Category: РСАНУ

мср Марина Баги

Рођена 2. октобра 1996. године у Сремској Митровици.

2019. Завршила основне академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер Српски језик и књижевност ‒ наставнички профил).

2020. Завршила мастер академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик теорија и настава), одбранивши мастер рад О синтаксичком и семантичком понашању глагола оставити (ментор: проф. др Душка Кликовац).

2020. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик).

2021. Укључена у научноистраживачки рад Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

2023. Пријавила тему докторске дисертације под називом Примена теорије семантике оквира у српској лексикографији (на примеру глагола оштећивања и уништавања) (ментори: проф. др Душка Кликовац и др Александра Марковић).

2024. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на Одсеку за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Говори енглески, руски и шпански језик.

Види више →

Марина Баги је рођена 2. октобра 1996. године у Сремској Митровици. Гимназију „Стеван Пузић” у Руми (друштвено-језички смер) завршила је као најбољи ученик у генерацији и носилац Вукове дипломе 2015. године. Током средњошколског образовања учествовала је на различитим такмичењима и добијала је награде и похвале. На републичком такмичењу из српског језика и језичке културе освојила је друго место 2013. године и треће место 2015. године.

 Године 2015. уписала се на Филолошки факултет Универзитета у Београду на смер Српски језик и књижевност – наставнички профил, а дипломирала је 2019. године. Мастер академске студије на истом факултету (модул Српски језик – теорија и настава) завршила је 2020. године, одбранивши мастер рад на тему „О синтаксичком и семантичком понашању глагола оставити” пред комисијом у следећем саставу: проф. др Душка Кликовац (ментор) и доц. др Балша Стипчевић (члан комисије). Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је исте године. У септембру 2023. године пријавила је тему докторске дисертације под називом „Примена теорије семантике оквира у српској лексикографији (на примеру глагола оштећивања и уништавања)”, а као менторе је предложила проф. др Душку Кликовац и др Александру Марковић. Изабрана је у звање истраживача приправника 28. новембра 2023. године.

За постигнуте резултате током основних и мастер студија добила је стипендију Фонда за младе таленте Републике Србије и била је носилац плакете „Доситеја”. Била је и носилац Награде Љубомир Стојановић 2020. године, коју додељује Матица српска за најбољи мастер рад у области српског језика. Тако је постала и члан ове институције.

Од 2021. године је, као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, ангажована у научноистраживачком раду Института за српски језик САНУ. Најпре је била укључена у рад Одсека за стандардни језик као сакупљач и обрађивач грађе за Појмовник српских лингвистичких термина, а од јуна 2022. године укључује се у рад Одсека за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ. На поменутом Одсеку је, од 1. марта 2024. године, запослена у звању истраживача приправника.

До сада је објавила неколико научних и стручних радова и учествовала је на неколико научних скупова. Говори енглески, руски и шпански језик.

Учешћа на научним скуповима:

XV научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, који је одржан 1. априла 2023. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, са излагањем на тему О нарочитој употреби релативних реченица у језику друштвених мрежа [у коауторству са Александром Томашевић].

I научна конференција за младе истраживаче и докторанде Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе, која је одржана 27. и 28. маја 2022. године на Филолошком факултету у Београду, са излагањем на тему Евалуативни коментари у језику спортских новинара.

XIV научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, који је одржан 2. априла 2022. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, са излагањем на тему О недоследностима у Речнику уз правопис [у коауторству са Александром Томашевић].

Радионице, усавршавања и курсеви:

Семинар Увод у дигиталну хуманистику: радионице за имплементацију удаљеног читања у истраживачкој пракси, у организацији Друшва за језичке ресурсе и технологије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковићˮ, у периоду од 4. до 9. децембра 2023. године у НКОЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.

Онлајн семинар о рецензирању за истраживаче, у организацији Центра за промоцију науке и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, одржан 18. и 27. маја 2021. године.

Чланства:

2021. члан Матице српске

2023. члан Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех)

др Јована Шћеповић

  • Рођена 9. јуна 1994. у Ужицу
  • 2013. уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2017. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2018. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: Српски језик – наука и примена)
  • 2018. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Језик, књижевност, култура модул: Српски језик)
  • 2019. запослила се на Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ) и стекла звање истраживач-приправник
  • 2021. пријавила докторску дисертацију Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
  • 2024. одбранила докторску дисертацију Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
  • Говори и пише енглески језик, служи се руским и шпанским језиком
Види више

Академски радови:

Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, докторска дисертација одбрањена 25. јуна 2024. на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић, председник комисије проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије др Неђо Јошић и доцент др Сања Огњановић).

Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић)

Излагања на начним скуповима/конференцијама:

XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019.

VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.

Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019.

XII научни скуп Младих филолога, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар, 2020.

Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 14, Ужице, 26. и 27. април 2024. г.

Одржане радионице/презентације:

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) у коауторству са др Бојаном Томић, у Крушевцу 16. маја 2024.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 4. марта 2024. у Рачунарској гимназији у Београду.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 14. марта 2024. у Математичкој гимназији у Београду.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 15. новембра 2023. године у Електротехничкој школи Михаило Пупин у Новом Саду.

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 6. октобра 2022. године у СШ Свети Ахилије.

Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића; 61. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 7. фебруар 2020. године

Похађање научних школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу

Радно искуство:

2022. Истраживач-сарадник (од 1. априла) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Истраживач-приправник (од 22. јула) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар‒јун].

2018. Волонтер на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ [септембар‒јул 2019].

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун].

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [Београд].

2017‒2020. Професор српског језика као страног (Lingua franca, Euroschool, Queen Victoria).

Чланства:

Члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године

Члан-сарадник Матице српске од 2020. године

Остале активности:

Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

др Стефан Степановић

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.

2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).

2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.

Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.

Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.

Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

  • Говори и пише енглески језик.

др Милица Божић Синчук

Рођена 19. априла 1991. у Београду.

2021. изабрана у звање научни сарадник.

21. априла 2021. одбранила докторску дисертацију Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2020. изабрана у звање истраживач – сарадник.

2018. Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

2018. Пријавила докторску дисертацију на Филолошком факултету у Београду.

2015. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик).

2015. Стекла звање мастера на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик – наука и примена).

2014. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност – наставнички профил).

Говори и пише руски, енглески и француски језик.

Види више →
 

Образовање

  • Милица Божић Синчук рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Филолошку гимназију (2006–2010) и стекла основно музичко образовање (Музичка школа „Мокрањац”). Основне студије (Српски језик и књижевност, 2010–2014) и мастер студије (Српски језик – наука и примена, 2015) завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је академске 2015/2016. године, модул Српски језик. Докторска дисертација пријављена је 17. јануара 2018. године, а одбрањена 21. априла 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 

Остале активности

  • Члан Филолошког друштва Речи (2024– )
  • Члан сарадник Матице српске (од 2020. године).
  • Члан Српске књижевне задруге (од 2018. године).
  • У академској 2017/2018. години ангажована као помоћ у настави у Центру за учење српског језика као страног на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
  • У академској 2016/2017. години – сарадник у настави (ван радног односа) – демонстратор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима,
  • Школске 2015/2016. године радила у Филолошкој гимназији у Београду као професор (на замени) Српског језика и Увода у општу лингвистику.

Запослење

  • 2020. изабрана у звање истраживач сарадник.
  • 2018. године запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

Познавање страних језика

  • Говори и пише руски, енглески и француски језик.

