Категорија: Сарадници

мср Драгана Дукић

2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.

2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.            

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →

Радно искуство:

2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.

2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.

2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар II Карађорђевићˮ у Београду.

Учешћа на научним скуповима:

Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.

Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.

Популаризација науке:

2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.

Остале активности:

2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.            

2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

др Недељко Р. Богдановић

 Биографија:

Рођен је у Бучуму (1938, – родитељи Рада и Раден), општ. Сврљиг. Основну школу учио је  у Бучуму, нижу гимназију у Сврљигу, средњу економску у Нишу. Вишу педагошку завршио је у Нишу (1966), Филолошки факултет у Београду (1968), где је положио магистратуру (1976, тема: ,,Говори Бучума и Белог Потока у светлости најновије дијалектолошке грађеˮ), и докторат (1985, тема ,,Говор Алексиначког Поморављаˮ). После надничарења по грађевинама и пољопривредним добрима у Бачкој, радио је  у грађевинарству Ниша, службовао  у Сврљигу као књиговодствени и административни радник. Служба у просвети: Основна школа у Белом Потоку (Књажевац), Школа за металске раднике ,,Станко Пауновићˮ, Ниш. Радио је као лектор/коректор у Издавачкој установи ,,Градинаˮ.  Ниш. Универзитетска служба: Филозофски факултет у Приштини  (1980–1988: Дијалектологија), Филозофски факултет у Нишу (1988–2004: Дијалектологија, Историја језика, Старословенски језик). Од 2004. године пензионер. Стекао звање редовни професор универзитета, био ментор магистарских и докторских дисертација.

Био је оснивач и управник србистичких студија на Филозофском факултету у Нишу, наставник и продекан за науку Фулозофског факултета у Нишу, начелник Одсека језика и књижевност Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.

Био је секретар Редакционог одбора Енциклопедије Ниша,       Био је главни и одговорни уредник научног часописа Facta universitatis, члан редакције Нишког зборника, члан уредништва часописа за књижевност, културу и баштину БДЕЊЕ, уредник Етно–културолошког зборника,  и члан Уредништва Српскког дијалектолошког зборника. Члан је Одбора за дијалектологију и ономастику и Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе САНУ. Сарадник на научноистраживачком пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Био је руководилац пројекта Лексиколошка истраживања југоисточне Србије, и Пројекта Пастирска лексика југоисточне Србије.

Покретач је истраживања опсцене и вулгарне лексике у српском језику (скупови, зборници, сопствене лексичке збирке).

Учесник је на научним скуповима, држао предавања по позиву, рецензирао и промовисао издања из области науке о српском језику.

Поред својих ауторских издања приредио је више од 30 туђих издања и зборника радова са научних скупова.

Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву,  (са више ауторских књига прича, песама, приређених књига).

мср Јована Шћеповић

  • Рођена 9. јуна 1994. у Ужицу
  • 2013. уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2017. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2018. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: Српски језик – наука и примена)
  • 2018. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Језик, књижевност, култура модул: Српски језик)
  • 2019. запослила се на Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ) и стекла звање истраживач-приправник
  • 2021. Пријавила докторску дисертацију Експресивна лексика говора Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
  • Говори и пише енглески језик, служи се руским и шпанским језиком
Види више

Академски радови: Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић)

Излагања на начним скуповима/конференцијама:

XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019.

VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.

Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019.

XII научни скуп Младих филолога, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар, 2020.

Одржане радионице/презентације:

Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића; 61. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 7. фебруар 2020. године

Похађање научних школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу

Радно искуство:

2022. Истраживач-сарадник (од 1. априла) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Истраживач-приправник (од 22. јула) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар‒јун].

2018. Волонтер на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ [септембар‒јул 2019].

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун].

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [Београд].

2017‒2020. Професор српског језика као страног (Lingua franca, Euroschool, Queen Victoria).

Чланства:

Члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године

Члан-сарадник Матице српске од 2020. године

Остале активности:

Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

Академик Предраг Пипер (1950–2021)

Српска славистика и србистика изгубиле су одласком академика Предрага Пипера (1950–2021) једнога од најзначајнијих слависта нашега времена и преданога посленика на плану проучавања српскога језика и језичке културе.

Академик Иван Клајн (1937–2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, један од наших најистакнутијих лингвиста и филолога, чије се читаво дуговеко делање на плану србистичке науке и струке може ставити под свод следећих речи Исидоре Секулић: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје“.

Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског  језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.

Владимир Павлович Гутков (22. мај 1934 – 5. август 2020. године)

Професор Владимир П. Гутков провео је цео свој дуги радни век на Филолошком факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“, био је дугогодишњи шеф Катедре за славистику и продекан Факултета.

мср Сандра Савић

Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.

2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.

2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

Види више →

Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018.  на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Учешћа на скуповима:

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.

Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.

Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.

Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.

Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.

Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.

Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.

Проф. др Димитрије Е. Стефановић (1936‒2019)

Са жаљењем обавештавамо колеге да је 15. новембра у Сентандреји (Мађарска) у 83. години умро наш колега, проф. др Димитрије Е. Стефановић, дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ.

мср Александра Милосављевић

Рођена је 14. септембра 1993. године у Смедереву.

2016. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност – наставнички профил).

2017. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Српски језик – теорија и настава).

2017. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (Језик, књижевност, култура, модул Српски језик).

2018. Одбранила мастер рад на Факултету политичких наука у Београду (смер Комуникологија).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик (Лексикографски одсек).

2021. Пријавила докторску дисертацију „Семантика и прагматика допусних везника у савременом српском језику (когнитивнолингвистички приступ)”, ментор проф. др Душка Кликовац.

Говори и пише енглески и шпански језик.

Види више →

Високо образовање:

2012–2016. Основне академске студије Српски језик и књижевност (наставнички профил) на Филолошком факултету у Београду.

2016–2017. Мастер академске студије Српски језик – теорија и настава на Филолошком факултету у Београду.

2016–2018. Мастер академске студије Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду.

2017. – Докторске академске студије Језик, књижевност, култура, модул Српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Награде и стипендије:

2011; 2012; 2013. Награда „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије за успех на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.

2013–2017. Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије студентима првог и другог степена студија.

2014; 2015; 2016. Награда града Смедерева за успех на основним академским студијама.

Академски радови:

2017. Непрелазни (неповратни и неправи повратни) семикопулативни глаголи и њихове допуне у савременом српском језику, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету у Београду (ментор др Балша Стипчевић).

2018. Функције политичког дискурса у Породичној трилогији Данила Киша, мастер рад, одбрањен на Факултету политичких наука у Београду (ментор др Добривоје Станојевић).

Излагања на научним скуповима и конференцијама:

2014. „Sudbina jezika naslednika srpskohrvatskog na primeru reklamnog sadržaja (analiza uputstava za korišćenje kozmetičkih proizvoda)”, Studentska lingvistička konferencija StuLiKon, Sarajevo, 25 – 27. april.

2017. „Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског”, IX научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 8. април.

2018. „Семантичка мрежа глагола остати”, X научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 31. март.

2018. „Конкурентност придева и прилога као допуне глаголу изгледати”, Third International Philological Forum for Young Scholars, Софија, 15. новембра.

2019. „О једном типу датива у савременом српском језику: нереференцијална употреба енклитике му”, XI научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 30. март.

Одржане радионице / презентације:

2019. [радионица] „Зоолексеме као поетички поступак у Сеобама Милоша Црњанског”, радионица на 60. Републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика, Филолошки факултет, Београд, 1. фебруар.

2019. [презентација] „Литванија: литвански језик и Институт за литвански језик, приказ реферата из зборника EFNIL-а [How does your institution track language? The case of the Institute of the Lithuanian Language, Jolanta Zabarskaitė]”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4. март.

Похађање научних школа и радионица:

2018. Eastern Generative Grammar, Бања Лука, од 30. јула до 10. августа.
2019. Metaphor Wars: Conceptual Metaphor in Human Life (проф. Рејмонд Гибс), Филолошки факултет, Београд, 2. јуна.
2019. Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex (Тома Тасовац), Институт за српски језик САНУ, Београд, 14. јуна.
2019. Eastern Generative Grammar, Вроцлав, од 28. јула до 9. августа.

Популаризација науке:

2016. Писање лингвистичких чланака у оквиру пројекта Лингвопедија.

[https://sr.wikipedia.org/sr-el/Википедија:Лингвопедија_2016]

Радно искуство:

2017. Лектор за српски језик у преводилачкој агенцији Alkemist European Translation Company.

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ „Вук Караџић” (Сремчица).

2018. Истраживач-приправник (од 13. септембра) на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

мср Стефан Степановић

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.

2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).

2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.

Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.

Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.

Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

  • Говори и пише енглески језик.