Category: РСАНУ

мср Александра Јовановић

Рођена је 14. септембра 1993. године у Смедереву.

2016. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност – наставнички профил).

2017. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Српски језик – теорија и настава).

2017. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (Језик, књижевност, култура, модул Српски језик).

2018. Одбранила мастер рад на Факултету политичких наука у Београду (смер Комуникологија).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик (Лексикографски одсек).

Говори и пише енглески и шпански језик.

Види више →

Високо образовање:

2012–2016. Основне академске студије Српски језик и књижевност (наставнички профил) на Филолошком факултету у Београду.

2016–2017. Мастер академске студије Српски језик – теорија и настава на Филолошком факултету у Београду.

2016–2018. Мастер академске студије Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду.

2017– . Докторске академске студије Језик, књижевност, култура, модул Српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Награде и стипендије:

2011; 2012; 2013. Награда „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије за успех на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.

2013–2017. Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије студентима првог и другог степена студија.

2014; 2015; 2016. Награда града Смедерева за успех на основним академским студијама.

Академски радови:

2017. Непрелазни (неповратни и неправи повратни) семикопулативни глаголи и њихове допуне у савременом српском језику, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету у Београду (ментор др Балша Стипчевић).

2018. Функције политичког дискурса у Породичној трилогији Данила Киша, мастер рад, одбрањен на Факултету политичких наука у Београду (ментор др Добривоје Станојевић).

Излагања на научним скуповима и конференцијама:

2014. „Sudbina jezika naslednika srpskohrvatskog na primeru reklamnog sadržaja (analiza uputstava za korišćenje kozmetičkih proizvoda)”, Studentska lingvistička konferencija StuLiKon, Sarajevo, 25 – 27. april.

2017. „Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског”, IX научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 8. април.

2018. „Семантичка мрежа глагола остати”, X научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 31. март.

2018. „Конкурентност придева и прилога као допуне глаголу изгледати”, Third International Philological Forum for Young Scholars, Софија, 15. новембра.

2019. „О једном типу датива у савременом српском језику: нереференцијална употреба енклитике му”, XI научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 30. март.

Одржане радионице / презентације:

2019. [радионица] „Зоолексеме као поетички поступак у Сеобама Милоша Црњанског”, радионица на 60. Републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика, Филолошки факултет, Београд, 1. фебруар.

2019. [презентација] „Литванија: литвански језик и Институт за литвански језик, приказ реферата из зборника EFNIL-а [How does your institution track language? The case of the Institute of the Lithuanian Language, Jolanta Zabarskaitė]”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4. март.

Похађање научних школа и радионица:

2018. Eastern Generative Grammar, Бања Лука, од 30. јула до 10. августа.
2019. Metaphor Wars: Conceptual Metaphor in Human Life (проф. Рејмонд Гибс), Филолошки факултет, Београд, 2. јуна.
2019. Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex (Тома Тасовац), Институт за српски језик САНУ, Београд, 14. јуна.
2019. Eastern Generative Grammar, Вроцлав, од 28. јула до 9. августа.

Популаризација науке:

2016. Писање лингвистичких чланака у оквиру пројекта Лингвопедија.

[https://sr.wikipedia.org/sr-el/Википедија:Лингвопедија_2016]

Радно искуство:

2017. Лектор за српски језик у преводилачкој агенцији Alkemist European Translation Company.

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ „Вук Караџић” (Сремчица).

2018. Истраживач-приправник (од 13. септембра) на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

мср Стефан Степановић

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.

2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).

2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.

Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.

Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.

Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

  • Говори и пише енглески језик.