 

Тезе

  • 21. априла 2021. године одбрањена докторска дисертација Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, председник Комисије: проф. др Вељко Брборић, чланови Комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Јованка Радић, научни саветник).
  • 2015. Синонимија именичких деминутива у српском језику, мастер рад, одбрањен је на Филолошком Факултету Универзитета у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић, члан комисије: проф. др Весна Ломпар.

Учешћа на научним скуповима

  • 27. април 2024. Међународна конференција Language, Literature, Intersectionality 2024. на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.
  • 13. новембар 2023. Међународна конференција часописа Новоречје и Филолошког друштва РечиНове речи у говору деце и младих и у текстовима за децу и младе, Београд, Универзитетска библиотека Светозар Марковић.
  • 19. октобар 2023. 15. међународни симпозијум Андрићева публицистика Љубљана, Словенија [Зум].
  • 15. мај 2023. Округли сто часописа НоворечјеДеантропонимни неологизми као кључне речи епохе [онлајн].
  • 20. октобар 2022. 14. међународни симпозијум Андрићева поезија, Сокобањa, Србија.
  • 14. октобра 2021. учествовала на 13. симпозијуму Андрићева приповетка у оквиру истраживачког пројекта Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту (Грац, 2007-) са темом: Ономастичка слика у  приповеци Црвен цвет И. Андрића (Антропоними у приповеци Црвен цвет И. Андрића). [Зум конференција]
  • 15. новембра 2018. учешће на Округлом столу посвећеном Светиславу Божићу добитнику награде Златна књига Библиотеке Матице српске, одржаном у Матици српској у Новом Саду, са темом: Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића.
  • 26. октобра 2018. године на IV међународном научном скупу Српски као страни језик у теорији и пракси, одржаном у Ректорату Универзитета у Београду, излагала реферат: Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика.
  • 31. марта 2018. године на X научном скупу младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевацу излагала је реферат: Систем акцентуације у говору Лапова (код Крагујевца).
  • 19. новембра 2017. године учешће на научном скупу Језици и културе у времену и простору 7 на Филозофском факултету у Новом Саду, са рефератом Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика.
  • 8. априла 2017. године учествовала на IX научном скупу младих филолога и докторанада Србије на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, са рефератом Статус суплетивних множинских облика именице дугме у савременом српском језику. На том научном скупу била је и у својству председавајућег сесиjом Савремена проучавања језика.

Јавна предавања и промоције

  • 19. априла 2018. излагала на Данима Музеја језика и писма у Тршићу у организацији Центра за културу Вук Караџић (Лозница) поводом два века Српског рјечника Вука Караџића са темом: О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића.
  • 21. новембра 2016. године одржала јавно предавање Иновације у језику младих у сарадњи са проф. др Весном Ломпар и студентима постдипломских студија у Задужбини Илије М. Коларца.

 

Милосав Тешић

Милосав Тешић  је рођен у Љештанском код Бајине Баште, 15. новембра 1947.

Диплому је стекао 1970. на Филолошком факултету у Београду.

Радио је као уредник Речника српскохрватког књижевног и народног језика у Институту за српски језик у Београду до пензије.

За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.

Рад на Речнику САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат1–петогласник, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Тешић, Милосав:  оцат1–оцељивати: основна редакција; очин1–ошинуће: суредакција; ошипка–ошчуро: суредакција; пажња–пакост: суредакција; паљеница–пансионар: суредакција; папрат–парали: суредакција; парализа–парламентаран: суредакција; парламентарац–партаја: суредакција; партајизам–пасиште: суредакција; пекарина–пентрати: суредакција; пентрати се–период: суредакција; периода–перфекција: суредакција; петачки-петогласник: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање–оцарити, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Тешић, Милосав: оповргавање–опонашљив: обрада, основна редакција; опсенити–опсјати: обрада, основна редакција; опскакивање–опустити: суредакција; ос1–освештење2: суредакција; освешћавање–осигуратељац: суредакција; осој–останак: суредакција; откоракнути–отолошки: основна редакција; отпослати–отреситост: суредакција; оћ1–охој2: суредакција; охол–оцарити: основна редакција]

Види више →

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао–Опово, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр.

[Тешић, Милосав: одјене–одљокнути: суредакција; одљубити–одмољавати: основна редакција; одојак–одочкурити: суредакција; одра–одринути: суредакција; ођа–оздоњи: суредакција; оздрава–ојчнути: суредакција; ок–окинчити: суредакција; окоп–окрепљујући: суредакција; ом–ометара: суредакција; он–онаковица: обрада, основна редакција; опетњача–опирача: суредакција; оплов–Опово: обрада, основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат–одврзивати, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 781 стр.

[Тешић, Милосав: нормалан–нотесић: суредакција; нотешче–нука: суредакција; нукати–њушчица: суредакција; предлог о и везник о: суредакција; објезати–облести: основна редакција; обрт–обурити: суредакција; ода1–одаламарити: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав–нокавац, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 799 стр.

[Тешић, Милосав: независно–незнанка: суредакција; неказненост–некрофобија: суредакција; немилост–ненаклоњеност: суредакција; неологизам–неплодност: суредакција; неплодноћа–непомично: суредакција; непомичност–непредметан: суредакција; непредобив–неприступачно: основна редакција; неприступачност–непутан: суредакција; непутно–неразмрсица: суредакција; нерука–несаструган: суредакција; неспавач–несумњиво: суредакција; несумњивост–неумолит: суредакција; нехатилац–нешуш: суредакција; ни–никада: обрада, основна редакција; никадак–Ниџо: суредакција; Ниш–ништитељица: суредакција; ништити–новац: суредакција; новозаведен–новштина: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати–недотруо, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр.

[Тешић, Милосав: накострушено–накркаче: суредакција; наличе–намерити2: основна редакција; намирје–намрсити се: суредакција; намрскан–нањијати се: суредакција; напудерисати–нараслост: основна редакција; нараст–народносни: суредакција; народносни– насељавати: суредакција; наћевити се–наука: суредакција; наукијер–нацквацкати (се): основна редакција; начкаљати–нашчињати се: суредакција; недовољство–недорухо: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, Моире–наклапуша, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр.

[Тешић, Милосав: Мостарац–мочварка: обрада; наадиђарити–набрати2: суредакција; набрашнавити (се)–навејавати: основна редакција; нагазиште–наговор: основна редакција; наговоран–над: обрада (над–над), основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 12, маквен–мозурица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1984, 800 стр.

[Тешић, Милосав: малокаван–малуља: обрада; малуљица–Мамцић: обрада; мастија–матафјун: помоћна редакција; матафолико1–маузолеј: помоћна редакција; метва–мехов: обрада; Мимо–мираља: основна редакција; мистик–михана: обрада; михача–мјузикхолски: основна редакција; многомужац–модриљка: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11, кукутка–маква, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1981, 800 стр.

[Тешић, Милосав: курјачар–кусарица: помоћна редакција; кусарка–кутушица: помоћна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 10, колити–кукутица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1978, 800 стр.

[Тешић, Милосав: кривка–крикњава: обрада]

др Никола Рамић

Рођен 1. марта 1954. године у Богдашима, код Ливна, Босна и Херцеговина. Ту завршио основну школу, а у Ливну гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао 1977, на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. На истом факултету магистрирао1980, а докторску дисретацију, под насловом „Икавскошћакавски говори југозападне Босне”, одбранио 1997. године.

Од 1978. до 2005. године запослен у Институту за српски језик САНУ, ангажован на пословима израде  „Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”, најпре као обрађивач грађе, затим млађи уредник, а од 2001. године један од уредника Речника.

