

  1. “Татјана Михајловна Николајева (1933-2015)”, Зборник Матице српске за славистику 89 (2015), 322-324 [Inmemoriam].

чланци, расправе, прилози

1986

  1. “Балканизми у српскохрватском језику”, BalcanicaXVI-XVII, Београд 1985-1986, 245-265.

1987

  1. “Корени и домети Вукове реформе српске ћирилице”, Повеља, Краљево 1987, 24-25.
  2. “О неким сличностима у падежном систему између албанског и српскохрватског језика”, BalcanicaXX, Београд 1987, 357-367[AboutsomesimilaritiesincasesystembetweenAlbanianandSerbocroatianlanguage].

1990

  1. “Le lexiqueserbo-croatedans le vocabulairealbanaise”, Balcanica XXI,Београд 1990, 239-249.
  2. Stanišić, Lj. Joksimović-Stanišić, “Slovenskapismenost u slovenskojduhovnojkulturi”, Filozofskaistraživanja 36, Zagreb 1990, 613-620.

1991

  1. “Словенска писменост у примени за албански језик”, Баштина 1, Приштина 1991, 112-119.
  2. “Српскохрватски елементи у албанском језику”, Становништво словенског поријекла у Албанији. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990, Титоград 1991, 349-356.
  3. “Le berceau des Albanais au Moyenâge”, Balkan 10,Bordeau 1991, 31-36.

1992

  1. “О старости балканског консонантизма”, Catenamundi. Српска хроника на светским веригама, Матица исељеника Србије – Ибарске новости (Београд – Краљево 1992), 70-74.
  2. “Vinča-schriftoderVinča-zeichen?”,Balcanica XXIII,Београд 1992, 187-197.

1993

  1. “О неким призренско-тимочким примерима српско-албанских лексичких односа”, Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката. Зборник реферата са научног скупа одржаног у Нишкој Бањи 17-20. 6. 1992, Ниш 1993, 469-477.

1994

  1. “Глаголица и фонетические алфавиты средней Европы”, BalcanicaXXV-1, Београд 1994, 267-285.

1995

  1. “Неке старе и нове идеје у вези с етногенезом Словена”, Расковник 79-80, Београд 1995, 87-106.

1996

  1. “О типологији писма: писмо и претписмо”, Српски језик I, 1-2, Београд 1996, 432-443.

1997

  1. “О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу”, Српски језик II, 1-2, Београд 1997, 285-293.

1998

  1. “Неколико дијалекатских текстова из Крагујевачке Лепенице”, Српски језик III, 1-2, Београд 1998, 535-549.
  2. “Two Types of Ancient Indo-European Isoglosses in the Albanian Language”, Balcanica XXIX, Belgrade 1998, 321-338.

2000

  1. “Грамматология – графическая лингвистика”, Српски језик V, 1-2, Београд 2000, 585-593.

2002

  1. “Типолошка проблематика класификације система писма”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1-2, Нови Сад 2002, 41-57.

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXII-XXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Издосадашњихпроучавањасрпско-албанскихјезичкиходноса – топономастика и лексика”, Контрастивнапроучавањасрпскогјезика: правциирезултати, САНУ, Одељењејезикаикњижевности, књ. 1 (уреднициИ. Клајн, П. Пипер), Београд 2010, 301-315. [ISBN 978-86-7025-512-8]
  2. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  3. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  4. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  5. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. “Оједномпитањуунутрашњереконструкцијепрасловенскоггласовногразвоја – везаполугласника и палаталности”, Reconstructing Identity: Mapping the Cultural and Civic Tradition in Central and Eastern Europe and Balkans, East European and Balkans Institute, HankukUniversity of Foreign Studies, Seoul, 30th September – 1st October 2011, pp. 101-113 [http://maincc.hufs.ac.kr/~eebalkan/]
  2. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, Универзитет у БањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “Албански језик и староевропскиареал индоевропских језика”, Настава албанског језика као страног, Филолошки факултет, Београд 2013 (2014), 29-42. [ISBN 978-86-6153-226-9]
  2. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  3. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «Сербско-албанские фонологические отношения: влияния и ареальная общность», Работы по языкознанию кафедры сербского языка филологического факультета белградского университета (сост. В. Брборич, Р. Драгичевич), Белград 2015, 443-469.
  4. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  5. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. “Славянскийалфавит («азбука») междувостокомизападом”, Slavic Humanities and New Era for Eurasia(7 July 2016, Charles University in Prague). Hosted by: Kaseus (Korean Association of Slavic-Eurasian Studies), Korea Foundation, Charles University in Prague, Institut of Chech Studies & Department of Chech and Comparative Literature. Prague 2016.
  2. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.
  3. «Простор и време у структури писма», Србистика данас. Проблеми и перспективе савременог тумачења српског језика, књижевности и културе. Зборник научних радова. Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, I/1, 2016, 28-41 [ISSN 2490-3736].

2017

  1. Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

«Писмо као колективно памћење», Анали огранка САНУ у Новом Саду, бр. 12 за годину 2016, Нови Сад 2017, 57-64 [ISSN 1452-4112]

академик Александар Лома

Рођен 2. марта 1955. у Ваљеву, тамо завршио основну школу и гимназију.

