Category: Дијалектолошка истраживања

мср Сандра Савић

Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.

2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.

2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

Види више →

Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018.  на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Учешћа на скуповима:

Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.

Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.

Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.

Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.

Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.

мср Миљана Чопа

Рођена 22. 04. 1993. године у Ћуприји.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност).

2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, и стекла звање истраживач˗приправник.

Види више →
 

Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију ,,Светозар Марковић” у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић (ментор проф. др Дејан Средојевић, чланови комисије: доц. др Данка Вујаклија, проф. др Јасмина Дражић). Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради као истраживач˗приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески и шпански и македонски језик и познаје основе немачког и руског.

Учешћа на скуповима

Учешћа на скуповима / резимеи

Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. g.: Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.

Међународни научни скуп Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. г.: Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.

Међународни научни скуп Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. г.: Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.

Међународни научни скуп Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018.г.: Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.

Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. g.: Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.

Остало

Руководилац радионице у оквиру лингвистичког семинара за средњошколце под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик у  Образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу, 2018.

мср Јована Бојовић

Рођена 1. децембра 1989. у Приштини.

2013. дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (студијска група – србистика)

2014. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2014/2015. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер – Српски језик)

2014. запослила се у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић (Материјална и духовна култура Косова и Метохије)

2017. пријавила тему докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2017. изабрана у звање истраживач сарадник

2017. запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

Види више →
 

Рођена 1. децембра 1989. године у Приштини. Основне студије србистике завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Звање мастер професора српског језика и књижевности стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 2017. пријавила тему докторске дисертације „Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У библиотеци Центра за црквене студије у Нишу радила је као библиотекар-волонтер од 2009. до 2013. године.

У периоду од 2014. до 2017. године била ангажована као истраживач-приправник на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

Од 1. новембра 2017. године као истраживач-сарадник ангажована на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ.

Тезе:

Бојовић, Јована, Зоонимија Ибарског Колашина, мастер рад одбрањен 4. јула 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић; члан комисије: проф. др Рада Стијовић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (15.9.2017)

Учешћа на скуповима:

Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 6.7 – 7.7.2015.

Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић, 30.11.2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2.4.2016.

Византијско-словенска чтенија, Ниш, 25.11.2017.

Предавања, промоције и сл.

  • промоција монографије Зоонимија Ибарског Колашина, аутора Јоване Бојовић, на 60. међународном београдском Сајму књига, Београд, 30.10.2015.
  • промоција библиографије Библиографија радова о Григорију Божовићу, аутора Јоване Бојовић и Снежане Бојовић, на 61. међународном беорадском Сајму књига, Београд, 30.10.2016.

Чланства у научним и стручним телима и у научним удружењима:

У периоду од 2010. до 2013. године била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Године 2013. била је члан Програмског одбора изложбе Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе.

Од 2013. године сарадник је Међународног центра за православне студије.

Од октобра 2015. године члан је Асоцијације православних научника из Русије (Вороњеж).

Од 2016. године члан је Центра за црквене студије.

др Станислав Станковић

Рођен 16. јануара 1961. године у Власотинцу.

1984. Дипломирао на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (југославистика и српскохрватски језик).

1992. Дипломирао на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (југославистика и македонски језик са изборним четворосеместралним курсом албанскога као несловенскога балканског језика).

1984. Као стажиста запослио се на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (Катедра за македонски језик и јужнословенске језике).

1986‒1993. Сарадник у настави и овлашћени предавач за предмете из научне области Савремени српски језик на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу.

1993‒2011. Асистент за предмет Синтакса српскога језика и овлашћени предавач за предмете Македонски језик, Правопис српскога језика и Историја српскога језика на Филолошком факултету Универзитета у Приштини (од академске 2002/2003. године Филозофски факултет у Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици).

2002. Магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду (наука о језику: српски језик, дијалектологија српскога језика).

2005‒2016. Као истраживач-сарадник запослен и у Институту за српски језик САНУ (50% раднога времена, од 1. октобра 2011. до 30. септембра 2016. године 100% раднога времена).

2015. Докторирао на на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу (филолошке науке: македонски језик, српски језик, социолингвистика, морфосинтакса, дијалектологија).

2015‒. Страни лектор за српски језик на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу.

2016. Изабран у звање доцент на Филозофском факултету Универзитета у Приштини за научну област Савремени српски језик.

2016/2017‒. Запослен у Институту за српски језик САНУ (30% раднога времена) и на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици (70% раднога времена).

Сарадник на националном пројекту Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе (Етнографски институт САНУ, Институт за српски језик САНУ, Факултет техничких наука Универзитета у Приштини (Београд, 2011‒).

Сарадник на билатералном пројекту САНУ и МАНУ: Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија ‒ Македонија, Београд ‒ Скопје 2014‒).

Члан Редакције часописа Македонски јазик, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, (Скопје, 2013‒).

проф. др Софија Милорадовић

Рођена 1. децембра 1963. у Ћуприји.

1987 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности).

1991   Магистрирала на Филозофском факултету у у Новом Саду.

2001  Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2002   Изабрана у звање научни сарадник.

2005   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2009   Изабрана у звање научни саветник.

2007   Изабрана у звање ванредни професор.

2012   Изабрана у звање редовни професор.

1988   Запослила се у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

2002   Запослила се у Етнографском институту САНУ.

2004   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2012   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

2012–2016   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2003   Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

2008   Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation.

2014‒   Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија.

2009−  Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик).

2004–2006   Директор Института за српски језик САНУ.

2010‒2016   Председник Научног већа Института за српски језик САНУ.

2004–2006 Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије.

2010–2014  Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије.

2014–2018 Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

2014– Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

2003−   Члан Академијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ

2004−   Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске.

2013‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта.

2004−  Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога.

2016    Уредник Годишњака за српски језик, Филозофски факултет у Нишу.

2017–  Члан Уређивачког одбора Годишњака за српски језик.

2017–  Члан Научног одбора часописа Acta et Documenta Slavica, Ополе (Пољска).

2018–  Члан Издавачког савета Фолклористике (Удружење фолклориста Србије).

Види више

Рођена је 1. децембра 1963. у Ћуприји.

Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности (1987), магистрирала је (1991) и докторирала (2001) на истоме факултету.

Радила је у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе САНУ (1988–2002).

Радила је као научни сарадник у Етнографском институту САНУ, на пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (2002–2004).

На радно место директора Института за српски језик САНУ и научног сарадника на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора дошла је 2. фебруара 2004. године. Након усвојене оставке на место директора Института, поднете из личних разлога, од 1. априла 2006. године ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Била је ангажована као предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, за предмет Акцентологија српског језика на Катедри за српски језик и књижевност и за предмет Акцентологија са дијалектологијом на Катедри за српску књижевност и језик (шк. 2005/2006. и 2006/2007).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици (2007–2012). Држала је курс Ареална лингвистика на мастер студијама (шк. 2010/2011. и 2011/2012).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, за ужу научну област Савремени српски језик, на Департману за српски језик.  (2012–2016).

Држи предавања из предмета Етнолингвистика на другој години ДАС-а, на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, Косовска Митровица (од шк. 2015/2016. године).

Тезе:

Магистарски рад: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (18. 11. 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Гордана Вуковић, проф. др Мато Пижурица).

Докторска дисертација: Употреба падежних облика у поморавским говорима параћинског краја (26. 4. 2001. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Милка Ивић, академик САНУ, чланови комисије: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Мато Пижурица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (6. 6. 2002).

Изабрана у звање виши научни сарадник (16. 3. 2005).

Изабрана у звање научни саветник (25. 11. 2009).

Изабрана у звање ванредни професор (1. 5. 2007).

Изабрана у звање редовни професор (12. 4. 2012).

Научна делатност:

У свом научном раду бави се, радећи на дијалекатском корпусу, фонологијом, морфологијом, синтаксом и семантиком, лексикологијом, а има и више радова из области етнолингвистике. Објављене су јој три монографије: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (1993), Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект (2003), Музички жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг. Компаративни поглед (2012), као и једно монографско поглавље (U naučnoj kritici, Lingvistika Milke Ivić, 2008). У домаћим и страним научним часописима објављено јој је преко стотину ауторских радова, лингвистичких карата и критичких приказа.

Педагошки рад:

Била је коментор у изради двеју докторских дисертација које су одбрањене, члан комисије за израду 17 докторских дисертација, од којих је 12 одбрањено, као и члан комисије за израду 4 магистарске тезе, од којих су 3 одбрањене, а именована је и за члана трију комисија за одбрану мастерских радова, од који су два одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Ментор је Бојани Герун Ђокић у изради докторске дисертације под називом Лексички слојеви у романима Данка Поповића, пријављеној на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.

Била је члан неколико комисија за припремање извештаја о пријављеним кандидатима на конкурсе које су расписивали  Филозофски факултет Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, као и члан више комисија за испитивање услова за изборе у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ и  Етнографског института САНУ.

 Учешћа на скуповима:

Учествовала је са рефератима на преко тридесет међународних и домаћих научних скупова, одржала је шест уводних излагања на међународним научним скуповима, а као један од представника Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) учествовала је на дванаест заседања Међународне комисије и Међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта, одржаних 1988. и  2003. у Аранђеловцу, 2006. у Струги (Македонија), 2007. у Будишину / Бауцену (Немачка), 2008.  у Сарајеву (Босна и Херцеговина), 2009. у Минску (Белорусија), 2010. у Софији (Бугарска), 2011. у Звењигороду (Русија), 2013. у Порторожу (Словенија), 2016. и 2018. у Београду, 2017. у Братислави (Словачка)

Уводна излагања на међународним научним скуповима:

‒ „Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи“ (тема Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине – стање и перспективе), Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 2003.

‒ „Славянская филология: исследовательский и методический аспекты“ (тема Глоттофагия и процессы языковой интеграции: сербское меньшинство в венгрии и румынии), Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 2009.

‒ „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси), Западни универзитет, Факултет за филологију, историју и теологију, Темишвар, 2014.

‒ „Осми међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура“ (тема Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране српског стариначког становништва у Војводини), Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2014.

‒ „Језик, књижевност, време“ (тема Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. „Кој у какьв се амин роди, тека проживи“), Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, 2016.

‒ „Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима (тема Лингвистичке карте као поуздани сведок особености периферних говора), Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2018.

Учешће са рефератима на међународним и домаћим научним скуповима:

‒ Научни скуп са међународним учешћем Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Нишка Бања, 18‒20. јун 1992.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Дани српског духовног преображења IV, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 21‒22. август 1996.

‒ Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, САНУ, Институт за српски језик САНУ и Народна библиотека Србије – Матица српска и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду – Градска библиотека, Београд – Нови Сад – Суботица, 17‒19. септембар 2001.

‒ Међународни научни скуп Актуелни славистички пројекти и програми, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 10‒12. јануар 2002.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Јединство наука данас (интердисциплинарни приступ сазнању), Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука,  6‒8. новембар 2003.

‒ Међународни научни скуп Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, РАН, Санкт-Петербург, 11‒12. јун 2004.

‒ Међународни научни скуп Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27‒29. октобар 2005.

‒ Међународни научни скуп Српско-румунски и општебалкански културни мозаик, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 11‒13. новембар 2005.

‒ Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, Центар за културу, Лесковац, 7. децембар 2006.

‒ Међународни научни скуп Слике културе – некад и сад, Етнографски институт САНУ, Крушевац, 16‒19. октобар 2007.

‒ Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 2‒4. новембар 2007.

‒ Научни симпозијум Obdobja 26 – Metode in zvrsti: Slovenska narečja med sistemom in rabo, Филозофски факултет, Љубљана, 15‒17. новембар 2007.

‒ Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 8‒11. октобар 2009.

‒ 8th World Congress of ICCEES (панел The Grammar of Possessivity in South Slavic Languages: Areal and Typological Approaches), INTERNATIONAL COUNCIL FOR CENTRAL AND EAST EUROPEAN STUDIES, Стокхолм, 26‒31. јул 2010.

‒ Међународна научна конференција Современная славистика и научное наследие Самуила Борисовича Бернштейна, Московски државни универзитет „М. В. Ломоносов“, Москва, 15–17. март 2011.

‒ Међународна научна конференција Језик, књижевност, комуникација, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15–16. април 2011.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 9‒10. новембар 2011.

‒ III Международная научно-практическая Интернет-конференция Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 7‒9. новембар 2011.