мср Милица Божић Синчук

  • Рођена 19. априла 1991. у Београду.
  • 2014. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност).
  • 2015. Стекла звање мастера на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик – наука и примена).
  • 2015.  Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик).
  • 2018. Пријављена докторска дисертација Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића под менторством проф. др Михаила Шћепановића (у саставу комисије: проф. др Милош Ковачевић и др Јованка Радић).
  • 2018. Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач-приправник.
  • 2020. Изабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Образовање

    • Милица Божић Синчук рођена је у Београду 19. априла 1991. године. Основну школу и Филолошку гимназију завршила је као одличан ђак, а уз то је завршила и нижу музичку школу, као и прву годину средње музичке школе. Године 2010. уписала је Филолошки факултет Универзитета у Београду, Групу за српски језик и књижевност (наставнички профил), а завршила је 2014. године у року предвиђеним студијским програмом. Одбранивши мастер рад под насловом Синонимија именичких деминутива у српском језику под менторством проф. др Рајне Драгићевић 2015. године, завршила је мастер студије. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је академске 2015/2016. године, модул Српски језик.
  • Године 2018. пријавила је докторску дисертацију Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића у саставу комисије: др Михаило Шћепановић (ванред. проф.) (ментор), др Милош Ковачевић (ред. проф.) и др Јованка Радић (научни саветник), која је одобрена 21. јуна 2018. на седници Наставно-научног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду и 11. јула 2018. на седници Већа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду.

 

Остале активности

  • Школске 2015/2016. године била је ангажована у Филолошкој гимназији у Београду као професор Српског језика и Увода у општу лингвистику. У академској 2016/2017. години била је ангажована као сарадник у настави (ван радног односа) – демонстратор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима, а од 2017/2018. у Центру за учење српског језика као страног на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 

Запослење

  • Године 2018. запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач-приправник.

Познавање страних језика

  • Говори и пише руски, енглески и француски језик.

 

Тезе

  • Синонимија именичких деминутива у српском језику, мастер рад, одбрањен је на Филолошком Факултету Универзитета у Београду под менторством др Рајне Драгићевић (ред. проф.), члан комисије: др Весна Ломпар (ванред. проф.).
  • Јануара 2018. пријавила докторску дисертацију под насловом Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића (састав комисије: др Михаило Шћепановић (ванред. проф.) (ментор), др Милош Ковачевић (ред. проф.) и др Јованка Радић (научни саветник)). На седници 21. јуна 2018. Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду прихватило је с позитивном оценом извештај Комисије за одобрење теме за израду дисертације (састав комисије: др Вељко Брборић (ред. проф.), др Милош Ковачевић (ред. проф.) и др Јованка Радић (научни саветник)). На седници 11. јула 2018. Веће научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду дало је сагласност на предлог теме докторске дисертације.

Учешћа на научним скуповима

  • Октобар 2020. године, Сокобања – у најави учешће на симпозијуму Андрићева приповетка у оквиру научно-истраживачког пројекта Andrić Initiative: Иво Андрић у европском контексту (2007–).
  • новембра 2018. учешће на Округлом столу посвећеном Светиславу Божићу добитнику награде Златна књига Библиотеке Матице српске, одржаном у Матици српској у Новом Саду, са темом: Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића.
  • октобра 2018. године на IV међународном научном скупу Српски као страни језик у теорији и пракси, одржаном у Ректорату Универзитета у Београду, излагала реферат: Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика.
  • марта 2018. године на X научном скупу младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевацу излагала је реферат: Систем акцентуације у говору Лапова (код Крагујевца).
  • новембра 2017. године учешће на научном скупу Језици и културе у времену и простору 7 на Филозофском факултету у Новом Саду, са рефератом Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика.
  • априла 2017. године учествовала на IX научном скупу младих филолога и докторанада Србије на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, са рефератом Статус суплетивних множинских облика именице дугме у савременом српском језику. На том научном скупу била је и у својству председавајућег сесије Савремена проучавања језика.

 

Јавна предавања и промоције

  • априла 2018. излагала на Данима Музеја језика и писма у Тршићу у организацији Центра за културу Вук Караџић (Лозница) поводом два века Српског рјечника Вука Караџића са темом: О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића.
  • новембра 2016. године одржала јавно предавање Иновације у језику младих у сарадњи са проф. др Весном Ломпар и студентима постдипломских студија у Задужбини Илије М. Коларца.