Студије класичних наука на Филозофском факултету у Београду уписао 1973, дипломирао 1978, магистарски рад „Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика“ одбранио 1986, докторску дисертацију „Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије“ 1988.

Од 1979. асистент, од 1989. доцент, од 1995. ванредни, од 2001. редовни професор за предмет „Историјска граматика грчког језика“ на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

1989–1991. стипендиста „Александер фон Хумболт фондације“ у Минхену.

Од 1994. укључен на пројекат Етимолошког речника српског језика при ИСЈ САНУ, од 2000. руководилац пројекта.

У периоду 2003–2008. председавао Етимолошком комисијом Међународног славистичког комитета.

Члан САНУ, од 2003. дописни, од 2011. редовни; председник Одбора САНУ за ономастику, за етимолошки речник и за дијалектолошке атласе.

др Бојана Милосављевић

Рођена 30. марта 1978. године у Крушевцу.
2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003–2004. Стипендиста Министарства науке и технолошког развоја РС, ангажована у Институту за српски језик на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“
2004–2007. Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ.
2006. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2007. Изабрана за асистента на Учитељском факултету у Београду.
2011. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2012. Изабрана у звање доцента на Учитељском факултету.
2017. Изабрана у звање ванредног професора на Учитељском факултету у Београду.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад Форме учтивости у српском језику (лексичко-синтаксичка и семантичко-прагматичка анализа) одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 11. маја 2006. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Рајна Драгићевић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторску дисертацију Оговарање као говорни жанр свакодневне комуникације одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 14. новмбра 2011. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Весна Половина и проф. др Твртко Прћић.

Учешћа на скуповима:

Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских језика и књижевности — Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе Србија, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

Језик медија — Шести лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 19–20. мај 2005. године.

Словенске културе као предмет филолошких истраживања и наставе језика, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2006. године.

Българско лексикографско дружество, Велико Търново, Бугарска, Софија, 19–21. октобар 2006. године

Актуелни славистички научноистраживачки пројекти, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2007. године.

Глас у језику, књижевности и култури, Удружење Philologia, Београд, Србија, 29–30. марта 2007. године.

Лексикографија и лексикологија — Седми лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 23–24. мај 2008. године.

др Рада Стијовић

Рођена 23. 5. 1954. у Београду.

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004. изабрана у звање научни сарадник, а на факултету у звање доцент.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2009. изабрана у звање виши научни сарадник, односно ванредни професор.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

2015. изабрана у звање научни саветник.

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Руководилац пројекта „Израда дигиталног каталога листића Речника САНУ”, који је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије (2017).

Стоји на челу лингвистичког тима који заједно са информатичким тимом са Рударско-геолошког факултета од 2016. године ради на дигитализацији Речника САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас Матице српске.

Види више →
 

Рођена 23. маја 1954. у Београду

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Префиксација придева у српскохрватском књижевном језику, магистарски рад (30. 12. 1981, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Радоје Симић, чланови комисије: проф. др Љубомир Поповић и проф. др Живојин Станојчић).

Докторска теза: Говор Горњих Васојевића (8. 12. 2003, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Слободан Реметић и проф. др Мато Пижурица.

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27. 5. 2004)

Изабрана у звање доцент (10. 2004).

Изабрана у звање виши научни сарадник (25. 11. 2009),

Изабрана у звање ванредни професор (15. 12. 2009).

Изабрана у звање научни саветник (25. 2. 2015).

Чланства у научним и стручним телима

Председник Уређивачког одбора Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас, Матица српска, Нови Сад.

Члан Редакционог одбора вишетомног речника српског језика Матице српске (у припреми).

Члан и секретар редакције Косовско-метохијског зборника САНУ.

Члан и секретар Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (и Одборове Комисије за Српски дијалектолошки атлас).

Председник Комисије за лексикологију и лексикографију при свеакадемијском и свеуниверзитетском Одбору за стандардизацију српског језика.

Члан Одбора за језик АНУРС.

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије

Члан Савета за српски језик Вукове задужбине.

Члан Програмског одбора Дана српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду.

Члан редакције публикације Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Секретар Интерсекцијског одбора за језик Српског лекарског друштва.

Учешће на научним скуповима

„Стојан Новаковић. Личност и дело”. Међународни научни скуп поводом 150-годишњице рођења (1842–1992): САНУ, Београд, новембар 1992. Реферат: Стојан Новаковић и модерна српска лексикографија.

Научни скуп „Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина”: Градска библиотека Суботица, 18–20 10. 1995. Реферат: Романизми у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „О српским народним говорима”, Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, Народна библиотека „Ресавска школа”, 1996. Реферат: Неке црте говора Васојевића.

Научни скуп „Живот и дело академика Павла Ивића”, Градска библиотека Суботица, 17–19. 9. 2001. Реферат: Фрикативи х и ф у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „Лексикографията и лексикологията в съвременния свят“, Софија, 21–22. 10. 2006. Реферат: О некоторых вопросах современной сербской лексикографии.

Научни скуп „Књижевност на дијалекту“, Лесковац, 7. децембар 2006. Реферат: Књижевност на дијалекту и књижевни језик.