‒ Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару и Савез Срба у Румунији, Темишвар, 19‒20. октобар 2012.

‒ Научни скуп Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт у Будимпешти – Институт за српски језик САНУ – Српска самоуправа у Будимпешти, Будимпешта, 14‒15. децембар 2012.

‒ Међународна научна конференција Релацијата село < > град на словенската територија денес (лингвистичко-социолошка анализа), ИЦАЛ „Божидар Видоески“ МАНУ, Скопље, 16‒17. мај 2013.

‒ Конференција Дни славянской письменности, Институт за славистику РАН, Москва, 20‒21. мај 2013.

‒ Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Одељење језика и књижевности САНУ – Одбор за стандардизацију српског језика – Институт за српски језик САНУ – Фонд „Ђорђе Зечевић“ за неговање и унапређивање ћирилице, Београд, 28. октобар 2013.

‒ VIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 25‒26. октобар 2013.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15‒16. новембар 2013.

‒ Међународна научна конференција Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w kontekście dziedzictwa narodowego i kulturowego, Институт за славистику ПАН, Варшава, 11‒12. јун 2015.

‒ Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 17‒18. април 2015.

‒ XVI Међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београду, 20–27. август 2018.

‒ Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, САНУ, Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Београд, 15. октобар 2019.

 Предавања, промоције, трибине и сл.:

Одржала је неколико предавања по позиву, учествовала у промовисању већег броја лингвистичких и етнолошких публикација, а говорила је и на више лингвистичких трибина, тематских округлих столова и књижевних вечери — у периоду од 2001. године до данас имала је преко четрдесет активности ове врсте.

‒ Предавање на тему Реорганизација средстава за исказивање посесивности у српским народним говорима, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Скопље,  новембар 2010.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Предавање на тему Романски супстрат и ширење балканизама у народним говорима српске језичке периферије, Институт за лингвистичка истраживања РАН Санкт Петербург, 24. мај 2013.

‒ Предавање на тему Балкански језички савез – јединство у различитост, Трибина Огранка САНУ у Новом Саду, 13. новембар 2013.

‒ Предавање на тему Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране, ИЦАЛ МАНУ, Скопље, 11. фебруар 2015.

‒ Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Циклус предавања „Српска лингвистика данас“ (део програма за обележавање 175-годишњице оснивања Друштва српске словесности), САНУ, Београд, 7. март 2016.

Предавање на тему Именная объектная редупликация в сербских народных говорах – статус, условия реализации и балканский контекст, панел „Various Aspects of Clitic Doublingin Balkan Slavic: Grammaticalization, Areal Diffusion and Typology“, Универзитет у Токију – Japan Society for the Study of Slavic Languages and Literatures, Токио, 29. март 2018.

***

‒ Излагање на Лингвистичкој трибини Института за српски језик САНУ, сесија Српски језик у дијаспори, Београд, 2001.

‒ Излагање на књижевној вечери посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Параћин, 2002.

‒ Излагање на Трибини Етнографског института САНУ, тема Балканизми, Београд, 2003.

‒ Предавање на тему Дијалектологија: методологија научног рада за студенте  Катедре за славистику, Филолошки факултет Универзитета у Београду, мај 2004.

‒ Представљање јубиларног, десетог броја часописа Славистика, Славистичко друштво Србије, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Руски дом, Руски дом у Београду, мај 2006.

‒ Поздравна реч на отварању скупа Словенска етимологија данас, САНУ, Београд, 5. септембра 2006.

‒ Представљање двеју монографија: Годишњи обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, и Између култура Истока и Запада, аутора Драгане Радојичић, Библиотека града Београда, 2007.

‒ Представљање монографије Живот Срба у Гораждевцу, аутора Милете Букумирића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2007.

‒ Представљање монографије Календарски празници и обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, Библиотека града Београда, мај 2007. и Месна заједница Зуце, Београд, октобар 2007.

‒ Представљање монографије Говор Новог Сада, Лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ „Истраживање урбаних говора“, Београд, 2009.

‒ Представљање Зборника Института за српски језик САНУ посвећеног др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 2009.

‒ Предавање о изради и значају лингвистичких атласа, Циклус предавања „Етнолошка / антрополошка преиспитивања перспективе теренских истраживања“, Етнографски институт САНУ, Београд, 2009.

‒ Представљање монографије Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић,  Међународни сајам књига „Трг од књиге“, Херцег Нови, 26. јул 2009.

‒ Предавање на тему Реорганизација средстава за исказивање посесивности у српским народним говорима, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Скопље,  новембар 2010.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Представљање зборника радова с међународног симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима, Трибина Библиотеке САНУ, Београд, 27. марта 2012.

‒ Представљање LX књиге (св. 1 и 2) Гласника Етнографског института САНУ,  Библиотека града Београда, 17. децембар 2012.

‒ Излагање о стању српског језика у Румунији и Мађарској, Округли сто Српски језик и писменост (одржан поводом Светског дана писмености), Задужбина „Доситеј Обрадовић“,  Београд, 10. септембар 2012.

‒ Представљање монографије Дијалози за трпезом. Антрополошка монографија о култури исхране, аутора др Драгане Радојичић, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 24. октобар 2012.

‒ Предавање на тему Романски супстрат и ширење балканизама у народним говорима српске језичке периферије, Институт за лингвистичка истраживања РАН Санкт Петербург, 24. мај 2013.

‒ Предавање на тему Балкански језички савез – јединство у различитост, Трибина Огранка САНУ у Новом Саду, 13. новембар 2013.

‒ Представљање монографије Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића, 58. међународни београдски Сајам књига, Београд, 24. октобар 2013.

‒ Представљање монографије Чауш у селима златиборског краја, аутора Снежана Томић-Јоковић, Музеј на отвореном „Старо село“, Сирогојно, 30. јул 2013.

‒ Предавање на тему Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране, ИЦАЛ МАНУ, Скопље, 11. фебруар 2015.

‒ Представљање зборника радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Матица српска, Нови Сад, 15. децембар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, 60. међународни београдски Сајам књига, Београд, 27. октобар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, Дом културе, Грачаница, 26. март 2015.

‒ Излагање на трећој трибини (Са)чувајмо српски језик, у оквиру пројекта Министарства културе и информисања и дневног листа „Политика“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24. новембар 2015.

‒ Представљање коауторске монографије Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића и др., Библиотека „Милутин Бојић“, Београд, 17. јун 2015.

‒ Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Циклус предавања „Српска лингвистика данас“ (део програма за обележавање 175-годишњице оснивања Друштва српске словесности), САНУ, Београд, 7. март 2016.

‒ Излагање о финансирању истраживања у области друштвено-хуманистичких наука (кореферент са др Вером Дондур), скуп Друштвено-хуманистичке науке у Србији – стање и питање вредновања, САНУ, Београд, 11. март 2016.

‒ Излагање на Округлом столу Матићева огледала, Народна библиотека „Душан Матић“ и Удружење књижевника Србије, Ћуприја, 13. септембар 2016.

‒ Излагање о терминологији обредне исхране, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 16. јул 2016.

‒ Излагање на књижевној вечери под називом Поред Мораве, посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 28. фебруар 2017.

‒ Излагање о обичају кумачења / поцања код Срба и Влаха, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 15. јул 2017.

‒ Предавање на тему Народни живот и његов језички израз. Значај и именовање времена у традиционалном начину живота, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 24. август 2017.

‒ Уводно предавање на тему Дијалекти, жаргон, стандард, одржано у оквиру првог семинара под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 30. јул – 12. август 2018), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић, 31. јула 2018.

‒ Предавање под називом Вуков „Српски рјечник“ из 1818. и утемељење српске филологије, одржано поводом 140 година од оснивања (1878) Гимназије у Параћину и 200 година од објављивања првог издања Вуковог Рјечника, Галерија Културног центра, Параћин, 20. април 2018.

‒ Учешће (као дискутант по позиву) на Округлом столу „Пројекти Српског института. Теме, резултати, могућности“, САНУ, Одбор за проучавање националних мањина и људских права, у суорганизаторству са Српским институтом из Будимпеште и Етнографским институтом САНУ, Београд, 11. децембар 2018.

‒ Представљање монографије Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића, 63. међународни београдски сајам књига: Република Србија, Канцеларија за Косово и Метохију, Београд, 27. октобар 2018.

‒ Предавање под називом Крв у фразеологизмима похрањеним у српским дијалекатским речницима, одржано у оквиру другог семинара под називом Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 28. јул – 10. август 2019), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић,  30. јула 2019.

‒ Предавање о српским дијалектима на Светски дан књиге, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 23. април 2019.

У Тршићу, 8. маја 2015. године, учествовала је у разговору о формирању и раду међународног центра за изучавање језика, књижевности и фолклористике.

Била је гост тридесетоминутне емисије „Одтамњење“, чији је аутор Емил Милојевић, премијерно приказане 1. новембра 2015. на  RTV Kanal М.

Говорила је за РТС 2 о језику јунака у делима Драгослава Михаиловића писаним дијалектом (2018).

Уреднички рад:

Уредила је четири публикације: Зборник радова Филозофског факултета XXXVIII/2008, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2009; Међународни тематски зборникКосово и Метохија у цивилизацијским токовима“, Књ. 1: Језик и народна традиција, Косовска Митровица – Београд: Филозофски факултет Универзитета у Приштини – Завод за уџбенике, 2010; Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект, Нови Сад: Матица српска, 2011; Годишњак за српски језик, Година XXVIII, број 15, Ниш:  Филозофски факултет Универзитета у Нишу 2017 (2016).

Приредила је тематски зборник радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Нови Сад: Матица српска, 2014.

Рецензентски рад:

Рецензирала је знатнији број радова за следеће научне часописе: Јужнословенски филолог (Београд), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), Гласник Етнографског института САНУ (Београд), Зборник радова Филозофског факултета (Приштина / Косовска Митровица), Philologia Мediana (Ниш), Годишњак за српски језик (Ниш), Наслеђе (Крагујевац), Филолог (Бања Лука), Исходишта (Темишвар), Slavia Iaponica (Токио), Slovenika (часопис словеначке националне мањине у Београду), као и већи број радова за тематски зборник Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на българи и сръби (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), за међународни тематски зборник Словенска терминологија данас (Београд: Институт за српски језик САНУ – САНУ – АНУРС – Матица српска, 2017), за зборник Сусрет култура (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду) те за зборник Глобализација vs. глокализација (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2017).

Била је један од рецензената за десет публикованих научних монографија: Између култура Истока и Запaда. Северозападна Бока Которска, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 56, Београд: Етнографски институт САНУ, 2006), Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 62, Београд: Етнографски институт САНУ, 2008), Старосрпска зависна реченица од XII до XV века, аутора Слободана Павловића (Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009), Копаонички говор – етногеографски и културолошки приступ, аутора Првослава Радића (Посебна издања, књ. 70, Београд: Етнографски институт САНУ, 2010), Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине), аутора Радмиле Жугић (Монографије 13, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2010), Речник говора северне Метохије, аутора Милете Букумирића (Монографије 15, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2012), Дијалози за трпезом. Антрополошки огледи о култури исхране, аутора Драгане Радојичић (Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ, 2012), Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића (Монографије 18, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013), Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића са коауторима Зорицом Ђорђевић, Марином Савић, Анђелком Марићем и Анђелком Вучетић-Драговић (Београд: Етнографски институт САНУ – Друштво српских родословаца „Порекло“, 2015), Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, аутора Милине Ивановић-Баришић (Посебна издања, књ. 87, Београд: Етнографски институт САНУ, 2017), Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића (Косовска Митровица – Куршумлија: Филозофски факултет – Народна библиотека Куршумлија, 2017), Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора, аутора Зорана Симића (Библиотека Јужнословенског филолога, Нова серија, књ. 25, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2018), Српска језичка баштина на уништеним гробљима Косова и Метохије, аутора Митре Рељић (Нови Сад: Матица српска, 2019), Језик око нас (Лингвистичке едиције, Едиција „Популарна лингвистика“, Књига 13, Нови Сад: Прометеј, 2019), Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора, аутора Драгољуба Златковића (Београд: Етнографски музеј, 2019), Когнитивни правац у српској етнолингвистици. Почеци развоја и актуелни проблеми, коауторки Стане Ристић и Иване Лазић Коњик (Београд: Институт за српски језик САНУ, 2020).

