Категорија: Стандардизација

Нови прилози српском правопису 2

У септембру 2022. је изашла публикација Нови прилози српском правопису 2, зборник радова с научног скупа „Актуелна питања српског правописа“, који је одржан 23. октобра 2021. у организацији Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске на Филолошком факултету у Београду.

СПИСАК   ЧЛАНОВА  ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА на дан 20. 4. 2022.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕИНСТИТУЦИЈА
проф. др Срето Танасић, председникСАНУ Београд
академик Слободан РеметићАНУРС Бањалука
академик Бранислав ОстојићЦАНУ Подгорица
проф. др Александар МилановићМатица српска
проф. др Исидора БјелаковићМатица српска
проф. др Мирослав НиколићИнститут за српски језик САНУ
др Владан Јовановић, секретарИнститут за српски језик САНУ
проф. др Милорад ДешићФилолошки факултет у Београду
проф. др Душка КликовацФилолошки факултет у Београду
проф. др Слободан МарјановићФилозофски факултет у Нишу
проф. др Драгољуб ПетровићФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Мато ПужурицаФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Сања ЂуровићФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу
проф. др Станислав СтанковићФилозофски факултет у Приштини/ Косовској Митровици
проф. др Милош КовачевићФилозофски факултет у Источном  Сарајеву
проф. др Јелица СтојановићФилолошки факултет у Никшићу
проф. др Драгомир КозомараФилолошки факултет у Бањалуци
проф. др Вељко Брборић,        потпредседникСрпска књижевна задруга
  

Годишња скупштина Одбора за стандардизацију српског језика

Одбор за стандардизацију српског језика одржао је годишњу скупштину 20. априла 2022. године. Скупштину је отворио њен председник проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС. После одавања почасти преминулим члановима Одбора и његових комисија уследиле су поздравне речи. Академик Владимир Костић, председник САНУ, у својој речи указао је на значај Одбора за стандардизацију српског језика и истакао потребу да и држава јаче стане иза њега. Академик Рајко Кузмановић, председник АНУРС, у писму скупштини је такође изнео да цени велико залагање Одбора за статус српског језика и бригу о језичкој култури. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, у поздравној речи истакао је значај Одбора као највишег тела науке и струке и  казао да га држава мора питати кад су посреди језичка питања, да не би доносила погрешне одлуке. Академик Бранислав Остојић, представник ЦАНУ у Одбору, писмом се обратио и такође подржао рад Одбора и своју спремност да у њему и убудуће ради. Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, у коме је и седиште Одбора, указала је да пред Одбором и језичком струком стоје обавезе које треба у наредном периоду решавати и спремност Института да и даље сарађује са Одбором у свим пословима. Одбор је поздравила проф. др Биљана Бабић, декан Филолошког факултета у Бањој Луци и указала на значај његовог рада, а у име Филозофског факултета у Приштини/Косовској Митровици обратио се проф. др Станислав Станковић у име декана. У име Министарства просвете и науке обратила се др Милка Андрић, истакавши значај Одбора и захвалила се Одбору за стручно мишљење које је ово министарство добило поводом решавања неких крупних проблема. У своме обраћању Одбор су подржале и истакле његов  значај и професори Рајна Драгићевић и Весна Ломпар, председници Савеза славистичких друштава Србије и Друштва за српски језик и књижевност Србије. Из Министарства културе и информисања стигао је допис да је потпредседник Владе и министар овог ресора Маја Гојковић спречена да присуствује раду скупштине јер није у држави. Седници Одбора присуствовали су и председници – сем једног, заменици, секретари и неки чланови Одборових комисија.  

Пошто због вируса короне претходне две године скупштина није могла бити држана, председник Одбора Срето Танасић се у извештају осврнуо на  рад у периоду 2019–2021. одина. Он је детаљније говорио о ангажовању Одбора у овом периоду око више крупних проблема. Дуго година се Одбор залагао за усвајање новог закона о језику и писму, што је било  потребно после распада велике Југославије и распада српско-хрватског језичког заједништва како би се законски регулисао статус српског језика у новим приликама, али и обавеза после усвајања Устава Србије ради усклађивања закона са уставним одредбама о језику и писму. То је, нажалост, дуго одлагано због чега смо трпели велику штету. Коначно је закон донесен у септембру 2021. Добро је што је закон усвојен јер се тиме стварају услови да се у Србији ради на осмишљавању и спровођењу језичке политике, што је задатак државе и струке. Одбор је задовољан улогом коју му је закон наменио у будућем Савету за језик. Танасић је затим истакао да је прошле године  донесен и Закон о родној равноправности, који је у виду у ком је усвојен врло штетан, не само са становишта лингвистичке струке, јер је под плаштом бриге о положају жена озаконио један идеолошки покрет који руши језике и културе, хришћански начин живота, разара породицу, уводи вербални деликт и забрану слободе научног мишљења, о чему су говорили стручњаци разних профила на Округлом столу у Матици српској 3. јула 2021.

Такође, протеклих година Одбор је стално указивао на лош статус српског језика у основној и средњој школи, о чему сведочи и недозвољиво мали број часова наставе српског језика, све израженији проблеми у вези са уџбеницима и др. Одбор се обратио и Конференцији универзитета Србије са захтевом да се настава српског језика уведе на све факултете у складу с њиховим профилима, што је нужан услов за функционалну писменост академских грађана, на чему одлучно инсистира и новоустановљена Интеркатедарска србистичка конференција. Нажалост, КОНУС је без било каквих разговора са струком тај предлог одбио. То говори да код многих представника академске заједнице још не постоји свест о значају српског као националног језика. Одбор је у претходне три године посебно радио на стварању стручне подлоге за ново издање Правописа српског језика. Са једне тематске конференције објављен је зборник реферата, а са оне од 23. октобра 2021. зборник је у штампи.

 У овом трогодишњем периоду Одбор је давао стручно мишљење многима – државним институцијама, информативним кућама, појединцима из земље и иностранства, свима који су му се обраћали, али и кад је сам видео потребу, писао је многим органима и институцијама. Усвојио је и више одлука о појединим питањима од ширег значаја за стручну и културну јавност. У овим пословима је често сарађивао и са појединим својим комисијама, које су радиле све време у складу са својим годишњим плановима, о чему сведоче извештаји. Чланови Одбора су држали предавања у вези са статусом српског језика и писма на трибинама, округлим столовима у информативним кућама, у Београду и другде у Србији, али и изван Србије.

На крају је истакнуто да је у протекле три године Одбор био изузетно активан делујући у складу са задацима који су приликом оснивања стављени пред њега. Делатност Одбора је и у Србији и на целокупном српском језичком и националном простору препозната и прихваћена, он добија широку подршку културне јавности.

Председник Одбора је рекао да ће  се у 2022. години радити на задацима који стоје пред њиме и у складу са потребама које се буду јављале. А најавио је да ће се крајем 2022. године одржати скупштина на којој ће се обележити и јубилеј – 25 година од оснивања Одбора.

Извештај и предлог плана рада у 2022. години чланови Одбора су једногласно подржали.

27. априла 2022.                                  Председник Одбора

                                                                                             проф. др Срето Танасић,                                                                    дописни члан АНУРС

Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског  језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.