IV шведско-српски симпозијум „Стокхолм–Београд: Одрживи развој и улога хуманистичких наука“ (“Stocholm-Beograd. Sustainable development and the role of humanistic disciplines”), Српска академија наука и уметности, Београд, 2–4. октобар 2008. Реферат: Speaking in Belgrade (реферат по позиву).

Международная конференция преподавателей истории, языков и культуры славянских народов. – ХХХ-е Кирилло-Мефодиевские чтения „Славянский мир: вера и культура“ (Самара, 22–24 мая). Реферат: „О некоторых сербскославянских словах в современном сербском литературном языке“.

Међународни научни скуп “Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen / Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen” / „Разлике између босанског / бошњачког, хрватског и српског језика”, Грац (Институт за славистику Универзитета у Грацу), март 2008. Реферат: „О лексици српског књижевног језика после раскида српскохрватске језичке заједнице“,

Научни скуп „Деспот Стефан Лазаревић у науци, историји, књижевности, уметности” у оквиру XVI Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, август 2008. Реферат: Напомене о енклитикама у језику повеља кнеза Лазара и деспота Стефана.

Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. Реферат Прилог утврђивању границе префонологизације наглашених вокала е и о у призренско-јужноморавском дијалекту на територији Косова.

„Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности”, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, октобар 2010.

„Интралингвистички и екстралингвистички чиниоци у формирању и развоју српаског стандардног језика”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, септембар 2012. Реферат: Колебања у употреби збирних бројева у светлу развоја књижевнојезичке норме.

Међународни научни скуп „Први балкански рат”, САНУ, АНУРС и Матица српска, Београд; реферат: Ослободилачки ратови и српска језичка баштина, 18. и 19. октобар 2012.

 „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру XX Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, 26. август 2012. Реферат: Српскословенска лексика у Вуковом преводу Новог завјета.

Међународни научни скуп „Путеви и домети дијалекатске лексикографије”, Ниш (Филозофски факултет), 13. и 14. април. Реферат: Дијалектаски речник и граматика.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру манифестације XX „Дани српскога духовног преображења”, Деспотовац, 17. и 18. август 2013. Реферат: Географска терминологија у Раваничкој повељи кнеза Лазара.

Научни скуп „Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности”, Београд (Универзитет у Приштини, Филозофски факултет К. Митровица, Канцеларија за КиМ, 7. и 8. oктобар 2013. Реферат: Српска академија наука и уметности и научна истина о Косову и Метохији.

XLIII Международная филологическая конференция, Филологический факультет Санкт-Петербургского государственного университета, 11–16 марта 2014. Доклад: Церковнославянская лексика в Новом Завете в переводе Вука Караджича и в переводе Священного Синода Сербской Православной Церкви, 14 марта 2014 года.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Тематска јединица: Промене у српским и другим јужнословенским дијалектима. Реферат: Инструментал у говору Горње Ресаве током 20. и почетком 21. века.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Тематска јединица: Допринос страних слависта проучавању српских дијалеката, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Реферат: Допринос Павла Ровинског проучавању језика и културне историје Срба (у коауторству са Милуном Стијовићем).

Научна конференција Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 7. 7. 2015. Реферат: Лексика Григорија Божовића у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске.

Српски језик и актуелна језичка планирања, Београд (САНУ), 28. 10. 2015. Реферат: Књижевнојезичка норма и медији (од планирања до решавања најактуелнијих питања),

Међународни научни скуп Словенска терминологија данас, Београд, 12. мај 2016. Реферат: Речник САНУ као база терминолошких речника (на примеру речника кулинарства) (у коауторству са О. Сабо и Р. Станковић).

Предавања и промоције

  О савременом српском књижевном језику поводом књиге Педрага Пипера Српски између великих и малих језика на трибини Српског књижевно-философског друштва Филокалија (септембра 2003).

Милош Јевтић, Језички путокази Егона Фекете, Коларчева задужбина, Београд, 2003.

П. Ивић, М. Пешикан, И. Клајн и Б. Брборић Српски језички приручник, Катедра за језик и говор у Центру за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 27. 10. 2004.

Савремени српски књижевни језик и дијалектологија, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 9. 12. 2006.

Jезичке недоумице, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 16. 12. 2006.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Деспот Стефан Лазаревић, Деспотовац 14. 12. 2007.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак 11. 3. 2008.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), трибина Културног центра Студентског града: Београд, 29. 5. 2008.

О језику књига, штанд Београдске књиге на Сајму књига, Београд 25. 10. 2008.

П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан и Б. Брборић Српски језички приручник Културни центар, Ниш, 26. 2. 2009.

Језичка култура студената (у оквиру циклуса Језичка култура), Центар за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 14. 12. 2009.

Рада Стијовић, Српски језик – норма и пракса, Коларчева задужбина, Београд, 23. 4. 2010.

Језичка култура студената, Округли сто у оквиру Вукових саборских дана, Вукова задужбина, Београд, 14. 9. 2010.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), Градска библиотека, Суботица, 13. 10. 2010.

Правопис и писменост, Београдски сајам књига, 27. 10. 2011.

О првописима српског језика, Спорови у култури, РТС 2 (са М. Шипком и М. Матицким), 3. 6. 2011.