Рецензирала је и уџбеник Сербский язык с историческими коментариями, коаутора Е. Е. Рибникове и С. В. Стеванович (Кемерово : ГОУ ВПО Кемеровский государственный университет, 2010), одобрен од стране Министарства образовања и науке РФ, као и његово друго издање (Стеванович С.В., Рыбникова Е.Е., Трапезникова О.А., Сербский язык с историческими комментариями, 2017).

Такође, рецензирала је и пет тематских зборника радова: Путеви и домети дијалекатске лексикографије (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), НИСУН 3. Језик, књижевност и култура (Ниш:  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), Језик, књижевност, значење. Језичка истраживања (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната (Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2014), Александар Белић110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2017), Језици и културе у времену и простору – тематски зборник (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2018).

Године 2012. била је међународни рецензент за један од пројеката Министарства просвете Републике Словачке и Словачке академије наука, ангажована од стране државне институције „Vedecka grantova agentura“.

Рецензирала је и неколико пројеката за потребе Министарства културе Републике Србије.

 Теренски рад и боравци у оквиру међуакадемијске размене и студијски боравци:

За потребе Српског дијалектолошког атласа прикупила је и проверила грађу из тридесетак теренских пунктова са подручја свих српских дијалеката. У организацији Катедре за славистику Универзитета Lorand Eötvös у Будимпешти истраживала је српске говоре у Мађарској 1994. године, а у организацији Српског института у Будимпешти руководила на терену лингвистичким сектором истраживања српског говора у Батањи, септембра 2013. Године. Српске клисурске говоре у Румунији испитивала је 2007. године у оквиру међуакадемијске размене.

У 2003. години прикупљала је грађу за дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања говора Срба из Метохије, смештених у колективне центре, у оквиру пројекта Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, одобреног од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије и финансираног од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

У оквиру међуакадемијске размене између САНУ и МАНУ боравила је два пута у Скопљу (2010. и 2015. године), у Центру за ареалну лингвистику при МАНУ. У оквиру ове врсте размене између САНУ и РАН боравила је у Москви 2013. године, при Институту за славистику.

Учествовала је на LI летњој школи Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу, при Универзитету „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, у периоду од 16. јуна до 1. јула 2018. у Охриду (средњи курс, изборни курс „Македонскиот јазик меѓу традицијата и иновацијата“).

 Учешће на домаћим и међународним пројектима:

− Учешће на националном пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (Етнографски институт САНУ) (2002–2004).

− Учешће на националном пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (Институт за српски језик САНУ) (2004 – ).

− Учешће на пројекту Истраживања српског језика на Косову и Метохији (Филозофски факултет у Косовској Митровици) (2008–2010).

– Учешће на пројекту Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе (2011– ) .

− Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

− Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation (2008).

‒ Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија (2014– ).

− Члан тима на пројекту Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик) (2009– ).

 Организација научног рада:

− Директор Института за српски језик САНУ (2004–2006).

− Председник Научног већа Института за српски језик САНУ (2010‒2016).

− Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик) (2009– ).

− Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије (2004–2006).

– Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије (2010–2014).

– Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС (2014–2018).

– Члан Програмског одбора Образовно-културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу, формираног од стране МПНТР-а Републике Србије (2018– ).

 Организација научних скупова:

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Аранђеловцу од 19. до 25. октобра 2003. године, у организацији САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног скупа Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, одржаног у Београду од 26. до 29. новембра 2003. године, у организацији Одељења друштвених наука САНУ.

− Члан Програмског одбора међународног научног скупа Етнологија и антропологија: стање и перспективе, одржаног у Београду децембра 2004. године, у организацији Етнографског института САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска етимологија данас, одржаног у Београду од 5. до 10. септембра 2006. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

− Координатор Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, одржаног у Косовској Митровици од 8. до 11. октобра 2009. године, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини.

– Члан Програмског одбора Међународне научне конференције Културе и границе, одржане у Вршцу од 6. до 8. октобра 2011. године, у организацији Етнографског института САНУ и Општине Вршац.

‒ Члан Програмског одбора III Међународне научно-стручне интернет-конференције Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, одржане у Кемерову од 7. до 9. децембра 2011. године, у организацији Факултета за филологију и журналистику Кемеровског државног универзитета.

‒ Члан Организационог одбора Међународне научне конференције Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, одржане у Темишвару октобра 2014. године, у организацији Филолошког, историјског и теолошког факултета Западног универзитета у Темишвару.

‒ Члан Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, одржаног у Београду од 11. до 13. маја 2016. године, у организацији САНУ, АНУРС, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Београду од 16. до 23. октобра 2016. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

‒ Члан Програмског одбора XVI Међународног конгреса слависта, одржаног у Београду од 20. до 27. августа 2018. године, у организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду.

‒ Члан Организационог одбора научне конференције Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржане у Београду 15. октобра 2019. године, у организацији САНУ, Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије, Института за српски језик САНУ и Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Чланства у научним и стручним телима:

− Члан Академијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (именована на VII седници Извршног одбора Председништва САНУ, 5. марта 2003. године).

‒ Члан Одбора за Етимолошки речник српског језика (од 2004).

− Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске (именована од стране Управног одбора Матице српске 2. новембра 2004. године).

‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта (од 2013).

− Члан Фонетске секције Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународној комисији за Општесловенски лингвистички атлас (од 1989) и Међународне радне групе за разраду принципа сачињавања морфолошких карата ОЛА (од 2007).

− Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас (од 1997).

− Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога (од 2004), Научног одбора часописа Studia et Documenta Slavica (Институт за славистику Универзитета у Ополу, Пољска) (од 2017), Уређивачког одбора Годишњака за српски језик (Филозофски факултет Универзитета у Нишу) (од 2017), Издавачког савета Фолклористике (од 2018), Редакције издања Етнографског института САНУ (у два сазива) и Уређивачког одбора Славистике (у једном сазиву).

‒ Члан Редакционог одбора Појмовника српске културе (носилац пројекта је Етнографски институт САНУ, www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik.php ).

Награде и признања:

 − Друга награда на савезном конкурсу за младе лингвисте „Вук у своме времену и данас“ за ауторски рад Речи у Вуковим речницима забележене у Србији, 1987.

− ПОСЕБНА награда Владе Републике Србије и Министарства за науку, технологије и развој најбољим младим истраживачима, млађим од 40 година, са одбрањеном докторском дисертацијом, 2001.

− Награда „Јухорско око“, која се додељује „за изузетно значајан допринос истраживању језика којим се говори на територији на којој се остварује активност Културолошког пројекта Јухорско око“, 2003.

− Награда „Павле Ивић“ за монографију Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект, коју додељује Славистичко друштво Србије, 2004.

Проф. др Људмила Поповић

Рођена 7. јуна 1965. у Украјини.

1982 Дипломирала на Филошком факултету Кијевског државног универзитетта „Тарас Шевченко“ (словенска филологија и украјинистика).

1991 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1997 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1992   Запослила се у звању сарадника на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду.

1998   Изабрана у звање доцента на Филолошком факултету у Београду

2003   Изабрана у звање ванредног професора на Филолошком факултету у Београду

2009   Изабрана у звање редовног професора на Филолошком факултету у Београду

2013 – 2016 Управник Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду.

Члан Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном славистичком комитету (2013–).

Главни и одговорни уредник научног часописа Славистика.

Члан уредништава међународних научних часописа Зборник Матице српске за славистику, Лінгвістичні студії (Украјина), УКРАС (Украјина), Studia Ukrainica Posnaniensia (Пољска).

Види више →
 

Рођена у граду Радехов Лавовске области, у Украјини. Девојачко презиме Надточа.

Дипломирала на Филошком факултету Кијевског државног универзитетта „Тарас Шевченко“ (словенска филологија и украјинистика) (1982).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (1991)

Докторирала на Филолошком факултету у Београду (1997)

Тезе:

Магистарски рад : „Семантички потенцијал назива за боје у руском, украјинском и српском језику. На материјалу фолклора ХІХ века“ (13. VI 1991, ментор проф. др Предраг Пипер, комисија: проф. др Предраг Пипер, проф. др Богољуб Станковић, доц. др Милена Рдић-Дугоњић).

Докторска теза: „Епистоларни дискурс украјинског и српског језика“ (25. ХІІ 1997, ментор проф. др Предраг Пипер, комисија: проф. др Предраг Пипер, проф. др Весна Половина, проф. др Јулијан Рамач).

Научна звања:

Изабрана у звање доцента на Филолошком факултету у Београду (1998).

Изабрана у звање ванредног професора на Филолошком факултету у Београду (2003).

Изабрана у звање редовног професора на Филолошком факултету у Београду (16. VII 2009).

Изабрана у звање члана професорског колегијума (редовног професора) на Слободном украјинском универзитету у Минхену (2004).

Међународна сарадња:

Сарадник на међународном научном пројекту Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при МКС Аргументска структура предиката у словенским језицима, руководилац – академик Станислав Каролак (Пољска) (2001–2005).

Сарадник на међународном научном пројекту Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при МКС Таксис у словенским језицима, руководилац – проф. др В.С. Храковски (Русија) (2007–).

Од 2004.  до 2010. године: сарадник на два научноистраживачка пројекта која су регистрована у Министарству за науку и заштиту животне средине  Републике Србије:

  • Опис и стандардизација савременог српског језика (регистрован у Министарству за науку и заштиту животне средине Републике Србије под бројем 148002);
  • Народна култура Срба у европском и балканском контексту» (регистрован у Министарству за науку и заштиту животне средине Републике Србије под бројем 147077).

Од 2010. године: сарадник на два научноистраживачка пројекта која су регистрована у Министарству просвете и науке Републике Србије:

  • Опис и стандардизација савременог српског језика (регистрован у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 178021);
  • Народна култура Срба између Истока и Запада (регистрован у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 177022).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2013. године члан Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном славистичком комитету.

У периоду од 1. октобра 2013. до 1. октобра 2016. године обављала је функцију управника Катедре за славистику Филолошког факултета универзитета у Београду.

Од 2017. године главни и одговорни уредник часописа Славистика (Београд).

Члан уредништава међународних научних часописа:

– Зборник Матице српске за славистику (2000–).

– Лінгвістичні актуальності (Украјина) (2004–).

− Међународни часопис за филологију, уметност и културу УКРАС (Украјина) (2005–).

− Studia Ukrainica Posnaniensia (Пољска) (2013–).

Ментор у изради докторских дисертација

Светлана Ћирковић, Стереотип времена у дискурсу расељних лица са Косова и Метохије (дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 15. новембра 2011. године);

Милена Ивановић, Категорија акционалности и средства њеног изражавања у украјинском и српском језику (дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 20.02. 2012. године);

Стефан Стојановић, Функционално-семантичко поље перфектности у српском и руском језику (дисертација је предата на оцену 1.04. 2017. године);

Карина Авагјан, Стереотип странца у језичкој слици стварности Руса и Срба (дисертација је предата на оцену 1.04. 2017. године);

Стефана Пауновић Родић, Стереотип жене у језичкој слици света Словака и Срба )израда дисертације је у току).

Члан комисија за оцену и одбрану докторских дисертација

Душанка Звекић-Душановић, Синтаксичко-семантичке структуре с модалним индикатором у српском и мађарском језику. (Ментор: проф. др Ивана Антонић; дисертација је одбрањена 17.04.2007. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Мирјана К. Илић, Систем боја у савременом српском језику (лексичко-семантички и творбени аспект). (Ментор: проф. др Рајна Драгичевић. Дисертација је одбрањена 2011. године на Филолошком факултету у Београду);

Монастирська Ганна Володимирівна, Лінгвокреативний потенціал ірреально-модальних форм, Дисертація на здобуття наукового ступеня кандидата філологічних наук, (Ментор: академик Анатолиј Захњитко, дисертација је одбрањена 2011. године на Донецком националном универзитету);

Биљана Бабић, Унутарјезичке грешке на почетним нивоима учешћа српског језика као страног, (Ментор: проф. др Ивана Антонић; дисертација је одбрањена 30.05.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Крстић Маја, Лексички крњи глаголи и њихова употреба у савременом руском и српском језику. (Ментор: проф. др Дојчил Војводић; дисертација је одбрањена 21.06.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Поповић Драгана, Предикати перцепције у руском и српском језику. (Ментор: проф. др Душанка Мирић; дисертација је одбрањена 23.06.2016. на Филозофском факултету у Новом Саду);

Голубовић Наталија, Митологизам природе у украјинској и светској књижевности. (Ментор: академик Јулијан Тамаш; дисертација је одбрањена 10.04.2017. на Филозофском факултету у Новом Саду).