 

Милосав Тешић

Милосав Тешић  је рођен у Љештанском код Бајине Баште, 15. новембра 1947.

Диплому је стекао 1970. на Филолошком факултету у Београду.

Радио је као уредник Речника српскохрватког књижевног и народног језика у Институту за српски језик у Београду до пензије.

За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.

Рад на Речнику САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат1–петогласник, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Тешић, Милосав:  оцат1–оцељивати: основна редакција; очин1–ошинуће: суредакција; ошипка–ошчуро: суредакција; пажња–пакост: суредакција; паљеница–пансионар: суредакција; папрат–парали: суредакција; парализа–парламентаран: суредакција; парламентарац–партаја: суредакција; партајизам–пасиште: суредакција; пекарина–пентрати: суредакција; пентрати се–период: суредакција; периода–перфекција: суредакција; петачки-петогласник: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање–оцарити, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Тешић, Милосав: оповргавање–опонашљив: обрада, основна редакција; опсенити–опсјати: обрада, основна редакција; опскакивање–опустити: суредакција; ос1–освештење2: суредакција; освешћавање–осигуратељац: суредакција; осој–останак: суредакција; откоракнути–отолошки: основна редакција; отпослати–отреситост: суредакција; оћ1–охој2: суредакција; охол–оцарити: основна редакција]

Види више →

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао–Опово, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр.

[Тешић, Милосав: одјене–одљокнути: суредакција; одљубити–одмољавати: основна редакција; одојак–одочкурити: суредакција; одра–одринути: суредакција; ођа–оздоњи: суредакција; оздрава–ојчнути: суредакција; ок–окинчити: суредакција; окоп–окрепљујући: суредакција; ом–ометара: суредакција; он–онаковица: обрада, основна редакција; опетњача–опирача: суредакција; оплов–Опово: обрада, основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат–одврзивати, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 781 стр.

[Тешић, Милосав: нормалан–нотесић: суредакција; нотешче–нука: суредакција; нукати–њушчица: суредакција; предлог о и везник о: суредакција; објезати–облести: основна редакција; обрт–обурити: суредакција; ода1–одаламарити: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав–нокавац, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 799 стр.

[Тешић, Милосав: независно–незнанка: суредакција; неказненост–некрофобија: суредакција; немилост–ненаклоњеност: суредакција; неологизам–неплодност: суредакција; неплодноћа–непомично: суредакција; непомичност–непредметан: суредакција; непредобив–неприступачно: основна редакција; неприступачност–непутан: суредакција; непутно–неразмрсица: суредакција; нерука–несаструган: суредакција; неспавач–несумњиво: суредакција; несумњивост–неумолит: суредакција; нехатилац–нешуш: суредакција; ни–никада: обрада, основна редакција; никадак–Ниџо: суредакција; Ниш–ништитељица: суредакција; ништити–новац: суредакција; новозаведен–новштина: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати–недотруо, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр.

[Тешић, Милосав: накострушено–накркаче: суредакција; наличе–намерити2: основна редакција; намирје–намрсити се: суредакција; намрскан–нањијати се: суредакција; напудерисати–нараслост: основна редакција; нараст–народносни: суредакција; народносни– насељавати: суредакција; наћевити се–наука: суредакција; наукијер–нацквацкати (се): основна редакција; начкаљати–нашчињати се: суредакција; недовољство–недорухо: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, Моире–наклапуша, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр.

[Тешић, Милосав: Мостарац–мочварка: обрада; наадиђарити–набрати2: суредакција; набрашнавити (се)–навејавати: основна редакција; нагазиште–наговор: основна редакција; наговоран–над: обрада (над–над), основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 12, маквен–мозурица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1984, 800 стр.

