Category: Сарадници
мср Ленка Бајчетић
мср Драгана Дукић
2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.
2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.
2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.
2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.
Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.
Радно искуство:
2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.
2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.
2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар II Карађорђевићˮ у Београду.
Учешћа на научним скуповима:
Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.
Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.
Популаризација науке:
2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.
Остале активности:
2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.
2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.
проф. др Недељко Богдановић
Биографија:
Рођен је у Бучуму (1938, – родитељи Рада и Раден), општ. Сврљиг. Основну школу учио је у Бучуму, нижу гимназију у Сврљигу, средњу економску у Нишу. Вишу педагошку завршио је у Нишу (1966), Филолошки факултет у Београду (1968), где је положио магистратуру (1976, тема: ,,Говори Бучума и Белог Потока у светлости најновије дијалектолошке грађеˮ), и докторат (1985, тема ,,Говор Алексиначког Поморављаˮ). После надничарења по грађевинама и пољопривредним добрима у Бачкој, радио је у грађевинарству Ниша, службовао у Сврљигу као књиговодствени и административни радник. Служба у просвети: Основна школа у Белом Потоку (Књажевац), Школа за металске раднике ,,Станко Пауновићˮ, Ниш. Радио је као лектор/коректор у Издавачкој установи ,,Градинаˮ. Ниш. Универзитетска служба: Филозофски факултет у Приштини (1980–1988: Дијалектологија), Филозофски факултет у Нишу (1988–2004: Дијалектологија, Историја језика, Старословенски језик). Од 2004. године пензионер. Стекао звање редовни професор универзитета, био ментор магистарских и докторских дисертација.
Био је оснивач и управник србистичких студија на Филозофском факултету у Нишу, наставник и продекан за науку Фулозофског факултета у Нишу, начелник Одсека језика и књижевност Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.
Био је секретар Редакционог одбора Енциклопедије Ниша, Био је главни и одговорни уредник научног часописа Facta universitatis, члан редакције Нишког зборника, члан уредништва часописа за књижевност, културу и баштину БДЕЊЕ, уредник Етно–културолошког зборника, и члан Уредништва Српскког дијалектолошког зборника. Члан је Одбора за дијалектологију и ономастику и Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе САНУ. Сарадник на научноистраживачком пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.
Био је руководилац пројекта Лексиколошка истраживања југоисточне Србије, и Пројекта Пастирска лексика југоисточне Србије.
Покретач је истраживања опсцене и вулгарне лексике у српском језику (скупови, зборници, сопствене лексичке збирке).
Учесник је на научним скуповима, држао предавања по позиву, рецензирао и промовисао издања из области науке о српском језику.
Поред својих ауторских издања приредио је више од 30 туђих издања и зборника радова са научних скупова.
Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву, (са више ауторских књига прича, песама, приређених књига).
мср Јована Шћеповић
- Рођена 9. јуна 1994. у Ужицу
- 2013. уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
- 2017. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
- 2018. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: Српски језик – наука и примена)
- 2018. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Језик, књижевност, култура модул: Српски језик)
- 2019. запослила се на Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ) и стекла звање истраживач-приправник
- 2021. Пријавила докторску дисертацију Експресивна лексика говора Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
- Говори и пише енглески језик, служи се руским и шпанским језиком
Академски радови: Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић)
Излагања на начним скуповима/конференцијама:
XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019.
VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.
Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019.
XII научни скуп Младих филолога, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар, 2020.
Одржане радионице/презентације:
Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 6. октобра 2022. године у СШ Свети Ахилије.
Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића; 61. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 7. фебруар 2020. године
Похађање научних школа и радионица:
2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету
2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу
Радно искуство:
2022. Истраживач-сарадник (од 1. априла) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.
2019. Истраживач-приправник (од 22. јула) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.
2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар‒јун].
2018. Волонтер на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ [септембар‒јул 2019].
2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун].
2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [Београд].
2017‒2020. Професор српског језика као страног (Lingua franca, Euroschool, Queen Victoria).
Чланства:
Члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године
Члан-сарадник Матице српске од 2020. године
Остале активности:
Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.
Академик Предраг Пипер (1950–2021)
Српска славистика и србистика изгубиле су одласком академика Предрага Пипера (1950–2021) једнога од најзначајнијих слависта нашега времена и преданога посленика на плану проучавања српскога језика и језичке културе.
Академик Иван Клајн (1937–2021)
Напустио нас је академик Иван Клајн, један од наших најистакнутијих лингвиста и филолога, чије се читаво дуговеко делање на плану србистичке науке и струке може ставити под свод следећих речи Исидоре Секулић: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје“.
Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)
Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.