Наставно-педагошки рад

У досадашњем професионалном ангажману др Људмила Поповић изводила је наставу из следећих дисциплина:

а) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру основних академских студија – предавања из Увода у лингвистику; Украјинског језика I (1–2): фонетика и фонологија; Украјинског језика II (1–2): морфологија; Украјинског језика III (1–2): лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV(1–2): синтакса; Историје украјинског језика; Историје украјинске књижевности; предавања и вежбе из Конфронтативне граматике украјинског и руског језика (за студенте свих  језичких група Филолошког факултета);

б) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру дипломских студија – предавања из Синтаксе текста и Лингвистике текста;

в) На Филолошком факултету у Београду, у оквиру докторских студија – предавања из Контрастивног проучавања граматичких категорија словенских језика;

г) на Филозофском факултету у Новом Саду, у оквиру основних академских студија – предавања из Украјинског језика I: фонологија; Украјинског језика II: морфологија; Украјинског језика III: лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV: синтакса.

Учешћа на скуповима:

Излагала је радове и држала пленарна предавања на 64 међународна и домаћа научна скупа (Београд, Беч, Варшава, Велико Трново, Виница, Вроцлав, Гетиборг, Грац, Доњецк, Кијев, Кјото, Лавов, Љубљана, Макухари, Москва, Минск, Нови Сад, Охрид, Познањ, Сапоро, Софија, Токио, Чикаго, Урбана-Шампејн и др.).

  1. Семантика назива за боје у руском, украјинском и српском фолклору // XXVIIIскуп слависта Србије, Београд, 25−27. јануара 1990.
  2. Явище українсько-сербохорватської міжмовної паронімії // Наукова конференція „Лінгводидактика слов’янських мов як феномен культури (дo 400-ї річниці з дня народження Яна-Амоса Коменського)“, Київський державний університет, Київ, 25− марта 1992.
  3. О семантици назива за црвену боју у украјинском, руском и српском фолклору // Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, маја 1992.
  4. Українська література в сербському перекладі // Наукова конференція, присвячена 150-річчю кафедри слов’янської філології в Київському університеті, Київський державний університет, Київ, 14−15. априла 1993.
  5. Етнолингвистички аспекти наставе украјинског језика као страног // XIII конгрес Савеза славистичких друштава Југославије, Београд, 1994.
  6. Имперцептивност у епистоларном дискурсу украјинског и српског језика // V симпозијум „Контрастивна језичка истраживања“, Филозофски факултет, Друштво за примењену лингвистику Војводине, Нови Сад, −10. децембра 1994.
  7. Украјински и српски језик у контакту са становишта конфронтационе граматике // Међународни симпозијум „Актуелност међусловенских језичких контаката и веза“, Славистичко друштво Србије, Београд, 1995.
  8. Дискурсные маркеры в эпистолярном дискурсе украинского и сербского языков // Лингвистика на текста, Университет “Св. св. Кирил и Методий”, Велико Tърновo,
  9. Украјински покрет шездесетих и његова рецепција у Србији //  ХХVI мeђународни скуп слависта у Вукове дане. Београд − Манасија, 9−14. септембра 1996.
  10. Языковая реализация бехабитивов в эпистолярном дискурсе русского, украинского и сербского языков // IV Международный симпозиум МАПРЯЛ „Сопоставительное и сравнительное исследования русского и других славянских  языков“, Славистичко друштво Србије,  Београд – Нови Сад, 8−10. октобра 1996.
  11. Предавање по позиву на тему: Высказывание, навязывающее общение в эпистолярном дискурсе // Wyraz i zdanie w językach słowianskich (Оpis, konfrontacja, przekład), Wroclaw, 21−22. новембра
  12. Предавање по позиву на тему: Украјинци и Русини. Узајамна преплитања и заједнички допринос српској култури XX века // Међународни симпозијум „Руска емиграција у српској и другим словенским културама“. Филолошки факултет у Београду, Београд,  20−22. новембра 1997.
  13. Предавање по позиву на тему: Епистоларни дискурс и концепција игре // XII међународни конгрес слависта, Међународни славистички комитет, Краков, 27. августа − 02. септембра1998.
  14. Асертивна функција исказа у украјинском и српском језику // VI симпозијум „Контрастивна језичка истраживања“, Филозофски факултет, Друштво за примењену лингвистику Војводине, Нови Сад, 29−30 маја 1998.
  15. Украјинистика у Србији: традиција и перспективе // Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије, Београд, 1−5. јуна1998.
  16. Предавање по позиву на тему: Украјински друштвено-политички покрети у 19. веку и идеја словенске узајамности // Срби на Словенском конгресу у Прагу године. Београд – Сремски Карловци, 1998.
  17. Типологија комуникативних функција исказа и њихов језички израз у украјинском и српском језику // XXXVIскуп слависта Србије, Београд, 15−17. јануара
  18. Предавање по позиву на тему: Десанка Максимовић и књижевни покрет шездесетих у Украјини // Дело Десанке Максимовић у токовима српске и светске књижевности.  Задужбина Десанке Максимовић, 13−16. маја 1998.
  19. Электронная почта – новый эпистолярный поджанр // Состояние и перспективы сопоставительного исследования русского и других славянских языков, V Международный симпозиум МАПРЯЛ, Белград − Ниш, 30 мая − 1 июня 2000.
  20. Предавање по позиву на тему: Становлення і перспективи розвитку українознавчих студій у Сербії // I Міжнароднa науково-практичнa конференція “Освіта в українському зарубіжжі”,  Київ, 12­−15 новембра 2000.
  21. Традиција и перспективе развоја националне идеје у украјинској поезији // XXXIXскуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара
  22. Утицај фразеологизације предиката на структуру његових аргумената // ХLIскуп слависта Србије, Београд, 12­−14. фебруара
  23. Предавање по позиву на тему: Семантическая структура метатекстуального хронотопа // XIIІ Међународни конгрес слависта,  Међународни славистички комитет,  Љубљана, 15−21. августа 2003.
  24. Предавање по позиву на тему: Шляхи розвитку українознавства в Сербії // Mędzynarodowa Konferencja Naukowa poświęcona Jubileusowi 50-lecia Katedry Ukrainistyki. Pod patronatem Jego Magnificencji Rektora UW prof. dr hab. Piotra Węgleńskiego, Warszawa 20−21 listopada 2003.
  25. Језичка слика стварности Украјинаца и Срба са когнитивног аспекта контрастивне анализе // ХLIІскуп слависта Србије, Београд, 11−1 фебруара 2004.
  26. Предавање по позиву на тему: Стереотип мови в українській мовній картині світу // Twenty-third Annual Conference on Ukrainian Subjects, University of Illinois at Urbana-Champaign, June 16­−19, 2004.
  27. Предавање по позиву на тему: Вклад Гавриїла Костельника в контактологiю слов’янських мов // Життя і творчість Гавриїла Костельника, Нови Сад, Филозофски факултет, 6− новембра 2004.
  28. Стереотип језика у украјинској језичкој слици стварности // ХLIІІскуп слависта Србије, Београд, 9−11. фебруара
  29. Предавање по позиву на тему: Синтаксичні показники фразеологізації предикатів // VI Міжнародний конґрес україністів, Міжнародна асоціація україністів, Донецьк, 28. јуна – 1. јула 2005.
  30. Предавање по позиву на тему: Аргументска структура глагола емотивног стања у словенским језицима // Међународна научна конференција „Словенске синтаксе“: Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Матица српска, Нови Сад, 27−29. октобра, 2005.
  31. Гендерни аспект језичке слике стварности Украјинаца и Срба // ХLIVскуп слависта Србије, Београд, 10−12. јануара
  32. Предавање по позиву на тему: Iван Франко і сербська література // Тwenty-fifth Annual Conference on Ukrainian Subjects, University of Illinois at Urbana-Champaign, June 19−24, 2006.
  33. Новий погляд на прототип як основну одиницю когнітивного аналізу мовної картини світу (на матеріалі слов’янських мов) // 15th International conference “Language and Culture”, Kiev, June 24−29, 2006.
  34. Предавање по позиву на тему: Когнитивни приступ опису категорије акционалности у словенским језицима // 36. међународни научни састанак слависта у Вукове дане «Граматика и лексика – дескриптивни и нормативни приступ», Београд, 13−16. септембра 2006.
  35. Предавање по позиву на тему: Значај фолклорног корпуса за когнитивна истраживања језичке слике света //: Међународни научни симпозиум „Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума“: Седница Комисије за словенски фолклор при Међународном комитету слависта, Београд−Краљево−Матарушка Бања, 3−6. октобра 2006.
  36. Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку // ХLVIскуп слависта Србије, Београд, 9−11. јануара 2008.
  37. Предавање по позиву на тему: Leksičke inovacije u elektronskom diskursu srpskog i hrvatskog jezika // sимпозијум „Разлике између бошњачког, хрватског и српског језика“, Грац, 27–29. март, 2008.
  38. Предавање по позиву на тему: Когнітивна модель опису родів дії у словʹянських мовах // VII Міжнародний конґрес україністів, Міжнародна асоціація україністів, Київ, 24−29. јуна 2008.
  39. Предавање по позиву на тему: Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима // XIV међународни конгрес слависта, Охрид, 10−16. септембра 2008.
  40. Посматрач и његова улога у концептуализацји просторних односа у језику // XLVII скуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара 2009.
  41. Предавање по позиву на тему: Валентни таксис и евиденцијалност у словенским језицима // Међународни научни скуп „Филолошка истраживања данас“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26−27. новембра 2010.
  42. Предавање по позиву на тему: Блеск как прототип цвета в языковой картине мира славян // Балканский спектр: от света к цвету. Балканские чтения 11. Институт славяноведения РАН, Центр лингвокультурных исследований, Москва, 22−24 марта 2011.
  43. «Голос» русского в украинской литературе // Међународна научна конференција поводом 300 година од дана рођења оснивача Московског универзитета М. В. Ломоносова Русский язык в современном мире традиции и инновации в преподавании русского языка как иностранного и в переводе. Москва−Саллоники, Московский государственный университет им. М.В. Ломоносова, 24−27. априла 2011.
  44. Предавање по позиву на тему: Универзално и специфично у семантици назива за боје у словенском фолклору // Међународни научни симпозијум Заједничко у словенском фолклору. Балканолошки институт САНУ, Комисија за фолклор при Међународном комитету слависта, Београд−Аранђеловац, 28. септембра − 3. октобра 2011.
  45. Пленарно предавање на тему: Modal particles as hearsay and discourse markers in slavic languages. Міжнародна наукова-теоретична конференція «Граматичні читання – VI», Донецьк 3−4.02.2011.
  46. Предавање по позиву на тему: Ново у контрастивним истраживањима украјинске и српске граматике – поводом 20 година украјинистике на Београдском универзитету // L скуп слависта Србије, Београд, 11−13. јануара 20
  47. Предавање по позиву на тему: Глагольный вид как средство профилированиия таксисного значения в конструкциях с неспециализированными временными союзами в сербском и украинском языках// The Semantic Scope of Slavic Aspect: Fourth Conference of the International Commission on Aspectology of the International Committee of Slavists University of Gothenburg, Gothenburg, June 10−14, 2013.
  48. Предавање по позиву на тему: О перфекту и плусквамперфекту у словенским језицима // XV Међународни славистички конгрес, Међународни славистички комитет, Минск, 20−27. августа 2013.
  49. Предавање по позиву на тему: Валентностный таксис в украинском языке // XV Међународни славистички конгрес: тематски блок „Грамматики славянских языков: основы типологии и характерологии“; Међународни славистички комитет, Минск, 20−27. августа 2013.
  50. Предавање по позиву на тему: Посесивна резултативна дијатеза у српском језику у поређењу са другим словенским језицима // 43. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане «Иновациони процеси у српском књижевном језику – утицаји других језика и култура. Његош у своме времену и данас», Београд, 12−15. септембра 2013.
  51. Предавање по позиву на тему: Опозиція ʹблискуче−без блискуʹ як основа категоризації кольорів у словʹянському фольклорі та творчості Т. Г. Шевченка // VIII Конґрес Міжнародної асоціації україністів, Київ, 21−24. октобра 2013.
  52. Предавање по позиву на тему: Актуальні дослідження та перспективи розвитку україністики // VIII Конґрес Міжнародної асоціації україністів, Київ, 21−24. октобра 2013.
  53. Предавање по позиву на тему: „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић и „Тражим кажњавање“ Ивана Свитличног – дијалог песника // Над целокупним делом Десанке Максимовић, Задужбина Десанке Максимовић, Београд −Соко Град, 17−18. октобра 2013.
  54. Предавање по позиву на тему: Категория эвиденциальности в сербском и других славянских языках // The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology, Slavic Research Center, Hokkaido University, Sapporo, February 2−7, 2014.
  55. Предавање по позиву на тему: Эвиденциальные значения сербских претеритов // Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Љубљана, 4−7. септембра 2014.
  56. Предавање по позиву на тему: Национална мањина у условима политичке кризе у земљи порекла (на примеру анализе дискурса коментара интернет вести на српском језику) // Internationale wissenschaftliche Konferenz „Мehrheiten ↔ Minderhaiten. Sprachlich-kulturelle Identitäten der Slavia im Wandel der Zeit”, Wien, 14.-17. Jänner 2015, Institut für Slawistik, Universität Wien.
  57. Предавање по позиву на тему: Украјинска криза у дискурсу коментара интернет вести на српском језику // Міжнародна наукова-теоретична конференція «Граматичні читання – VIII», Вінниця 16−17. априла 2015.
  58. Предавање по позиву на тему: Эксплетивное отрицание в конструкциях с союзом пока и его аналогами в других славянских языках как переходное явление между отрицанием и аффирмативностью // I-2-22 Lexical and Grammatical Conceptualization of Boundary: Its Unity and Diversity in the Slavic Languages, IX светски конгреса Међународног савета за централно- и источноевропска истраживања (ICCEES IX), Макухари (Јапан), 3−8. августа 2015.
  59. Предавање по позиву на тему: Темпоральные значения сербского потенциала и способы их передачи в других славянских языках // Седница Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика при Међународном комитету слависта, Москва, 18−19. септембра 2015.
  60. Предавање по позиву на тему: Настоящее историческое глаголов несовершенного и совершенного видов в таксисных конструкциях сербского языка // The Aspectual Semantic Zone: Typology of Systems and Scripts of Diachronic Progresses. The fifth Conference of the International Commission on Aspectology of the International Committee of Slavists, Kyoto Sangyo University, Nobember 13-15, 2015 (Пета конференција Аспектолошке комисије при Међународном комитету слависта, Универзитет Кјото Сангио, Јапан, 13−15. новембра 2015).
  61. Пленарно предавање по позиву на тему: Моделі вираження посесивного результативного пасиву в українській мові. Міжнародний науковий семінар: Сучасна граматика: концептуальні виміри і наукові парадигми: Моделювання граматичних одиниць та процесів. Донецький національний університет (Вінниця), 15. априла 2016.
  62. Пленарно предавање по позиву на тему: О страдательном залоге плюсквамперфекта в сербском и болгарском языках. XIII Международни славистични четения: Юбилейна научна сесия в чест на проф. д.ф.н. Руселина Ницолова, София, 21−23. априла. 2016.
  63. Пленарно предавање на тему: Роль та місце україністики в сучасних славістичних дослідженнях // Међународна научна конференција „Украјинистика и словенски свет. Поводом 5 година украјинистике на Универзитету у Београду“, Београд, 17−19.2016.
  64. Пленарно предавање по позиву на тему: Про взаємодію дієслівних категорій та часові форми в українській мові. Међународна научно-теоријска конференција «ГРАМАТИЧНІ ЧИТАННЯ – ІХ». Донецький національний університет ім. Василя Стуса, 25 – 26. април 2017.