О језичкој политици, Спорови у култури, РТС 2, 2011. (са Р. Бугарским)

О страним речима у српском језику, Таласање, РТС 1 (са Рајном Драгићевић), 1. 2. 2012.

Речник страних речи Нови Вујаклија, Културни центар „Артгет”, Београд, 18. 1. 2012.

Функционална писменост, Културни центар, Шабац, 21. 2. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, зборник са XIX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 25. 8. 2012.

Утицај језика лекара на говорну културу становништва, Округли сто „Језик у медицини”, Ниш, 27. 9. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности зборника са научног скупа XX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 24. 8. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Галерија „Зрно“, Нови Сад, 16. 12. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Центар за културу, Грачаница, 25. 12. 2013.

Српски рјечник Вука Стефановића Караџића. – Трибина: Два века од почетка рада Вука Караџића – српска култура и европски контекст, Београдски сајам књига, 27. 10. 2014.

Косовско-метохијског зборника 5, Трибина библиотеке САНУ, Београд, 18. 11. 2014.

Рада Стијовић, Језички саветник, Коларчева задужбина, Београд, 5. 3. 2015.

О парламентарном начину говорења, Спорови у култури, РТС, 27. 2. 2015.

Када се удруже језичка култура и интернет, представљање сајта „Језикофил“, Коларчева задужбина, Београд, 15. 4. 2015.

Језичка култура и најчешће грешке (у оквиру циклуса Негујмо српски језик), Коларчева задужбина, Београд, 23. 11. 2015.

Језик данас : гласило Матице српске за културу усмене и писане речи, нова серија, Матица српска, Нови Сад 26. 6. 2015. и Београдски сајам књига, Београд 27. 10. 2015.

Александар Младеновић – знаменити историчар језика (циклус: Портрети из историје српске филологије), Коларчева задужбина, Београд, 14. 11. 2016.

У корак с временом – у сусрет дигиталној верзији Речника САНУ (уочи 70-годишњице Института за српски језик САНУ), Центар за промоцију науке, Београдски сајам књига, 26. 10. 2016. и Лингвистичка трибина Речника САНУ, Институт за српски језик САНУ, 19. 10. 2016.

Описни речници српског језика и језичка норма (циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика) Коларчева задужбина, Београд, 22. 5. 2017.

Теренска дијалектолошка истраживања

Теренска истраживања за потребе Српског дијалектолошког атласа и Дијалекатског речника српског језика:

  1. На Косову и Метохији: општина Зубин Поток, села: Лучка Ријека, Брњак, Зупче.
  2. У Горњој Ресави, села: Балајнац, Буковац, Војник, Двориште, Јеловац, Кованица, Липовица, Ломница, Медвеђа, Милива, Роанда, Стрмостен и Трућевац;
  3. У Хрватској, села: Нашице, Красковић, Пушина, Болман, Бршадин, Даљ, Маркушица, Погановци, Бијело Брдо, Копривна, Церовац, Кињачка, Вукошевац, Омшица, Бузета, Јабуковац, Бјеловац, Ковачић;
  4. У Црној Гори, већина села у општинама Андријевица и Беране.

Остале активности

Рецензент више уџбеника, монографија и научних радова.

Члан комисије за одбрану докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду, магистарских и мастер радова на Филозофском факултету у Косовској Митровици, односно на Филолошком факултету у Београду.

Члан више комисија за (ре)избор у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Члан више комисија за избор у лексикографска звања на Речнику САНУ.

Ментор стипендистима и приправницима на пројекту израде Речника САНУ.

Бави се популаризацијом науке о језику: преко 200 чланака за рубрику Слово о језику Политикиног Културног додатка и 15 текстова у рубрикама Језичке недоумице и Мали савети часописа Језик данас Матице српске.

Говори руски и енглески језик, а служи се и немачким.

Проф. др Гордана Димковић-Телебаковић

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

1978  Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (англистика).

1979  Запослила се на Универзитету у Београду.

1992  Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1993  Изабрана у звање предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у Београду.

1998  Изабрана у звање вишег предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2003  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2004  Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2009  Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

2014  Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today, чији је суоснивач и суиздавач Саобраћајни факултет у Београду (2013– ).

Види више →
 

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

Диломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Група за енглески језик и књижевност (1978).

Запослила се на Универзитету у Београду (1979).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: „Васпитни вид наставе енглеског као страног језика“ (13. III 1992, ментор проф. др Наум Димитријевић, комисија: доц. др Јелисавета Милојевић, проф. др Драган Крстић).

Докторска теза: „Савремени енглески језик струке и науке с анализом корпуса из области саобраћаја“ (7. V 2003, ментор проф. др Борис Хлебец, комисија: проф. др Љубомир Михаиловић, доц. др Смиљка Стојановић, проф. др Зоран Радмиловић).

НАУЧНА ЗВАЊА:

Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду (22. III 2004).

Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (6. V 2009).

Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (20. V 2014).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Студијски боравци на Универзитету у Брадфорду, Велика Британија (1976-1977), на Универзитету у Редингу, Велика Британија (1997) и на Универзитету у Лондону (2009).

Вишегодишња сарадња са Западним универзитетом у Темишвару (West University of Timişoara) резултирала је објављивањем две монографије Гордане Димковић-Телебаковић:

Some Explorations in Fuzzy Semantics, Editura Universității de Vest, Timişoara 2007, и

English Adverbs in Theory and Practice, Editura Mirton, Timişoara 2013.

ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ ТЕЛИМА И КОМИСИЈАМА:

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today од оснивања (2013–).

Члан IATEFL-a (The International Association of Teachers of English as a Foreign Language) (2002–), односно ЕLTAB(The English Language Teachers’ Association – Belgrade), огранка IATEFL-a, затим ELTA (The English Language Teachers’ Association) (2004–).

Члан ESSE-a (The European Society for the Study of English) (2005–).

Члан Југословенског друштва за примењену лингвистику (1996–2006), затим Друштва за примењену лингвистику Србије (2006–).

Члан Удружења универзитетских професора и научника Србије, Секције наставника страних језика на нефилолошким факултетима (1993–2011).

Члан Друштва за стране језике и књижевности Србије, Секције универзитетских наставника страног језика струке (2011–).

Члан УГ Philologia (2007–).

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

Учествовала је на педесет научних скупова, конференција, конгреса, симпозијума, саветовања и округлих столова  у земљи и иностранству. На многима је и председавала.

Симпозијум Eнглески језик у науци и настави, Филолошки факултет, Катедра за англистику, Београд, 19-20. мaja 1995.

Саветовање Страни језик струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Београд, 3. и 4. јуни 1995.

Округли сто Неговање језичке културе, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Филозофски факултет, Нови Сад, 21. децембар 1996.

Симпозијум Tемељи наставе енглеског језика, Универзитет у Крагујевцу и Филолошки факултет у Београду – настава у Крагујевцу, Kрагујевац, 29. i 30. мaj 1998.

Саветовање Meтодика наставе страног језика струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Саобраћајни факултет, Београд, 13. јуни 1998.

VI симпозијум Koнтрастивна језичка истраживања, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Друштво за примењену лингвистику Војводине, Филозофски факултет, Нови Сад, 29. и 30. мaj 1998.

1st International Congress of Applied Linguistics Language and Society at the Turn of the XXI CenturyMALA 98, Филолошки факултет „Блаже Конески“ / Друштво за применета лингвистика на Република Maкедонија, Скопје, Maкедонија,  May 8-10, 1998.

Third EFL Conference IATEFL-East 98, the Ovidius University, Constanţa, Romania, August  27-30, 1998.

Seventh TETA Conference, University of Timişoara, Timişoara, Romania, December 4-5, 1999.

8th International ESP AntiConference, St. Petersburg, Russia, October 18-21, 2001.

1st ELTAB Conference Meet the Challenge of Tomorrow, The British Council and English Language Teachers’ Association – Belgrade, Belgrade, May 24, 2003.

ELTA Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 21-22, 2004.

International Conference Language for Specific Purposes, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 23-25, 2004.

International Conference English Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations – ELLSii 75, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, December 10-12, 2004.

3rd ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 6-8, 2005.

British and American Studies XV, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 19-21, 2005.

4th ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 12-14, 2006.

British and American Studies XVI, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 18-20, 2006.

International Congress Applied Linguistics Today, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, September 28-30, 2006.

British and American Studies XVII – in honour of Hortensia Pârlog, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 17-19, 2007.

International Conference Languages and Cultures in Contact, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 16-18, 2007.                                     

British and American Studies XVIII, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 22-24, 2008.

15th ICEHL (International Conference on English Historical Linguistics), University of Munich, Munich, Germany, August 24-30, 2008.  

British and American Studies Conference / XIX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2009. 

International Conference 2009 Across Languages and Cultures, Institute of Foreign Languages, University of Montenegro, Herceg Novi, 4-6 June 2009.

III International Congress of Applied Linguistics Applied Linguistics Today: Between Theory and Practice, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 31 October – 1 November 2009.

International Conference English Language and Literature Studies: Image, Identity, Reality (ELLSIIR), English Department, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 4-6 December 2009.                                                                                                                               

British and American Studies Conference / XX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 20-22 May 2010.

ESSE (European Society for the Study of English) 10 Conference, Università degli Studi di Torino, Torino, Italy, 24-28 August 2010.

V међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Књижевни (стандардни) jeзик и језик књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 29-30. 10. 2010.

International Conference Philological Research Today, University of Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade, 26-27 November 2010.

II International Conference Language for Specific Purposes: Challenges and Prospects, Друштво за стране језике и књижевности Србије, Секција универзитетских наставника страног језика струке, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 4-5. фебруара 2011.

The First International Conference on English Studies English Language and Anglophone Literatures Today (ELALT), University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Department of English, Novi Sad, 19 March 2011.

Fifth International Interdisciplinary Conference Language, Literature, Communication, University of Niš, Faculty of Philosophy, English Department, Niš, 15-16 April 2011.

British and American Studies Conference / XXI, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 19-21 May 2011.

International Conference Genre Variation in English Academic Communication: Emerging Trends and Disciplinary Insights, CERLIS (Centro di Ricerca sui Linguaggi Specialistici), Università degli Studi di Bergamo, Bergamo, Italy, 23-25 June 2011.

VI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Структурне карактеристике српског језика, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 28-29. 10. 2011.