[Тешић, Милосав: малокаван–малуља: обрада; малуљица–Мамцић: обрада; мастија–матафјун: помоћна редакција; матафолико1–маузолеј: помоћна редакција; метва–мехов: обрада; Мимо–мираља: основна редакција; мистик–михана: обрада; михача–мјузикхолски: основна редакција; многомужац–модриљка: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11, кукутка–маква, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1981, 800 стр.

[Тешић, Милосав: курјачар–кусарица: помоћна редакција; кусарка–кутушица: помоћна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 10, колити–кукутица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1978, 800 стр.

[Тешић, Милосав: кривка–крикњава: обрада]

проф. др Даринка Гортан Премк

Активности

Од 1996. до данас стална сарадња са Институтом за македонски језик МАНУ и Филолошким факултетом у Скопљу. Сарадња се састоји у учешћу у домаћим и међународним конгресима које ове институције организују, у држању различитих циклуса предавања из лексикологије и лексикографије, у учешћу у одбранама магистарских и докторских дисертација.

Члан Матице српске, Одбора за речник САНУ, Уређивачког одбора Речника САНУ, редакција Нашег језика и Јужнословенског филолога.

Један од уредника Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1965. до данас).

Један од уредника Речника српскохрватскога књижевног језика МС.

Један од коаутора једнотомног Речника српског књижевног језика МС.

Творац концепције и један од редактора Семантичко-деривационог речника српскога језика.

Консултант у више једнојезичних и двојезичних речника.

Руководилац пројекта Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду Иновације у савременом српскохрватском језику (1984-1990).

Руководилац пројекта Матице српске Лингвистички речници (1990-2000).

Учешће у пројектима: Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1961. до данас), израда Речника срспкохрватскога књижевној језика 1-6 Матице српске, Речник српскога језика Матице српске, Семантичко-деривациони речник (1 и 2). Учешће у пројекту Српска енциклопедија.

Учествовала на више међународних научних скупова. Осмислила и организовала Међународни научни скуп о лексикографији и лексикологији, који је одржан у Београду и Новом Саду 10-12 априла 2001. године. Зборник радова са тога скупа изашао је 2002. године у издању Српске академије наука и уметности, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

Учешће у магистарским и докторским дисертацијама: Ментор за више магистарских и докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду; члан комисија за одбрану више магистaрских и докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.

Редакцијски и рецензентски рад:

Члан редакција часописа Наш језик и Јужнословенски филолог. Рецензирала је многе студије и чланке објављене у тим часописима, као и књиге објављене у Библиотеци Јужнословенског филолога, Матици српској, у Заводу за издавање уџбеника, у лексикографској издавачкој кући Алма, и на многим другим местима.

Рецензент 18, 19. и 20. тома Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Чланства у стручним организацијама:

Редовни члан Матице Српске; члан њеног Одељења за језик.

Члан Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета.

Члан (и председник) Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.

др Никола Рамић

Монографске публикације

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 18, оповргавање–оцарити, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада ослапити–оснивати, 359–393.]

[Рамић, Никола: редакција опскакивање–опустити, 100–136; Отоман–отпоручити, 645–677.]

[Рамић, Никола: суредакција оповргавање–опонашљив, 1–17; опонент–опоруша, 17–28; опречан–опржетина, 60–62; опржити–опсенирати, 62–92; опсенити–опсјати, 92–100; орпеђио–оршљача, 234–256; освешћавање–осигуратељни, 292–325; осигурати–ослањати, 325–359; отрескати–отршњивати, 718–740; отћакати–отчушнути, 741–763.]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 19, оцат–петогласник, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада патљица–паушалски, 524–556.]

[Рамић, Никола: редакција партајизам–пасиште, 428–467; патљица–паушалски, 524–556.]

[Рамић, Никола: суредакција оцеђивач–оцрвењивати, 5–11; пакостан–паљеника, 190–242; папрат–парали, 326–371; пасјад–пасти3, 468–489.]

Речник српскога језика, ур. Мирослав Николић, Нови Сад: Матица српска, 20071
(= 20112), 1561 стр.

[Рамић, Никола: ситуациони–славолук, 1226–1236; стотина–ушчути, 1273–1429.]