Предавања на страним универзитетима и другим научним институцијама

  • Tокијски универзитет ( јуна 2010).
  • Центар славистичких истраживања Универзитета Хокаидо у Сапору (27. септембра 2010).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (5 маја 2014).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (6 маја 2014).
  • Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет (8 маја 2014).
  • Донецки национални универзитет са седиштем у Виници (25. марта 2016).
  • Донецки национални универзитет са седиштем у Виници (26. марта 2016).
  • Предавање у оквиру циклуса „Српска лингвистика данас“ поводом обележавања у САНУ 175-годишњице Друштва српске словесности). Сала 2 Палате САНУ (24. октобра 2016).
  • Uniwersytet Warszawski, Wydział Lingwistyki Stosowanej, Katedra Studiów Interkulturowych Europy Środkowo-Wschodniej (8. децембра 2016).
  • Uniwersytet Warszawski, Wydział Lingwistyki Stosowanej, Katedra Studiów Interkulturowych Europy Środkowo-Wschodniej (13. децембра 2016).

Организација научних конференција, округлих столова, симпозијума

  1. 04.2000. – Округли сто на тему „Симболика ускршњих јаја у словенским културама“ – у сарадњи са Етнографским музејем у Београду и Етнографским музејем Института етнологије Националне академије наука Украјине.
  2. 05.2000. – Округли сто на тему „Нов поглед на живот и стваралаштво Олександра Довженка“ – у сарадњи са Југословенском кинотеком.
  3. Јануар 2004. – украјинско-српска секција у оквиру XLII скупа слависта Србије – у сарадњи са Славистиким друштвом Србије.
  4. Јануар 2008. – Округли сто на тему „Електронски дикурс српског и других словенских језика“ у оквиру XLVIII скупа слависта Србије – у сарадњи са Славистиким друштвом Србије.
  5. Семинар „Како унапредити учење украјинског језика са елементима националне културе у школама Војводине“, Национални савет украјинске националне мањине, Нови Сад, 7-8.11.2008. (члан организационог одбора, одржано предавање);
  6. Члан организационог одбора Међународне научне конференције III Międzynarodowej Konferencji pt. „Ukrainistyka: wczoraj, dziś, jutro…” Instytut Filologii Rosyjskiej oraz Zakład Ukrainistyki Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, 20-21 maja 2016 r.
  7. Копредседник Организационог одбора Међународног научног колоквијума XХIV Міжнародний славістичний колоквіум, присвячений пам’яті слов’янських першопросвітників святих Кирила і Мефодія, Інститут славістики Львівського національного університету імені Івана Франка, 26–27 травня 2016 р.
  8. Члан организационог одбора међународних научних конференција Граматичні студії І-ІХ (Донецки национални универзитет, ДонНУ са седиштем у Виници) (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017).
  9. Председник Програмског и Организационог одбора Међународне научне конференције „Украјинистика и словенски свет. Поводом 25 година украјинистичких студија на Филолошком факултету у Београду“ (конференција је окупила 65 научника из 13 земаља света). 17−19.2016.

Доц. др Данка Вујаклија

Рођена 1. јула 1984. у Сремској Митровици.

2008 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Српски језик и књижевност).

2009 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду ‒ мастер студије (Српска филологија: Српски језик и лингвистика).

2009 Запослила се на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и лингвистику) у звању сарадник у настави за ужу научну област Српски језик и лингвистика.

2010 Изабрана у звање асистент за ужу научну област Српски језик и лингвистика.

2015 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Језик и књижевност, модул: Језик).

2016 Изабрана у звање доцент за ужу научну област Српски језик и лингвистика.

Види више →
 

Рођена 1. јула 1984. у Сремској Митровици.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду, Српски језик и књижевност (2008).

Запослила се на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за српски језик и лингвистику (2009).

Тезе

Урошевић, Данка: Релативна реченица у шумадијско-војвођанском дијалекту, докторска дисертација, одбрањена 28. 9. 2015. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментори: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Слободан Павловић, чланови комисије: проф. др Владислава Ружић, проф. др Софија Милорадовић).

Научна звања

Изабрана у звање сарадник у настави за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2009)

Изабрана у звање асистент за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2010)

Реизабрана у звање асистент за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2013)

Изабрана у звање доцент за ужу научну област Српски језик и лингвистика (2016)

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Учешће на научним скуповима

Трећи научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

1st Conference for Young Slavists in Budapest, Будимпешта, 2011.

IV научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2012.

Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 2012.

Единадесети национални славистични четения: Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014.

Международна научна конференция Паисиеви четения 2015, Пловдив, 2015.

Девети међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура, Нови Сад, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Организација скупова

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад, 2012.

VIII међународна конференција из балто-словенске акцентологије, IWoBA VIII, Нови Сад, 2012.

Остале активности

Служи се енглеским језиком (на нивоу Б2), чита стручну литературу на словенским језицима (првенствено јужнословенским и источнословенским).

Проф. др Голуб Јашовић

Рођен 1. августа 1960. године у Пећи.

Године 1986. дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, на Катедри за српскохрватски језик и књижевност.

Године 1985. почео да ради у Гимназији у Дечанима, а од 1987. ради као асистент-приправник на Филозофском факултету у Приштини.

Магистарски рад одбранио на Филолошком факултету у Београду 1996.

Докторирао на Филозофском факултету у Косовској Митровици 2008.

У научно звање доцента изабран 2009. године.

Научно звање ванредни професор стекао је 2013. године, а од 2015. године обавља дужност шефа Катедре за српски језик и члан је Савета Филозофског факултета у Косовској Митровици.

Види више →
 

Рођен 1. августа 1960. године у Пећи. Основно и средње образовање стекао у свом родном граду. Основне студије уписао на Филозофском факултету у Приштини и завршио у року са просечном оценом 8.50. Био носилац дипломе Истакнути студент 1985. године.

Радио као професор српскохрватског језика у Гимназији у Дечанима и у више основних и средњих школа на Косову и Метохији, у Републици Србији и Републици Црној Гори. Од 1. октобра 1987. до данас ради на Филозофском факултету у Приштини.

Тезе:

Постдипломске студије завршио на Филолошком факултету у Београду. Магистарски рад под насловом ,,Пастирска терминологија Пећког Подгора“ одбранио 8. марта 1996. на Филолошком факултету у Београду пред комисијом: академик Асим Пецо (ментор), проф др Радојица Јовићевић, проф. др Даринка Гортан-Премк.

Докторску дисертацију ,,Микротопонимија околине Куршумлије“ одбранио у априлу 2008. године на Филозофском факултету у Косовској Митровици пред комисијом: проф. др Радојица Јовићевић (ментор), проф. др Недељко Богдановић, проф. др Софија Милорадовић, проф. др Милета Букумирић и проф. др Драган Лилић.

Научна звања:

У звање асистент-приправник изабран 1987. године, на Катедри за српскохрватски језик, на Филозофском факултету у Приштини за предмет Савремени српскохрватски језик (Морфологија савременог српскохрватског језика). На истој Катедри истог Факултета изабран 1992. у звање асистента за предмет Морфологија савременог српскохрватског језика.

У научно звање доцент изабран 2009. године. Научно звање ванредни професор стекао 2013. године. Реферате за избор у претходна звања писали: проф др Милош Ковачевић, проф. др Љиљана Недељков, проф. др Хаснија Муратагић-Туна, проф. др Милета Букумирић.

Учешћа на научним скуповима:

Научни скуп Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица – Звечан, 15–16. XI 2002.

Научни скуп Српска књижевност на Косову и Метохији 19452000, Косовскa Митровицa – Лепосавић, 21–22. X 2004.

Научни скуп Језик и стил Григорија Божовића, Косовска Митровица – Зубин Поток, 16–17. II 2005.

Научни скуп Доња Лепеница у историји и миту, Баточина, 20. IX 2005.

Трећи међународни конгрес Примењена лингвистика данас између теорије и праксе, Нови Сад, 31. X –1. XI 2009.

Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица, 8–11. X 2009.

Научни скуп Стефан Немања и Топлица, Пролом Бања, 26–28. VI 2009.

Научни скуп Митска Топлица, Блаце, 6. VI 2009.

Научни скуп Професор др Реља Новаковић, Обреновац, 6. VI 2009.

Научни скуп Дијалекат–дијалекатска књижевност, Лесковац, 18. XII 2010.