Од 1982. до 2005. године обављао дужност техничког уредника и секретара редакције „Српског дијалектолошког зборника” (САНУ), члан Уредништва часописа „Наслеђе” (ФИЛУМ, Крагујевац).

Сарађивао на пројектима Матице српске, посебно на изради једнотомног „Речника српскога језика”.

У Вуковој задужбини водио пројекат „Испитивање и опис говора југозападне Босне”.

На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Одсеку за филологију од 2005. године наставник у звању доцента, а од 2010. у звању ванредног професора. Ментор у изради  и члан комисија за одбрану више местер радова и докторских дисертација.

Види више

Научни скупови

Међународни научни скуп Српски језик и друштвена кретања, октобар 2006, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Научни скуп Допринос Срба из Босне и Херцеговине науци и култури, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале 2007.

Међународни научни скуп Српски језик у (кон)тексту,  октобар 2007, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Српски језик у употреби,  октобар 2008, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Језички систем и употреба језика, 2009, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2010.

Међународни научни скуп Структурне карактеристике српског језика, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2011.

Међународни научни скуп Традиција и иновације у савременом српском језик, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2012.

Међународни научни скуп Језик, књижевност, вредности, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш 2013.

Округли сто Практични проблеми израде дијалекатских речника, Департман за српски језик Филозофског факултета Универзитета у Нишу, 13. април 2013.

Међународни научни скуп Вишезначност у језику, Универзитет у Крагујевцу – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац 2013.

Mеђународни научни скуп Српски језик – од Вука до данас, одржан 24 – 25. октобра 2014. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Mеђународни научни скуп Језик, књижевност, уметности, одржан 23 – 25. октобра 2015. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп (Српски) Језик у комуникативној функцији, одржан 28 – 29 октобра 2016. на Филолошко- уметничком факултету у Крагујевцу.

Међународни научни скуп Српски језик: статус, систем, употреба, одржан октобра 2017. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, одржан октобра 2018. године у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет.

др Радмила Жугић

Библиографија научних радова

Монографске публикације (монографије)

Жугић, Радмила: Речник говора јабланичког краја, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2005, XLII + 470 стр.

(Српски дијалектолошки зборник, LII).

Смиљковић Стана, Жугић Радмила, Стојановић Славка, Настава српског језика на дијалекатском подручју, Врање: Учитељски факултет у Врању, 2009, 189 стр.

Жугић, Радмила: Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине, Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2010, 226 стр.

(Монографије, 13).

Жугић, Радмила: Микротопонимија доњег слива Јабланице (семантичко-творбени аспект), Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2014, 272 стр. 

(Монографије, 20).

Жугић Радмила, Станковић Станислав: Књига сажетака, Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Ниш – Косовска Митровица – Лесковац: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет – Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет – Лесковачки културни центар, 2014, 126 стр.

Види више →

Секције у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, народносни– насељавати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 363–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, ненакнадан – неолитски, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 189–228.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, несатарив – неспавање, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 450–493.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, обљубљен– обожаватељка, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 341–373.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одатрати–одбирати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 705–721.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одбирач–одвадити2, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 721–747.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, оздрава – ојчнути, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 320–364.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, окињати (се)– окњижевити, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 401–425.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опетњача–опирача, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 751–763.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опиргати се–опличати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 763–792.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, отпослати– отреситост, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 677–718.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, пакостан–паљеника, пом. Р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 190–242.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, паљеница–пансионар, обр. и пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 242–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, петачки–петогласник, пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 775–780.

Прикази, критике, хронике

 

Жугић, Радмила: Николай Ковачев, Честотно-етимологичен речник на личните имена в съвремената българска антропонимия, Јужнословенски филолог LII, Београд 1996, 203–207. [научна критика].

Жугић, Радмила: Ценка Иванова, Мариана Алексић, Српско-бугарски тематски речник, Лексикон међујезичких хомонима и полисема (Сръбско-български тематичен речник, Лексикон на междуезиковите омоними и полисеми, Зборник Матице српске за славистику 58–59, Нови Сад 2000, 245–249. [научна критика].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора јужне Србије, Лингвистичке актуелности I/2, Београд 2000, 33–41.

[приказ].       

Жугић, Радмила: Марин Младенов, Бугарско-српски речник (Българско сръбски речник), Зборник Матице српске за славистику 61, Нови Сад 2002, 218-221 [приказ].

Жугић, Радмила: Делото на Блаже Конески (Остварувања и перспективи), Јужнословенски филолог LIX, Београд 2003, 212-216 [приказ].

Жугић, Радмила:  Јаворка Маринковић, Микротопонимија бујановачког и прешевског краја, Јужнословенски филолог LХ, Београд 2004, 248–253. [приказ].

Жугић, Радмила: Трајко Стаматоски, На ономастички теми, Јужнословенски филолог Јужнословенски филолог LXI, Београд 2005, 302–310.  [приказ].

Жугић, Радмила: Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, Зборник Матице српске за славистику 69, Нови Сад 2006, 291–294  [приказ].

Жугић, Радмила: Јаворка В. Маринковић, Јован Љ. Јањић, Диференцијална граматика, Српски језик и призренско-тимочки говорни простор, Лингво-методички аспекти, Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац 2009, 302–315 [приказ].

Жугић, Радмила: Радосав Стојановић, Црнотравски речник, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (1), Нови Сад 2013, 234–240 [приказ].

Жугић, Радмила: Три научна скупа о дијалекту и дијалекатској књижевности у Лесковачком културном центру – три зборника радова са научних скупова у издању Лесковачког културног центра, Јужнословенски филолог LXIX, Београд  2013, 525–540. [хроника].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора југа Србије, Зборник Матице српске за славистику 84, Нови Сад 2013, 252–257    [научна критика].

Жугић, Радмила: Два двоброја Нашег стварања, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица 2013, 787–798 [приказ].

Жугић, Радмила: Милета Букумирић, Речник говора северне Метохије, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (2), Нови Сад 2013, 231–238. [научна критика].

Жугић, Радмила: Влатко Мурдаров и др. Обратен речник на българския  език, Октоих IV/5, Никшић 2014,  201–209 [научна критика].

Резимеи

Жугић, Радмила: Олаф Брох као истраживач говора „најјужније Србије“, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 27.

Жугић, Радмила: Неке граматичке особености поетског језика Власте Н. Ценића, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 90–91.

Остале активности

Учешћа на скуповима:

Први лесковачки дијалектолошки скуп: Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност и уметност, Српски језик у (кон)тексту, Крагујевац, 2006.

Међународни научни скуп: Лексикографията и лексикологията в съвременен свят, София, 2006.

Међународни научни скуп: Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд, 2006.

Други лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2008.

Међународни научни скуп: Граматика и лексика у словенским језицима, Београд, 2010.

Трећи лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Четврти лесковачки дијалектолошки скуп (међународни): Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Организација скупова:

Покренут и у сарадњи са Лесковачким културним центром организован Први лесковачки дијалектолошки скуп.

Председник Организационог одбора Другог лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Трећег лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа.

Уреднички послови:

Уредник зборника радова са Другог лесковачког дијалектолошког скупа, Трећег лесковачког дијалектолошког скупа и Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа: Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1.

 

Рецензије радова:

Рецензије радова: Годишњак за српски језик, Година XXVI, бр. 13; Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица, 2013; Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност1.

Теренска истраживања:

Теренска истраживања говора јабланичког краја (бележење дијалекатске и ономастичке грађе за потребе САНУ и Института за српски језик САНУ) обављала сам по 30 дана годишње у периоду од 1985. до 2008. године. Сређену грађу сам предавала Одбору за ономастику и Одбору за дијалектологију САНУ и Института за српски језик САНУ.