др Радмила Жугић

Библиографија научних радова

Монографске публикације (монографије)

Жугић, Радмила: Речник говора јабланичког краја, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2005, XLII + 470 стр.

(Српски дијалектолошки зборник, LII).

Смиљковић Стана, Жугић Радмила, Стојановић Славка, Настава српског језика на дијалекатском подручју, Врање: Учитељски факултет у Врању, 2009, 189 стр.

Жугић, Радмила: Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине, Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2010, 226 стр.

(Монографије, 13).

Жугић, Радмила: Микротопонимија доњег слива Јабланице (семантичко-творбени аспект), Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2014, 272 стр. 

(Монографије, 20).

Жугић Радмила, Станковић Станислав: Књига сажетака, Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Ниш – Косовска Митровица – Лесковац: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет – Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет – Лесковачки културни центар, 2014, 126 стр.

Види више →

Секције у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, народносни– насељавати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 363–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, ненакнадан – неолитски, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 189–228.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, несатарив – неспавање, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 450–493.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, обљубљен– обожаватељка, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 341–373.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одатрати–одбирати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 705–721.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одбирач–одвадити2, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 721–747.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, оздрава – ојчнути, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 320–364.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, окињати (се)– окњижевити, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 401–425.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опетњача–опирача, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 751–763.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опиргати се–опличати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 763–792.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, отпослати– отреситост, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 677–718.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, пакостан–паљеника, пом. Р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 190–242.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, паљеница–пансионар, обр. и пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 242–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, петачки–петогласник, пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 775–780.

Прикази, критике, хронике

 

Жугић, Радмила: Николай Ковачев, Честотно-етимологичен речник на личните имена в съвремената българска антропонимия, Јужнословенски филолог LII, Београд 1996, 203–207. [научна критика].

Жугић, Радмила: Ценка Иванова, Мариана Алексић, Српско-бугарски тематски речник, Лексикон међујезичких хомонима и полисема (Сръбско-български тематичен речник, Лексикон на междуезиковите омоними и полисеми, Зборник Матице српске за славистику 58–59, Нови Сад 2000, 245–249. [научна критика].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора јужне Србије, Лингвистичке актуелности I/2, Београд 2000, 33–41.

[приказ].       

Жугић, Радмила: Марин Младенов, Бугарско-српски речник (Българско сръбски речник), Зборник Матице српске за славистику 61, Нови Сад 2002, 218-221 [приказ].

Жугић, Радмила: Делото на Блаже Конески (Остварувања и перспективи), Јужнословенски филолог LIX, Београд 2003, 212-216 [приказ].

Жугић, Радмила:  Јаворка Маринковић, Микротопонимија бујановачког и прешевског краја, Јужнословенски филолог LХ, Београд 2004, 248–253. [приказ].

Жугић, Радмила: Трајко Стаматоски, На ономастички теми, Јужнословенски филолог Јужнословенски филолог LXI, Београд 2005, 302–310.  [приказ].

Жугић, Радмила: Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, Зборник Матице српске за славистику 69, Нови Сад 2006, 291–294  [приказ].

Жугић, Радмила: Јаворка В. Маринковић, Јован Љ. Јањић, Диференцијална граматика, Српски језик и призренско-тимочки говорни простор, Лингво-методички аспекти, Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац 2009, 302–315 [приказ].

Жугић, Радмила: Радосав Стојановић, Црнотравски речник, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (1), Нови Сад 2013, 234–240 [приказ].

Жугић, Радмила: Три научна скупа о дијалекту и дијалекатској књижевности у Лесковачком културном центру – три зборника радова са научних скупова у издању Лесковачког културног центра, Јужнословенски филолог LXIX, Београд  2013, 525–540. [хроника].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора југа Србије, Зборник Матице српске за славистику 84, Нови Сад 2013, 252–257    [научна критика].

Жугић, Радмила: Два двоброја Нашег стварања, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица 2013, 787–798 [приказ].