British and American Studies Conference XXII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 17-19 May 2012.

4th International Congress Applied Linguistics Today (ALT4) – Challenges of Modern Times, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 12-14 October 2012.

VII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност Традиција и иновације у савременом српском језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 26-27. X 2012.

British and American Studies Conference / XXIII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 16-18 May 2013.

CELLS – Conference on English Studies: Going Against the Grain, the Department of English, at the Faculty of Philology, University of Banja Lukа, 6-8 June 2013, organised in cooperation with the Department of English and Creative Writing, Faculty of Design, Arts and Humanities, De Montfort University (UK).

VIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Вишезначност у језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 25-26. X 2013.

British and American Studies Conference / XXIV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 15-17 May 2014.

III  International  Conference  Language  for Specific Purposes:  Past,  PresentFuture,  Друштво за стране језике и књижевности Србије, Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Факултет организационих наука – Универзитет у Београду, Београд,  26. и 27. септембар 2014.

IX међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 24-25. X 2014.

British and American Studies Conference / XXV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2015.

X међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 23-25. X 2015.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 28-29. X 2016.

British and American Studies Conference / XXVII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 18-20 May 2017.

ПРЕДАВАЊА, СЕМИНАРИ И СЛ.:

“ESP and EGP”, предавање одржано  у оквиру ЕSP Summer Programme, нa Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (26. јула 1997).

“Language and Content in ESP”, предавање одржано у оквиру ЕSP Summer Programme, на Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (28. јула 1997).

“Issues and Approaches in ESP (English for Specific Purposes)”, предавање по позиву, одржано нa Winter School 2002, у VI београдској гимназији (11. јануара 2002).

“Introduction to the 36th IATEFL Conference – plenaries”, уводно предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду (26. априла 2002).

“ESP Today”, предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду  (26. априла 2002).

“Teaching and Testing Your Students”, трочасовни семинар, одржан у Британском савету у Београду (18. јуна 2005).

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Уредник тематског зборника радова под насловом Foreign Language in Transport and Traffic Engineering Profession and ScienceStrani jezik u saobraćajnoj struci i nauci, University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering, Belgrade 2013, 154.

Рецензент три монографије, четири уџбеника и више радова за часопис Romanian Journal of English Studies.

Члан редакције публикације Универзитет у Београду  Информатор 1988, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1988.

Члан редакције публикације 150 година Универзитета у Београду, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1989.

Члан комисије за одбрану тезе (магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду, 20. новембар 2009).

Члан више комисија за избор наставника и сарадника за Енглески језик на Универзитету у Београду и ван њега, и писац неколико реферата.

Учесник пројекта Института Саобраћајног факултета у Београду под насловом Терминологија из области саобраћаја у периоду 1993-1999.

Доц. др Биљана Марић

Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Запослена је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe као асистент нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe oдбрaнилa  је мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику „Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима“. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ „Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица“.

1. новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Види више →
 

Мр Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Aсистeнт је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe Биљана Марић је oдбрaнилa  мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику „Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима“. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ „Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица“.

Бави се превођењем духовне литературе и белетристике с руског на српски језик.

Новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Објавила је следеће радове:

  1. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy // Aктyeлнoст мeђyслoвeнских jeзичких и књижeвних кoнтaкaтa и вeзa (рeзимea). – Бeoгрaд: Филолошки факултет, 1995, стр. 31.
  2. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 1 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), број 1882 (7), фeбрyaр, 1995, стр. 4-5.
  3. Дрaгoцeн дoпринoс нaстaви (прикaз yџбeникa Дaвaйтe лyчшe гoвoрить пo-рyсски) // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), дeцeмбaр, 1995, стр. 7.
  4. Библиoгрaфиja дисeртaциja из мeтoдикe нaстaвe рyскoг кao стрaнoг jeзикa oдбрaњeних y Рyскoj фeдeрaциjи oд 1985. дo 1995 // Glossa, 1996, 2, 2/3, стр. 59-62. (са Ксенијом Кончаревић)
  5. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 2 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), oктoбaр, 1996, стр. 4-6
  6. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв eзисы дoклaдoв). – Бeлгрaд – Нoви-Сaд, 1996, стр. 15.
  7. Рeд рeчи y рyскoм и српскoм гoвoрнoм jeзикy // Слaвистикa. – 1 (1997), стр. 63-66.
  8. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв. Дoклaды (Бeлгрaд). – 1997, стр. 379-385.
  9. Нeкe синтaксичкe oсoбeнoсти припoвeдaчкe прoзe Љ. Пeтрyшeвскe и С. Дoвлaтoвa // Слaвистикa. – 2 (1998) , стр.127-134.
  10. Рyсский язык в eгo фyнкциoнирoвaнии. Урoвни языкa (пoд рeдaкциeй Д. Н. Шмeлeвa и М. Я. Глoвинскoй), Мoсквa, 1996 // Слaвистикa. – 2 (1998), стр.274-275.
  11. Нaслoви y рyскoj и српскoj днeвнoj штaмпи // Изyчaвaњe слoвeнских jeзикa, књижeвнoсти и кyлтyрa y инoслoвeнскoj срeдини ( Бeoгрaд). – 1998, стр. 224-228.
  12. XXXVIII Скyп слaвистa Србиje // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 54–55 (1998) , стр. 305-306.
  13. Скaз Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Слaвистикa. – 3 (1999) , стр. 227-232.
  14. O нeкoтoрых oсoбeннoстях нaррaтивнoй стрyктyры пoвeсти “Врeмя нoчь” Людмилы Пeтрyшeвскoй // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 212-218.
  15. Г. A. Зoлoтoвa, Н. К. Oнипeнкo, М. Ю. Сидoрoвa, Кoммyникaтивнaя грaммaтикa рyсскoгo языкa, Мoсквa, 1998 // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 286-287.
  16. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe. – Бeoгрaд, 2001. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићeм и Ч. Мaнчићем).
  17. М. В. Всeвoлoдoвa: Тeoрия фyнкциoнaльнo-кoммyникaтивнoгo синтaксисa. Фрaгмeнт приклaднoй (пeдaгoгичeскoй) мoдeли языкa. Учeбник. Изд. Мoскoвскoгo yнивeрситeтa, Мoсквa, 2000, 502 с. // Слaвистикa. – 6 (2002), 323–324.
  18. Трeтирaњe тyђeг гoвoрa y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 62 (2002), 159–173.
  19. Изражавање квалификативности у руском језику у поређењу са српским // Синтакса руског језика у поређењу са српским: Проста реченица: Научни колоквијум : Зборник теза и резимеа. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета, 2002, стр. 3.
  20. Стилскe oсoбeнoсти синтaксe (нa примeрy прoзнoг дeлa Љyдмилe Пeтрyшeвскe) // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 65-66 (2004), 219–235.
  21. Рeчeвoй этикeт y сeрбoв и рyсских // Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe. Вып. 19. Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe слaвянских нaрoдoв (Вoрoнeж). – 2004, 95–101.
  22. Вырaжeниe кaчeствeннoсти: крaткиe и пoлныe прилaгaтeльныe в рyсскoм и сeрбскoм языкaх // Слaвистикa. – 8 (2004), 140–147.
  23. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe (дрyгo, пoпрaвљeнo издaњe). – Бeoгрaд: Институт за српски језик САНУ, 2004. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићем и Ч. Мaнчићем)
  24. Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000. (заједно с Предрагом Пипером) – Нови Сад, 2006, стр. 141.
  25. А. Г. Балакай: Толковый словарь русского речевого этикета, Москва, Астрель, Аст. Транзиткнига, 2004, 682 стр. // Славистика, Београд, 2006, X, 375-377.
  26. Синтаксичка деривација у руском и српском језику // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2007, 71–72, стр. 581–586.
  27. Арто Мустайоки, Теория функционального синтаксиса (приказ) // Јужнословенски филолог, Београд, 2006, LXII, стр. 396-399.
  28. Т. Ф. Ефремова: Толковый словарь служебных частей речи русского языка (2-ое издание, исправленное), Москва, Астрель. Аст, 2004, 814 стр; Словарь наречий и служебных слов русского языка (сост. В. В. Бурцева), Москва, Русский язык, Медиа, 2005, 752 стр. // Славистика, Београд, 2007, XI, стр. 398-399.
  29. Конструкције са фазним глаголима и девербативним именицама у руском и српском језику // Славистика, Београд, 2008, XII, стр. 250-257.
  30. Синтакса девербативних именица у руском у поређењу са српским // Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних, Београд, 2008, стр. 84-90.
  31. Синтакса именица nomina agentis у руском у поређењу са српским // Славистика, Београд, 2009, XIII, стр. 137–149.
  32. Максим Кронгауз. Русский язык на грани нервного срыва, Москва, Языки славянских культур, 2009, с. 229 (приказ) // Зборник Матице српске за славистику, 2009, 76, стр. 161-163.
  33. Синтаксички аргументи девербативних именица у руском у поређењу са српским // I научни скуп младих филолога Србије. Савремена проучавања језика и књижевности, Филум, Крагујевац, 2009, стр. 15-34.
  34. Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи у руском у поређењу са српским језиком // Филолошки преглед, Београд, 2009, 36, 3, стр. 75–86.
  35. Деадјективни глаголи у светлу синтаксичке деривације (у руском у поређењу са српским језиком) // Славистика, Београд, 2010, 14, стр. 116-125.
  36. Номинализации (деадъективы и девербативы) в роли объектного аргумента предиката (в русском и сербском языках) // Десятый международный симпозиум – МАПРЯЛ 2010, «Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в традиционной и корпусной лингвистике», Велико Тырново, 2010, с. 224-228.
  37. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сажетака, Матица српска – Институт за српски језик, Београд, 2010, стр. 69.
  38. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације // Филолошка истраживања данас. Језик, књижевност и култура. Зборник резимеа, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2010, стр. 70-71.