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стилистика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматички и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

др Ивана Маринковић

Предавања:

Септембра 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Јованом Јовановић, одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ.

Излагање на 59. међународном Београдском сајму књига у оквиру трибине Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст (модератор: др Рајна Драгићевић); тема излагања: „Вуков превод Новог завјета (1847)”, октобра 2014.

Учешћа на научним конференцијама у земљи и иностранств

  1. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  2. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  3. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
  4. III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2011.
  5. Четврти међународни симпозијум посвећен Иву Андрићу, Иво Андрић – књижевник и дипломата у сјени двају свјетских ратова (1925–1941), Грац, 6–8. октобар 2011.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
  7. Учешће на међународном научном скупу под називом XI полско-български колоквиум у оквиру секције ЕЗИКЪТ НА КУЛТУРАТА. КУЛТУРАТА НА ЕЗИКА у Пловдиву (Бугарска), у организацији Пловдивског универзитета „Паисий Хилендарскиˮ од 7. до 8. октобра 2010.
  8. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010.
  9. Научни скуп одржан у Лесковцу 18. новембра 2010. године, Лесковац, Лесковачки културни центар.
  10. Реферат „Типови исказивања мноштва код именица 2. врсте у српском језикуˮ (у коауторству са мр Марином Спасојевић) изложен на 14. међународном скупу слависта у Опатији у периоду од 22. до 25. 6. 2009. године.

др Наташа Вуловић Емонтс

Рођена 1. марта 1973. године у Ужицу.

1997    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2004   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2014   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2015   Изабрана у звање: научни сарадник.

2020  Изабрана у звање виши научни сарадник.

Секретар Комисије за фонетику и фонологију у Одбору за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ (2000‒2011).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Члан редакције часописа Преводилац (2009‒2015).

Види више →

Рођена 1. марта 1973. у Ужицу.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (1997).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (1999).

Тезе:

Магистарски рад : „Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића”, (30. 12. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Живојин Станојчић и проф. др Рајна Драгићевић).

Докторска теза: „Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику”, ( 11. 7. 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, чланови комисије: проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање: научни сарадник (20. 5. 2015).

Међународна сарадња:

Међуакадемијска сарадња између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука, пројекат: Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију), (2009–2015).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Учешћа на скуповима:

Међународни научни скуп XV Международные образовательные Рождественские чтения. Москва, 28. 1–3. 2. 2007.

Научни скуп Српска теологија у ХХ веку. Београд, 24–25. 5. 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту. Лесковац, 25–26. 9. 2008.

Међународни научни скуп Славянские языки и культуры в современном мире. Москва, 24–26. 3. 2009.

Међународни научни скуп ХI полско-български колоквиум. Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. 10. 2010.

Међународни научни скуп Лексикография и фразеография в контексте славистики. Москва, Магнитогорск, Новосибирск, 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 27–28. 5. 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 25–26. 5. 2012.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац, 23–24. 8. 2015.

Међународни научни скуп Експресивност у српском језику. МСЦ, Београд, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Фразеологија и (наивна) психологија. Грац, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Словенска терминологија. Београд, 10–12. 5. 2016.

Предавања, промоције и сл.:

Коауторско предавање У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Коауторско предавање Лексички фонд српског језику у  Речнику САНУ одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру  трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Маријом Ђинђић и мср Данијелом Радоњић).

Предавање у Друштву младих лингвиста 3. 11. 2016. године на тему Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед).

Речник САНУ јуче, данас, сутра, 5. децембра 2016 (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Маријом Ђинђић и Данијелом Радоњић) у Крагујевцу, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Остале активности:

Говори и пише енглески, руски и немачки језик; служи се бугарским језиком.

др Мирјана Гочанин

 

Рођена 22. децембра 1975. у Краљеву.

1999. завршила Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду одбранивши дипломски рад Семантичко-творбени модели назива за животиње (студијска група Српски језик и књижевност).

1999/2000, 2000/2001. и 2001/2002.  као стипендиста Министарства за науку и технологију ангажована у настави на Катедри за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (на предметима Морфологија са основама лексикологије, Стандардизација српског језика и Стандардни српски језик I (фонологија са основама морфологије)).

2003. запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2006. магистрирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду одбранивши рад Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године.

2018. докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду одбранивши дисертацију Синтакса глаголских допуна у српском језику 16. и 17. века.

2020. изабрана у звање научни сарадник.

Члан пројекта COST Action CA19102 „Language in the Human-Machine Era (LITHME)” (2020–2024).

Види више →

Рођена је 22. децембра 1975. године у Краљеву.

По завршетку гимназије у Врњачкој Бањи уписaла се на Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду 1994. године, на групу Српски језик и књижевност.

Током студија добијала је универзитетске награде за просек оцена изнад 9.5, а за испите из четврте године, положене са просечном оценом 10, додељена јој је Изузетна награда. Добитник је и награде Филозофског факултета и награде Универзитета у Новом Саду за целокупни учинак на основним студијама.

Филозофски факултет завршила је 1999. године одбранивши дипломски рад Семантичко-творбени модели назива за животиње са оценом 10 и просечном оценом током студија 9.80.

Те године је уписала постдипломске студије ― групу Наука о српском језику на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 4. октобра 2006. одбранила магистарски рад Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године под менторством проф. др Милице Грковић.

Године 2014. пријавила је докторску дисертацију под насловом Синтакса глаголских допуна у српском језику 16. и 17. века. Тезу је одбранила 21. 12. 2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду, пред комисијом коју су сачињавали: др Рада Стијовић, научни саветник (председник комисије), др Александар Милановић, ванредни професор (члан), др Исидора Бјелаковић, ванредни професор (члан) и др Милан Ајџановић, ванредни професор (члан).

Професионално искуство:

После уписаних постдипломских студија 1999. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду постала је стипендиста Министарства за науку и технологију, што јој је омогућило трогодишњу сарадњу са проф. Горданом Вуковић, проф. Мирјаном Јоцић и проф. Љиљаном Недељков у својству асистента на предметима Морфологија са основама лексикологије, Стандардизација српског језика и Стандардни српски језик I (фонологија са основама морфологије) на Катедри за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Од децембра 2003. ради у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), најпре као истраживач-приправник, потом у звању истраживач-сарадник, а од 2020. године у звању научног сарадника. На изради Речника ангажована је у својству обрађивача речничке грађе.

Учешће на научним скуповима:

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе Актуелни проблеми у проучавању и настави српског и других словенских језика и књижевности, одржан 6‒8. октобра 2005. године у Врњачкој Бањи. Организатор: Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе.

Четврта национална конференција са међународним учешћем у част проф. Кристалине Чолакове Лексикографията и лексикологията в съвременния свят, одржана 21‒22. октобра 2006. године у Софији. Организатор: Българско лексикографско дружество и Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „проф. Любомир Андрейчин” БАН.

Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, одржан 7. децембра 2006. године у Лесковцу. Организатор: Лесковачки културни центар (уз подршку Министарства за науку и технолошки развој).

Међународна научно-практична конференција Церковь и проблемы современной комуникации, одржана 5‒7. фебруара 2007. године у Нижњем Новгороду. Организатор: Нижегородская Духовная семинария, Нижњи Новгород, Русија.

Међународна научна конференција Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, одржана 24‒26. априла 2007. године у Волгограду. Организатор: Филологический факультет Волгоградского государственого университета, Русија. Гл. уредник: О. В. Иншаков (пред.).