Научни скуп Академик Милан Будимир, Мркоњић Град (Република Српска), 23–24. IX 2010.

Научни скуп Историја и значај Призренске богословије, Ниш, 31. X –1. XI 2011.

Четвртa међународнa интердисциплинарнa научно-стручнa конференцијa Васпитно-спортски хоризонти, Суботица, 13–14. V 2011.

Осма међународна научна конференција из балтословенске акцентуације, Нови Сад, 6–8. VII 2012.

Научни скуп Живот и дело Вука Филиповића, Косовска Митровица – Грачаница, 26–27. IX 2012.

Научни скуп Млава у миту и историји, Петровац на Млави, 4. V 2012.

Научни скуп, Професор доктор Гордана Јовановић, Деспотовац, 15. VI 2013.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12–13. IV 2013.

Међународни научни скуп Од косовског завета до Његошевог Макрокозма: Петар II Петровић Његош (1813–2013), Косовска Митровица, 01–02. XI 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. IV 2014.

Симпозијум са међународним учешћем Васпитач у 21. веку, Сокобања, 28–29. III 2014.

Међународнa научнa конференција, Улога образовања и васпитања у развијању хуманистичких, интеркултуралних и националних вредности, Косовска Митровица, 12–13. IX 2014.

Међународни научни скуп Век српске голготе 1915–2015, Косовска Митровица, 18–20. IX 2015.

Научна конференција Темнић у историји српског народа, Својново, 12. VIII 2015.

Научни скуп Живојин Андрејић, мултидисциплинарност данас, Рача, 11. III 2016.

Симпозијум са међународним учешћем Васпитач у 21. веку, Сокобања, 26–28. III 2016.

Доц. др Татјана Трајковић

Рођена 10. 6. 1977. у Врању.

2002  Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (дијалектологија).

2008  Магистрирала на Филозофском факултету у Нишу (ономастика).

2015  Докторирала на Филозофском факултету у Нишу (дијалектологија).

2016  Изабрана у звање доцент.

Види више →
 

Рођена је 10. 6. 1977. године у Врању.

Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу, Група за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филозофском факултету у Нишу, Наука о језику (2008).

Докторирала на Филозофском факултету у Нишу (2015).

Изабрана у звање доцент (8. 9. 2016).

Радила као професор српског језика и књижевности и српског језика као нематерњег у основним и средњим школама у Бујановцу и Прешеву (2000–2011).

Сарађивала на пројекту САНУ „Ономатолошки прилози“ (2005–2008).

Запослила се на Филозофском факултету у Нишу, Департман за српски језик (2011). Предмети: Увод у дијалектологију, Преглед српских дијалеката, Ономастика српског језика, Српска топонимија, Српска антропонимија, Лингвистичка географија, Дијалекатска лексикографија.

Спољни сарадник на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ (од 2011).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: Микротопонимија прешевског краја, одбрањен 15. 7. 2008. године, Филозофски факултет Универзитета у Нишу (ментор: проф. др Слободан Реметић, чланови комисије: проф. др Јордана Марковић, проф. др Александар Лома).

Докторска теза: Говор Прешева, одбрањена 18. 12. 2015. године, Филозофски факултет Универзитета у Нишу (ментор: проф. др Јордана Марковић, чланови комисије: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Надежда Јовић).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2016.

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Истраживање историје и културе Срба у Румунији“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2017.

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

Међународни научни скуп Име у култури Срба и Бугара / Името в културата на сърби и българи, Ниш, 13. мај 2011.

VII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац,  26–27. октобра 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12‒13. априла 2013.

Међународни научни скуп Стварност и фикција у култури Срба и Бугара / Реалност и фикцијая в културата на Сърби и Българи, Ниш, 17. мај 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 11‒12. априла 2014.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 17‒19.  октобра 2014.

Међународни научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17‒18. априла 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 16‒17. октобра 2015.

Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 13‒14. новембра 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 14–16. октобра 2016.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност уметност, Крагујевац,    28–29. октобра 2016.

ОРГАНИЗАЦИЈА СКУПОВА:

Члан Организационог одбора међународног научног скупа Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, одржаног 11‒12. априла 2014. године у Лесковцу, у сарадњи Филозофског факултета у Нишу, Филозофског факултета у Косовској Митровици и Лесковачког културног центра.

Секретар Научног скупа Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, одржаног 17‒18. априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу.

ПРЕДАВАЊА, ПРОМОЦИЈЕ И СЛ.:

Предавање за студенте под називом „Језичка истраживања на национално мешовитом подручју“, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Пројекат: „Популаризација науке – српски језик у говору, науци и култури“  Ниш, 4. 10. 2008.

Семинар „Српски језик као нематерњи у теорији и пракси“, одржан на Филозофском факултету у Нишу у периоду од 18. до 25. августа 2013. године, у организацији ОЕБС-а и Филозофског факултета у Нишу, као предавач са темом: Утицај дијалекта на познавање српског језика код ученика Албанаца.

Трибина „Србија у Норвешкој 1899“, Нишки културни центар и Универзитет у Нишу, излагање: „Олаф Брок: Die Dialekte des südlichsten Serbiens  ⁄ Дијалекти најјужније Србије”, Ниш, 23. октобар 2014. године.

Семинар за стручно усавршавање наставника српског језика и књижевности „Савремени приступи у настави српског језика и књижевности“, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Департман за српску и компаративну књижевност и Департман за српски језик, предавач са темом: Реализација наставе Српског језика као нематерњег у актуелним околностима, 2016–2017. 

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Секретар Департмана за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2012–2015).

Члан Изборног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Секретар Редакције Часописа за друштвене науке Теме.

Познавање енглеског језика; чита и пише: руски, албански.

Доц. др Александра Лончар Раичевић

Рођена 6. 7. 1975. у Пљевљима (Црна Гора)

2000. Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (акцентологија).
2001. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (фонетика, фонологија, акцентологија).
2002. Докторирала на Филолошком факултет у Бањалуци (фонетика, фонологија, акцентологија).
2003. Изабрана у звање доцент.

Види више →
 

Рођена 6. 7. 1975. у Пљевљима (Црна Гора)

2000. Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (акцентологија).
2001. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (фонетика, фонологија, акцентологија).
2002. Докторирала на Филолошком факултет у Бањалуци (фонетика, фонологија, акцентологија).
2003. Изабрана у звање доцент.

Предаје на Филозофском факултету у Нишу на неколико Департмана. На Департману за српски језик (Прозодију српског језика, Фонетику са фонологијом и Акустичку фонетику), на Департману за новинарство (Дикцију), на Департману за француски језик (Српски језик) и на Департману за руски језик (Српски језик I). Ангажована је на Докторским академским студијама филологије на Филозофском факултету у Нишу на предметима Експериментална фонетика и Лингвистика и интердисциплинарност.

Спољни сарадник на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ (од 2011).

ТЕЗЕ:

Лончар Раичевић, Александра: Фонетско-фонолошке вредности јата у ијекавици, магистарска теза, одбрањена 29. 12. 2009. Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Јелица Јокановић-Михајлов, чланови комисије: проф. др Слободан Реметић, проф. др Вељко Брборић).

Лончар Раичевић, Александра: Прозодија речи у говорима ужичког краја, докторска дисертација одбрањена 12. 2. 2016. Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци (ментор: проф. др Милан Драгичевић, чланови комисије: проф. др Срето Танасић, доц. др Драгомир Козомара).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2016.

Истраживања у оквиру Међународног пројекта „Истраживање историје и културе Срба у Румунији“, који се одвија под окриљем Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, 2017.

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

IX национална конференција са међународним учешћем на тему: Актуелни проблеми на устната комуникация, Велико Трново, 2011.

Реалност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

The Twelfth International Slavic Studies Conference (May 9–10th 2014) – “Movement and Space in Slavic Languages, Literatures and Cultures”, Sofia, 2014.

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет 5, Ниш, 2015.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Девети међународни скуп са међународним судјеловањем Истраживања говора,   Загреб, 2016.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Секретар Департмана за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2012).

Члан Изборног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу (2016).

Секретар Редакције Годишњака за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2016).

Члан Комитета за професионалну етику Универзитета у Нишу (2016).

Говори, чита и пише: енглески и руски.

Проф. др Мирјана Илић

Рођена 23. 9. 1968. у Нишу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду 1993. године на групи Српски језик и југословенске књижевности. Запослила се на Филозофском факултету у Нишу 1998. године. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду 2003, а докторирала на истом факултету 2011. године.

  1. 9. 1998. Приправник за научно-истаживачки рад.
  2. 3. 1999. Асистент-приправник на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу.
  3. 4. 2004. Асистент на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу.

2012–2017.     Доцент на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

2017    Ванредни професор на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

Види више →
 

Рођена 23. 9. 1968. у Нишу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду 1993. године на групи Српски језик и југословенске књижевности. Запослила се на Филозофском факултету Нишу 1998. године.

Тезе

Илић, Мирјана: Лексикографски поступци у дијалекатским речницима југоисточне Србије, магистарски рад, одбрањен 2003. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Даринка Гортан Премк, чланови комисије: проф. др Милорад Дешић, проф. др Недељко Богдановић и проф. др Мирослав Николић).

Илић, Мирјана: Придеви за боје у српском језику (лексичко-семантички и творбени аспект), докторски рад, одбрањен 2011. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Милорад Дешић, чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Милорад Дешић, проф. др Људмила Поповић, проф. др Јордана Марковић, доцент др Весна Ломпар).

Наставна звања

Приправник за научно-истаживачки рад (1998)

Асистент-приправник на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу (1999)

Асистент на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу (2004)

Доцент на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2012)

Ванредни професор на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу (2017)

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатке лексикографије, Ниш, 2013.

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013.

Међународни научни скуп Стварност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2014.

Међународни научни скуп Движение и пространство в славянсикте езици, литератури и култури, Софија, 2014.

Међунарони научни скуп: Teaching Languages and Cultures in Pоst-Method Era: Essues and Developemnts, Ниш, 2015.

Остале активности

Предавач на семинару за наставнике српског језика и књижевности под називом Савремени приступи настави српског језика и књижевности 2012. године са темом Дескриптивни речници српског језика у настави.

Члан Центра за стручно усавршавање наставника Филозофског факултета у Нишу.

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије.

Рецензент научних радова са научног скупа Наука и савремени универзитет.

Рецензент часописа Facta universitatis Linguistics and Literature.

Проф. др Радивоје Младеновић

Рођен 22. 11. 1950. године.

1973 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду

1991 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду

1997 Докторирао на Филолошком факултету у Београду

1999 Изабран у звање научни сарадник

2003 Изабран у звање виши научни сарадник

2003 Изабран у звање доцента

2008 Изабран у звање ванредног професора

2013 Изабран у звање редовног професора

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Види више →
 

Рођен 22. 11. 1950. године.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група Српскохрватски језик и књижевност (1973)

Запослио се у гимназији у Призрену (1973)

Ради као предавач па потом професор Више педагошке школе у Призрену (1983–1989)

Ради као професор српског језика и опште лингвистике у Филолошкој гимназији у Београду (1990–1999)

Ради у Институту за српски језик САНУ (1999–2003).

Ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2003–2016)

Тезе

Младеновић, Радивоје: Говор Срба у Сиринићу, магистарски рад, одбрањен 1991. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Душан Јовић, проф. др Недељко Богдановић).

Младеновић, Радивоје: Говор Призренске Горе, докторски рад, одбрањен 1997. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Радоје Симић, проф. др Недељко Богдановић).

Научна звања

Изабран у завње научни сарадник (1999)

Изабран у звање виши научни сарадник (2003)

Наставно-научна звања

Изабран у звање доцента (2003)

Изабран у звање ванредни професор (2008)

Изабран у звање редовни професор (2013)

Међународна и међууниверзитетска сарадња

 Гостујући професор: Masarykova univerziteta, Filozofická fakultá, Ústav slavistiki, Seminář jihoslovanských folologií a balkanistiky, Brno, Česko (Масариков универзитет у Брну, Чешка, Филозофски факултет  у Брну, Одсек за славистику, Семинар за јужнословенску филологију и балканистику) (академска 2007/2008)

Гостујући професор: Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Reologie, Catedra de limbi şi literaturi slave (Западни универзитет у Темишвару, Катедра за словенске језике и књижевност) (академска 2009/2010)

Македонска академија на науките и уметностите (Истражувачки центар за ареална лингвистика „Божо Видоески”), Скопје; 12. јун 2014. године; предавање на тему: Интерференцијата и јазичните системи на словенските говори во југозападниот дел на Косово и Метохија (Интерференција и језички системи словенских говора југозападног дела Косова и Метохије).