  39. Причинные девербативные/деадъективные конструкции как средство зависимого таксиса // I международный симпозиум «Русское слово на Балканах», Шуменский университет, Шумен, 14–16 oктября, 2010, ред. В. Аврамова и др., Шумен: Фабер, 2011, 75–84.
  40. До встречи в России. Руски језик за први разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2009. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић). (друго издање – 2010, треће издање – 2013, четврто издање – 2015)
  41. Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах, Шумен, 14–16 октобар 2010 (приказ, заједно са Драганом Керкез) // Славистика, 2011, 15, стр. 376–377.
  42. Интеракција граматике и речника (Ю. Д. Апресян, И. М. Богуславский, Л. Л. Иомдин, В. З. Санников: Теоретические проблемы русского синтаксиса. Взаимодействие грамматики и словаря. Изд. Языки славянских культур, 2010, с. 407) (приказ, заједно са Д. Керкез) // Јужнословенски филолог, 2011, 67, стр. 304-311.
  1. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык как инославянский, Белград, 2011, 3, 104–117.
  2. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад – Београд, 2011, стр. 435–445.
  3. Девербативне/деадјективне конструкције са временским значењем као средство зависног таксиса (у руском језику у поређењу са српским) // Славистика, 2012, 16, 151–159.
  4. Отглагольные прилагательные в русском и сербском языках: синтаксическая деривация \\ Русистика: язык, культура, перевод. Юбилейная международная научная конференция. София, 23–25 ноября 2011 г. Доклады. Ред. А.А. Градинарова, Р.А. Спасова, София, Изток-Запад, 2012, с. 107–115.
  5. В.А. Плунгян. Введение в грамматическую семантику: грамматические значения и грамматические системы языков мира, Москва, 2011, 670 стр. (приказ, заједно са Драганом Керкез) \\ Јужнословенски филолог, 2012, 68, стр. 196–207.
  6. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Књига резимеа. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 81.
  7. Девербативне конструкције са условним и сличним адвербијалним значењима (у руском у поређењу са српским језиком) \\ VII международный симпозиум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков. Доклады. Ред. Вера Белокапич-Шкунца, Белград, 2012, с. 61–67.
  8. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 623–635.
  9. VII међународни симпозијум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков, Београд 1–2. јуни 2012 \\ Филолошки преглед, 2012, 39, 2, 163–164.
  10. Синтаксичка деривација у савременом руском књижевном језику у поређењу са српским, Београд: Филолошки факултет, 2012, стр. 278.
  11. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације \\ Филолошка истраживања данас. Савремени токови у лингвистичким истраживањима. Књига 1. Уреднице Весна Половина и Јулијана Вучо, Београд: Филолошки факултет, 2013, стр. 265–279.
  12. LI конференция славистов в Белграде (совместно с Еленой Гинич) \\ Русский язык за рубежом, Москва, 2013, 2, с. 120–121.
  13. Бечки форум наставника руског језика (приказ) \\ Славистика, 17, 2013, стр. 513–514.
  14. Verbadicendi в русском и сербском языках при передаче чужой речи \\ Материалы Международной научной конференции «Славянские языки и литературы в синхронии и диахронии». 26–28 ноября 2013 года. Москва: Макс Пресс, 2013, 230–231.
  15. О једном културолошки маркираном концепту из сакралне сфере у руском језику у поређењу са српским \\ Теолингвистичка проучавања cловенских језика. Уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић. Београд: САНУ, 2013, 179–193.
  16. Введение чужой речи глаголами (в русском и сербском языках) \\ Русский язык как инославянский, Белград, 2014, 6, 35–48.
  17. Аспектуална (акционална) и дијатетичка својства глаголских и девербативних именица у руском и српском језику // Зборник 17. конгреса Савеза славистичких друштава Србије. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, стр. 291–309.
  18. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику. Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. Зборник резимеа, Београд, 2014, стр. 82.
  19. До встречи в России. Руски језик за други разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2014. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  20. Ксенопоказатели в русском и сербском языках \\ Oдиннадцатый международный симпозиум – Mапрял’14 «Теоретико-практическое изучение русского языка и его сопоставительно-типологическое описание», Велико-Тырново, 2014, 48–53.
  21. Состояние и перспективы изучения русского языка в инославянской среде \\ Этнодиалоги, Москва, № 1 (48), 2015, 26–34.
  22. До встречи в России. Руски језик за трећи разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2015. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  23. Международный форум по вопросам сотрудничества и обмена опытом в сфере образования (Россия, Москва, 24–25 октября 2014 г.) // Русский язык как инославянский, Белград, 2015, с. 259–260.
  24. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык в исследованиях сербских славистов. Составители академик Предраг Пипер, проф. д.ф.н. Ксения Кончаревич, Белград: Филологический факультет, 2015, с. 325–343.
  25. „Ограђивање” од туђег говора у публицистичком стилу руског и српског језика \\ У простору лингвистичке славистике. Зборник научних радова поводом 65 година живота академика Предрага Пипера. (Ур.) Људмила Поповић, Дојчил Војводић, Мотоки Номаћи. Београд: Филолошки факултет, 2015, стр. 471–487.

[ISBN 978-86-6153-364-8]

  1. Новые издания сербских русистов \\ Болгарская русистика, 2015\3–4, стр. 242–246.
  2. Неуправни говор у српском и руском језику \\ Јужнословенски филолог 72, 2016, 127−137.
  3. До встречи в России. Руски језик за четврти разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2016. (са Маријаном Папрић и Луком Меденицом).
  4. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику \\ Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. II. Tематски зборник, Београд, 2016, стр. 179−187.