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику, одржан 17‒18. децембра 2007. године у Српској академији наука и уметности поводом шездесетогодишњице постојања Института за српски језик САНУ (Радови су објављени у  зборнику.).

Научни скуп Књижевност на дијалекту, одржан 25‒26. септембра 2008. године у Лесковцу. Организатор: Лесковачки културни центар.

Шести словенски међународни научни скуп Урал. Православие. Культура: Духовно- нравственное, патриотическое образование и воспитание в традиции православия: исторический опыт, актуальность возрождения в культуре современной России, одржан 15‒17. маја 2008. године у Чељабинску (Русија). Организатори: Челябинская государственная Академия культуры и искусств; Министерство культуры челябинской области; Министерство образования и науки челябинской области; Управление образования администрации г. Челябинска; Челябинская епархия Русской Православной Церкви; Главное управление по делам печати и массовых коммуникаций челябинской области; Комитет по взаимодействию с общественными, религиозными и национально-культурными объединениями.

Међународна научно-практична конференција за предаваче историје, предаваче језика и предаваче из области културе словенских народа ХХХ Кирилло-Мефодиевска чтения, одржана 22‒24. маја 2008. године у Самари (Русија). Организатори: Федеральное агентство по образованию; Министерство образования и науки самарской области; Самарский научный центр РАН; Государственное образовательное учреждение высшего профессионального образования „Самарский государственный университет”.

Девета кримска међународна научна интердисциплинарна конференција Дни Адама Мицкевича в Крыму, одржана 11‒14. септембра 2008. године на Криму, у Гурзуфу (Украјина). Организатори: Таврический национальный университет им. В. И. Вернадского; Академия им. Яна Длугоша в Ченстохове; Кафедра української фїлологїі РВНЗ, Кримський інженерно-педагогічний університет; Европейский коллегиум польских и украинских университетов; Союз польских ученых Украины; Крымское отделение Союза польских ученых Украины; Кримский центр гуманитарных исследований.

Први научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 14. фебруара 2009. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (који је и организатор).

Међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 24–26. марта 2009. године на Филолошком факултету МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Мултидисциплинарна конференција Језик, књижевност, идентитет, одржана 24‒25. априла 2009. године на Филозофском факултету у Нишу.

Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, одржан 18‒20. септембра 2009. године у Сокобањи. Организатор: Савез славистичких друштава Србије.

Међународни научни симпозијум Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика, одржан 18‒20. новембра 2009. године у Магнитогорску (Русија). Организатори: Међународни Комитет слависта (Фразеолошка комисија) (Международный Комитет Славистов (Фразеологическая комисия)); Институт лингвистичких истраживања РАН (Институт лингвистических исследований РАН); Институт руског језика им. В. В. Виноградова РАН (Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН); Санкт-Петербуршки државни универзитет (Санкт-Петербургский государственный университет); Ernst-Moritz-Arndt-Universität (Greifswald, Institut Für Slavistik) и Магнитогорски државни универзитет (Магнитогорский государственный университет).

Међународни научни симпозијум Лексикография и фразеография в контексте славистики, одржан 18‒20. новембра 2011. године у Магнитогорску (Русија).

Други међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 21‒24. марта 2012. године на МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Трећи међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, одржан 23‒26. маја 2016. године на МГУ имени М. В. Ломоносова у Москви.

Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржана 15. октобра 2019. године у Српској академији наука и уметности у Београду. Организатори су: Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије САНУ, Институт за српски језик САНУ и Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана 28‒30. октобра 2020. године у Београду у организацији Института за српски језик САНУ и под покровитељством САНУ и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Деветнаести међународни виртуелни конгрес EURALEX (Proceedings of the XIX EURALEX Congress of the European Assocition for Lexicography: Lexicography for Inclusion (Volume 2), одржан 7‒9. септембра 2021. године у организацији грчког Универзитета Демокритус (Democritus University of Thrace).

Међународни округли сто Александар Невски и Свети Сава: подвиг и светост у језику, књижевности, култури, историји, који је одржан виртуелно 24. новембра 2021. године у организацији Института славянской культуры РГУ им. Косыгина и Института славяноведения Российской академии наук из Москве.

Седми међународни конгрес Примењена лингвистика данас – савремена теорија и пракса, одржан 28. маја 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Организатори су: Друштво за примењену лингвистику Србије, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Научни скуп Језик, књижевност, моћ, одржан 6‒7. маја 2022. године (у онлајн формату) у организацији Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

др Данијела Радоњић

Остале активности

Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.

У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.

Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Говори и пише енглески језик.

Види више →

Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године

Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.

 

Тезе

Докторска теза:

Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).

Међународна сарадња и пројекти

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

  1. Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 6. март 2010. године.
  3. ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.
  4. Међународни научни скуп Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26‒27. новембар 2010.
  5. Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.
  6. Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values), Филозофски факултет у Нишу, 27–28. април 2012.
  7. Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, Румунија, 17–19. октобар 2014.

Предавања и промоције

  1. У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ (коауторско предавање у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Коларчева задужбина у Београду, 7. март 2008. г.
  2. Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ (коауторско предавање одржано у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 14. мај 2008. г.
  3. Неколико речи о речнику (коауторско предавање у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености), Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014. г.
  4. Речник САНУ: јуче, данас, сутра (коауторско предавање у оквиру Промоције штампане и дигиталне верзије Речника САНУ), Катедра за српски језик, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 5. 12. 2016. г.

Остале активности

Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).

мр Марија Милосављевић Тодоровић

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2003. Уписала последипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2003. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

2009. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2010.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Пријавила докторску тезу на Филолошком факултету у Београду (2015).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2003).                                                   

Тезе

Магистарска теза:

„Глаголске врсте у српском језику – преглед и коментари“, одбрањена 23. децембра 2009. године (ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Милан Стакић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. 3. 2010).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (25. 4. 2013).

Међународна сарадња и пројекти

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Иво Андрић у европском контексту (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик и речници, 2007.

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Бањалука, 2013.

Предавања и промоције

Како настаје Речник САНУ; РСАНУ : РМС, Истраживачка станица Петница, 2005, 2006, 2007, 2008.

Како настају речници: домаћа лексикографска традиција; Од речника до речника – вежбе из лексикографије, Истраживачка станица Петница, 2011.

Остале активности

Говори и пише енглески, а служи се немачким и руским.

др Данијела Станић

Данијела С. Станић је рођена 25. марта 1978. год. у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. У Београду је дипломирала на Филолошком факултету, на Групи за српски језик и књижевност и на Факултету ликовних уметности, Одсек сликарства, у класи проф. др Зорана Вуковића. На Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду одбранила је мастер рад са темом Проблем синонимије у лексикографским дефиницијама у речницима савременог српског језика, а на истом факултету на модулу Наука о језику уписала и докторске студије. Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији. Радила је најпре као професор српског језика и књижевности у основној школи у Сирогојну код Ужица и у Пољопривредној школи у Пожеги, у периоду 2004–2006. године. У Институту за српски језик САНУ ради од 2006. год. на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ као основни обрађивач Речника.

Види више →

До сада је завршила четири лексикографске обраде на нивоу основне обраде.

У оквиру дана Европске културне баштине одржала је 2014. г. стручно предавање на Коларчевом народном универзитету и била гостујући предавач по позиву на два стучна предавања на Филолошком факултету у Београду студентима српског језика и књижевности.

Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији.

Влада енглеским и руским језиком (диплома Б2 нивоа, сертификат Универзитета Пушкин из Москве).