Гостујући професор: Филозофски факултет у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици. Циклус предавања Српски говори Косова и Метохије, 10–12. новембар 2015.

Чланство у научним и стручним телима и комисијама

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Учешћа на скуповима

Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, 21–22. 8. 1996. (реферат: Падежне дистинкције у говорима Шарпланинске области)

Проблеми садашњег положаја Горанаца, Муслимана, и Турака у крајњем јужном делу Србије, осносно Косова и Метохије, Београд, 19. 4. 2000. (реферат: Горански говор)

Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 17–19. 9. 2001. (реферат: Дијалекатска диференцијација српских говора на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у светлу етнологије, Београд, 24–26. 12. 2001. (реферат: Српски говори на југозападу Косова и Метохије (географски, историјски и социогеографски предуслови за формирање говора)

Првата македонско–српска научна конференција од областа на јазикот и литертурата / Прва македонско–српска научна конференција из области језика и литературе, Охрид, 16–17. 8. 2002 (реферат: Глаголски облици у северношарпланинским и јужнометохијским  говоримау светлу српско-македонских језичких контаката)

Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица, 15–16. 11. 2002. (реферат: Српски (словенски) говори на југозападу Косова и Метохије)

Скривене мањине на Балкану, Београд, 25–26. 11. 2003. (реферат: Словенска лингвистичка припадност, конфесионална припадност и етнички трансфер у светлу скривених мањина на југозападу Косова и Метохије)

Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, Санкт-Петербург, 11–12 6. 2004. (реферат: Говоры трех мусульманских славянских этнокультурных групп на юго-западе Косово и Метохии)

Положај националних мањина у Србији, Београд, 24–26. 11. 2005. (реферат: Мањинске етнојезичке заједнице на Косову и Метохији, са посебним освртом на југозападни део Косова и Метохије)

Румунско-српски и општебалкански културни мозаик / Mozaicul cultural romano-sarb si general balcanic, Темишвар, 11–13. 11. 2005. (реферат: Романски трагови у ономастици северношарпланинских говора)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац 31. 10 – 1. 11. 2006. (реферат Семантика и граматичка стабилност именица pluralia tantum у српским (словенским) говорима на југозападу Косова и Метохије)

Право и језик, Крагујевац, 4. 5. 2006. (реферат: Требају ли Србима брокер, дилер, тренд, бренд)

Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике / Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistica timisoreana, Темишвар, 2–4. 11. 2007. (реферат: Судбина африката на југозападу Косова и Метохије у светлу балканске језичке интерференције)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2007. (реферат: Заменичке енклитике у српско-македонском пограничју)

О језику, пореклу и обичајима Карашевака, Дани културе Срба у Решици, Решица (Румунија), 25–26. 10. 2008. (реферат: О језику, пореклу и обичајима Карашевака)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 31. 10. – 1. 11. 2008. (реферат: Заменице за количину и заменице за каквоћу у српским говорима на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. (реферат: Језички и дијалекатски односи у Северношарпланинској области)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 30–31. 10. 2009. (реферат: Антиципацијска палаталност као последица балканског слабљења палаталности)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 29–30. 10. 2010. (реферат: Дијалекатски језик и језик дијалекта у путничким записима Ивана Степановича Јастребова)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2011. (реферат: Дијалектизми у поезији Милоша Прелића Мишевчанина)

Юбилейни Паисиеви четения, Пловдив (България), 3–4. 11. 2011. (реферат: Словенски лингвистички и етнички идентитет на Косову и Метохији)

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 26. 11. 2011. (реферат: Преобликовања 3. лица јд. и 3л. мн. одричног перфекта у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 21–24. 3. 2012. (реферат: Флексија и аналитизам у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Единаести национални славистички четения Време и история в славянските езици, литератури и култури, София, 1922. 4. 2012. (реферат: Подгорански – један мешавински горанско-јужнометохијски говор)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат: Језичка периферија и језички контакт у неким ареалима српске етнојезичке територије)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат Младеновић Р. и Радан М.): Дистрибуција енклитика у карашевским и југозападним косовско-метохијским говорима)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2012. (реферат: Предлози временског значења ПРЕД + и ПРЕ + у призренско-јужноморавским говорима – чување односно брисање дистинкције)

Језици у времену и простору 2, Нови Сад, 24. 11. 2012. (реферат: Преобликовање множине имперфекта и аориста српских говора у српско-македонском пограничју)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 25–26. 10. 2013. (реферат Вишезначни предлози НИЗ + (= низ, уз, кроз) у горанском и ИЗ + (= низ, уз, кроз) у подгоранском говору)

Језици и културе у времену и простору 3, Нови Сад, 16. 11. 2013. (реферат: Редослед енклитика у горанском говору)

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. 4. 2014. (реферат: Северношарпланинско-јужнометохијски микроконтинуум)

Дванадесетите международни славистични четения – Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, София (Бьлгария) 9–10. 5. 2014. (реферат: Конструкције са значењем дирекције и локације у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и  духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 17–19. 10. 2014. (реферат: Аорист и имперфекат у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 24–25. 10. 2014. (Реферат: Од значења ка облику – из дијалекатске морфосинтаксе метохијско-косовских говора призренско-јужноморавског типа)

Српски језик данас и вуковска језичка парадигма, Београд (Филолошка гимназија), 6. 11. 2014, (реферат: Дијалекатска основица и вуковски књижевни језик у контексту двоизговорности и двоазбучја)

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17–18. 4. 2015. (реферат: Облици именица са несистемском множином у северношарпланинским и метохијско-косовским говорима)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 16–17. 10. 2015 (реферат: Датив у говорима метохијско-косовско-сиринићког ареала)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 23–25. 10. 2015. (Реферат: Дијалекатска основица језика мемоарске прозе Герасима Зелића)

Паисиеви четения, Пловдив (България), 29–31 11. 2015. (реферат: Парадигматски акценат као међуетапа између граматичког и ритамског нефонолошког акцента)

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд, 28. 11. 2015. (реферат: Проучавање српске језичке баштине Косова и Метохије)

  1. међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 15–18. 9. 2016. (реферат: Именска и глаголска флексија у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 14–16. 10. 2016. (реферат: Последице међујезичког контакта на фонолошко-фонетском плану у српским говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2016. (Реферат: Дијалекат и идентитет)

Научни округли сто Радоје Симић, Крагујевац, 11. 3. 2017. (Реферат: Дијалектолошки доприноси  Радоја Симића)

Ментор у изради докторских дисертација

Владимир Поломац, Језик у повељама и исправама деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 15. јуна 2011.

Тања Милосављевић, Лексика српског призренског говора (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 3. септембра 2016.

Бојана Вељовић, Глаголски систем говора Тутина, Новог Пазара и Сјенице – облици и употреба (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 5. новембра 2016.

Проф. др Гордана Драгин

Рођена 19. 9. 1957. у Новом Саду.

1980 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (група Јужнословенски језици).

1980 Запослила се у основној и средњој школи у Жабљу.

1981 Запослила се на одсеку Јужнословенски језици на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду као асистент-приправник.

1986 Изабрана у звање асистента.

1987 Магистрирала са темом Ратарска и повртарска терминологија Шајкашке.

2004 Докторирала на Филозофком факултету у Новом Саду са темом Говори у сливу Студенице.

2004  Изабрана у звање доцента.

2015  Изабрана у звање ванредног професора.

Члан сарадник Матице српске.

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Члан Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа.

Сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Сарадник на пројекту Истраживање културе и историје Срба у Румунији Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији, који финансира Савез Срба у Румунији.

Види више →

Рођена 19. 9. 1957. године у Новом Саду.

Године 1980. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (група Јужнословенски језици).

Године 1980. запослила се у основној и средњој школи („Стеван Дивнин Баба“ и „22. октобар“) у Жабљу.

Године 1981. запослила се на одсеку Јужнословенски језици на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду као асистент-приправник.

  1. изабрана у звање асистента.

Тезе:

Магистарски рад: Ратарска и повртарска терминологија Шајкашке (1987, Филолошки факултет у Београду, ментор проф. др Радоје Симић).

Докторска теза: Говори у сливу Студенице (2004, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор проф. др Драгољуб Петровић, комисија: проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Научна звања:

Изабрана у звање асистент-приправник (1981).

Изабрана у звање асистент (1986).

Изабрана у звање доцент ( 2004).

Изабрана у звање ванредни професор (2015).

Међународна сарадња:

Лектор српскохрвaтског језика на Филолошком факултету „Јакуб Колас“ Универзитета у Минску (Р Белорусија) од 1986. до 1987. године.

Гостујући професор на ХУФС-у (Корејски универзитет за стране студије) у Сеулу (НР Јужна Кореја) од 2007. до 2010. године.

У оквиру пројекта Еразмус+ године 2016. боравила 7 дана и одржала пет предавања на Великотрновском универзитету „Свети Ћирило и Методије” (Р Бугарска).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

– Члан сарадник Матице српске.

– Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА).

– Члан Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа (СДА).

– Била је сарадник на пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник.

– Сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

– Сарадник на пројекту Истраживање културе и историје Срба у Румунији Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији, који финансира Савез Срба у Румунији.

Учешћа на скуповима:

Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Нишка Бања, 1992.

Научни састанак слависта у Вукове дане 22, Београд, 1993.

Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 1994.

Дани српскога духовног преображења IV, О српским народним говорима, Деспотовац, 1997.

Научни скуп посвећен Павлу Ивићу, Нови Сад – Београд – Суботица, 2001.

Probleme de filologie slava, Universitatea de vest din Timisoara, Темишвар, 2004.

Probleme de filologie slavaﬞ, Timisoara, 2006.

The korean Association of Central and Eastern European and Balkan Studies Faculty of Philology у организацији Корејског универзитета за стране студије (Hankuk University of Foreign studies  – HUFS), Београд, 2009.

Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Научни састанак слависта у Вукове дане 40, Београд, 2011.

Међународни скуп о балто-словенској акцентологији, Нови Сад, 2012.

Научни састанак слависта у Вукове дане (српски језик и његове норме) 41, Београд, 2012.

IWOBA VIII међународна конференција из балто-словенске акцентологије (Inrenational Workshop on Balto/Slavic Accentology),  Нови Сад, 2012.

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 2012.

VII међународни скуп „Српски језик, књижевност, уметност“,  Крагујевац, 2012.

Филологија и универзитет. Наука и савремени универзитет 2, Ниш, 2012.

Друга међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2012.

VII међународни научни скупа Традиција и иновације у савременом српском језику, Крагујевац, 2012.

Седми међународни научни скуп „Језик, књижевност, маргинализација“, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Научни  састанак слависта у Вукове дане 42, Београд, 2013.

VII међународни научни скуп Традиција и иновације у савременом српском језику, Крагујевац, 2013.

Од науке до наставе, Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 2013.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2014.

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет (НИСУН) 4, Ниш, 2014.

Међународни скуп: Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Језик, књижевност, маргинализација (језичка испитивања), Ниш, 2014.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама, Темишвар, 2015.

Наука и савремени универзитет, Језик и књижевности у контакту и дисконтакту 5, Ниш, 2015.

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Езици, култури, комуникации, В. Трново, 2016.

Езици, култури, комуникации, В. Трново, 2017.

Организација скупова

IWOBA VIII међународна конференција из балто-словенске акцентологије (Inrenational Workshop on Balto/Slavic Accentology),  Нови Сад, 2012 (у управном одбору).

Предавања, промоције и сл.:

Драгин, Гордана, Вера Васић и Гордана Штрбац: Говор Новог Сада – општи осврт, презентација монографије Говор Новог Сада I и II у Градској библиотеци Нови Сад, 11. 10. 2011. год.

Маја месеца 2016. године као гост предавач на универзитету „Ћирило и  Методије“ у Великом Трнову (Р Бугарска) одржала следећа предавања:

Дијалектологија српског језика у књижевном делу,

Акценатске иновације у српском стандардном језику,

Познавање ортографске норме српског језика и

Прозодијска норма у стандарду и дијалекту.