Владимир Павлович Гутков (22. мај 1934 – 5. август 2020. године)
Професор Владимир П. Гутков провео је цео свој дуги радни век на Филолошком факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“, био је дугогодишњи шеф Катедре за славистику и продекан Факултета.
мр Олга Сабо
мср Сандра Савић
Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.
2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.
2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.
2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.
2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).
Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018. на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.
Учешћа на скуповима:
Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.
Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.
Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.
Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.
Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.
Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.
Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.
Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.
Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.
Димитрије Е. Стефановић

Проф. др Димитрије Е. Стефановић (1936‒2019)
Са жаљењем обавештавамо колеге да је 15. новембра у Сентандреји (Мађарска) у 83. години умро наш колега, проф. др Димитрије Е. Стефановић, дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ.
проф. др Мирослав Николић
проф. др Митра Рељић
проф. др Радослава Трнавац
проф. др Дојчил Војводић
проф. др Рајна Драгићевић
мср Александра Милосављевић
Рођена је 14. септембра 1993. године у Смедереву.
2016. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност – наставнички профил).
2017. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Српски језик – теорија и настава).
2017. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (Језик, књижевност, култура, модул Српски језик).
2018. Одбранила мастер рад на Факултету политичких наука у Београду (смер Комуникологија).
2018. Запослила се у Институту за српски језик (Лексикографски одсек).
2021. Пријавила докторску дисертацију „Семантика и прагматика допусних везника у савременом српском језику (когнитивнолингвистички приступ)”, ментор проф. др Душка Кликовац.
Говори и пише енглески и шпански језик.
Високо образовање:
2012–2016. Основне академске студије Српски језик и књижевност (наставнички профил) на Филолошком факултету у Београду.
2016–2017. Мастер академске студије Српски језик – теорија и настава на Филолошком факултету у Београду.
2016–2018. Мастер академске студије Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду.
2017. – Докторске академске студије Језик, књижевност, култура, модул Српски језик на Филолошком факултету у Београду.
Награде и стипендије:
2011; 2012; 2013. Награда „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије за успех на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.
2013–2017. Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије студентима првог и другог степена студија.
2014; 2015; 2016. Награда града Смедерева за успех на основним академским студијама.
Академски радови:
2017. Непрелазни (неповратни и неправи повратни) семикопулативни глаголи и њихове допуне у савременом српском језику, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету у Београду (ментор др Балша Стипчевић).
2018. Функције политичког дискурса у Породичној трилогији Данила Киша, мастер рад, одбрањен на Факултету политичких наука у Београду (ментор др Добривоје Станојевић).
Излагања на научним скуповима и конференцијама:
2014. „Sudbina jezika naslednika srpskohrvatskog na primeru reklamnog sadržaja (analiza uputstava za korišćenje kozmetičkih proizvoda)”, Studentska lingvistička konferencija StuLiKon, Sarajevo, 25 – 27. april.
2017. „Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског”, IX научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 8. април.
2018. „Семантичка мрежа глагола остати”, X научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 31. март.
2018. „Конкурентност придева и прилога као допуне глаголу изгледати”, Third International Philological Forum for Young Scholars, Софија, 15. новембра.
2019. „О једном типу датива у савременом српском језику: нереференцијална употреба енклитике му”, XI научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 30. март.
Одржане радионице / презентације:
2019. [радионица] „Зоолексеме као поетички поступак у Сеобама Милоша Црњанског”, радионица на 60. Републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика, Филолошки факултет, Београд, 1. фебруар.
2019. [презентација] „Литванија: литвански језик и Институт за литвански језик, приказ реферата из зборника EFNIL-а [How does your institution track language? The case of the Institute of the Lithuanian Language, Jolanta Zabarskaitė]”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4. март.
Похађање научних школа и радионица:
2018. Eastern Generative Grammar, Бања Лука, од 30. јула до 10. августа.
2019. Metaphor Wars:
Conceptual Metaphor in Human Life (проф. Рејмонд Гибс), Филолошки факултет, Београд, 2. јуна.
2019. Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex (Тома Тасовац), Институт за српски језик САНУ, Београд, 14. јуна.
2019. Eastern
Generative Grammar, Вроцлав, од 28. јула до 9. августа.
Популаризација науке:
2016. Писање лингвистичких чланака у оквиру пројекта Лингвопедија.
[https://sr.wikipedia.org/sr-el/Википедија:Лингвопедија_2016]Радно искуство:
2017. Лектор за српски језик у преводилачкој агенцији Alkemist European Translation Company.
2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ „Вук Караџић” (Сремчица).
2018. Истраживач-приправник (од 13. септембра) на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.
мср Стефан Степановић
Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.
2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).
2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.
Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.
Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.
Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.
- Говори и пише енглески језик.