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе:

  1. Боје у речима ‒ речи у бојама, предавање у оквиру манифестације Дани европске културне баштине, Коларчева народна задужбина, 20. септембар 2014.
  2. Боје у речима ‒ речи у бојама, два предавања по позиву на Филолошком факултету на предметима Савремени српски језик за студенте II године и Савремени српски језик II за студенте III године, 23. октобар 2014.

Учешћа на скуповима:

  1. Савремена проучавања језика и књижевности, година I, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2009. год.;
  2. Пета национална конференција са међународним учешћем из лексикографије и лексикологије Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 19‒20 октобар 2009. год.;
  3. Савремена проучавања језика и књижевности, година II, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2010. год.;
  4. Савремена проучавања језика и књижевности, година III, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2011. год.;
  5. Језик, књижевност и комуникација, Педагошки факултет, Усти над Лабем, Чешка, 2011. год.;
  6. Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, год.;
  7. Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, год.;
  8. Савремена проучавања језика и књижевности, година IV, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2012. год.;
  9. Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет 3, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2013. год.;
  10. Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014. год.;
  11. Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 4, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, 2014. год.

др Неђо Јошић

Неђо Г. Јошић је рођен у Врховини;

Филолошки факултет у Београду уписао је 1981. године и дипломирао 1986.

Постдипломске студије отпочео је исте године (као стипендиста Српске академије наука и уметности).

Магистрирао је 1991. године. Тезу Микротопонимија села Јаворана бранио је на Филолошком факултету у Београду код проф. Радојице Јовићевића.

На Институту за српски језик САНУ ради од 1988. године.

Види више →

У двадесетпетогодишњем периоду као сарадник на изради Речника САНУ завршио је на десетине секција (на нивоу основне обраде, помоћне редакције и редакције).

Данас је ангажован на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ.

У последњих десетак година сакупља грађу и самостално ради на уобличењу Фразеолошког рјечника Врховине (подручје између Врбаса, Врбање и Угра).

Учествовао је на већем броју научних скупова и симпозијума с рефератима који се баве лексиком и лексиколошком проблематиком (у првом реду народном воћарском терминологијом), те објавио знатан број радова у нашим часописима и тематским зборницима.

Теза:

Јошић, Неђо: Воћарска лексика и терминологија у српском језику, докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић, др Стана Ристић).

Књиге

Књига кратких прича Топови Петраш и Зеленко (Народна књига, Београд 2008).

Монографије

Воћарска лексика терминологија у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Монографије, књ. 24, Београд 2016.

Чланство у комисијама и телима:

Члан Комисије за стандардизацију географских имена Републике Србије (чланство од 2013. год.).

Скупови:

1) Српски језик у (кон)тексту, Научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2008.

2) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2010.

3) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2011.

4) Научни скуп Наука и идентитет, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 2012.

5) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2015.

6) Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2016.

7) Српски језик, књижевност, уметност, X Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2016.

мр Васа Павковић

Мр Васа Павковић је рођен у Панчеву 1953. године.

У родном граду је завршио основну школу и гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1976. године на групи за српско-хрватски језик и јужнословенске књижевности.

Магистрирао је на истом факултету са темом Речник поезије Милана Ракића 1979. године.

У Институту за српски језик ради од јануара 1977. године.

Прошао је све фазе у раду на Речнику САНУ, а сада је један од уредника Речника.

Од 2018. године у пензији и ангажован као спољни сарадник.

Види више →

Био је секретар редакције Јужнословенског филолога од броја XL до броја XLVI.

Био је уредник Књижевне речи, Свезака из Панчева, Књижевности, Књижевног гласника, Квартала и уреник у ИПО Матице српске и Народној књизи.

Речници

Речник поезије Милана Ракића, Матица српска, Нови Сад 1984.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2007. (Аутори: М. Вујанић, Д. Гортан-Премк, М. Дешић, Р. Драгићевић, М. Николић, Љ. Ного, В. Павковић, Н. Рамић, Р. Стијовић, М. Тешић и Е. Фекете)

Орнитолошки речник, Матица српска, Нови Сад 2016. (Аутори: Дејан Милорадов, Васа Павковић, Слободан Пузовић и Јавор Рашајски)

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Београд (у ауторском тиму за израду Р. САНУ од 13. тома)

Књиге

Шум Вавилона, критичко поетска хрестоматија млађе српске поезије, КЗ Новог Сада, Нови Сад 1988. (са М. Пантићем)

Све стране света, текстови из страних књижевности, ЗК Панчева, 1987.

Критички текстови, савремена српска проза, Просвета, Београд 1997.

Дух модернизма, есеји о српским песницима XX века, Народна књига, Београд  2000.

Поглед на свет, есеји из светске књижевности, Рад, Београд, 2002.

Поглед кроз прозу, есеји о српским прозаистима XX  века, Дневник, Нови Сад 2006.

Девет заборављених приповедача, Браничево, Пожаревац, 2006.

Стих и смисао, есеји о српским песницима, Сл. гласник, Београд, 2010.

Пустоловине с поезијом, песници, књиге, песме, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015.

Neočekivani pesnici, studija o J. Šalgo, V. R. Tuciću,V. Despotovu i P. Krduu, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad,  2015.

др Марија Ђинђић

1995    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за турски језик и књижевност).

2002    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

1999    Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речник САНУ.

2001-2006. године била преводилац–кореспондент у Амбасади Србије и Црне Горе у Анкари.

2014    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2014    Изабрана у звање научни сарадник.

Члан је Управног одбора Института за српски језик САНУ (2017–).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

На предлог чланова Турског лингвистичког друштва, као највише лингвистичке институције у Турској, постала њихов дописни члан 2020. године.

Говори и пише турски, енглески, служи се немачким и арапским.

Види више →

 

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за турски језик и књижевност (1995).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речникa САНУ  (1999).

 

Тезе:

Магистарска теза:

„Турцизми у српској терминологији коњарства“, одбрањена 30. јануара 2002. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Даринка Гортан Премк, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Мирослав Николић.

Докторска теза:

„Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа) “, одбрањена 22. јануара 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Првослав Радић, др Снежана Петровић, научни саветник).

Научна звања: 

Изабрана у звање виши научни сарадник (30. 9. 2019).

Изабрана у звање научни сарадник (16. 7. 2014).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006–2013. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2013. године.

Изабрана у звање редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти:

Учесник на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Руководилац и учесник пројекта Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük (Нови турско-српски речник), покренут у Турском лингвистичком друштву у Анкари 29. марта 2007. године након доношења одлуке бр. 540/15 Управног одбора Високог комитета за културу, језик и историју „Ататурк”.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Чланство у научном одбору међународног лексикографског скупа Турска лексикографија од традиције до будућности (Gelenekten Geleceğe Türk Sözlükçülüğü), у Истанбулу, 19-21. априла 2017. године.

Учешће у научном одбору Четвртог међународног научног истраживачког симпозијума посвећеног турском свету (IV International Research Symposium on the Turcic World), Нигде, Република Турска, 26-28. априла 2017. године.

Учешће у научном одбору Четвртог међународног симпозијума мултидисциплинарних студија (4th International Symposium on Multidisciplinary studies), Париз, 2627. април 2018.

Учешће у научном одбору међународног конгреса Незаписани турски језик од прошлости до данас (Geçmişten Günümüze Yazılmayan Türkçe), Истанбул, 1113. мај 2022. године.

Учешће на научним скуповима:

729. Türk Dili Bayramı ve Yunus Emre`yi Anma Törenleri Çerçevisinde II. Türkçenin cografyaları birleştiren Kimliği Toplantisı, Ankara–Karaman, 8–12. мај 2006. године.