Жугић, Радмила: Милета Букумирић, Речник говора северне Метохије, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (2), Нови Сад 2013, 231–238. [научна критика].

Жугић, Радмила: Влатко Мурдаров и др. Обратен речник на българския  език, Октоих IV/5, Никшић 2014,  201–209 [научна критика].

Резимеи

Жугић, Радмила: Олаф Брох као истраживач говора „најјужније Србије“, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 27.

Жугић, Радмила: Неке граматичке особености поетског језика Власте Н. Ценића, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 90–91.

Остале активности

Учешћа на скуповима:

Први лесковачки дијалектолошки скуп: Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност и уметност, Српски језик у (кон)тексту, Крагујевац, 2006.

Међународни научни скуп: Лексикографията и лексикологията в съвременен свят, София, 2006.

Међународни научни скуп: Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд, 2006.

Други лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2008.

Међународни научни скуп: Граматика и лексика у словенским језицима, Београд, 2010.

Трећи лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Четврти лесковачки дијалектолошки скуп (међународни): Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Организација скупова:

Покренут и у сарадњи са Лесковачким културним центром организован Први лесковачки дијалектолошки скуп.

Председник Организационог одбора Другог лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Трећег лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа.

Уреднички послови:

Уредник зборника радова са Другог лесковачког дијалектолошког скупа, Трећег лесковачког дијалектолошког скупа и Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа: Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1.

 

Рецензије радова:

Рецензије радова: Годишњак за српски језик, Година XXVI, бр. 13; Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица, 2013; Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност1.

Теренска истраживања:

Теренска истраживања говора јабланичког краја (бележење дијалекатске и ономастичке грађе за потребе САНУ и Института за српски језик САНУ) обављала сам по 30 дана годишње у периоду од 1985. до 2008. године. Сређену грађу сам предавала Одбору за ономастику и Одбору за дијалектологију САНУ и Института за српски језик САНУ.

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стили–стика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматич–ки и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Реч–ника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

мср Ивана Маринковић Мандић

Предавања:

Септембра 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Јованом Јовановић, одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ.

Излагање на 59. међународном Београдском сајму књига у оквиру трибине Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст (модератор: др Рајна Драгићевић); тема излагања: „Вуков превод Новог завјета (1847)”, октобра 2014.

Учешћа на научним конференцијама у земљи и иностранств

  1. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  2. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  3. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
  4. III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2011.
  5. Четврти међународни симпозијум посвећен Иву Андрићу, Иво Андрић – књижевник и дипломата у сјени двају свјетских ратова (1925–1941), Грац, 6–8. октобар 2011.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
  7. Учешће на међународном научном скупу под називом XI полско-български колоквиум у оквиру секције ЕЗИКЪТ НА КУЛТУРАТА. КУЛТУРАТА НА ЕЗИКА у Пловдиву (Бугарска), у организацији Пловдивског универзитета „Паисий Хилендарскиˮ од 7. до 8. октобра 2010.
  8. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010.
  9. Научни скуп одржан у Лесковцу 18. новембра 2010. године, Лесковац, Лесковачки културни центар.
  10. Реферат „Типови исказивања мноштва код именица 2. врсте у српском језикуˮ (у коауторству са мр Марином Спасојевић) изложен на 14. међународном скупу слависта у Опатији у периоду од 22. до 25. 6. 2009. године.

др Наташа Вуловић Емонтс

Рођена 1. марта 1973. године у Ужицу.

1997    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2004   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2014   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2015   Изабрана у звање: научни сарадник.

Секретар Комисије за фонетику и фонологију у Одбору за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ (2000‒2011).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Члан редакције часописа Преводилац (2009‒2015).

Види више →

Рођена 1. марта 1973. у Ужицу.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (1997).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (1999).

Тезе:

Магистарски рад : „Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића”, (30. 12. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Живојин Станојчић и проф. др Рајна Драгићевић).

Докторска теза: „Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику”, ( 11. 7. 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, чланови комисије: проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање: научни сарадник (20. 5. 2015).