Проф. др Љубисав Ћирић

Рођен 17. априла 1945. у Горњем Стрижевцу, општина Бабушница.

1969. дипломирао на Филилошком факултету у Београду.

1981. магистрирао на Филилошком факултету у Београду.

1995. докторирао на Филилошком факултету у Београду.

1972. запослио се на Педагошкој академији за образовање наставника разредне наставе у Неготину (касније Виша школа за васпитаче) као предавач, касније професор више школе.

1992. изабран у звање асистент на Филолошком факултету у Приштини.

1995. изабран у звање доцент на Филолошком факултету у Приштини.

1999. реизабран у звање доцент на Филозофском факултету у Нишу.

2001. изабран у звање ванредни професор на Филозофском факултету у Нишу.

2007. изабран у звање редовни професор на Филозофском факултету у Нишу.

Види више →
 

Рођен 17. априла 1945. у Горњем Стрижевцу, општина Бабушница.

Дипломирао на Филилошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и југословенску књижевност (1969).

Тезе

Ћирић, Љубисав: Говор Лужнице, магистарски рад, одбрањен 21. VI 1980. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Светозар Николић, проф. др Славко Вукомановић).

Ћирић, Љубисав: Говор Понишавља, докторски рад, одбрањен 5. VII 1995. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Радоје Симић, чланови комисије: проф. др Милорад Дешић, проф. др Недељко Богдановић).

Научна звања

Изабран у звање асистент (1. X 1992).

Изабран у звање доцент (1. XII 1995).

Изабран у звање ванредни професор (15. XII 2001).

Изабран у звање редовни професор (15. XII 2007).

Чланство у научним и стручним телима

Члан сената Универзитета у Нишу (2010–2012.)

Сарадња на пројектима

Сарадник на пројекту ”Лексиколошка истраживања југоисточне Србије” (руководилац проф. др Слободан Реметић).

Сарадник на пројекту ”Дијалектолошка истраживања српског језичког простора” (руководилац проф. др Слободан Реметић)

Сарадник на пројекту ”Истраживање словенских говора на Косову и Метохији”. (руководилац др Стана Ристић)

Учешће на научним скуповима

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 15–17. VI 1992.

Научни скуп О српским народним говорима, Деспотовац – Манасија, 21–22. VIII 1996.

XIV међународни славистички конгрес, Будва, 14–17. IV 1997.

Међународни научни скуп Живот и дело Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 17–19. IX 2001.

Научни скуп Љубомир Стојановић – живот и дело, Ужице, 18–19. IV 2002.

Међународни научни скуп Јелена Димитријевић – живот и дело, Ниш, 28–29. X  2004.

Међународни научни скуп Тело и одело у култури Срба и Бугара,  Ниш, 17–18. V 2009.

Међународни научни скуп Име у књижевности и култури Срба и Бугара, Ниш, 13. V 2011.

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12–13. IV 2013.

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17–18. IV 2015.

Остале активности

Лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Софији (1984–1986.).

Покретач и уредник двају часописа: Дијалектолошка истраживања (издавач Филозофски факултет у Нишу) и Белопаланачки зборник (издавач Народна библиотека ”Вук Караџић” Бела паланка).

Ментор магистарске тезе (одбрањене на Филозофском факултету у Нишу 8. IX 2008.) и члан комисија за одбрану докторских теза (Филолошки факултет у Београду 28. VI 1996; Филозофски факултет у Нишу 10. I 2004.).

Рад на пословима из делокруга Српског дијалектолошког атласа.

др Јордана Марковић

Рођена 26. октобра 1953. у Доњем Душнику.

1976. дипломирала на Филолошком факултету у Скопљу.

1976. запослила се у Гимназији „Боро и Рамиз“ у Витини Косовској.

1979. запослила се у Гимназији „25. мај“ у Кладову.

1988. запослила се на Филозофском факултету у Нишу.

1992. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1996. докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1997. изабрана у звање доцент.

2002. изабрана у звање ванредни професор.

2007. изабрана у звање редовни професор.

Помоћник уредника часописа Теме (2016–).

Члан редакције часописа Исходишта.

Члан редакције часописа Балканске синтезе.

Види више →
 

Рођена 26. октобра 1953. у Доњем Душнику.

1976. дипломирала на Филолошком факултету у Скопљу.

1976. запослила се у Гимназији „Боро и Рамиз“ у Витини Косовској.

1979. запослила се у Гимназији „25. мај“ у Кладову.

1988. запослила се на Филозофском факултету у Нишу.

1992. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1996. докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1997. изабрана у звање доцент.

2002. изабрана у звање ванредни професор.

2007. изабрана у звање редовни професор.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Шеф катедре за српски језик.

Управник Департмана за српски језик.

Председник Савета Филозофског факултета у Нишу.

Члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Члан Управног одбора Фондације за решавање стамбених потреба младих научних радника и уметника Универзитета у Нишу.

Председник Надзорног одбора Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ у Нишу.

Председник Редакционог одбора Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ у Нишу.

Члан Научно-стручног већа за друштвене и хуманистичке науке Универзитета у Нишу.

Члан Савета Универзитета у Нишу.

Начелник Одсека језика и књижевности одељења САНУ и Универзитета у Нишу.

Председник комисије за пријем студената на докторске студије филологије Филозофског факултета у Нишу.

Члан комисије за одбрану докторских дисертација:

Надежде Јовић,  10. 12. 2004, на Филозофском факултету у Нишу.

Јованке Радић, на Филозофском факултету у Нишу.

Мирјане Илић, 7. септембра 2011. на Филолошком факултету у Београду.

Ирене Цветковић Теофиловић, 11. октобра 2011. на Филозофском факултету у Нишу.

Неде Павловић, 23. октобра 2015, на Филолошком факултету у Београду.

Члан комисије за одобрење теме за израду докторске дисертације:

Мирјане Maндић, тема одобрена на Филозофском факултету у Нишу 2011. године.

Члан комисије за одбрану магистарских радова:

Татјане Трајковић, на Филозофском факултету у Нишу, 2008.

Тање Милосављевић, на Филозофском факултету у Нишу, 2008.

Бранкице Селаковић, На Филозофском факултету у Новом Саду, септембра 2015.

Ментор у изради докторске дисертације:

Татјане Трајковић, одбрањена 18. 12. 2015. на Филозофском факултету у Нишу.

Веселина Петровића, на Филозофском факултету у Нишу (у изради).

Ментор у изради бројних мастер радова.

Члан комисија за одбрану бројних мастер радова.

Ментор у изради бројних дипломских радова.

Члан комисије за одбрану бројних дипломских радова.

Међународна сарадња:

У више наврата држала предавања студентима србистике на Универзитету „Св. св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову.

Предавање по позиву студентима на Западном универзитету у Темишвару.

У периоду од 16. до 18. априла 2012. године серијa предавања по позиву на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“.

Предавање по позиву студентима српског језика у Сегедину 31. октобра 2013.

Серија предавања по позиву априла–маја 2015. на Универзитету „Св. св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову.

Организација скупова:

Председник Организационог одбора Међународног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије.

Председник Организационог одбора Научног скупа Опсцена лексика у српском језику

Председник Организационог одбора Научног скупа Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника

Члан већег броја Организационих одбора Научних скупова у земљи и инистранству.

Међународна сарадња:

Руководилац пројекта Популаризација науке код младих – српски, бугарски и румунски у светлу језичке интерференције (Одељење САНУ, Одсек језика и књижевности) (одобрен за 2011. и 2012).

Један од родоначелника дугогодишње сарадње Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Универзитета у Великом Трнову (Бугарска).

Иницијатор сарадње Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Западног универзитета у Темишвару.

Рецензент

Рецензент више монографија.

Рецензент бројних Зборника радова и бројних радова у научним часописима.

Уредништво

Уредник и члан уредништва бројних часописа и зборника, међу којима и:

Помоћник уредникаЧасописа Теме,

Уредник Годишњака за српски језик,

Уредник Прилога из фитолингвистике,

Члан редакције Годишњака за српски језик Филозофског факултета у Нишу,

Уредник зборника младих Радови,

Члан уредништва зборника младих Радови,

Члан уредништва Дијалектолошких истраживања,

Члан уредништва Језичких прилога,

Члан уредништва Часописа Исходишта,

Члан уређивачког одбора зборника радова са међународног научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије,

Члан редакције тематског зборника Еротско у култури Срба и Бугара / Еротичното в културата на сърби и българи,

Члан редакције тематског зборника Тело и одело у култури Срба и Бугара / Тяло и дрехи в културата на сърби и българи,

Члан редакције тематског зборника Селото и градът в културата на българи и сърби / Село и град у култури Бугара и Срба,

Члан уредништва часописа Наше стварање,

Члан уредништва часописа Балканских синтеза.

Научни скупови:

Симпозијум о флори југоисточне Србије, Лесковац, 1991.

III симпозијум о флори југоисточне Србије, Лексовац–Пирот, 1993.

Говори призренско–тимочке области и суседних дијалеката, Нишка Бања, 1992.

Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање, Лингвистичка секција, Ниш 1997.

Други међународни научни скуп Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица, 1997.

Научни скуп посвећен Олафу Броку, Ниш, 2003.

Трећи међународни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Суботица – Нови Сад – Београд, 2004.

ХХХI Научна конференција на ХХХVII мегународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, 2004.

Научни скуп Еротско у култури Срба и Бугара, Ниш, 2006.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2006.

Научни скуп Probleme de filologie slavă (Проблеми словенске филологије), Темишвар, 2007.

Научни скуп Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2007.

Научни скуп Феномен на играта (в културата на българи и сърби) – Феномен игре (у култури Бугара и Срба), Велико Търново, 2007.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2008.

Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац: Лесковачки културни центар, 2008.

Научни скуп Језик, књижевност, идентитет, Језичка истраживања, Ниш, 2008.

Научни скуп Тело и одело у култури Срба и Бугара / Тяло и дрехи в културата на сърби и българи, Ниш, 2009.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2009.

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима (Међународни научни скуп, Језик и народна традиција), Косовска Митровица, 2009.

Научни скуп Нечиста крв Борисава Станковића сто година после (1910–2010), Врање, 2010.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2010.

Научни скуп Селото и градът в културата на българи и сърби / Село и град у култури Бугара и Срба, Велико Търново,  2010.

Научни скуп Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Научни скуп Други о Србима – Срби о другима, Ниш, 2010.

Научни скуп Нишка периодика, Ниш, 2010.

Научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 2011.

Научни скуп Име у култури Срба и Бугара / Името в културата на сърби и българи, Ниш, 2011.

Међународни научни скуп Државотворна идеја тројице српских великана: грофа Ђорђа Бранковића, Доситеја Обрадовића и Саве Текелије, Темишвар, 2011.

XXXVIII научна конференција на XLIV мегународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, 2011.

Мегународен научен симпозиумБлаже Конески и македонскиот јазик, литература и култура“, Скопје, 2011.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2011.

Единадесетите национални славистични четения История в славянские езици, литератури и култури, София, 2012.

Научни скуп Време и пространство в културата на българи и сърби / Време и простор у култури Бугара и Срба, Велико Търново, 2012.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2012.

Научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 2012.

Научни скуп са међународним учешћем Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 2012.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Научни скуп Стварност и фикција у култури Срба и Бугара / Реалност и фикци/ в културата на сърби и българи, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 2013.

Научни скуп Наука и савремени универзитет, Ниш, 2013.

Научни скуп Слово и жест в културата на бxлгари и сxрби / Реч и гест у култури Бугара и Срба, Велико Търново, 2014.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2014.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Научни скуп Велики рат 19141918: узроци, последице, тумачења, Врање, 2014.

Научни скуп Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на сърби и българи, Ниш, 2015.

Лексикологијата и лексикографијата – мостови мег’у јазиците, Научниот собир Јазикот наш денешен, Скопје, 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2015.

Научни скуп Красотата в културата на бьлгари и сьрби / Лепота у култури Бугара и Срба, Велико Тьрново, 2016.

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Научни скуп Опсцена лексика у српском језику, Ниш, 2015.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Научни скуп Музика у култури Срба и Бугара, Ниш, 2017.