13. међународни скуп слависта, Опатија, Хрватска. 22–25. јун 2008. године.

Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.

VI. Uluslararası Türk Dili Kurultayı, Анкара, Турска, 20–25. октобар 2008. године.

XXXVI научна конференција на Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, Македонија, 24–25. август 2009. године.

ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски”

– Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.

V. Uluslararası GüneyDoğu Avrupa Türkolojisi Sempozyumu, Призрен, 11април 2011. године.

Трећи годишњи симпосион Српска теологија данас, Београд, 27–28. мај 2011. године.

Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.

Међународна научна конференција у организацији Туркменистанске академије наука, „Dovletmammet Azadi and the life of the Turkmens in the XVIII century“ у Aшхабаду, 14–16. мај 2012. године.

Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values) на Филозофском факултету у Нишу, 27–28. април 2012. године.

Четврти научни симпосион „Српска теологија данас” на Православном богословском факултету у Београду, 25–26. мај 2012. године.

Седми међународни турколошки конгрес – VII. Uluslararası Türk dili kurultayı, у Анкари, 24–28. септембар 2012. године.

Међународна научна конференција Manuscripts are the first Source for Studying the National Heritage, Aшхабад, 1314. март 2013. године.

Научни скуп „Професор доктор Гордана Јовановић”, Деспотовац, 15. јун 2013. године.

Осми међународни турколошки конгрес (VIII. Milletlerarası Türkoloji Kongresi), Истанбул, од 30. септембра до 4. октобар 2013. године.

Међународна научна конференција у организацији Туркменистанске академије наука, „Махтумкули Фраги и људске културне вредности”, у Ашгабату, престоници Туркменистана, 1416. мај 2014. године.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“, у Деспотовцу, 2224. aвгуст 2014. године.

17th International Conference on Turkish Linguistics (ICTL) у Руану, Француска, 35. септембар 2014. године.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, у Темишвару, Румунија, 1719. октобар 2014. године.

Други међународни научни истраживачки симпозијум посвећен турском свету (II International Research Symposium on the Turcic World), у Алма Ати, Казахстан, 2022. мај 2015. године.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности”, у Деспотовцу, 2324. aвгуст 2015. године.

Трећи међународни конгреси посвећен турској култури – Деде Коркут и турски свет (III. Uluslararası Türk Dünyası Kültürü KongresiDede Korkut ve Türk Dünyası), у Измиру, 1923. октобар 2015. године.

Трећи међународни научни истраживачки симпозијум посвећен турском свету (III International Research Symposium on the Turcic World), у Бакуу, Азербејџан, 2527. мај 2016. године.

Словенска терминологија данас, међународни скуп одржан у организацији Српске академија наука и уметности, Београд, 1113. мај 2016. године.

1926 Bakü Birinci Türkoloji Kurultayının 90. Yılı Dolayısıyla Türkolojinin Bugünü ve Geleceği Uluslararası Kurultayı, Haceteppe Üniversitesi, Ankara, 2. decembar 2016. godine.

Турска лексикографија од прошлости ка будућности (Geçmişten geleceğe Türk Sözlükçülüğü), Истанбул, 1921. април, 2017. године.

Осми међународни конгрес турског језика (VIII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı), Анкара, 2226. мај 2017. године.

Девети међународни симпозијум посвећен турском језику, Малатја, Република Турска, 24. новембар 2017. године.

Конгрес земаља у којима се изучава турски језик, Анкара, Република Турска, 1316. новембар 2017. године.

XIII. Uluslararası Büyük Türk Dili Kurultayı (Тринаести међународни велики конгрес турскога језика), Варшава, 2529. септембар 2018. године.

Actual Issues in modern linguistics, State Pedagogical University, Баку, Азербејџан, 67. јун 2019. године.

Српски Оријент, Матица српска, Нови Сад, 15. октобар 2019. године.

Balkanlarda Hoşgörünün Dili Türkçe Ortak Kelimeler Konferansı, Yunus Emre Enstitüsü, Скадар, 13. фебруар 2020. године.

Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика, Одјељење за српски језик Андрићевог института, 810. октобра 2021. године.

Geçmişten Günümüze Yazılmayan Türkçe, Истанбул, 11−13. мај 2022.

Međunarodni simpozijum povodom sedamdesetog rođendana prof. dr Ekrema Čauševića, Zagreb, 30. jun2. jul.

Предавања и промоције:

У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ, коауторско предавање одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ, коауторско предавање одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Наташом Вуловић и мср Данијелом Радоњић) .

Српско-турске језичке везе, нова истраживања, гостујуће предавање на Катедри за турски језик и књижевност Факултета за књижевност Хаџетепе универзитета у Анкари, 24. децембар 2014. године.

Нови турско – српски  речник и турска лексика у српском језику, гостујуће предавање у оквиру Дана турске културе на Филозофском факултету у Новом Саду, 28. мај 2015. године.

Турцизми у савременом српском књижевном језику, гостујуће предавање на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду, 10. јун 2015.

Турцизми у српском језику, предавање у оквиру циклуса предавања Срби и Турци у Османском царству и националним државама у Турском културном центру у Београду, 2. децембар 2015.

Израда двојезичног речника на примеру Новог турско-српског речника (Yeni TürkçeSırpça Sözlük), предавање на мастер студијама (модул Језик, књижевност, култура, Група за арапски језик и књижевност, предмет Арапска лексикографија), Филолошки факултет, Београд, 10. децембар 2015.

Турцизми у српском језику, трибина у Народној библиотеци „Ресавска школа”, у оквиру 24. дана српскога духовног преображења, 20. август 2016. године.

Речник САНУ јуче, данас, сутра, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, 5. децембар 2016. године  (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Наташом Вуловић и Данијелом Радоњић).

Речник САНУ и његов нови том, предавање одржано на Коларцу у оквиру циклуса Српски речници од Вука до данас, 20. новембар 2018. године (коауторско предавање са Наташом Вуловић и Данијелом Радоњић).

20 томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, предавање одржано у Центру за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности  Универзитета у Крагујевцу, 23. април 2019.  године (у коауторству са Наташом Вуловић и Ненадом Ивановићем).

Израда двојезичног речника на примеру Yeni Türkçe Sırpça Sözlük (Нови турско-српски речник), у оквиру курса Арапска лексикографија на мастер студијама на Филолошком факултету у Београду, 18. децембар 2019, 11. децембар 2020.

Поздрав турцизмима, предавање одржано у оквиру тематског клуба посвећеног турском језику у Институту Јунус Емре у Београду, 21. фебруар 2020.

Панел на тему Балкан од Османског царства до Републике Турске (Турцизми кроз векове), Подгорица, 10. децембар 2021.

Остале активности:

Члан комисије за одбрану теза (докторски рад на Филолошком факултету у Београду, 5. септембар 2016; докторски рад на Филолошком факултету у Београду, 14. јул 2017; докторски рад на Хаџетепе универзитету у Анкари, 9. јул 2020; докторски рад на Филолошком факултету у Београду, 3. новембар 2020).

Говори и пише турски и енглески, служи се немачким, арапским.

др Стана Ристић

  1. Подаци:

Рођена 1. јануара 1950. село Заовине, општина Бајина Башта.

1977  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (на групи за српскохрватски језик и југословенска књижевност).

1977   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Одсек савремени језик, израда Речника САНУ).

1980   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1990   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1991   Изабрана у звање научни сарадник.

Изабрана у звање виши научни сарадник.

2000   Изабрана у звање научни саветник.