Међународна сарадња:

Међуакадемијска сарадња између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука, пројекат: Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију), (2009–2015).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Учешћа на скуповима:

Међународни научни скуп XV Международные образовательные Рождественские чтения. Москва, 28. 1–3. 2. 2007.

Научни скуп Српска теологија у ХХ веку. Београд, 24–25. 5. 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту. Лесковац, 25–26. 9. 2008.

Међународни научни скуп Славянские языки и культуры в современном мире. Москва, 24–26. 3. 2009.

Међународни научни скуп ХI полско-български колоквиум. Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. 10. 2010.

Међународни научни скуп Лексикография и фразеография в контексте славистики. Москва, Магнитогорск, Новосибирск, 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 27–28. 5. 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 25–26. 5. 2012.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац, 23–24. 8. 2015.

Међународни научни скуп Експресивност у српском језику. МСЦ, Београд, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Фразеологија и (наивна) психологија. Грац, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Словенска терминологија. Београд, 10–12. 5. 2016.

Предавања, промоције и сл.:

Коауторско предавање У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Коауторско предавање Лексички фонд српског језику у  Речнику САНУ одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру  трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014 (у коауторству са др Маријом Ђинђић и мср Данијелом Радоњић).

Предавање у Друштву младих лингвиста 3. 11. 2016. године на тему Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед).

Речник САНУ јуче, данас, сутра, 5. децембра 2016 (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Маријом Ђинђић и Данијелом Радоњић) у Крагујевцу, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Остале активности:

Говори и пише енглески, руски и немачки језик; служи се бугарским језиком.

др Мирјана Гочанин

Тезе

Гочанин, Мирјана: Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године, магистарски рад, одбрањен 4. 10. 2006. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду  (ментор: проф. др Милица Грковић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица, проф. др Љиљана Недељков).

Учешће на научним скуповима

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе Актуелни проблеми у проучавању и настави српског и других словенских језика и књижевности, Врњачкa Бањa, 2005.

Четврта национална конференција са међународним учешћем у част проф. Кристалине Чолакове Лексикографията и лексикологията в съвременния свят, Софијa, 2006.

Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународна научно-практична конференција Церковь и проблемы современной комуникации, Нижњи Новгород, 2007.

Међународна научна конференција Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, Волгоград, 2007.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику, Београд, 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Види више →

Шести словенски међународни научни скуп Урал. Православие. Культура: Духовно-нравственное, патриотическое образование и воспитание в традиции православия: исторический опыт, актуальность возрождения в культуре современной России, Чељабинск, 2008.

Међународна научно-практична конференција за предаваче историје, предаваче језика и предаваче културе словенских народа ХХХ Кирилло-Мефодиевска чтения, Самара, 2008.

Девета кримска међународна научна интердисциплинарна конференција Дни Адама Мицкевича в Крыму, Гурзуф, 2008.

Први научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 2009.

Мултидисциплинарна конференција Језик, књижевност, идентитет, Ниш, 2009.

Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Сокобања, 2009.

Међународни научни симпозијум Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика, Магнитогорск, 2009.

Међународни научни симпозијум Лексикография и фразеография в контексте славистики, Магнитогорск, 2011.

Други међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 2012.

Трећи међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 2016.

др Данијела Радоњић

Остале активности

Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.

У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.

Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Говори и пише енглески језик.

Види више →

Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године

Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.

 

Тезе

Докторска теза:

Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).

Међународна сарадња и пројекти

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

  1. Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 6. март 2010. године.
  3. ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.
  4. Међународни научни скуп Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26‒27. новембар 2010.
  5. Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.
  6. Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values), Филозофски факултет у Нишу, 27–28. април 2012.
  7. Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, Румунија, 17–19. октобар 2014.