  1. Руковођење пројектима:

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ  од јануара 2007 до јануара 2016.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Истраживање словенских говора на Косову и Метохији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту у периоду од 2002. до 2003. год.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Језик и идентитет у Републици Србији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту 2008. год.

Види више →

  1. Међународна сарадња:

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на српско-пољском пројекту „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са српске стране др Ивана Лазић Коњик, са пољске стране др Dorota Pazio-Wlazłowska)

4. Уредништво и чланство у редакцијама

Уредник Речника САНУ

Уредник електронског часописа Лингвистичке актуелности

Члан редакције часописа Наш језик

Била секретар и технички уредник часописа Јужнословенски филолог (у пет бројева: XLVII, XLVIII, XLIX, L и LI)

Уредник Зборника научних радова Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа, Институт за српски језик САНУ, 2016.

  1. Чланство у комисијама и научним и стручним телима

Комисија за лексикографију и лексикологију при Међународном комитету слависта

Етнолингвистичка комисија при Међународном комитету слависта

Била председник, а сада члан лексиколошке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Члан Синтаксичке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Чланство у више комисија за избор у научна и истраживачка звање

Члан Научно веће Института

Члан Матице српске

Члан Савета Центра за предавачку делатност Здужбине Илије Коларца

  1. Остало

Приредила лексикографску библиографију из часописа Наш језик за зборник: Сто година лексикографског рада САНУ (1993).

Организовала и водила рад Лингвистичке трибине Института од 1999. год. до 2004. год.

Менторски рад са приправницима, сарадницима Института и са студентима, постдипломцима и магистрантима Филолошког факултета из Београда и Косовске Митровице, као и са магистрантима из иностранства (из Минска  Москве, Пловдива и Одесе

Члан одбора за организацију два научна скупа: 1) Српски језик у контексту актуелне језичке политике, одржан на Филозофском факултету у Косовској Митровици, у новембру 2002. год. и 2) Међународни симпозијум Граматика и лексика словенских језика, у организаији Института за српски језик и Матице српске, одржан у Београду и Новом Саду у септембру, 2010. год.

Организовала и пратила формирање звучног архива снимљених говора са Косова и Метохије од преко 500 сати материјала, које је финансирао Координациони центар за Косово и Метохију

Учествовала у комисијама за одбрану више магистарских и докторских радова

Рецензирала више монографија и радова из области којима се бави

Организовала и учествовала у раду групе сарадника за припрему потпројекта Дигитализација језичких ресурса Речника САНУ и модернизација рада на Речнику

др Марина Спасојевић

Рођена 18. августа 1980. у Београду.

2004. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2004. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2009. Магистрирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2015. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2016. Изабрана у звање научни сарадник.

Члан редакције часописа Наш језик (2013) и секретар (2005–).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Члан и секретар Комисије за морфологију и творбу речи Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Види више →

Рођена 18. августа 1980. у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Група за српски језик и књижевност (2004).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речник САНУ (2004).

Тезе:

Магистарски рад: Глаголи на -(ј)ети, -им у савременом српском језику (30. април 2009, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, комисија: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Докторска теза: Двовидски глаголи у савременом српском језику (16. јул 2015, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: доц. др Весна Ломпар, комисија: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, доц. др Сања Ђуровић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (24. фебруар 2016).

 

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2004–2011. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2011. године.

Изабрана у звање редактора 2016. године.

Међународна сарадња:

Учешће од 2012. године на међународним пројектима AndrićInitiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.

 

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Наш језик (2013) и секретар (2005–).

Члан и секретар Комисије за морфологију и творбу речи Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2015).

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2015).

Члан Програмског савета манифестације „Дани српскога духовног преображења“ у Деспотовцу (2010)

Учешћа на скуповима:

Учесник је око тридесет научних скупова у земљи и иностранству.

IV национална конференция с международно участие нa Българското лексикографско дружество в чест на проф. Кристалина Чолакова Лексикографията и лексикологията в съвременния свят,  Българско лексикографско дружество, Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“, БАН, София, 21–22 октомври 2006.

Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008.

I научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 14. фебруар 2009.

14. Meђународни скуп слависта, Опатија, 22–25. јун 2009.

Петата национална конференция с международно участие по лексикография и лексикология Лексикографията в европейското културно пространство, Българско лексикографско дружество, Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“, БАН, София, 19–20 октомври 2009.

II научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 5. март 2010.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности II, Дани српскога духовног преображења XVIII, Деспотовац, 21–22. август 2010.

Единадесети полско-бьлгарски колоквиум Езикьт на културата. Културата на езика, Пловдивски университет „Пайсей Хилендарски“, Пловдив, 7–8. октобар 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковачки културни центар, Лесковац, 18. октобар 2010.

III научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац,  12. марта 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Филозофски факултет, Ниш, 15. април 2011.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности III, Дани српскога духовног преображења XIХ, Деспотовaц, 20–21. август 2011.

4. симпозијум о Иви Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925­–1941, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“, Грац, 6–8. октобар 2011.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IV, Дани српскога духовног преображења XХ, Деспотовац, 25–26. август 2012.

42. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 12–15. септембар 2012.

43. симпозијум Лирски доживљаји свијета у Ћопићевим дјелима, у оквиру пројекта Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), Грац, 6–7. септембар 2012.

44. симпозијум На Дрини ћуприја, у оквиру пројекта Andrić Initiative, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, Вишеград, 4–6. октобар 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V, Дани српскога духовног преображења XХI, Деспотовац, 17–18. август 2013.

3. симпозијум Лирски доживљаји свијета у Ћопићевим дјелима, у оквиру пројекта Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу (2011–2016), ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 5–7. септембар 2013.

4. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 12–15. септембар 2013.

Меѓународен научен собир Лексикологијата и лексикографијата – мостови меѓу јазиците, Денови на Благоја Корубин, Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, Скопје, 28 февруари – 2 март 2014.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI, Дани српскога духовног преображења XХII, Деспотовац, 22–24. август 2014.

44. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 11–14. септембар 2014.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 17–20. септембар 2015.

Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик, Београд, 11–13. мај 2016.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII, Дани српскога духовног преображења XXIV, Деспотовац, 20–21. август 2016.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Филолошки факултет, Београд, 15–18. септембар 2016.

XI Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016 (каоут. са С. Ђуровић).

9. Андрићев симпозијум Андрићева Госпођица, Универзитет „Карл Франц“ у Грацу, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, Београд, 17–19. новембар 2016.

Организација скупова:

Секретар Организационог одбора и Редакције зборника приликом обележавања шездесетогодишњице Института за српски језик 17–18. децембра 2007. године.

Секретар Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас (САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик), одржаног 11–13. маја 2016. године.

Предавања, промоције и сл.:

Форма–садржај–норма: глаголи на -(ј)ети, -им у корелацији са глаголима на -ити, -им у савременом српском језику, Друштво младих лингвиста, 5. март 2014. године.

http://dml.rs/index.php/sr/predavanja-cir/2014-predavanja-cir/175-marina-spasojevic-glagoli-cir

Двовидски глаголи као специфични аспектолошки проблем, Друштво младих лингвиста, 24. новембар 2015. године.

http://www.dml.rs/index.php/sr/predavanja-cir/2015-predavanja-cir/271-marina-spasojevic-dvovidski-glagoli-kao-specifican-aspektoloski-problem-cir

Остале активности:

Рецензент више радова за часописe Наш језик, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици.

Члан комисије за одбрану докторских теза (на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 5. мај 2017; на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, 3. јула 2017).

Говори енглески, служи се руским.