Предавања и промоције

  1. У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ (коауторско предавање у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Коларчева задужбина у Београду, 7. март 2008. г.
  2. Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ (коауторско предавање одржано у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 14. мај 2008. г.
  3. Неколико речи о речнику (коауторско предавање у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености), Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014. г.
  4. Речник САНУ: јуче, данас, сутра (коауторско предавање у оквиру Промоције штампане и дигиталне верзије Речника САНУ), Катедра за српски језик, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 5. 12. 2016. г.

Остале активности

Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).

мр Марија Милосављевић Тодоровић

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2003. Уписала последипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2003. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

2009. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2010.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Пријавила докторску тезу на Филолошком факултету у Београду (2015).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2003).                                                   

Тезе

Магистарска теза:

„Глаголске врсте у српском језику – преглед и коментари“, одбрањена 23. децембра 2009. године (ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Милан Стакић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. 3. 2010).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (25. 4. 2013).

Међународна сарадња и пројекти

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Иво Андрић у европском контексту (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик и речници, 2007.

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Бањалука, 2013.

Предавања и промоције

Како настаје Речник САНУ; РСАНУ : РМС, Истраживачка станица Петница, 2005, 2006, 2007, 2008.

Како настају речници: домаћа лексикографска традиција; Од речника до речника – вежбе из лексикографије, Истраживачка станица Петница, 2011.

Остале активности

Говори и пише енглески, а служи се немачким и руским.

др Данијела Станић

Данијела Станић је рођена 25. марта 1978. год. у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију.

У Београду је дипломирала на Филолошком факултету, на Групи за српски језик и књижевност и на Факултету ликовних уметности, Одсек сликарства, у класи проф. др Зорана Вуковића.

На Групи за српски језик Филолошког факултета у Београду одбранила је 2008. год. мастер рад са темом Проблем синонимије у лексикографским дефиницијама у речницима савременог српског језика, а на истом факултету 2009. год. на модулу Наука о језику уписала и докторске студије.

Др Данијела Станић је радила најпре као професор Српског језика и књижевности у основној школи у Сирогојну код Ужица и у Пољопривредној школи у Пожеги, у периоду 2004–2006. године.

У Институту за српски језик САНУ ради од 2006. год. на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ као основни обрађивач Речника, најпре у звању истраживача приправника, а од децембра 2009. год. и у звању истраживача сарадника.

У току рада у Институту објавила је 20 научних радова и већи број приказа у часописима и зборницима, претежно из области лексикологије и лексикографије, творбе речи, морфологије и фолклористике. Учествовала је на већем броју лингвистичких конференција и излагала на колективним ликовним изложбама.

Види више →

До сада је завршила четири лексикографске обраде на нивоу основне обраде.

У оквиру дана Европске културне баштине одржала је 2014. г. стручно предавање на Коларчевом народном универзитету и била гостујући предавач по позиву на два стучна предавања на Филолошком факултету у Београду студентима српског језика и књижевности.

Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији.

Влада енглеским и руским језиком (диплома Б2 нивоа, сертификат Универзитета Пушкин из Москве).

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе:

  1. Боје у речима ‒ речи у бојама, предавање у оквиру манифестације Дани европске културне баштине, Коларчева народна задужбина, 20. септембар 2014.
  2. Боје у речима ‒ речи у бојама, два предавања по позиву на Филолошком факултету на предметима Савремени српски језик за студенте II године и Савремени српски језик II за студенте III године, 23. октобар 2014.

Учешћа на скуповима:

  1. Савремена проучавања језика и књижевности, година I, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2009. год.;
  2. Пета национална конференција са међународним учешћем из лексикографије и лексикологије Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 19‒20 октобар 2009. год.;
  3. Савремена проучавања језика и књижевности, година II, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2010. год.;
  4. Савремена проучавања језика и књижевности, година III, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2011. год.;
  5. Језик, књижевност и комуникација, Педагошки факултет, Усти над Лабем, Чешка, 2011. год.;
  6. Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, год.;
  7. Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, год.;
  8. Савремена проучавања језика и књижевности, година IV, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2012. год.;
  9. Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет 3, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2013. год.;
  10. Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014. год.;
  11. Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 4, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, 2014. год.